NISAM BIO TU: "Grof" (Autobiografski Roman u Nastavcima 14) Autobiografija | Autobiography | Autobiographie - 1989 godina
"Grof"
Grof je poticao iz patrijahalne porodice, gde je očeva reč bila besprekorno uvažavana sa bitnim uticajem na vaspitanje dece.
Običaji kao
što su nedeljni ručak sa porodicom su bili značajni i obavezni trenutci
potvrđivanja porodične harmonije. Ovo je podrazumeva se bilo najvažnije za doba
kada je Grof bio još mali dečak. Takvo vaspitanje će u njemu zauvek održavati
dostojanstven i odvažan stav.
Grofa već u drugom, trećem razredu srednje
škole počinju da zanimaju gluma i muzika. Zajedno odlučujemo da napravimo bend.
Bio je to kratak ali lep period. Bend smo nazvali Ex Ponto, po mom predlogu a
uticaju istoimene knjige Ive Andrića, koja je duboko uticala na mene. Otac mi
je kupio divnu, crvenu električnu gitaru. Maks je imao bubnjeve. Bope bas
gitaru. Tekstovi koje je Grof pevao su bili njegovi i moji. Vežbali smo u
staroj Bopetovoj kućici. Ipak nismo to shvatili ozbiljno. Grof je otkrio svoju
drugu ljubav, glumu. Pridružio se jednom od prvih poznatijih amaterskih
pozorišta u Beogradu i tu je brzo postigao zapažen uspeh. Maks i Bope su se još
neko vreme bavili muzikom i osnovali drugi bend. Ja sam već u to vreme počeo
intenzivnije da pišem ali bez nekog određenog plana šta ću sa time što sam
napisao.
Vreme provedeno u amaterskom pozorištu je
bogato i ispunjeno najrazličitijim mogućim doživljajima. Na neke od tih
trenutaka ću se vratiti. Grofova angažovanost i uporan, vredan rad su obećavali
uspeh. Svi smo se radovali tome i potpuno ga podržavali. Dolazili smo na
predstave i na probe gotovo redovno sa njim. Grof i ja smo postajali sve
bliskiji prijatelji. U isto vreme Grof je postao jako dobar prijatelj sa
Igijem. Njih dvojica su nekako pronašli sebe, jedan u drugome i bili su u
stanju da mesecima provode vreme neprekidno zajedno. Ono što je ovu dvojicu
mladića blisko povezalo je par bitnih osobina gde su se prepoznavali i
nadopunjivali. Sakriven ali nekada i otvoren cinizam, visok nivo pravovredne
duhovitosti, anarhičnost u svakom smislu. Sličan pogled na život i odnos prema
njemu, netolerancija po pitanju mnogih stvari i beskompromisan način
utvrđivanja odnosa. Kod njih se sve to stopilo u jednu zajedničku celinu gde su
oni povezali sebe jedan sa drugim, činilo se zauvek.
Ipak u
budućnosti će se pokazati da su sve od navedenih premisa nedovoljne da odnos
između ova dva čoveka bude neraskidiv.
Bitna i
velika razlika bila je u onome što sam pomenuo na početku karakterne analize
Grofa a pre toga i Igija. Igi je živeo svoju anarhičnost i nezavisnost sa
velikom potrebom, eksentričnom svakako, da bude dovoljan sam sebi. Odlika ljudi
koje nazivamo eksentricima između ostalog i jeste ta da jesu deo zajednice dok
sa druge strane oni kategorički ne spadaju u nijednu društvenu grupaciju. To je bilo potpuno iskreno i jasno dato na
znanje. Igiju nisu bile potrebne maske za prilagođavanje, on jednostavno nije
želeo da se prilagodi svetu već da svet prilagodi sebi. U tome je na neki način
uspeo.
Grof je
morao da se prilagođava. On je jednostavno morao da ima masku u svakom džepu i
za svaku priliku. To je potpuno razumljivo u njegovom slučaju. Postoje izuzetne
ličnosti kada su glumci u pitanju a da masku nose samo na bini. To su ljudi
koji su glumu shvatili kao najnormalnije ponašanje! Kako je i rekao veliki
Pavle Vujisić: "Ako umeš da se ponašaš, umeš i da glumiš". U tome je
bila veličina pojedinaca kroz istoriju glumišta, u najprostijoj jednostavnosti
i iskrenosti pred publikom. Grof nije bio potpuno iskren ni pred publikom, ni
pred ljudima a pred prijateljima kako je kad želeo. Gledajući ga na bini oduvek
sam imao osećaj da se on najviše igra sa samim sobom, više nego sa nama -
publikom. Ovo će mu u budućnosti doneti prosečan glumački opus, gde će se on,
videvši to, u strastvenoj i snažnoj želji za stvaranjem vratiti i muzici.
Pokušaće da sinhronizuje ove dve vrste umetnosti. Stvoriće "muzički
kabare", zanimljiv ali svakako već viđen pristup. Ali šta nije već viđeno,
ne znamo kako još nismo videli ni čuli.
Najbitnije u
svemu je velika usmerenost, pažnja i energija koju je Grof ispoljio iz sebe.
Delim danas umetnost na dve vrste. Na
umetnost koja služi zlu i inspiriše se zlom i na umetnost koja služi lepoti,
gde je lepota zaglavlje i podsticaj a ljubav aktivni podstrekač i krajnji cilj.
Duboko verujem da Grof u nekim trenutcima
makar i kratkotrjnim, vidi dobro sebe i
zna da je oduvek bio tragač za lepotom i čovek žedan ljubavi.
Malo ko je
umeo da slavi život kao on. Uvek je znao to da ceni. Kada je nesreća pala i
udarila neke od njegovih najbližih prijatelja on je znao da treba biti tamo,
pored njih, njegova svest o smrti je možda njemu samom nedovoljno jasna ali je
on prepoznaje i stoji na groblju... ne beži. Ipak to prisustvo je iluzija, to
je podmetnuta obmana za još dublje sabijanje straha od sopstvene smrti.
Kompleksna ličnost kao što je Grof priča svoju priču. Bogati životni ciklusi do sada. Očekujem u vremenu koje sledi ostavljanje još dubljeg traga od njega za sve nas.
Коментари