Miloš Filopović - Fića
"Besmrtnost Kao Nadahnuće"
Gužva pritisla zvezdarsku galeriju „Ark”. Umetnik Miloš Filipović Fića slušao je slovo o svojoj izložbi, pa kad je dat znak da je otvorena, on se u trenu probi kroz masu, zgrabi stolicu privučenu uz sto i hitro na nju skoči. „Ovako vas sve vidim, a i vi ćete mojih nekoliko rečenica bolje da čujete i zapamtite”, oceni autor, zatim, kao da je posredi predstava, dlanove nasloni na grudi, i onda ih raširi ka svojim poštovaocima. „Evo, darujem vam srce. Uzmite ga i uživajte u ovoj radosti”, poručio je slikar, potvrđujući tako da njegova dela nose u sebi i finu poetiku.
Filipović je, između ostalog, poručio da njegove slike posmatrač slobodno može da doživi na način kako lično želi i oseća, bez potrebe da to smatra intelektualnom autorovom atrakcijom....
Postavka nosi naziv „Besmrtnost”. Radovi svojim nazivima otvaraju priče koje mogu da se u grade mašti „Duh diše gde hoće” „Vera, Ljubav, Nada i topla čokolada”, „Vremeplov”, „Ne bacaj bisere”, „Poziv”, „Pakao je letnji festival”, „Kako preživeti uprkos roditeljima”...
Miloš Filipović Fića je rođen i odrastao na nasmejanim ulicama Beograda. U pitanju je nepoznati akademski slikar, koji nikad nije izlagao u Parizu, Beču, Cirihu i drugim evropskim gradovima. Njegova dela ne nalaze se u poznatim svetskim kolekcijama. Tokom dugogodišnje karijere vrlo retko je nagrađivan. Ali to ga nije zaustavilo - kaže za sebe Miloš Filipović. Tako ne misle oni koji su imali prilike da vide njegove slike. Kad-tad njegovo vreme će doći. I siguran sam da će se tajni bord trgovaca umetničkima slikama, koji određuju cenu slika na tržištu, jednoga dana dogovoriti da izbace njegove slike iz tišine koja ih okružuje i odrediti im ne malu cenu po kojoj će se prodavati. Za sada on je kultni slikar ne malog broja ljudi u našoj zemlji.
"Da, kao što svako, o čemu god da priča, u stvari priča o sebi. I kad slikam cvet, primećujem da taj cvet ima moju ozbiljnost i težinu umesto da je lak i mirisan, i to me nervira. A nekad mi je i prijatno, jer vidim da sam naslikao neku atmosferu svoje duše, koja je bila unutra, nevidljiva, a sad je tu, pred očima. Jung je rekao da umetnost koja je pretežno lična zaslužuje da bude tretirana kao neuroza. Po tome bi Rembrant, sa svojih 80 autoportreta, bio najbolesniji. Logika paradoksa, međutim, otkriva da duboko lični doživljaji zalaze u sferu zajedničkog iskustva."
"Umetničarenje, to je foliranje, gluma. Umetnost je lepa i zavodljiva, znači i opasna, jer ona nije samo lepa, ona ima i ono što manekenke zovu personaliti. To je ono neobjašnjivo. Nešto. To je veština da se senzibilitet materijalizuje. Sve je nacrtano osim senzibiliteta. Ko nije umetnik, a hteo bi da ga tako zovu, mora da umetničari. Svet umetnosti je primamljiv mnogima, naročito u mladosti kad nas zavodi blistavim obećanjima, dok okolo promiču lepe a slobodne i luckaste umetnice, ali sve prolazi kao san i kako to pesnik reče: ’Život je krt, a brza smrt k'o hrt’. (V.R. Tucić)“
Коментари