Mister anonimus, stanovnik velegrada, ponovo medju nama – kratke priče”Noć slomljenih strela” Sebastijana Sava Gor-a
Anarhizam se danas modernizovao a urbani buntovnik konformizovao. Svetska revolucija nije uspela, ostalo nam je da sami vodimo svoje bitke a ostao nam je i andergaund (underground). Pred nama je jedan andergraund opredeljen mlađi beogradski pesnik, rok muzičar i pisac, Sebastijan Sava Gor, koji nam u ovoj svojoj seriji kratkih priča pripoveda o urbanizovanim ambijentima Megalopolisa III, megalopolisa nužnosti, za razliku od futurističko-tehnicističkog Megalopolisa I, megalopolisa želje – Metropolisa, Frica Langa (Fritz Lang, 1890-1976), nikad ne ostvarenog, i Megalopolisa II - tepih-urbanizacije iz šezdesetih godina prošlog veka koja je obećavala “posao i stan za svakog”, ali neuspešno, što se kasnije uspostavilo i kao utopija. Andergraund je ovde važan kao jedini nastavak ideja o Svetskoj /modernoj/ revoluciji, nastalih na zdravoj osnovi Spenserovog konzervativnog anarhizma (Herbert Spencer 1820 –1903)sa krilaticom: “The Man versus the State / Čovek protiv države/”, a koji se takođe nikad nije realizovao kao “naivan”. Dok su se u medjuvremenu pojavile ideje o globalizaciji sveta i društvu bez države, ovaj umetnički pravac, mada naizgled globalistički, zapravo je jedini ostao anarho-podrivački i ima za krajnji cilj da podrije sve društvene sisteme, aparature i establišmente, bilo koje vrste, pošto ih smatra za prodate i pokvarene..."
***
Recension for book - Sebastian Sava Gor : “The night of broken arrows”, Belgrade, 2014, short stories about urban man. Text is analysing urban man today, and find, in this short stories, it is quite different from the urban man of Megalopolis I / Metropolis of Fritz Lang - megalopolis of wishes/, and the urban man of Megalopolis II / massive felt-urbanisation from 1960 - urbanisation of disappointment/. Conclusion is that today we have Megwith cult of fun and games/ and that writer fight against that... fight for more nature and more "natural life"/ in yourself, everyday life, love.../
„...da je na Zemlji sve racionalno, ništa se ne bi ni događalo...“
- Fjodor Mihajlovič Dostojevski
Objektivna neracionalizacija je postala opšta pojava i u tom smislu egzistencija je ugrožena.
Tražeći, kao hodajući kroz mrak, autor uspeva da iracionalno, nadrealno, podsvesno, lično i kolektivno nesvesno, osvetli i da kroz sopstvenu prizmu, realizuje specifičnu i novu lingvističku formu, nov, literarni stil, kojim nam. predstavlja zbirku poezije, tako otvoreno slikovitu, bez poređenja, koketiranja, sa bilo kakvim
autoritetima, koja postavlja jako bitna pitanja, prvenstveno pitanja koja se tiču naše zajedničke egzistencje.
Na veoma jedinstven i snažno poetičan način, Sebastian Sava Gor uspeva da pretvari nadrealno u egzizstencijalno.
Ако желимо писати, мислити и осећати Љубав, морамо живети у Љубави, морамо бити љубавно расположени.
Ако желимо мир, морамо га прво сами стећи.
Ако желимо видети лепоту, морамо је тражити. Ако желимо ходати а не толико падати, морамо се надати.
Да би се наше наде узвисиле и биле услишене, морамо веровати.
Ми живимо и на јави и у сну, имамо спољашност и унутрашњост.
Разумљиво је да доста тога не видимо и да се доста тога не сећамо. Без обзира на то требамо чувати реч и мисао у садашњем времену. Сада и овде требамо да завршимо свако своје задатке, тешко је да све прође по плану и како нам се хоће. Изазов треба доживети као будући напредак, пад као шансу да се вратимо и подигнемо.
Човек и Жена су бића заједнице, обратимо се другоме и разговарајмо једни са другима.
Чувајте мисли и пазите на речи...речи описују, упућују и спасавају... речи могу да уништавају, умеју да тешко пеку и боле... речи су на одређени начин живе.
Writer's Diary: Words
If we want to write or think about Love, we have to live in Love; we have to be in a loving mood.
If we want peace, we must first acquire it ourselves.
If we want to see beauty, we must seek it. If we're going to walk and not fall so much, we must have а hope.
For our hopes to be exalted and answered, we must believe.
We live in waking life and sleep, we have our exterior and interior.
It is understandable that we don't see a lot of things and don't remember a lot of things. Regardless of that, we should guard the word and the thought in the present time. Now and here we all need to finish our tasks, it is difficult for everything to go according to plan and as we like. The challenge should be experienced as future progress, the fall as a chance to come back.
Man and Woman are community beings, let's address and talk with each other.
Guard your thoughts and be careful of your words...words describe, guide, and save...words can destroy, they can sting and hurt...words are alive.
Mister anonimus, stanovnik velegrada, ponovo medju nama – kratke priče”Noć slomljenih strela” Sebastijana Sava Gor-a
Anarhizam se danas modernizovao a urbani buntovnik konformizovao. Svetska revolucija nije uspela, ostalo nam je da sami vodimo svoje bitke a ostao nam je i andergaund (underground). Pred nama je jedan andergraund opredeljen mlađi beogradski pesnik, rok muzičar i pisac, Sebastijan Sava Gor, koji nam u ovoj svojoj seriji kratkih priča pripoveda o urbanizovanim ambijentima Megalopolisa III, megalopolisa nužnosti, za razliku od futurističko-tehnicističkog Megalopolisa I, megalopolisa želje – Metropolisa, Frica Langa (Fritz Lang, 1890-1976), nikad ne ostvarenog, i Megalopolisa II - tepih-urbanizacije iz šezdesetih godina prošlog veka koja je obećavala “posao i stan za svakog”, ali neuspešno, što se kasnije uspostavilo i kao utopija. Andergraund je ovde važan kao jedini nastavak ideja o Svetskoj /modernoj/ revoluciji, nastalih na zdravoj osnovi Spenserovog konzervativnog anarhizma (Herbert Spencer 1820 –1903)sa krilaticom: “The Man versus the State / Čovek protiv države/”, a koji se takođe nikad nije realizovao kao “naivan”. Dok su se u medjuvremenu pojavile ideje o globalizaciji sveta i društvu bez države, ovaj umetnički pravac, mada naizgled globalistički, zapravo je jedini ostao anarho-podrivački i ima za krajnji cilj da podrije sve društvene sisteme, aparature i establišmente, bilo koje vrste, pošto ih smatra za prodate i pokvarene..."
***
Recension for book - Sebastian Sava Gor : “The night of broken arrows”, Belgrade, 2014, short stories about urban man. Text is analysing urban man today, and find, in this short stories, it is quite different from the urban man of Megalopolis I / Metropolis of Fritz Lang - megalopolis of wishes/, and the urban man of Megalopolis II / massive felt-urbanisation from 1960 - urbanisation of disappointment/. Conclusion is that today we have Megwith cult of fun and games/ and that writer fight against that... fight for more nature and more "natural life"/ in yourself, everyday life, love.../
„...da je na Zemlji sve racionalno, ništa se ne bi ni događalo...“
- Fjodor Mihajlovič Dostojevski
Objektivna neracionalizacija je postala opšta pojava i u tom smislu egzistencija je ugrožena.
Tražeći, kao hodajući kroz mrak, autor uspeva da iracionalno, nadrealno, podsvesno, lično i kolektivno nesvesno, osvetli i da kroz sopstvenu prizmu, realizuje specifičnu i novu lingvističku formu, nov, literarni stil, kojim nam. predstavlja zbirku poezije, tako otvoreno slikovitu, bez poređenja, koketiranja, sa bilo kakvim
autoritetima, koja postavlja jako bitna pitanja, prvenstveno pitanja koja se tiču naše zajedničke egzistencje.
Na veoma jedinstven i snažno poetičan način, Sebastian Sava Gor uspeva da pretvari nadrealno u egzizstencijalno.
Знате шта... неки људи се буде и од када се пробуде, намрште се. имајући још увек кошмар који су сањали у глави. Не знам како успевају да заспе ти људи али некима од јутра до мрака ништа не ваља. Једноставно, нису расположени, умеју да буду и трапави, нервирају сами себе и за друге се подразумева да немају разумевања. Тешки су за сарадњу и за разговор, подоста су увучени у себе и некако малициозно, "кроз једно око чкиље", и посматрају свет. Ти људи слабо у шта верују али се и ничему ни надају превише, "нит' смрде, нит' миришу", такви неки људи. Они подразумева се не воле децу и немају намере да имају посла са децом. Баш незгодни људи. Увек трезвени и намрштени они једино о себи имају високо и позитивно мишљење. Шта да кажем, егоцентризам, нарцизам... а како умеју да буду љубоморни то је прича за себе. Такав хода улицом и услед узвишеног "гордог носа", пролази и мисли да су око њега sve патуљци а не други људи.
Е сад, шта се дешава када се ти људи нађу у друштву? Експлозија негативне енергије, наравно! Ови стручњаци за драму могу и најобичнији сусрет да претворе у трагедију са три чина. Увек им је нешто на памети, увек нешто смерају, али никад ништа позитивно. Они су као мађионичари који уместо зечева из шешира извлаче проблеме, несугласице и тензије. Као да им је хоби да компликују све што је једноставно.
А када их позовете на какав друштвени догађај, припремите се. Прво, доћи ће са изразом лица као да су управо видели крај света. Затим ће своје негативне коментаре раширити као заразну болест. Храна им никад није довољно добра, музика је увек превише гласна или превише тиха, а људи... па, људи су просто неподношљиви.
И шта је са тим њиховим "гордим носем"? Као да су у некој другој димензији, изнад свих осталих, гледајући на нас остале као на непознату врсту. Они су једини који знају прави пут, једини који разумеју "истину". Остали смо само статисти у њиховој великој животној представи.
Не треба ни да спомињемо њихов радни живот. Сарадња са њима је као покушај да направите уметничко дело са сломљеним четкицама и бојама које су се осушиле пре десет година.
Шефују и када нису шефови и када имате посла са њима, припремите се на маратон објашњавања и исправљања, јер ништа није довољно добро за њихов савршени свет.
Знате шта... описао сам их подоста, лако ћете их препозхати, мени се слошило, описујући их, немам више јак стомак, пришпала ми мука, ако ме разумете...
Spontaneous Combustion: Inconvenient People
You know what... some people wake up and think the whole world has fallen on their heads. I don't know how these people manage to fall asleep, but for some, nothing works from morning to night. They are simply not in a good mood, they can be clumsy, they annoy themselves and it is understood that they lack understanding for others. They are difficult to cooperate with and to talk to, they are quite self-absorbed and somewhat maliciously, "through one eye of a squint", and observe the world. These people have little faith in anything, but they don't hope for anything too much either, "they don't smell, they don't smell", such are some people. It goes without saying that they do not like children and have no intention of dealing with children. Very awkward people. Always sober and frowning, they only have a high and positive opinion of themselves. What can I say, egocentrism, narcissism, and how they can be jealous is a story in itself. Such a person walks down the street and due to his lofty "proud nose", passes by and thinks that there are dwarves around him and not other people.
Now, what happens when these people find themselves in society? A blast of negative energy, of course! These drama experts can turn even the most ordinary encounter into a three-act tragedy. They always have something on their mind, always up to something, but never anything positive. They are like magicians who pull problems, disagreements and tensions out of hats instead of rabbits. It is as if their hobby is to complicate everything that is simple.
And when you invite them to some social event, prepare yourself. First, they will come with a look on their face like they just saw the end of the world. Then they will spread their negative comments like a contagious disease. Their food is never good enough, the music is always too loud or too quiet, and the people... well, the people are just unbearable.
And what about their "proud nose"? It's as if they are in another dimension, above everyone else, looking at the rest of us as an unknown species. They are the only ones who know the right path, the only ones who understand the "truth". We are just extras in their big life show.
Not to mention their working life. Working with them is like trying to create a piece of art with broken brushes and paints that dried ten years ago. They boss when they are not bosses, and when they are - it's all just one big drama spectacle. When tasked with them, prepare for a marathon of explaining and correcting, because nothing is good enough for their perfect world.
You know what... I have described them quite a lot, you will easily recognize them, I liked it, describing them, I don't have a strong stomach anymore. I feel sick, if you understand me...
Mister anonimus, stanovnik velegrada, ponovo medju nama – kratke priče”Noć slomljenih strela” Sebastijana Sava Gor-a
Anarhizam se danas modernizovao a urbani buntovnik konformizovao. Svetska revolucija nije uspela, ostalo nam je da sami vodimo svoje bitke a ostao nam je i andergaund (underground). Pred nama je jedan andergraund opredeljen mlađi beogradski pesnik, rok muzičar i pisac, Sebastijan Sava Gor, koji nam u ovoj svojoj seriji kratkih priča pripoveda o urbanizovanim ambijentima Megalopolisa III, megalopolisa nužnosti, za razliku od futurističko-tehnicističkog Megalopolisa I, megalopolisa želje – Metropolisa, Frica Langa (Fritz Lang, 1890-1976), nikad ne ostvarenog, i Megalopolisa II - tepih-urbanizacije iz šezdesetih godina prošlog veka koja je obećavala “posao i stan za svakog”, ali neuspešno, što se kasnije uspostavilo i kao utopija. Andergraund je ovde važan kao jedini nastavak ideja o Svetskoj /modernoj/ revoluciji, nastalih na zdravoj osnovi Spenserovog konzervativnog anarhizma (Herbert Spencer 1820 –1903)sa krilaticom: “The Man versus the State / Čovek protiv države/”, a koji se takođe nikad nije realizovao kao “naivan”. Dok su se u medjuvremenu pojavile ideje o globalizaciji sveta i društvu bez države, ovaj umetnički pravac, mada naizgled globalistički, zapravo je jedini ostao anarho-podrivački i ima za krajnji cilj da podrije sve društvene sisteme, aparature i establišmente, bilo koje vrste, pošto ih smatra za prodate i pokvarene..."
***
Recension for the book - Sebastian Sava Gor: “The Night of Broken Arrows”, Belgrade, 2014, short stories about urban man. Text is analyzing urban man today, and finds, that this short stories, it is quite different from the urban man of Megalopolis I / Metropolis of Fritz Lang - a megalopolis of wishes/, and the urban man of Megalopolis II / massive felt-urbanization from 1960 - urbanization of disappointment/. The conclusion is that today we have Megwith cult of fun and games/ and that writer fights against that... fight for more nature and more "natural life"/ in yourself, everyday life, love.../
„...da je na Zemlji sve racionalno, ništa se ne bi ni događalo...“
- Fjodor Mihajlovič Dostojevski
Objektivna neracionalizacija je postala opšta pojava i u tom smislu egzistencija je ugrožena.
Tražeći, kao hodajući kroz mrak, autor uspeva da iracionalno, nadrealno, podsvesno, lično i kolektivno nesvesno, osvetli i da kroz sopstvenu prizmu, realizuje specifičnu i novu lingvističku formu, nov, literarni stil, kojim nam. predstavlja zbirku poezije, tako otvoreno slikovitu, bez poređenja, koketiranja, sa bilo kakvim
autoritetima, koja postavlja jako bitna pitanja, prvenstveno pitanja koja se tiču naše zajedničke egzistencje.
Na veoma jedinstven i snažno poetičan način, Sebastian Sava Gor uspeva da pretvari nadrealno u egzizstencijalno.
.png "Пишчев Дневник: Речи / Writer's Diary: Words ::: Literatura. Književnost. Литература. Књижевност. Literature.")
%5B1%5D.jpg)
.gif)
.jpg)
