Пређи на главни садржај

Epicentar: Prisustvo I Odsustvo | Epicenter: Presence and Absence | Épicentre : Présence et Absence | Zbirka Poezije | Poetry Collection | Recueil de poésie | poezija | poetry | poésie

 






Prisustvo I Odsustvo


Planeta je velika, malo zatim...suviše je mala...

Krenuo je bos...

Ostario je negde uz put,

Kada je stao i podigao hladan kamen ka nebu,

Njegovo telo je propalo u zemlju 

Duh se popeo na visinu.

*

Poletela je smerno...

Videla je ispred sebe i delo i ne-delo

Ništa nije sumnjala, sletela je 

Plakala je

Maramica je vlažna

Pogled joj se razbistrio

Početak joj se svideo, kraj se odigrao.

*

Planeta je velika, malo zatim...suviše je mala

Neki putevi se ukrste, neki ne

Prisustvo i odsustvo

Samoća je nekada preko potrebna ali samo kao vežba umnog molitvenija. 







Presence And Absence



The planet is big, a little later...it's too small...

*

He started barefoot...

He got old somewhere along the way,

When he stopped and raised the cold stone to the sky,

His body fell into the ground

The spirit ascended on high.

*

She flew straight...

She saw both deed and non-deed in front of her

She didn't suspect anything, she landed

She was crying

The blue cloth handkerchief is damp

Her gaze cleared

She liked the beginning, the end played out.

*

The planet is big, then...it's too small

Some paths cross, some don't

Presence and absence

Solitude is sometimes very necessary, but only as an exercise of the mind and prayer.


 

Présence et absence



La planète est grande, un peu plus tard...elle est trop petite...

*

Il a commencé son voyage il y a longtemps, il a commencé pieds nus

Il a vieilli quelque part en cours de route,

Quand il s'arrêta et leva la pierre froide vers le ciel,

Son corps est tombé dans le sol

L'esprit est monté en haut.

*

Elle a volé droit...

Elle a vu à la fois l'acte et le non-acte devant elle

Elle ne se doutait de rien, elle a atterri

Elle pleurait

Le mouchoir en tissu bleu est humide

La vision s'est éclaircie

Elle a aimé le début, la fin s'est déroulée.

*

La planète est grande, alors... elle est trop petite

Certains chemins se croisent, d'autres non

Présence et absence

La solitude est parfois bien nécessaire, mais seulement comme exercice d'oraison mentale.




EX EX - Vodoskok I Dilema





Коментари

Популарни постови са овог блога

Spontano Sagorevanje: Pikado | Spontaneous Combustion: The Dartboard / Zbirka Kratkih Priča. кратка прича. kratka priča. short story. histoire courte. књижевност. литература. literature. book. knjiga. literatura. kratka priča

  ПИКАДО Рака је купио пикадо. Пре тога је дуго размишљао, не о пикаду али до пикада је на крају дошао. Његов след мисли већ дуже време је био поприлично конфузан: „Схватам да сам угожен...осећам то… како, од кога, на који начин – на све начине али неизвесност траје...сада слушам ове псе како бесомично лају, не престају, то су комшијски пси и ужасни су...заробљени, јадни, тих пар квадратних метара… али ја више не гледам телевизор, не купујем новине, немам другове, више немам информације...искључио сам мобилни и онако ме више одавно нико не зове… и шта?! Ништа, не могу да се жалим...мирно је...ови пси али некако се навикнеш...шта да радим, да живимсам на планину...не, не, добро је овде овако само треба вежбати...треба вежбати стрпљење...ту је кључ ... ствар је у томе да морам и кући вежбати...физички, психички а после и духовно… поента је да морам вежбати и код куће… ни музику више не слушам! Морам брзо нешто да смислим и то неку вежбу за фокусирање, за психички мир…“ - тако некако ...

Spontano Sagorevanje: Kosta na crti ::: Spontaneous Combustion: Kosta On The Line / kratka priča. кратка прича. short story. histoire courte. књижевност. литература. literature. book. knjiga. literatura.

Kosta je stajao na tankoj crti, floroscentno plave boje... Osećao je da isijava sopstvenom unutrašnjom svetlošću i da ima razloga što stoji na crti, koju je između ostalog, da spomenemo, sam stvorio. Oko Koste i crte nema ničega. Kosta je u mraku i njemu je to bilo dovoljno. Taj mrak je bio njegov, on je zamislio takav mrak... Kosta je poželeo da se pored njega, u mraku, pojavi božanstvena, prelepa boginja-muza, koja će ga napojiti svojim inspirativnim darovima. Muza se pojavila i bila je slepa. Znao je da će biti slepa, to je i želeo. Stajala je kao kip, kao živi slepi mit. Uživao je. Napajao se „božanstvenom“ energijom svoje boginje. Disao je duboko i teško, osetio je da mu se disanje usporava i da srce počinje jako da mu udara. Uplašio se... Boginja je ostala nema i sjajno slepa. Njeno slepilo je isijavalo snažnu, belu, svetlost koju Kosta sada više nije mogao da podnese. Želeo je nazada u svoj mrak. Ništa više, samo nazad u  svoj mrak. Sve je nestalo... Ostao je mrak i florosce...

Outcome On Gunpoint: "Ode To Loyalty" - Ishod Na Nišanu: "Oda O Odanosti" | poetry. poezija. zbirka poezije. poésie. a collection of poetry. un recueil de poésie

  Outcome On Gunpoint Ishod Na Nišanu "Ode to Loyalty" Thought ... Like a razor, like a flash of light like a red diamond, like a dot. * A boat full of feelings is flying these days With a crust of heavy imagination Unreachable ideal In funeral gowns With empty hands - with no sense A little different from understanding anything On the horizon of a magnificent sight Under masks Under dry branches With the feeling of stuck rotten leaves on the soles With tears in his eyes and big pupils full of obedience and fear ... Then, it means a lot An ode to loyalty In trouble On a stone path Among the thorns On the edge... "Oda O Odanosti"   Misao, misao, misao... Kao oštrica brijača, kao udar svetla kao crveni dijamant, kao tačka. * Jurca ovih dana barka puna osećanja, Sa korom tvrde mašte, Nepostižnih ideala U odorama Praznih ruku - bez smisla Malo drugačije od poimanja bilo čega Na obzorju veličanstvenog prizora Pod maskama Ispod suvih grana Sa osećajem zalepljenog trulog l...