Spontano Sagorevanje: Pleme "kulturnih" ljudoždera / Spontaneous Combustion: A tribe of "cultured" cannibals / Zbirka Kratkih Priča. кратка прича. kratka priča. short story. histoire courte. књижевност. литература. literature. book. knjiga. literatura. kratka priča
Спонтано Сагоревање:
Племе "културних" људождера
Он је човек, авантуриста, како год хоћете али он је и писац. Написао је девет а пише и десету књигу. Србин, веома пријатан човек са широким осмехом, прича своје приче...
Ова моја причица, је различита само по томе прича је истинита...
Ја сам човека слушао док је причао, тако да ћу само препричати мени занимљиве детаље.
Дакле, налазимо се у 2024. години, ако се не варам, знате... свашта се данас може ставити под питање. Човек пустолов, српског порекла, је решио да оде у Индонезију. Индонезија је сложићете се, велики простор. На том простору пустолов је дошао до неких, "микро простора" , доста неприступачних и непознатих предела за њега. Сусретао се на том путу са мало људи, да би од једног тренутка остао сасвим сам. Следећи тренутак је контакт са људима из можда најчуднијег племена које данас постоји. Лепо су га примили и угостили. Његово интересовање је било велико и он је за кратко време већ имао о чему да пише. То племе је људождерско племе. Док је препричавао своје искуство пустолов није мењао расположење и осмех се није скидао са његовог лица, ведар човек, напоменуо бих. Ја сам променио своје расположење али сам и даље слушао. Они су људождери али не обични људождери, уз следећу реченицу ово их је мало "искупљивало"... они једу само криминалце. убице, силоватеље, све оне са најтежим кривичним делима - е' њега лепо скувају па га испрже, сочно, па сервирају , једу, пију и веселе се. Касније од костију које остану иза мртваца они праве корице за своје књиге. Имају и своје просто писмо којим пишу. Имају и по неки мобилни телефон у племену. Оно што немају је очигледно и неморам да објашњавам.
Пустолов ређа слике и каже:
- Да... једно вече поглавица племена доведе своју ћерку и пита ме: - До you like ит? - молим Вас, на не лошем енглеском језику! Ја размишљам. Мислим се шта да му одговорим, а да га не увредим, толико наопаких обичаја... ја ћу просто, па рекох: И like ит... ако кажем, не свиђа ми се, стварно, не бих могао да предпоставим шта би самном било. Поглавица је био задовољан мојим одговром.
Те ноћи је пустолов је легао мирно, размишљајући о ко зна чему. Када се пробудио и изашао из шатора, схватио је да је поглавица направио журку. Већ се зебња уселила у срце.
- Шта се дешава? - питао сам једног од урођеника.
- Како шта... па жениш се...
Када је то схватио пустолов је побегао главом без обзира. Трчао је... гушио се и трчао је. Није се обазирао, није мислио, само је бежао. Бежао је преко вулкана. Да, преко вулкана је бежао, тако је рекао. И ко зна где је то стигао... поново још један "микро простор", где га дочека стража другог племена.
Нашли су га потпуно болесног и изнуреног. Тражио је да га одведу код врача. Одвели су га. Врач му је рекао да легне.
- Они лече, да, али батинама... добио сам батине шибама и добио сам да пијем нешто од чега сам имао халуниације и повраћао... излечили су ме... ето...
Да. Да нисам слушао и гледао овог човека, не знам да ли бих све ово поверовао:
- Али замислите... највеће изненађење сам доживео када сам се опоравио. Тада је опет приређена журка у моју част. И тада је пред мене изашла лепа и млада припадница племена. Она је донела у рукама пуно тањира. Изненада, мени у част, она поче бацати тањире у ваздух, успевши да у једном тренутку, сви тањири, буду у ваздуху... не знам како јој је то пошло за руком или мозгом а онда одједном, брзо, како их је и бацила она и посложи назад све тањире. Како их је посложила она их бесно баци на земљу, где се сви тањири поразбијаше у парампарчад. Она тада пусти неки крик а онда скочи и поче боса скакати и певати, играјући по срчи... крви није било нигде...
A tribe of "cultured" cannibals
He is a man, an adventurer, whatever you want, but he is also a writer. He wrote nine and is writing a tenth book. A Serb, a very pleasant man with a broad smile, tells his stories...
This story of mine is different only in that the story is true...
I listened to the man while he was talking, so I will only recount the details that are interesting to me.
So we are in the year 2024, if I'm not mistaken, you know... anything can be questioned today. An adventurous man of Serbian origin decided to go to Indonesia. Indonesia is, you will agree, a big space. In that area, the adventurer came to some, "micro areas", many inaccessible and unknown areas for him. He met few people on the way, and for one moment he was completely alone. The next moment is contact with people from perhaps the strangest tribe that exists today. He was well-received and entertained. His interest was great and in a short time, he already had something to write about. That tribe is a cannibal tribe. While recounting his experience, the adventurer did not change his mood and the smile did not leave his face, a cheerful man, I noted. I changed my mood but still listened. They are cannibals but not ordinary cannibals, with the next sentence this "redeemed" them a bit... they only eat criminals. murderers, rapists, all those with the most serious crimes - they cook it nicely and fry it, juicy, then serve it, eat it, drink it and be merry. Later, they make covers for their books from the bones that remain behind the dead. They also have their own simple script that they use to write. They also have some mobile phones in the tribe. What they don't have is obvious and I don't need to explain.
Pustolov cuts the pictures and says:
- Yes... one evening the chief of the tribe brought his daughter and asked me: - Do you like it? - Please, in good English! I'm thinking. I'm thinking what should I answer him without offending him, so many wrong customs... I'll just say: I like it... if I said I didn't like it, really, I wouldn't be able to know what would happen to me there. The chief was satisfied with my answer.
That night the adventurer lay still, thinking about who knows what. When he woke up and came out of the tent, he realized that the chief had thrown a party. Anxiety has already moved into the heart.
- What happens? - I asked one of the natives.
- How what... so you're getting married...
When he realized that, the adventurer ran away with his head regardless. He was running... suffocating and running. He didn't care, he didn't think, he just ran away. He was running over the volcano. Yes, he escaped over the volcano, that's what he said. And who knows where he got to... again another "micro space", where he was met by a guard and first by a guard from another tribe.
They found him completely sick and emaciated. He asked to be taken to a witch doctor. They took him away. The doctor told him to lie down.
- They heal, yes, but with beatings... I was beaten with whips and I was made to drink something that made me hallucinate and vomit... they cured me... that's it...
Yes. If I hadn't listened and watched this man, I don't know if I would have believed all of this:
- But imagine... the biggest surprise I experienced was when I recovered. Then again a party was organized in my honor. And then a beautiful and young member of the tribe appeared in front of me. She brought a lot of plates in her hands. Suddenly, to my credit, she started throwing plates in the air, managing to have all the plates in the air at one moment... I don't know how her hand or brain managed it, and then suddenly, quickly, how she threw them she put all the plates back. As she arranged them, she angrily threw them on the ground, where all the plates shattered into pieces. She then let out a scream and then jumped up and started jumping barefoot and singing, dancing to her heart's content... there was no blood anywhere...
EX EX: DIRIGENT I BUKET
Predstavlja:
NOĆ SLOMLJENIH STRELA
Iz Predgovora:
"...MEGALOPOLIS III
Mister anonimus, stanovnik velegrada, ponovo medju nama – kratke priče”Noć slomljenih strela” Sebastijana Sava Gor-a
Anarhizam se danas modernizovao a urbani buntovnik konformizovao. Svetska revolucija nije uspela, ostalo nam je da sami vodimo svoje bitke a ostao nam je i andergaund (underground). Pred nama je jedan andergraund opredeljen mlađi beogradski pesnik, rok muzičar i pisac, Sebastijan Sava Gor, koji nam u ovoj svojoj seriji kratkih priča pripoveda o urbanizovanim ambijentima Megalopolisa III, megalopolisa nužnosti, za razliku od futurističko-tehnicističkog Megalopolisa I, megalopolisa želje – Metropolisa, Frica Langa (Fritz Lang, 1890-1976), nikad ne ostvarenog, i Megalopolisa II - tepih-urbanizacije iz šezdesetih godina prošlog veka koja je obećavala “posao i stan za svakog”, ali neuspešno, što se kasnije uspostavilo i kao utopija. Andergraund je ovde važan kao jedini nastavak ideja o Svetskoj /modernoj/ revoluciji, nastalih na zdravoj osnovi Spenserovog konzervativnog anarhizma (Herbert Spencer 1820 –1903) sa krilaticom: “The Man versus the State / Čovek protiv države/”, a koji se takođe nikad nije realizovao kao “naivan”. Dok su se u medjuvremenu pojavile ideje o globalizaciji sveta i društvu bez države, ovaj umetnički pravac, mada naizgled globalistički, zapravo je jedini ostao anarho-podrivački i ima za krajnji cilj da podrije sve društvene sisteme, aparature i establišmente, bilo koje vrste, pošto ih smatra za prodate i pokvarene..."
***
Recension for the book - Sebastian Sava Gor: “The Night of Broken Arrows”, Belgrade, 2014, short stories about urban man. Text is analyzing urban man today, and finds, that this short stories, it is quite different from the urban man of Megalopolis I / Metropolis of Fritz Lang - a megalopolis of wishes/, and the urban man of Megalopolis II / massive felt-urbanization from 1960 - urbanization of disappointment/. The conclusion is that today we have Megwith cult of fun and games/ and that writer fights against that... fight for more nature and more "natural life"/ in yourself, everyday life, love.../
Free PDF - MEGALOPOLIS III Jadranka Ahlgren
***
Predstavlja:
ISHOD NA NIŠANU
Iz Predgovora:
„...da je na Zemlji sve racionalno, ništa se ne bi ni događalo...“
- Fjodor Mihajlovič Dostojevski
Objektivna neracionalizacija je postala opšta pojava i u tom smislu egzistencija je ugrožena.
Tražeći, kao hodajući kroz mrak, autor uspeva da iracionalno, nadrealno, podsvesno, lično i kolektivno nesvesno, osvetli i da kroz sopstvenu prizmu, realizuje specifičnu i novu lingvističku formu, nov, literarni stil, kojim nam. predstavlja zbirku poezije, tako otvoreno slikovitu, bez poređenja, koketiranja, sa bilo kakvim
autoritetima, koja postavlja jako bitna pitanja, prvenstveno pitanja koja se tiču naše zajedničke egzistencje.
Na veoma jedinstven i snažno poetičan način, Sebastian Sava Gor uspeva da pretvari nadrealno u egzizstencijalno.
ISHOD NA NIŠANU
Cena : 880,00 RSD
Detaljne informacije o knjizi:
Autor: Sebastian Sava Gor
Žanr Poezija
Izdavač: Sebastian Sava Gor
ISBN: 9788691820510
Br. strana: 70
Povez: broširan
Jezik: Srpski
Pismo: Latinica
Format: 20cm
Datum izdavanja: 2022
👇
ISHOD NA NIŠANU:::DOBRA KNJIGA::: KUPOVNA VEZA
Коментари