Sebastian Sava Gor

  Livada Servira Jazz Sav zvuk je u vrelom kamenčiću Slušaj kako tiho pucka - hoće da prsne Trik je u zaletu obada Kakva senka, nje ni nema Talas vreline tutnji, ulazi u svaku rupu Voda, Vazduh,  Jedno slepo kuče Vatra Propuštajte trupe mrava crnih Zemlja Dajte vremena da ostane u sećanju orlov krik Hajde planino reci: Zar nije raspevana tvoja domaćica? Hajde pogodi šta danas servira? Meadow Serves Jazz All the sound is in the hot stone Listen to the soft crackling inside - it wants to explode The trick is in the rush of wasps What a shadow, it's not even there The heat wave roars, entering every hole Water, Air,  One blind dog Fire Pass the troops of black ants Earth Give time for the eagle's cry to remain in your memory Come on mountain, say: Isn't your housekeeper sung? Guess what he's serving today?   Dobra Knjiga Predstavlja: NOĆ SLOMLJENIH STRELA Iz Predgovora: "... MEGALOPOLIS III Mister anonimus, stanovnik velegrada, ponovo medju nama – kr

Joe Strummer & The Mescaleros’ ‘Streetcore’ Joe Strummer & The Mescaleros Јoe Strummer (pravo ime John Graham Mellor 21. avgust 1952 - 22. decembar 2002) je bio britanski muzičar, pevač, gitarista, tekstopisac, glumac i frontmen bendova 101ers, The Clash i The Mescaleros, kao i privremeni član benda The Pogues. Muzičkim radom i društvenim aktivizmom izvršio je ogroman uticaj na pank i, uopšte, rok muziku. Umro je 2002. od srčanog udara. Meskaleri su bili britanski prateći bend za britanskog pevača, muzičara i tekstopisca Džoa Stramera, osnovan 1999. godine, koji je izdao tri albuma pre Strumerove smrti 2002. godine. Mnogi članovi benda bili su multiinstrumentalisti. Originalni sastav se sastojao od Strumera na vokalu i gitari; Antoni Genn na gitari; Skot Šilds na basu, gitari i bubnjevima; Martin Slatteri na klavijaturama, gitari, povremeno flauti i saksofonu; Pablo Kuk na udaraljkama; Steve "Smilei" Barnard na bubnjevima; i Ričarda Fleka na raznim instrumentima. Sred

  Дистопијски урбанизам, примитивизам и нарцизам посматрам као три различита али међусобно повезана "феномена", који обликују наш идентитет и друштвену стварност. Урбанизам са својим стремљењем ка "напретку", кичастој и убрзаној "модернизацији", примитивизам у смислу површности, малограђанштине и ограничених вредности, а нарцизам као врхунски израз самозаљубљености и дезоријентације. Сматрам да заједно чине сложени мозаик људског постојања у 21. веку. Владета Јеротић је дубоко промишљао о томе како урбанизација утиче на духовни и психички живот човека. Урбанизам са својим небодерима и бетонским авенијама често изолује појединца од природе и његове сопствене суштине. У својим радовима, Јеротић каже: "Урбани пејзаж нас одвраћа од дубљих размишљања и интимности са самим собом. Он нас гура у површност и материјализам, где губимо контакт са нашим правим ја." Примитивизам, пре свега схваћен као сушти материјализам, је заправо ништа друго него "мал

 На Крају Крајева Матовић је на глас ишао по кући лево - десно и говорио: " Нема разлога, нити потребе за икаквим сазнавањем више... шта сам сазнао, сазнао сам... доста је и ово. Желим да се одморим од сазнавања... наука нека иде... нећу да псујем, али ништа није напредовало, баш супротно, све је назадовало... неко ће рећи - еј' види примитивца, заосталог човека, слепог поред очију и глувог поред ушију - да, рећи ће и можда је и у праву... можда више ништа, осим цвркута птица и не желим да чујем, нити да видим... тако је, птице и цвеће... мириси и музика, то ме већ интересује... да ли ходам усправно или сам искривио кичму и то ме интересује, на крају крајева свашта ме интересује, али нисам хтео о томе већ о ономе сасвим супротном... све сами ћорсокаци и мрачни потези... генерално су фокус и брига само само на одабранима и на њиховим потребама и за њих се наћи шта треба, да ли јетра или плућа, свеједно... напредак је велики, "победили смо смрт у ординацији", али су на

Kosta je stajao na tankoj crti, floroscentno plave boje... Osećao je da isijava sopstvenom unutrašnjom svetlošću i da ima razloga što stoji na crti, koju je između ostalog, da spomenemo, sam stvorio. Oko Koste i crte nema ničega. Kosta je u mraku i njemu je to bilo dovoljno. Taj mrak je bio njegov, on je zamislio takav mrak... Kosta je poželeo da se pored njega, u mraku, pojavi božanstvena, prelepa boginja-muza, koja će ga napojiti svojim inspirativnim darovima. Muza se pojavila i bila je slepa. Znao je da će biti slepa, to je i želeo. Stajala je kao kip, kao živi slepi mit. Uživao je. Napajao se „božanstvenom“ energijom svoje boginje. Disao je duboko i teško, osetio je da mu se disanje usporava i da srce počinje jako da mu udara. Uplašio se... Boginja je ostala nema i sjajno slepa. Njeno slepilo je isijavalo snažnu, belu, svetlost koju Kosta sada više nije mogao da podnese. Želeo je nazada u svoj mrak. Ništa više, samo nazad u  svoj mrak. Sve je nestalo... Ostao je mrak i floroscentna

  Елементална симфонија: Плес воде и камена  Слика приказује задивљујући призор у коме се спајају елементи земље и воде у магичном вртлогу боја и облика. Текстуре камена и таласања воде стварају динамичну композицију која подсећа на космички пејзаж. Плаве и беле нијансе воде, у контрасту са смеђим и златним тоновима земље, пружају осећај хармоније и бескрајности природе.  Овај визуелни спектакл истовремено одише миром и енергијом, симболизујући вечну игру природних сила. Разигране боје и слојеви текстура уносе дубину и комплексност у композицију, чинећи је истинским уметничким делом које инспирише и оставља без даха. Слика истражује теме трансформације и међусобне повезаности елемената, позивајући посматрача на размишљање о бескрајној лепоти и снази природе. Стил ове слике је карактеристичан за расин арт, технику која комбинује смолу и различите пигменте како би се постигли јединствени визуелни ефекти и дубина. Коришћењем комбиноване технике, уметник је успео да креира сложену и живопи