If These Trees Could Talk is an instrumental post-rock band from Akron, Ohio. The band self-released their self-titled debut EP in 2006. Independent record label The Mylene Sheath re-released the EP on vinyl in 2007 and released the band's debut studio album, Above the Earth, Below the Sky, on vinyl in 2009. The band self-released their second album, Red Forest, in March 2012, while the album's vinyl release went through Science of Silence Records. They went on to follow up the release of "Red Forest" with a self-promoted tour throughout Europe in April 2012. The band released its third album, The Bones of a Dying World, in June 2016 on Metal Blade Records.
The Bones of a Dying World
The Bones of a Dying World is the third studio album by American post-rock band If These Trees Could Talk. It was released on June 3, 2016 through Metal Blade Records. The album was produced by drummer Zack Kelly. The album was announced in late April 2016 alongside the premiere track "Solstice". Subsequently, debuted in May 2016 were tracks "Earth Crawler" and "Berlin".
„...da je na Zemlji sve racionalno, ništa se ne bi ni događalo...“
- Fjodor Mihajlovič Dostojevski
Objektivna neracionalizacija je postala opšta pojava i u tom smislu egzistencija je ugrožena.
Tražeći, kao hodajući kroz mrak, autor uspeva da iracionalno, nadrealno, podsvesno, lično i kolektivno nesvesno, osvetli i da kroz sopstvenu prizmu, realizuje specifičnu i novu lingvističku formu, nov, literarni stil, kojim nam. predstavlja zbirku poezije, tako otvoreno slikovitu, bez poređenja, koketiranja, sa bilo kakvim
autoritetima, koja postavlja jako bitna pitanja, prvenstveno pitanja koja se tiču naše zajedničke egzistencje.
Na veoma jedinstven i snažno poetičan način, Sebastian Sava Gor uspeva da pretvari nadrealno u egzizstencijalno.
Наше мисли су постале хаотичне. Наша дела су на граници да измакну контроли, где се многи, након одређених, почињених, углавном не-дела, сада горко кају и жале. Многи би да врате време али време се одиграло и оно је неповративо. Жививимо у огледалу сопствене стварности и нисмо способни да утичемо на њу. Садашњост је једини параметар свих вредности. Будућност је као и увек јако тешко предвидива а Човек је само једна, истина можда међу најбитнијим, али не и једина карика који је одређује.
Ми се као људска раса морамо уозбиљити. Озбиљно и брзо морамо одређивати не нашу "судбину", већ одређивати вредност и величину наше сопствене и колективне менталне свесности односно несвесности. Доста је било спавања љдски роде! Потребно је пробудити се подхитно и усмерити читавог себе на Истину.
Истина је једна. Пут је један. Живот је један.
Bog je jedan.
Ko u Boga ne veruje izbrisao je sebe iz Knjige Živih, on već sda mrtav hoda.
Our thoughts became chaotic. Our deeds are on the verge of getting out of control, and many, after committing certain, mostly non-deeds, now bitterly regret and regret, many would like to turn back time, but time has passed and it is irreversible. We live in the mirror of our own reality and are not able to influence it. The present is the only parameter of all values. The future is, as always, very difficult to predict, and Human is only one, truth perhaps among the most important, but not the only link that determines it.
We as a human race need to get serious. We must seriously and quickly determine not our "destiny", but rather the value and size of our own and collective mental awareness, that is, unconsciousness. Enough sleeping, people! It is necessary to wake up urgently and focus your whole self on the Truth.
The truth is one. There is only one way. Life is one.
The God is One.
He who does not believe in God has erased himself from the Book of the Living, he is already dead walking.
***
Наши мысли стали хаотичными. Наши дела вот-вот выйдут из-под контроля, где многие, совершив те или иные, чаще всего недеяния, теперь горько раскаиваются и жалуются. Многие хотели бы повернуть время вспять, но время прошло и оно необратимо. Мы живем в зеркале собственной реальности и не в силах на нее повлиять. Настоящее является единственным параметром всех значений. Будущее, как всегда, очень трудно предсказать и Человек является лишь одним, правда, пожалуй, одним из важнейших, но не единственным звеном, его определяющим.
Мы, как человеческая раса, должны стать серьезными. Мы должны серьезно и быстро определить не свою «судьбу», а ценность и величину нашего собственного и коллективного ментального осознания или неосознания. Хватит спать, народ! Нужно срочно проснуться и направить всего себя к Истине.
Правда одна. Дорога одна. Жизнь едина.
Бог един.
Кто не верит в Бога, тот вычеркнул себя из Книги Живых, он уже ходячий мертвец.
***
Nos pensées sont devenues chaotiques. Nos actes sont sur le point de devenir incontrôlables, alors que beaucoup, après avoir commis certains actes, pour la plupart non-actes, se repentent amèrement et se plaignent. Beaucoup voudraient remonter le temps, mais le temps est passé et c'est irréversible. Nous vivons dans le miroir de notre propre réalité et ne pouvons pas l'influencer. Le présent est le seul paramètre de toutes les valeurs. L'avenir, comme toujours, est très difficile à prévoir et l'Homme n'en est qu'un, la vérité peut-être parmi les plus importantes, mais pas le seul lien qui la détermine.
En tant que race humaine, nous devons devenir sérieux. Nous devons déterminer sérieusement et rapidement non pas notre "destin", mais la valeur et la taille de notre conscience ou non-conscience mentale personnelle et collective. Assez dormi, les gens ! Il est nécessaire de se réveiller de toute urgence et de se diriger tout entier vers la Vérité.
La vérité est une. La route en est une. La vie est une.
Dieu est unique.
Quiconque ne croit pas en Dieu s'est effacé du Livre des Vivants, il est déjà mort ambulant.
„...da je na Zemlji sve racionalno, ništa se ne bi ni događalo...“
- Fjodor Mihajlovič Dostojevski
Objektivna neracionalizacija je postala opšta pojava i u tom smislu egzistencija je ugrožena.
Tražeći, kao hodajući kroz mrak, autor uspeva da iracionalno, nadrealno, podsvesno, lično i kolektivno nesvesno, osvetli i da kroz sopstvenu prizmu, realizuje specifičnu i novu lingvističku formu, nov, literarni stil, kojim nam. predstavlja zbirku poezije, tako otvoreno slikovitu, bez poređenja, koketiranja, sa bilo kakvim
autoritetima, koja postavlja jako bitna pitanja, prvenstveno pitanja koja se tiču naše zajedničke egzistencje.
Na veoma jedinstven i snažno poetičan način, Sebastian Sava Gor uspeva da pretvari nadrealno u egzizstencijalno.
Gde ti je nestao osmeh sa belog, sjajnog lica, ljubavi moja,
Zar si
zaboravila lepotu dubokog snega i pogleda koji omamljuje,
Seti se te
noći i topline...
Zašto nema poljubaca tvojih, ljubavi moja.
Zar si postala
hladna i nema.
Poput
mermernih blokova.
Stražara i
svedoka upokojenih tela.
Kako si
hladna, ljubavi moja,
Prolazi vreme, časovnik nužno i mirno kuca,,,
Tu u polumraku žive očaj i strah,
Sumnjom se gubi razum...
Vidim da si klonula od umora, ljubavi moja,
Željna si da
piješ sa bistrog i živonosnog potoka,
Gladna
sveutešnog, uznešenog i darovanog hleba.
Zapaliću se, ljubavi moja,
Radi tebe
goreće plamen u meni,
Darovaću ga
tebi...
Tada zasijaj svom silom postojanja,
Zaplamti kao
požar koga vetar razbešnjava,
Probaj se u ljubavi žrtvovati i blagodatno tihovati,
Tako se
uzdignuti,
Tako jedino
disati.
Na kraju, ljubavi moja
Tako i
sagoreti...
Ljubavi moja...
Znam da će osmeh jednom ponovo nestati
I znam,
ljubavi moja
Da ćeš mene ponovo
čekati.
My Love
Where has the smile gone from your white, shining face, my love,
Have you forgotten the beauty of the deep snow and the stunning view,
Remember that night and the warmth...
Why are there no kisses from you, my love?
Have you become cold and speechless?
Like blocks of marble.
Guardians and witnesses of the deceased bodies.
How cold you are, my love,
Time passes, the clock necessarily and calmly ticks,,,
Despair and fear live there in the semi-darkness,
Doubt makes you lose your mind...
I see that you are faint from fatigue, my love,
You are eager to drink from the clear and life-giving stream,
Hungry for all-consoling, exalted and gifted bread.
I'll set myself on fire my love
Because of you, a flame burns in me,
I will give it to you...
Then shine with all the power of being,
Flare up like a fire fanned by the wind,
Try to sacrifice yourself in love and be graciously silent,
Rise up and only breathe like that.
Finally, my love
Finished
My love...
I know the smile will disappear again someday
And I know, my love
That you will wait for me again.
"Zbirka pesama Poljubac Žene Zmaja ukazuje na sled spontanih bljeskova koji jednovido i jasnovido postavljaju pitanja o čovekovom prisustvu u ovom svetu. Ove pesme ne koketiraju sa već postojećim modelima i solucijama, već veruju u sopstvene detalje. Pesništvo, kao i u slučaju ovog pesnika, ukazuje da spasa ima. Ne moramo ga čak ni pronaći, dovoljno je da započnemo putovanje ka njemu." - Boško Mandić
Recension for the book - Sebastian Sava Gor: “The night of broken arrows”, Belgrade, 2014, short stories about the urban man. Text is analyzing urban man today, and find, this short stories, it is quite different from the urban man of Megalopolis I / Metropolis of Fritz Lang - a megalopolis of wishes/, and the urban man of Megalopolis II / ...read more
Časlav je izašao da se prošeta. Zamislio se i hodao je dugo. Napustio je bezbedni deo šume u kojoj je živeo i izašao je na malo otvoreniji prostor. Tuda se šetao vuk. Vuk je bio veoma gladan. Iz dva skoka vuk se našao, oči u oči, sa svojom žrtvom. Časlav se paralisao od straha i užasa. Vuk skoči i zari svoje oštre zube u toplo meso.
II
Časlav je izašao da se prošeta. Zamislio se i hodao je dugo. Napustio je bezbedni deo šume u kojoj je živeo i izašao je na malo otvoreniji prostor. Tuda sešetao gospodin Šarlo, veliki crni vuk.
- Dobar dan gospodine Šarlo - pozdravi Časlav vuka.
- Dobar dan Časlave... hoće li biti zabavno danas?
- Kako neće Šarlo, zabavi nikada neće biti kraja.
- To mi je drago da čujem i već se radujem - poskoči i nasmeja se veliki vuk.
- Lepo se igraj. - mahnu mu Časlav i polete ka nebu, velikom brzinom svojih, sopstvenih misli, požurivši da uradi još mnoge stvari, na drugoj strani planete.
Spontaneous Combustion:
"Chaslav and Wolf"
Chaslav went out to take a walk. He thought and walked for a long time. He left the safe part of the forest where he lived and went out into a slightly more open area. A wolf was walking there. The wolf was starving. In two jumps, the wolf found himself face-to-face with his victim. Chaslav was paralyzed with fear. The wolf jumps up and sinks its sharp teeth into the warm flesh.
II
Chaslav went out to take a walk. He thought and walked for a long time. He left the safe part of the forest where he lived and went out into a slightly more open area. Mr. Charlo, the big black wolf, was walking there.
- Good morning, Mr. Charlo - greeted Chaslav the wolf.
- Good day Chaslav... will it be fun today?
- No matter what, Charlo, the fun will never end.
- I'm glad to hear that and I'm already looking forward to it - the big wolf jumped up and laughed.
- Have fun. - Chaslav waved at him and flew towards the sky, at high speed of his own thoughts, hurrying to do many more things on the other side of the planet.
Bass Culture is an album by dub poet Linton Kwesi Johnson, released in 1980 on the Island Records label. It was produced by Linton Kwesi Johnson and Dennis Bovell (credited as Blackbeard). Bovell, Lloyd "Jah Bunny" Donaldson, and Webster Johnson were members of Matumbi.
Tracklisting:
"Bass Culture" – 6:04
"Street 66" – 3:43
"Reggae fi Peach" – 3:09
"Di Black Petty Booshwah" – 3:36
"Inglan Is a Bitch" – 5:26
"Loraine" – 4:08
"Reggae Sounds" – 3:09
"Two Sides of Silence" – 2:13
Linton Kwesi Johnson (born 24 August 1952), also known as LKJ, is a Jamaica-born, British-based dub poet and activist. In 2002 he became the second living poet, and the only black one, to be published in the Penguin Modern Classics series. His performance poetry involves the recitation of his own verse in Jamaican patois over dub-reggae, usually written in collaboration with reggae producer/artist Dennis Bovell.
.jpg)
.jpg)
.png)
.jpg)
