Пишчев Дневник: Дистопијски Урбанизам, Примитивизам и Нарцизам / Writer's Diary: Dystopian Urbanism, Primitivism and Narcissism - филозофија. philosophy.социологија.психологија.sociology. psychology.

 

Дистопијски урбанизам, примитивизам и нарцизам посматрам као три различита али међусобно повезана "феномена", који обликују наш идентитет и друштвену стварност. Урбанизам са својим стремљењем ка "напретку", кичастој и убрзаној "модернизацији", примитивизам у смислу површности, малограђанштине и ограничених вредности, а нарцизам као врхунски израз самозаљубљености и дезоријентације. Сматрам да заједно чине сложени мозаик људског постојања у 21. веку.

Владета Јеротић је дубоко промишљао о томе како урбанизација утиче на духовни и психички живот човека. Урбанизам са својим небодерима и бетонским авенијама често изолује појединца од природе и његове сопствене суштине. У својим радовима, Јеротић каже: "Урбани пејзаж нас одвраћа од дубљих размишљања и интимности са самим собом. Он нас гура у површност и материјализам, где губимо контакт са нашим правим ја."

Примитивизам, пре свега схваћен као сушти материјализам, је заправо ништа друго него "малограђанштина" која представља стање у којем су вредности сведене на површне и ограничене форме понашања и размишљања. Овде је фокус на конформизму, материјалном успону и друштвеном статусу, без истинског разумевања дубљих људских потреба и вредности. Ернест Хемингвеј је једном рекао: "Малограђанштина је болест која убија дух. Она гуши креативност и слободу мишљења, остављајући нас у калупима које је друштво створило."

Нарцизам је толико широк појам да у психологији имамо читаве студије, радове и књиге, који се појмом нарцизма баве, али овде га повезујемо са тиме да је управо нарцизам "покретач", процеса самообмане. У свету који вреднује површност и материјалне успехе, појединац се окреће себи као центру свемира. У овом процесу, губи се у свету лажи и дезинформација, где је свако одвојен од истине и реалности. Џорџ Орвел је у својим делима упозоравао на опасности тоталитаризма и манипулације информацијама: "У свету где је истина релативна, а дезинформације владају, појединац се губи у лавиринту лажи, неспособан да разликује стварност од илузије."

Све ово неизбежно води ка "орвеловској", дистопијској визији изгубљеног човека. Урбани пејзаж изолован од природе, малограђанштина која гуши креативност и слободу, и нарцизам који нас заробљава у огледалу самозаљубљености, све то ствара свет у којем је појединац одвојен од стварности и истине.

Урбана дистопија која нас окружује је свет где бетонске структуре расту као замене за дрвеће, а екранска светлост замењује сунчеву. Овај свет, испуњен конформизмом и стандардизованим вредностима, претвара се у "културу сујете", малограђанштине која гуши индивидуалност и креативност. Ту нема места за праву културу, нема места за уметност која служи само лепоти и слободи, нема места за "духовна питања", нема места ни речима, милост или човекољубље, док реч Љубав, постаје потпуно ограничена и злоупотребљена, односећи се на секс и нешто мало емотивности. Успех и само успешност су параметри довољни сами за себе и успех је приоритет. Свакако он се мери материјалним достигнућима и друштвеним статусом, а не више културом живота, не сутшином уметничког дела, створеног за све нас, не дубином мисли или духовним искуставима.

На крају, у овом дистопијском свету, нарцизам, постаје доминантна сила. Појединци су опседнути својим сликом, тражећи валидацију и одобравање на сваки начин, док се унутрашња празнина повећава. У овом процесу, стварност постаје све више искривљена, а истина се губи у мору дезинформација и манипулација.

Ствара се свет у којем је појединац изгубљен у лавиринту лажи и површности. Човек мора тражити свој пут назад ка својој, сопственој личносности.

***

Dystopian Urbanism, Primitivism and Narcissism

I see dystopian urbanism, primitivism, and narcissism as three different but interconnected "phenomena", which shape our identity and social reality. Urbanism, striving for "progress", kitsch, and accelerated "modernization", primitivism in the sense of superficiality, petty-bourgeoisness, and limited values, and narcissism as the ultimate expression of self-infatuation and disorientation. I believe that together they form a complex mosaic of human existence in the 21st century.

Vladeta Jerotić thought deeply about how urbanization affects a person's spiritual and psychological life. Urbanism with its skyscrapers and concrete avenues often isolates the individual from nature and his essence. In his works, Jerotić says: "The urban landscape distracts us from deeper thinking and intimacy with ourselves. It pushes us into superficiality and materialism, where we lose contact with our true self."

Primitivism, first of all understood as pure materialism, is actually nothing more than "petit bourgeois" which represents a state in which values ​​are reduced to superficial and limited forms of behavior and thinking. Here the focus is on conformity, material advancement, and social status, without a true understanding of deeper human needs and values. Ernest Hemingway once said, "Petty-bourgeoisness is a disease that kills the spirit. It stifles creativity and freedom of thought, leaving us in the molds that society has created."

Narcissism is such a broad concept that in psychology we have entire studies, works, and books dealing with the concept of narcissism, but here we associate it with the fact that narcissism is the "initiator" of the process of self-deception. In a world that values ​​superficiality and material success, the individual turns to himself as the center of the universe. In this process, one gets lost in a world of lies and misinformation, where everyone is separated from truth and reality. In his works, George Orwell warned of the dangers of totalitarianism and manipulation of information: "In a world where truth is relative and disinformation rules, the individual gets lost in a labyrinth of lies, unable to distinguish reality from illusion."

All this inevitably leads to an "Orwellian", dystopian vision of a lost man. The urban landscape isolated from nature, the petty bourgeoisie that stifles creativity and freedom, and the narcissism that traps us in the mirror of self-infatuation, all creates a world in which the individual is separated from reality and truth.

The urban dystopia that surrounds us is a world where concrete structures grow as substitutes for trees, and screen light replaces sunlight. This world, filled with conformity and standardized values, is turning into a culture of "vanity", a petty bourgeoisie that stifles individuality and creativity. There is no place for culture or "spiritual issues", there is no place for words, mercy, or philanthropy, while the word Love becomes completely limited and misused, referring to sex and a little bit of emotionality. Success and only success are parameters sufficient by themselves and success is a priority. Certainly, he is measured by material achievements and social status, and no longer by the culture and essence of the work of art, created for all of us, not by the depth of thought or spiritual experience.

Ultimately, in this dystopian world, narcissism becomes the dominant force. Individuals are obsessed with their image, seeking validation and approval in every way, while the inner emptiness increases. In this process, reality becomes increasingly distorted, and the truth is lost in a sea of ​​misinformation and manipulation.

A world is being created in which the individual is lost in a labyrinth of lies and superficiality. Man must seek his way back to his own personality.