Sebastian Sava Gor

  Kada Svet Odbaci Večnost: Sekularizam i Potisnuti Duhovni Potencijal Sekularizam, kao termin koji korene vuče iz latinske reči /saeculum (što znači "ovaj svet" ili "ovaj vek"), označava koncept života i uređenja društva odvojenog od verskih vrednosti i principa. U početku, ideja sekularne države pojavila se kao odgovor na istorijske okolnosti – sukobi među različitim religijskim zajednicama, te zloupotreba moći od strane institucija, doprineli su težnji da se država postavi kao neutralan entitet. Takvo neutralno uređenje obećavalo je slobodu veroispovesti i zaštitu manjinskih grupa, što je u praksi trebalo da uspostavi mir i stabilnost. No, kada se odvajanje od vere pretvori u odvajanje od duhovne istine i samog Boga, sekularizam dobija sasvim drugačiju dimenziju i predstavlja ozbiljnu opasnost za duhovni život i identitet naroda. Sekularizam, pored društvenih posledica, duboko utiče i na karakter i ličnost pojedinca, što ga čini dodatno opasnim. Kada se čovek uda

Grant Greenov album *Idle Moments* iz 1963. godine jedno je od najcenjenijih dela u svetu džeza, poznato po svojoj melodičnoj profinjenosti i atmosferi koja uranja u mirne, gotovo kontemplativne ritmove. Green, rodom iz Sent Luisa, već je u mladosti postao jedan od najtraženijih gitarista svoje generacije, a njegov stil sviranja gitare karakterišu jasnoća tona, spontanost fraziranja i neupadljivo, ali prodorno muzičko izražavanje. Tokom 1960-ih postao je prepoznatljivo ime u Blue Note Records etiketi, gde je sarađivao sa mnogim džez veličinama. *Idle Moments* se izdvaja kao trenutak u njegovoj karijeri kada se njegova muzikalnost potpuno ostvaruje u slojevitom, meditativnom zvuku. Naslovna numera, "Idle Moments," koja traje preko 14 minuta, odiše atmosferom mirnog popodneva, polako razotkrivajući zvučnu harmoniju između Greenove gitare, Duke Pearsonovog klavira i Joe Hendersonovog tenorskog saksofona. Sama kompozicija ostavlja prostora za dugačke improvizacije, a Greenov ton

  Uskoro će Božić Beograd je tu gde je i bio, malo se proširio, naselio se veliki broj novih stanovnika, tako da ćemo Beograd uskoro moći da svrstamo u jedan od manjih Megalopolisa.  Kako se živi u jednom Megalopolisa? Raznoliko se živi a postoje megalopolisi i Megalopolisi. Svakako jako puno ljudi na malom prostoru.  Aleksa živi u Beogradu. Doselio se ovde pre tri godine, došao je iz Trebinja. Zaposlio se i samac je, iznajmljuje stan, nema devojku, nema prijatelja a živi povučeno i tiho. Sasvim neprimetan za komšiluk i radno okruženje, on posmatra posmatra ljude oko sebe i nešto traži, šta traži ne zna jasno ni sam. U Boga ne veruje. Misli da posle smrti, nema ničega, crnica i to je to... On je mlad čovek, ima dvadesetidevet godina, ali usled nekakve učaurenosti, pomalo okrutnog detinjstva, on nije bio sklon da sebe "duhovno" potstiče. Da smo ga tada pitali, nasmejao bi se i rekao da duša ne postoji. On je bio od onih ljudi koji ne razmišljaju puno, već je od onih koji prvo