Анархо-комунизам У савременом дискурсу политичких и филозофских теорија, анархо-комунизам заузима посебан положај као идеологија која тежи укидању државе, приватног власништва и хијерархијских структура, промовишући заједничко власништво и директну демократију. Иако се на први поглед може чинити као визија слободног и праведног друштва, детаљнија анализа открива дубоке контрадикције, изазове и последице које овакав систем носи са собом. Овај текст је кратак увид у порекло анархо-комунизма, његову филозофску основу, историјске покушаје имплементације, као и његову одрживост у савременом друштву. Посебну пажњу посветићемо хришћанском погледу на ову идеју, указујући на њене суштинске неспојивости са хришћанским поимањем слободе, заједнице и личне одговорности. * Анархо-комунизам се развијао као радикална грана социјалистичког покрета у 19. веку, а његови главни теоретичари били су Михаил Бакуњин, Пјотр Кропоткин и Ерико Мала теста. Основна претпоставка ове идеологије јесте да је држава ре...
Модерно доба је доба декаденције, али не оне бурне већ хладне, стерилне, убризгане у вену апатичног човека, који је уморним покретом прста прихватио све што му је сервирано. Воук идеологија, конзументаризам, технократски материјализам – све су то аспекти исте болести: потпуне отуђености човека од онога што је некада било свето, узвишено и истинито. Западна цивилизација, тај некадашњи бастион културе, слободе и стваралаштва, сада делује као да се намерно упропашћава, као да изнутра распада своје темеље, док само мали број људи заиста схвата размере ове катастрофе. Док човек напредује у „великој науци“, истовремено дегенерише у сопственој свести. Сведоци смо парадокса – никада није постојала већа доступност информација, а никада мања жеђ за истином. Никада није постојала већа могућност за повезивање, а никада више усамљености. Никада се није више говорило о слободи избора, а никада човек није био више спутан у страху и конформистичком прихватању наметнутог. У оваквом свету, логичан ...