Пробудило га је неко урлање. Неко се несносно драо. Женски глас. Оштар глас и никако пријатан, жена кипти од беса. Погледао је кроз прозор. То су као и свако јутро, Бранка и њена ћерка Зорица. Комшије, трећа кућа са десне стране, прве комшије Оне од јутрос урлају, једна на другу. Ћерка је разведена и живи са оцем и мајком. Ту је и дете, мушко дете, Бојан. Бојан највише воли деду. Ипак такав је живот, деда је први умро. Мајка и ћерка су наставиле да се свађају, када Петар, малтене ниоткуда чу глас странца:
- Престани жено више да урлаш иначе ћу ја да ти запушим уста! - Петар није знао чији је ово глас, први пут га је чуо. - То није комшијски глас, ко се усудио? - запитао се Петар.
У слепом сокаку, где је живео, није имао пуно комшија и сви су се међусобно познавали - девет кућа, све једна преко пута друге, по 4 куће са стране и једна капија куће, на дну, која затвара сокак. Петрова кућа била је четврта, са леве стране. Најниже, како се сокак спуштао. До Петрове капије, је црна капија која затвара сокак. Кућа иза капије припада неком филмском раднику, Петар га зна, али тај филмски радник, је читавог живота, био јако тајанствен и повучен. Нико у сокаку га није познавао баш добро, да би о њему могао, нешто више да каже. Зна се само да он има везе са филмом и да је ту капију добио кроз судски спор. Иначе он има и улаз са „доње стране“ – из друге улице, која је такође слепа, као и сокак. Тако да се кућа филмског радника, налази у два ћорсокака, али он једини зато може да бира на коју ће страну из куће изаћи, ка истоку, или ка западу. Зато га у сокаку, нико не симпатише и сви му помало завиде, па и Петар.
Таман када је жена престала да виче, зазвижда нечији аутомобил. Петар је поново дошао до прозора. Напољу је почео да пада снег. Нигде никога, престаде и аутомобил да “звижди”. Неко је даљински искључио аларм. Снег је падао у све јачим наносима. Овај призор је опчињавао Петра. Отворио је прозор и дубоко је удахао. Неколико пахуља му улете у уста он се насмеја, још једном, погледа у сјајно бело небо, које је у вихорима наносило снег на све стране.
Петар је живео сам. Сам у старој, монтажној кући у којој је, до пре десет година, живео са оцем и мајком, затим, до пре осам година, само са мајком. Мајка му се упокојила, пре две године, од тада живи сам. Кућа је запуштена код основних ствари, мало кров, мало подножије куће, од свега по мало. Петар није прљав човек, он одржава простор у коме живи али кућа се рони. Сама по себи, као и свака кућа…”...рупа без дна..” - како понављају очеви, очева. Без пара ништа. Петар је радио као инспектор али једна плата, само једна није била довољна за реконструкцију куће. Једино кредит. Ипак Петру то за сада није падало на памет. Тако је научио од оца Горана, који је цео живот, држао до тога, да никада не подигне кредит – и зато су сада у Петра гледала два ока, кроз пукотину у зиду, два ока, која он није волео, а угледао их је већ три пута - те ситне, мале и злобне – црвене очи.
МАПА ЧИТАЊА РОМАНА:
_________________________________________________________________________
Posetite:
📖Instagram: https://www.instagram.com/sebastianexex/
📖 X https://x.com/sebastianexex
📖Facebook: https://www.facebook.com/SebastianSavaG/
___________________________________________________
СПОНТАНО САГОРЕВАЊЕ
Из предговора:
"...У 72 приче, колико се сакупило у три дела ове зирке, дато је можда једно од најтурбулентнијих путовања у човекову подсвест у последње време у домаћој књижевности..." - Јелена Дилбер
NOĆ SLOMLJENIH STRELA
Iz Predgovora:
"...MEGALOPOLIS III
Mister anonimus, stanovnik velegrada, ponovo medju nama – kratke priče”Noć slomljenih strela” Sebastijana Sava Gor-a
Anarhizam se danas modernizovao a urbani buntovnik konformizovao. Svetska revolucija nije uspela, ostalo nam je da sami vodimo svoje bitke a ostao nam je i andergaund (underground). Pred nama je jedan andergraund opredeljen mlađi beogradski pesnik, rok muzičar i pisac, Sebastijan Sava Gor, koji nam u ovoj svojoj seriji kratkih priča pripoveda o urbanizovanim ambijentima Megalopolisa III, megalopolisa nužnosti, za razliku od futurističko-tehnicističkog Megalopolisa I, megalopolisa želje – Metropolisa, Frica Langa (Fritz Lang, 1890-1976), nikad ne ostvarenog, i Megalopolisa II - tepih-urbanizacije iz šezdesetih godina prošlog veka koja je obećavala “posao i stan za svakog”, ali neuspešno, što se kasnije uspostavilo i kao utopija. Andergraund je ovde važan kao jedini nastavak ideja o Svetskoj /modernoj/ revoluciji, nastalih na zdravoj osnovi Spenserovog konzervativnog anarhizma (Herbert Spencer 1820 –1903) sa krilaticom: “The Man versus the State / Čovek protiv države/”, a koji se takođe nikad nije realizovao kao “naivan”. Dok su se u medjuvremenu pojavile ideje o globalizaciji sveta i društvu bez države, ovaj umetnički pravac, mada naizgled globalistički, zapravo je jedini ostao anarho-podrivački i ima za krajnji cilj da podrije sve društvene sisteme, aparature i establišmente, bilo koje vrste, pošto ih smatra za prodate i pokvarene..."
***
Review of the book – Sebastian Sava Gor: “The Night of Broken Arrows”, Belgrade, 2014
This collection of short stories explores the figure of the urban man today. The text analyzes contemporary urban existence and shows that, in these stories, the modern urban man is quite different from the one found in Megalopolis I / Metropolis by Fritz Lang — the megalopolis of desires — as well as from the urban man of Megalopolis II, marked by mass urbanization since the 1960s, an urbanization of disappointment.
The conclusion is that today we live in a Megapolis with a cult of fun and games, and that the writer stands in opposition to it — fighting for more nature and a more natural way of life: within oneself, in everyday life, and in love.
Free PDF - MEGALOPOLIS III Jadranka Ahlgren
Iz Predgovora:
„...da je na Zemlji sve racionalno, ništa se ne bi ni događalo...“
- Fjodor Mihajlovič Dostojevski
Objektivna neracionalizacija je postala opšta pojava i u tom smislu egzistencija je ugrožena.
Tražeći, kao hodajući kroz mrak, autor uspeva da iracionalno, nadrealno, podsvesno, lično i kolektivno nesvesno, osvetli i da kroz sopstvenu prizmu, realizuje specifičnu i novu lingvističku formu, nov, literarni stil, kojim nam. predstavlja zbirku poezije, tako otvoreno slikovitu, bez poređenja, koketiranja, sa bilo kakvim
autoritetima, koja postavlja jako bitna pitanja, prvenstveno pitanja koja se tiču naše zajedničke egzistencje.
Na veoma jedinstven i snažno poetičan način, Sebastian Sava Gor uspeva da pretvari nadrealno u egzizstencijalno.
*
literatura . književnost. eseji. esej. muzika. film. zbirka kratkih priča. кратка прича. kratka priča. short story. histoire courte. књижевност. литература. krug trojke . roman . apofaktički roman . interaktivni roman .



1 коментар:
Idemo!
Постави коментар