среда, 21. јул 2021.

Best Albums Ever: Sonic Youth: "Daydream Nation" (1988) - avantgarde - alternative - rock - noise - punk - indie

Daydream Nation is the fifth studio album by American alternative rock band Sonic Youth, released on October 18, 1988. The band recorded the album between July and August 1988 at Greene St. Recording in New York City, and it was released by Enigma Records as a double album. After Daydream Nation was released, it received widespread acclaim from critics and earned Sonic Youth a major label deal. The album was ranked high in critics' year-end lists of 1988's best records, being voted second in The Village Voice's annual Pazz & Jop poll. Daydream Nation has since been widely considered to be Sonic Youth's greatest work, as well as one of the greatest albums of all time, specifically having a profound influence on the alternative and indie rock genres. It was chosen by the Library of Congress to be preserved in the National Recording Registry in 2005.






"Sonic Youth made a major step forward with 1987's Sister, their first album where the songs were as strong as the group's visionary approach and they rocked with the force and authority they'd clearly sought since the beginning. If 1988's Daydream Nation didn't make as decisive a leap in terms of theory or style, as far as execution was concerned, it was Sonic Youth's first unqualified masterpiece..."



Daydreamnation



уторак, 20. јул 2021.

Teologija- Sveti Jovan Lestvičnik: "Lestvica" 03 - О ОДРИЦАЊУ И ОДВАЈАЊУ ОД СУЈЕТНОГ ЖИВОТА - теологија - theology - théologie

 Свети Јован Лествичник

ЛЕСТВИЦА

Поука I

О ОДРИЦАЊУ И ОДВАЈАЊУ ОД СУЈЕТНОГ ЖИВОТА

Наш Бог и Цар, добар, предобар и сведобар (када се говори слугама Божијим, наиме, с Богом треба и започети) створио је сва словесна бића и обдарио их достојанством слободе. Једни су, зато, пријатељи Његови, а други истинске слуге, неки су му слуге некорисне, други су се сасвим отуђили, а неки су му противници иако му ништа не могу. Пријатељи Божији, како то ми у својој ограничености сматрамо, честити оче, јесу у ствари духовна и бестелесна бића око Њега. Истинске слуге јесу сви који су неуморно и одушевљено чинили и увек чине само оно што је по Његовој вољи. Бескорисне слуге су они што се сматрају крштенима, а завет са крштења нису испунили како треба.  Отуђени, пак, од Бога и непријатељи Божији, мислимо, јесу они што у Бога не верују или они што верују криво. Богоборци су, пак, они који не само што су сами прекршили и одбацили заповест Господњу већ се свом снагом боре и против оних који је извршују.

Свака од споменутих врста изискује посебну и пригодну књигу. Но, нама неученима у овом случају не би могло користити излагање о томе. Хајде, стога, пожуримо сад, пружимо покорно и без поговора своју недостојну руку к истинским слугама Божијим што нас својим наредбама побожно примораше и љубазно присилише да пишемо, од њихова знања позајмимо трску за писање, умочимо је у тамно мастило светлог смиреноумља, па је онда као на неку хартију (633) (или боље - као на духовну таблицу) спустимо на њихово углађено и чисто срце. Записујући божанске речи као да божанско семе сејемо, почнемо овако: Бог је живот и спас свих који су обдарени слободом: верних и неверних, праведних и неправедних, побожних и безбожних, бестрасних и страсних, монаха и световњака, паметних и глупих, здравих и болесних, младих и старих, као што су за сваког без разлике - светлост, сунце, ваздух. Бог не гледа ко је ко (Рим.2,11;уп. Еф.6,9). Безбожник је смртно биће које има разум, а својевољно бежи од правог живота, те за свог Творца, који вечно постоји, мисли да не постоји. Преступник је онај што закон Божији тумачи по свом злоумљу и сматра да верује, и поред тога што је обузет богопротивним мишљењем. Хришћанин је сушта слика Христова, колико је могуће човеку, у речима, делима и мисли, са правом и непогрешном вером у Свету Тројицу. Богољубац је онај који учествује у свему што је природно и безгрешно, и који не пропушта да према својим могућностима чини добра дела. Уздржљивац је онај који се посред искушења, замки и метежа упиње из све снаге да подаржава Онога који је далеко од свега тога.

Монах припада анђелском чину и [води] анђелски живот, који се остварује у вештаственом и прљавом телу. Монах је човек који се држи само Божијих заповести и речи, у свако време, на сваком месту, у сваком послу. Бити монах значи непрестано приморавати природу и неуморно бдети над својим чулима. Монах има посвећено тело, очишћена уста и просвећен ум. Монах је преболна душа, стално обузета сећањем на смрт, било да бди или да спава. Одвајање од света јесте хотимична мржња на оно што људи у свету хвале, и порицање природе ради постигнућа оног што је натприродно. Сви они који су спремно одбацили оно што припада овом животу, свакако беху подстакнути [жељом] за будућим Царством, или обиљем грехова, или, пак, љубављу према Богу. Ако се ниједним од споменутих циљева нису руководили, њихово је напуштање света бесмислено. Само, и у том случају, добри наш Судија очекује да види какав ће бити крај њиховог животног пута. Ко напусти свет да би са себе збацио бреме грехова, нека се угледа на оне што седе на гробљу ван града, и нека не зауставља вреле и горке своје сузе, ни нечујни лелек срца, док и сам не угледа Исуса где долази да одвали стену окорелости са срца и ослободи ум од веза грехова - као што је Лазара ослободио (уп. Јн. 11,44) - заповедајући својим послушним анђелима: "Раздрешите га од страсти, и пустите да иде к блаженом бестрашћу!" Иначе, он нема никакве користи од напуштања света. Свима нама што хоћемо да изађемо из Египта и побегнемо од фараона, безусловно је потребан неки Мојсије, посредник по Богу између нас и Бога, који би, ревносан у делању и сагледавању, за нас пружао руке к Богу, како бисмо под његовим вођством прешли море грехова и Амалика страсти натерали у бекство. Стога се преварише неки који су, уздајући се у своје сопствене снаге, мислили да им никакав вођа није потребан. Јер, они који су изашли из Египта добили су за вођу Мојсија, а они што побегоше из Содома имађаху анђела (уп. Пост.19,1 итд.). Први личе на људе који се препуштају нези лекара да би излечили болести своје душе: то су они што изађоше из Египта. А други личе на људе који жарко желе да свуку са себе нечистоту гаднога тела: зато им је и потребан анђео, или, да тако кажем, помоћник раван анђелу. Уколико су нам теже ране, утолико нам је потребнији вешт лекар.

Људима који су се подухватили да се са телом попну на небо, потребан је заиста крајњи напор, праћен безграничном патњом (нарочито у почетку њиховог одрицања), док се сластољубива наша нарав и неосетљиво срце помоћу правога плача не претворе у богољубље и чистоту. Јер, кајање, дубоко кајање, и велика, невидљива горчина су неизбежни у овом подухвату, а највише онима који живе површно, све док наш ум, то бесно и халапљиво псето, кроз простоту, дубоку кротост и марљиви труд не постане будан стражар чистоте. Но, будимо храбри, сви страсни и немоћни, и непоколебљивом вером, као десницом, принесимо и признајмо Христу немоћ и слабост своје душе. Он ће нам неизоставно помоћи чак и више него што заслужујемо, само ако се непрестано држимо дубоког смиреноумља.

Нека знају сви који приступају овом дивном, суровом и тескобном, али и лаком подвигу, да су дошли да се баце у огањ - уколико само желе да се огањ духовни усели у њих. Зато нека сваки испита себе, па тек онда нека једе од хлеба монашког живота, умешаног са горким зељем, и пије из чаше испуњене сузама, да се не би борио на сопствену осуду. Кад се ни сваки крштени не спасава - остало је боље да прећутим!...

Они који започињу овај подвиг, да би поставили сигуран темељ, треба свега да се одрекну, треба све да презру, све да исмеју, све да одбаце. Чврст, троструки и тростубни темељ чине: безазленост, пост и целомудреност. Сва деца у Христу нека почињу са овим врлинама, узевши за пример праву децу: у деци нема нимало зла. Неће се код њих никада наћи поквареност, ни глад незајажљива, ни трбух ненасити, ни тело распаљено похотом. (Уосталом, можда се те страсти развијају са човековим узрастом, распирујући у нама огањ). Заиста је мрско, а и опасно, да рвач малакше тек што је ступио у борбу, јер ће свако у томе видети предзнак његовог пораза. У сваком случају, одлучан почетак биће нам од користи и кад потом наступи малаксалост: храбру душу, сусталу у подвигу, подстиче сећање на првобитну ревност као (637) бодило. Неки су се, захваљујући томе, често подизали.

Када душа, издајући саму себе, изгуби блажену и милу топлину, нека брижљиво испита из каквог узрока се је лишила, па нека свом снагом и ревношћу настоји да га отклони. Ту топлину је немогуће вратити кроз друга врата осим кроз она на која је и изашла. Човек који се одрекао света покренут страхом, личи на упаљени тамјан, који најпре замирише а потом заврши димом. Онај, пак, који је то учинио ради награде, подсећа на млински жрвањ који се свагда једнолико окреће. А човек који из божанске љубави напушта свет, одмах у почетку стиче огањ. Он, пак, као да је у неку шуму бачен, за трен ока израсте у огромну буктињу. Има људи који граде на каменом темељу; други, без икаква темеља, на голој земљи подижу стубове; а има и таквих којима се, пошто пропешаче један мали део пута, загреју жиле и зглобови, те хитрије корачају. Ко је паметан, разумеће символичну поуку.

Свесрдно потрчимо на позив Бога и Цара! Иначе, како смо кратка века, могло би се десити да за дан смрти останемо без икаква плода, те да скончамо од глади. Угодимо Господу као што војници угађају цару: од самог ступања у војну службу тражи се од нас да савесно служимо. Бојмо се Господа макар онолико колико се плашимо од звери. Видех људе који су кренули у пљачку, не бојећи се Бога; а кад су на томе месту чули лавеж паса - одмах се вратише. Оно што страх од Бога није могао да учини, учинио је страх од звери. Заволимо Господа макар онолико колико волимо своје пријатеље. Често сам виђао људе који су Бога увредили и нимало се због тога нису секирали; а када су ти људи неком ситницом увредили своје пријатеље - употребили су сва средства, домишљали се на сваки начин, све трпели, за све се извињавали, и лично, и преко рођака, и поклонима - само да би обновили првобитну љубав.

У самим почецима подвига одрицања од света, врлине се, свакако, стичу трудом и муком. Напредујући даље, постајемо неосетљиви за тешкоће, или их осећамо још само мало. А када ревност потпуно обузме и освоји нашу телесну природу, врлине већ стичемо потпуно прожети радошћу, чежњом и божанским пламеном. Колико су за похвалу они људи који одмах у почетку радосно и свесрдно извршавају заповести Божије, толико су јадни они који читав свој век проведоше у подвигу извршавајући заповести - али још са муком. Ни одрицања која су проузрокована спољним околностима нису за потцењивање и осуду. Знам за неке који су се, бежећи, неочекивано срели с царем, прикључили се његовој свити, ушли у дворац и били посађени за царску трпезу. Видех семе, случајно пало у земљу, како доноси напредан и обилан род. Разуме се, могућно је и обрнуто. Видео сам и човека који је дошао у болницу по некаквом другом послу, а не да се лечи; међутим, био је освојен љубазношћу лекара, спао му је (640) мрак са очију, те се задржао на лечењу. Тако је оно што се некима десило против њихове воље, вредело и значило више него оно што други хотимично чине.

Нико не би требало да се назива недостојним монашког позива, под изговором да има много тешких грехова, и потцењујући себе због сластољубивости, измишљајући изговоре за грехе (уп. Пс.140,4). Где је много гноја, тамо је потребно замашно лечење, да би се уклонила нечистота. Здрави не допадају болнице.

Кад би нас овоземаљски цар позвао, у намери да нас прими у своју личну службу, ми не бисмо оклевали, не бисмо се изговарали, него бисмо спремно оставили све и похитали му у сусрет. Пазимо, зато да, по својој лености и лакомислености, не одбијемо позив када нас Цар над царевима, Господар над господарима и Бог над боговима позове у овај небески чин, те да на Великом суду не останемо без оправдања. Може ићи и човек који је спутан ланцима светских послова и брига, али тешко; и они којима су ноге оковане често морају ходати, али се стално спотичу и задобијају ране. Неожењен човек, везан за свет искључиво пословима, личи на онога коме су само руке везане (јер, кад зажели да крене путем монашког живота, везе га не спречавају). А ожењени личи на роба коме су и руке и ноге оковане. Неки од оних што воде површан живот у свету, поставили су ми следеће питање: "Како се можемо приближити монашком животу и поред својих жена и пословних брига?" Одговорио сам им: "Свако добро дело које можете учинити, учините. Никога немојте ружити. Никога не пљачкајте. Никога немојте лагати. Не правите се важни ни пред ким. Никога немојте мрзети. Често посећујте цркву. Будите милосрдни према сиротињи. Никога не саблажњавајте. Туђе се жене не дотичите: нека вам буде довољна ваша. Акотако будете (641) поступали, нећете бити далеко од Царства небеског".

Кренимо са радошћу и страхом Божијим на овај дивни подвиг, не плашећи се наших непријатеља. Јер, они, мада невидљиви, пажљиво посматрају лице наше душе. Кад виде да се променило од страха, они се још жешће окомљују на нас, јер опажају, лукави, да смо се препали. Спремимо се храбро за борбу с њима: нико не сме да се супротстави ономе који се својски бори.

Господ је по своме промислу олакшао почетницима такву борбу, да се у самом почетку не би вратили у свет. Зато се свагда радујте у Господу, све слуге Божије, пошто се у томе види први знак љубави Господње према нама, као и то да нас је Он сам позвао. Уосталом, зна се да Бог чини и овако: кад види одважну душу, Он је одмах уводи у битку, јер жели да је брзо увенча славом. Сакрио је Господ од оних у свету неугодност овог попришта (иако је то, у ствари, угодност). Кад би се знало за то, нико се не би одрекао од света. Усрдно посвећуј Христу напоре своје младости, па ћеш се у старости радовати богатству доброте. Оно што се у младости стекне, крепи и теши изнемогле од старости. Прегнимо, момци са одушевљењем, и живимо трезвоумно, јер је тренутак смрти неизвестан. Заиста зле и опаке, препредене и подмукле, моћне и будне, бестелесне и невидљиве непријатеље имамо; непријатеље којима је ватра у рукама и који желе да спале храм Божији управо оним огњем који у њему гори. Нико од младих не сме да слуша своје непријатеље, демоне, који саветују: "Немој исцрпљивати своје тело, да те не спопадну невоље и болести". Нарочито у наше време, тешко да ће се наћи неко ко би се решио да умртви своје тело, мада се по неко и лишава обилне и укусне хране. Демон у том случају хоће да већ ступање наше на подвиг начини млитавим и површним, рачунајући да ће крај бити као и почетак. Они који су решили да озбиљно служе Христу, пре свега треба да се постарају како би уз помоћ духовних отаца и на основу свог сопственог сазнања изабрали себи одговарајуће место, начин подвига и занимање. Није за сваког општежиће, нарочито не за оне који су склони сластољубљу, нити је за сваког испосница, јер испоснички усамљени живот садржи много повода за гнев. Сваки треба да размисли који му начин живота најбоље одговара. На три најглавније врсте подвига своди се читав монашки живот: на подвижничко напуштање света и самоћу, на подвиг безмолвија с једним или највише са двојицом, и најзад, на трпељиво живљење у општежићу. Не скрећи, каже Еклисијаст, ни на десно ни на лево (Прич.4,27), већ иди царским путем. И стварно, средњи од споменутих путева многима одговара. Тешко усамљеноме, каже Еклисијаст, јер нема никога од људи да га подигне када падне (644) у униније, или поспаност, или леност, или очајање (Екл.4,10).

А где су два или три сабрана у име моје, онде сам ија међу њима, рече Господ (Мт.18,20). Који је монах, онда, веран и паметан? Онај који је сачувао своју ватреност, и који свакога дана, до краја свог живота, није пропуштао да дода пламен на пламен, жар на жар, ревност на ревност, и чежњи за Богом богочежњивост. Ко се учврстио на овом ступњу, нека се не осврће на оно што је за њим.

НАПОМЕНЕ:

1. И Амалика страсти натерали у бекство: омиљено поређење са догађајима из библијске историје, у вези изласка Јевреја из Египта. Све је у алегорији: Египат је овај свет, фараон је ђаво, Мојсије - духовник, Црвено Море - море грехова у које смо огрезли, Амалик, тј. народ који се испречио на путу јеврејског народа за Ханан - символ страсти које се испречују на путу човекове душе ка Царству Божијем. Најзад, чак и у самом дизању руку Мојсија, свети Јован види слику молитвеног подвига духовника, захваљујући коме наша душа побеђује страсти и савлађује све препреке, као некада изабрани народ Божији (уп. Изл.17 итд.).

2. Разумеће символичку поуку: то се односи на оне који се одричу света. Они који граде на каменом темељу, јесу они који ступе у општежиће, и брзо достигну велике врлине, али без подвига послушности духовном оцу; њчма се цела зграда врлина лако сруши, јер су неискусни и без духовног руководиоца, те не умеју одржати оно што постигну. Они који на голој земљи без икаква темеља подижу стубове, јесу они који се одмах по одрицању од света одају отшелничком (пустињачком) начину живота, у коме брзо пропадају, јер нису поставили темељ у виду ослушности и сличних подвига. А последњи (тј. они којима се загреју жиле и зглобови у току пешачења) јесу они монаси који живе под духовним руководством стараца без трунке надутости, и који услед тога постају искусни и непобедиви борци (уп. Схолију Илије Критског, 17, соl. 649 АВ, а такође и тумачење светог Јована Раитског, Scholia in Climacum, сар. I, Мignе, Р. G., 88,1214 СD).

3. Баш оним огњем који у њему гори: пламеном својих сопствених страсти, и то страсти које се корене у разним телесним нагонима, као што су нагон исхране (глад) и полни нагон (пожуда) (уп. Додатак руском преводу из 1891., стр.23, у примедби).



понедељак, 19. јул 2021.

Best Albums Ever - Herbie Hancock: "Head Hunters" (1973) - jazz - jazz-funk - jazz fusion

"Head Hunters is the twelfth studio album by American pianist and composer Herbie Hancock, released October 26, 1973, on Columbia Records. Recording sessions for the album took place in the evening at Wally Heider Studios and Different Fur Trading Co. in San Francisco, California. The album was a commercial and artistic breakthrough for Hancock, crossing over to funk and rock audiences and bringing jazz-funk fusion to mainstream attention. It peaked at number 13 on the Billboard 200 and became the first jazz album to sell over a million copies...







недеља, 18. јул 2021.

Best Albums Ever: Gregory Isaac "Night Nurse" (1982) - reggae


Night Nurse is a 1982 studio album by Gregory Isaacs.
Night Nurse is reggae artist Gregory Isaacs' most well-known album. It contains his biggest hit, "Night Nurse" as well as several other notable tracks. Backing came from the Roots Radics, with additional synthesizer added by Wally Badarou. The album was released on vinyl and cassette, then later in 1990 on compact disc. It reached No. 32 on the UK Albums Chart.  A reissue released in 2002 includes four additional bonus tracks...





One of Jamaica's most beloved vocalists who was as pertinent in dancehalls as he was in bedrooms, Gregory Isaacs' career stretched over 30 years. From the heady days of reggae through lovers rock, a genre he virtually invented, his talent reached into the modern age. Born in the Fletcher's Land area of Kingston, Jamaica, on July 15, 1951, Isaacs arrived in the music business via the talent show circuit, a tried and true formula for many of the island's budding singing stars. Byron Lee was the first in the industry to spot his talent and brought him and Winston Sinclair into the studio to record the duet "Another Heartbreak" in 1968. Sadly, it went nowhere, and Isaacs decided to try his fortunes with a new vocal trio, the Concords. They set up home at Rupie Edwards' Success label, and over the next couple of years released a number of singles, including one with Prince Buster, but none caught the attention of the Jamaican public.


511IWVN4JzL


субота, 17. јул 2021.

The Movie, Lesson About Life 34 - ALL OSCAR'S 1927-1937 - Филмови - Movies - Кинематографија - Cinematography - Филмографија


OSCAR'S


1927-1928 - Wings

Крила Original title: Wings 1927

Amazon - Wings [Blu-ray] Clara Bow (Actor), Richard Arlen (Actor), William A.Wellman (Director)  


1928-1929 - The Broadway Melody

Brodvejska melodija Original title: IBDb: The Broadway Melody 1929

The Broadway Melody (Special Edition) Special Edition Bessie Love (Actor), Anita Page (Actor), Harry Beaumont (Director)


1929-1930 All Quiet on the Western Front

IMDb - На западу ништа ново Original title: All Quiet on the Western Front 1930

All Quiet on the Western Front (Universal Cinema Classics)



1930-1931 Cimarron





1931-1932 Grand Hotel





1932-1933 Cavalcade





1934 - It Happened One Night






1935 - Mutiny on the Bounty





1936 - The Great Ziegfeld






1937 - The Life of Emile Zola




петак, 16. јул 2021.

Best Albums Ever: Neil Young "After The Gold Rush" (1970) - Rock - blues rock - folk rock - country rock


"Neil Percival Young - (12. novembar 1945 ) je kanadski rock kantautor koji se smatra jednim od najvažnijih muzičara svoje generacije. Karijeru je započeo 1960. u domovini prije nego što se 1966. doselio u Kaliforniju gdje je zajedno sa Stephenom Stillsom i Richiejem Furayom osnovao znameniti rock bend Buffalo Springfield. Poslije njegovog raspada je nastavio solo-karijeru, a 1969. se kao četvrti član priključio bendu Crosby, Stills & Nash s kojim povremeno nastupa do današnjih dana. Opus mu karakterizira često ksperimentiranje sa različitim stilovima - od akustične gitare bliske folk rocku, preko "električnih" pjesama hard rocka, pri čemu je surađivao sa bendom Crazy Horse. Često ga se naziva "kumom grungea" s obzirom na uticaj koji je imao kod vodećih izvođača tog stila. Young je također poznat i po svom političkom aktivizmu, odnosno pjesmama koje se tiču američke politike, iako se Young nikada nije odrekao kanadskog državljanstva. Godine 1970. je napisao pjesmu Ohio posvećenu masakru na Kent Stateu, a 1989. je, kritizirajući politiku tadašnjeg predsjednika Georgea H. W. Busha napisao Rockin' in the Free World koja je kasnije korištena u filmu Fahrenheit 911. Godine 1985. je bio suosnivač dobrotvornog koncerta Farm Aid, čiji je cilj financijska pomoć siromašnim američkim farmerima. Young je poznat po tome što je 2004. u jednoj pjesmi izrazio nadu da bi Barack Obama, tada nepoznati senator, mogao postati predsjednik, a što se na kraju ostvarilo. Young ima troje djece - sinove Zekea i Bena i kćer Amber Jean...



After the Gold Rush is the third studio album by Canadian / American musician Neil Young, released in September 1970 on Reprise Records, catalogue number RS 6383. It is one of four high-profile albums released by each of the members of folk rock collective Crosby, Stills, Nash & Young in the wake of their chart-topping 1970 album Déjà Vu. The album consists mainly of country folk music, along with the rocking "Southern Man", inspired by the unproduced Dean Stockwell-Herb Bermann screenplay After the Gold Rush. 
After the Gold Rush peaked at number eight on the Billboard Top Pop Albums chart; the two singles taken from the album, "Only Love Can Break Your Heart" and "When You Dance I Can Really Love", made it to number 33 and number 93 respectively on the Billboard Hot 100. Despite a mixed initial reaction, it has since appeared on a number of "greatest albums" lists.







четвртак, 15. јул 2021.

The Movie, Lesson About Life 33 - France / 37°2 Le matin aka Betty Blue (1986) drama - melodrama - psychological drama


37°2 Le matin aka Betty Blue
 (1986) 


Film „Beti Blu” (37°2 le matin) iz 1986. godine, u režiji Žan-Žaka Beneksa, predstavlja jedan od najvažnijih primera francuskog estetskog pokreta cinéma du look. Ovaj stil stavlja vizuelni spektakl i atmosferu ispred tradicionalnog narativa, koristeći zasićene boje i reklami sličnu estetiku kako bi preneo emocije. 

Film je prepoznatljiv po svojoj vibrantnoj paleti boja, gde plava, crvena i žuta dominiraju kadrovima, oslikavajući unutrašnja stanja likova. Fotografija Žan-Fransoa Robina i kultna muzika Gabrijela Jareda stvaraju senzualnu, gotovo hipnotišuću atmosferu koja gledaoca uvlači u svet glavnih junaka. 

Beatris Dal (Beti): Njen filmski debi postao je legendaran. Dal donosi sirovu, neobuzdanu energiju i ranjivost, transformišući Beti iz arhetipa fatalne žene u duboko tragičnu figuru koja se bori sa mentalnom nestabilnošću.
Žan-Ug Anglad (Zorg): Njegov smireniji, introspektivni nastup služi kao savršena protivteža Betinom ludilu. On portretiše čoveka čija je posvećenost partnerki apsolutna, čak i kada to vodi ka zajedničkom uništenju. 

Film je poznat po frontalnoj golotinji i eksplicitnim scenama seksa, koje su u to vreme bile revolucionarne. Dok neki kritičari vide film kao odu strastvenoj ljubavi, drugi ga kritikuju zbog tzv. „muškog pogleda” (male gaze), gde je Betina patnja estetizovana kroz prizmu muške fantazije o „problematičnoj devojci”. 

Postoje dve verzije filma, a kritika često preporučuje Integralnu verziju (Director's Cut) koja traje oko tri sata. Ova duža verzija pruža bolji uvid u Betino postepeno propadanje i Zorgovu promenu, čineći tragičan kraj logičnijim i emotivno težim nego u skraćenoj bioskopskoj verziji. 

„Beti Blu” ostaje vizuelno zapanjujuće delo koje više teži da bude iskustvo nego jasna priča. To je film o granicama ljubavi i ceni koju plaćamo kada odbijamo da se uklopimo u prosečnost. 
 







Zorg is a handyman working at the seaside in France, maintaining and looking after the wooden bungalows. He lives a quiet and peaceful life, working diligently and writing in his spare time. He is in love with Betty, a young woman who is as beautiful as she is wild and unpredictable. After a dispute with Zorg's boss, they leave and Betty finds a place to stay at her girlfriend's house. The girlfriend's lover owns an Italian restaurant and there they find a job. She is obsessed to try to get one of Zorg's books published, but it is rejected, which makes Betty fly into a rage. Suddenly, Betty's wild manners start to get out of control. Zorg sees the woman he loves slowly going insane. Is his love for Betty strong enough, if even if it comes to the worst?





Betty_blue_ver2



Country: France / 1986
Genre: Drama / Drama
Program: 50 Fests
Duration: 185 ’
Directed by Jean-Jacques Beineix
Screenplay: Jean-Jacques Beineix
Cast: Béatrice Dalle, Jean-Hugues Anglade, Gérard Darmon, Consuelo de Haviland, Jacques Mathou, Clémentine Célarié, Vincent Lindon
Festivals: 1986 - Montreal / Montreal Film Festival
Photo: Jean-François Robin
Edited by: Monique Prim
Music: Gabriel Yared
Producers: Claudie Ossard, Jean-Jacques Beineix
Production: Cargo Films, Constellation s
Filmography: 2001 Mortal transfer / Mortal Transfer
1992 IP5: L'Ile aux pachyderms / IP5:
The Island of Pachyderms
1989 Roselyne and the Lions
1986 37 ° 2 le matin / Betty Blue / Betty Blue
1983 La lune dans le caniveau / The Moon in the Gutter
1981 Diva
Prizes:
1986 - Montreal / Montreal Film Festival - Grand Prix des Amériques, Most Popular Film of the Festival



Soundtrack:





Jean-Jacques Beineix 




Jean-Jacques Beineix / eng.sub





Država: Francuska / 1986
Žanr: Drama/ Drama
Program: Festovih 50
Trajanje: 185’
Režija: Jean-Jacques Beineix
Scenario: Jean-Jacques Beineix
Uloge: Béatrice Dalle, Jean-Hugues Anglade, Gérard Darmon, Consuelo de Haviland, Jacques Mathou, Clémentine Célarié, Vincent Lindon
Festivali: 1986 – Montreal / Montréal Film Festival
Fotografija: Jean-François Robin
Montaža: Monique Prim
Muzika: Gabriel Yared
Producenti: Claudie Ossard, Jean-Jacques Beineix
Produkcija: Cargo Films, Constellation s
Filmografija: 2001 Mortel transfert / Mortal Transfer / Smrtonosni transfer
1992 IP5:  L'île aux pachyderms / IP5:
The Island of Pachyderms
1989 Roselyne et les lions / Roselyne and the Lions
1986 37°2 le matin / Betty Blue / Beti Blu
1983 La lune dans le caniveau / The Moon in the Gutter
1981 Diva
Nagrade:
1986 - Montreal / Montréal Film Festival - Grand Prix des Amériques, Most Popular Film of the Festival






Roman „Beti Blu” (originalno 37°2 le matin) Filipa Điana je klasik savremene francuske književnosti koji je redefinisao žanr „tragične romanse”.
Evo kratke književne kritike ključnih aspekata dela:
1. Destruktivna snaga ljubavi
U središtu romana je intenzivan, gotovo klaustrofobičan odnos između bezimenog naratora (pisca u stagnaciji) i Beti, devojke neukrotive energije i krhkog psihičkog stanja. Đian majstorski slika ljubav koja nije utočište, već katalizator za uništenje. Beti nije samo „fatalna žena”; ona je simbol čiste, nefiltrirane emocije koja ne može da preživi u konvencionalnom svetu.
2. Stil i atmosfera
Đian piše direktnim, „prljavim” i ogoljenim stilom koji podseća na američke bitnike (poput Bukovskog). Rečenice su kratke, nabijene erotikom i melanholijom. Atmosfera vrelih popodneva na jugu Francuske služi kao savršen kontrast unutrašnjem mraku koji polako guta glavne junake.
3. Pitanje identiteta i umetnosti
Narator kroz Beti pronalazi svoj glas kao pisac, ali cena tog glasa je gubitak same Beti. Kritika često ističe ovaj paradoks: umetnost se hrani životom, ali ga u procesu često iscrpljuje. Njena ludost je predstavljena kao bunt protiv dosade i osrednjosti građanskog života, što roman čini duboko egzistencijalističkim.
4. Zaključak
„Beti Blu” je više od priče o mentalnoj bolesti; to je oda apsolutnoj slobodi koja neminovno vodi u propast. Iako je ekranizacija Žan-Žaka Benea postala kultna, roman nudi mnogo dublji uvid u naratorovu introspekciju i njegovu tihu predaju pred sudbinom.






среда, 14. јул 2021.

Best Albums Ever - Amy Winehouse: "Back To Black" 2006 - Soul:blue-eyed - SoulNeo - SoulRhythm - BluesJazz

"Back to Black is the second and final studio album by English singer and songwriter Amy Winehouse, released on 27 October 2006 by Island Records. Winehouse predominantly based the album on her tumultuous relationship with then-ex-boyfriend and future husband Blake Fielder-Civil, who temporarily left her to pursue his previous ex-girlfriend. Their short-lived separation spurred her to create an album that explores themes of guilt, grief, infidelity and heartbreak in a relationship. Influenced by the pop and soul music of 1960s girl groups, Winehouse collaborated with producers Salaam Remi and Mark Ronson, along with Sharon Jones' band The Dap-Kings, to assist her on capturing the sounds from that time period while blending them with contemporary R&B and neo-soul music. Between 2005 and 2006, she recorded the album's songs with Remi at Instrumental Zoo Studios in Miami and then with Ronson and the Dap-Kings at Chung King Studios and Daptone Records in New York. Tom Elmhirst mixed the album at Metropolis Studios in London. Back to Black was acclaimed by music critics, who praised Winehouse's songwriting and emotive singing style as well as Remi and Ronson's production. The album spawned five singles: "Rehab", "You Know I'm No Good", "Back to Black", "Tears Dry on Their Own" and "Love Is a Losing Game". It has also been cited as being a key influence to the widespread popularity of British soul throughout the late 2000s, paving the musical landscape for artists such as Adele, Duffy, and Estelle....



"Amy Jade Winehouse (14 September 1983 – 23 July 2011) was an English singer and songwriter known for her deep, expressive contralto vocals and her eclectic mix of musical genres, including soul, rhythm and blues and jazz.  A member of the National Youth Jazz Orchestra during her youth, Winehouse signed to Simon Fuller's 19 Management in 2002 and soon recorded a number of songs before signing a publishing deal with EMI. She also formed a working relationship with producer Salaam Remi through these record publishers. Winehouse's debut album, Frank, was released in 2003. Many of the album's songs were influenced by jazz and, apart from two covers, were co-written by Winehouse. Frank was a critical success in the UK and was nominated for the Mercury Prize. The song "Stronger Than Me" won her the Ivor Novello Award for Best Contemporary Song from the British Academy of Songwriters, Composers, and Authors....


800px-Amy_Winehouse_f4962007_crop




петак, 9. јул 2021.

Best Albums Ever: Automatic For The People (25th Anniversary Edition) - alternative rock - college rock- folk - rockjangle - poppost-punk (early)

"Automatic for the People is the eighth studio album by American alternative rock band R.E.M., released on October 5, 1992, by Warner Bros. Records. R.E.M. began production on the album while their previous album, Out of Time (1991), was still ascending top albums charts and achieving global success. Aided by string arrangements from John Paul Jones, Automatic for the People features ruminations on mortality, loss, mourning and nostalgia. 
Upon release, it received widespread acclaim from critics, reached number two on the US Billboard 200, and yielded six singles. Rolling Stone reviewer Paul Evans concluded of the album, "This is the members of R.E.M. delving deeper than ever; grown sadder and wiser, the Athens subversives reveal a darker vision that shimmers with new, complex beauty. Automatic for the People has sold more than 18 million copies worldwide....




R.E.M. was an American rock band from Athens, Georgia, formed in 1980 by drummer Bill Berry, guitarist Peter Buck, bassist Mike Mills, and lead vocalist Michael Stipe, who were students at the University of Georgia. Liner notes from some of the band's albums list attorney Bertis Downs and manager Jefferson Holt as non-musical members. One of the first alternative rock bands, R.E.M. was noted for Buck's ringing, arpeggiated guitar style; Stipe's distinctive vocal quality, unique stage presence, and obscure lyrics; Mills's melodic bass lines and backing vocals; and Berry's tight, economical drumming style. In the early 1990s, other alternative rock acts such as Nirvana and Pavement viewed R.E.M. as a pioneer of the genre. After Berry left the band in 1997, the band continued its career in the 2000s with mixed critical and commercial success. The band broke up amicably in 2011 with members devoting time to solo projects after having sold more than 85 million albums worldwide and becoming one of the world's best-selling music acts.








четвртак, 8. јул 2021.

Teologija - Свети Јован Лествичник : "ЛЕСТВИЦА" 01 - теологија - theology - théologie


Свети Јован Лествичник : ЛЕСТВИЦА





ЛЕСТВИЦА БОЖАНСТВЕНОГ УСХОЂЕЊА

Онима који желе да им имена буду уписана у књигу живота, ова књига са извесношћу показује најбољи пут ка циљу. Јер, уколико је проучимо, уверићемо се да са сигурношћу води оне који је следе, чувајући их од свих невоља које воде у пропаст.  Она нам представља једну лествицу која полази од земаљског и достиже до небеског, откривајући Бога који седи на њеном врху. Њу је, чини ми се, видео и Јаков који је савладао и превазишао страсти, у тренутку починка на свом подвижничком одру. Започнимо, дакле, молим вас, и ми за усрђем и вером усхођење по овој мисленој и небеској лествици, чији почетак сачињава одрицање од земаљскога, а крај

 - сам Бог љубави.

САДРЖАЈ :

Предговор

Увод

Поука I

О одрицању и одвајању од сујетног живота

Поука II

О беспристрашћу

Поука III

О туђиновању

Поука IV

О блаженој и незаборавној послушности

Поука V

О брижљивом и истинском покајању,

о животу светих осуђеника и о тамници

Поука VI

О сећању на смрт

Поука VII

О плачу који доноси радост

Поука VIII

О безгневљу и кротости

Поука IX

О злопамћењу

Поука X

О оговарању

Поука XI

О многоговорљивости и ћутању

Поука ХII

О лажи

Поука ХIII

О унинију

Поука XIV

О стомаку, рђавом господару кога ипак сви воле

Поука XV

О нeтљеној чедности и целомудрености,

које трулежни постижу трудом и знојем

Поука ХVI

О среброљубљу и о нестицању

Поука XVII

O неосетљивости, тј. умртвљењу душе

и смрти ума пре смрти тела

Поука XVIII

О сну, о молитви и саборном богослужењу

Поука XIX

О телесном бдењу и о томе како га треба упражњавати

Поука XX

О детињастој страшљивости

Поука XXI

2

Свети Јован Лествичник

ЛЕСТВИЦА


ПРЕДГОВОР

О животу светог Јована Лествичника, писца Лествице, не зна се много. Обично се

узима да је рођен 525. године, вероватно у Цариграду, у побожној породици богатих и

знаменитих цариградских племића, светих Ксенофонта и Марије. Према ономе што о

њему пише монах Данило, свети Јован је дошао у Синајски манастир када је имао шес- наест година. Синајски манастир, од IX в. познат под именом свете Екатерине, саградио је византијски цар Јустинијан 527. године у северном подножју једног од главних синајских врхова, Џебел Мусе, на Синајском полуострву. Манастир је убрзо постао средиште духовног живота и стециште монаха из Египта и Палестине, па чак и из других, даљих земаља. Ту долази и свети Јован, и живи под руководством светог старца Мартирија све до старчеве смрти, пуних деветнаест година. Тада се повлачи у једну пећину у синајским врлетима, на месту званом Тола, где живи пуних четрдесет година у веома строгом подвигу, и то прво потпуно сам, а потом са учеником Мојсијем.Његови подвизи и светост почињу да привлаче људе, монахе, који долазе ради савета, утехе, исцељења. Изгледа да се после четрдесет година проведених у Толи вратио у манастир да настави са општежитељним подвигом, можда и на тражење браће. Тек, сигурно је да га братство Синајског манастира бира за игумана. Тај избор се догодио вероватно почетком 600. године, јер је с јесени те године сачувано једно писмо светог Григорија Великог, папе римског упућено светом Јовану као игуману синајском. Колико је свети Јован после тога провео на положају игумана није могуће утврдити, али се зна да га је за живота напустио, уступивши га рођеном брату, Георгију, и повукао се у своју испосницу у Толи, где је вероватно и умро. Ако је тачно предање да је умро у осамдесет трећој години старости, онда би година његове смрти могла бити 608. Свети Јован је био веома образован човек. То се види из његовог дела Лествице, у коме се може установити широко познавање не само светоотачке литературе и Светог Писма, него и класичне философије, па чак и извесних лаичких наука, као нпр. медицине или војне вештине. Тиме се потврђују речи његовог биографа да је био човек "са општим образовањем". Под општим (енциклопедијским) образовањем у то доба се подразумевало темељно познавање граматике, поетике, реторике, философије, математике и других дисциплина. Његово име било је познато широм културног света већ за време његовог живота, што недвосмислено доказује његова лична веза и преписка са римским папом, светим Григоријем Великим, као и многобројне везе са разним подвижницима и светитељима Блиског Истока. На основу података у самој Лествици, може се закључити да је он и путовао, и обилазио чувене центре, посебно у Египту, као што су Каноп, Филаки (Тамница) код Александрије и други. Колико је био цењен као духовник и посвећеник у божанске тајне, најбоље сведочи писмо светог Јована, игумана једнога другог синајског манастира, Раиту, удаљеног од манастира свете Екатерине око 30 км. Јован Раитски моли да му игуман синајски напише и пошаље једну књигу посвећену монашком животу, монашкој философији. Тако и настаје Лествица, или Рајска Лествица, главно дело светог Јована, по коме он и носи назив Лствичник. То је спис састављен из тридесет поука: као што је потребно да човек проживи тридесет година од свог рођења да би постао зрео - по мерилима онога доба - тако је и монаху потребно да прође тридесет ступњева у своме подвигу, да би достигао духовно савршенство. Идеја Лествице, тј. ступњевитог узрастања у духовном савршенству, узета је из познатог сна старозаветног праоца Јакова (Пост.28,12-13). Символички, Јаковљева лествица, која стоји на земљи а врхом дотиче небо, по којој се анђели Божији пењу и силазе, и на чијем се врху налази сам Господ - треба да означи човеков пут ка висинама божанског савршенства, везу између земље и неба, пут на коме човека прате анђели Божији и који има сасвим одређен циљ: самога Господа Бога. Монашки подвиг треба да буде пут којим се душа поступно ослобађа од земаљског и уздиже ка небеском. Отуда символички назив Лествица. Уз Лествицу, преподобни Јован Лествичник је, посебно за раитског игумана, написао спис под називом Поука пастиру, у коме се дају практични савети манастирском старешини (настојатељу) у погледу духовног руковођења братством. Осим тога, сматра се да је свети Јован написао и коментаре Јеванђеља по Матеју и Луки, као и известан број писама монасима. Међутим, ти коментари и писма су изгубљени. Изгубљено је и његово писмо светом Григорију Великом.

Лествицу, као и Поуку пастиру, уз преписку светог Јована са Јованом Раитским, и остале биографске списе о Лествичнику, превео сам са грчког оригинала објављеног у Мињовој Патрологији (РG. 88, 583-1248), поредећи уз то и најновије издање у Соrоnа Ратrium Sаlеsiаnа, Ser. Gr., VII/IX, 1941, као и грчко издање Софронија Еримита, Константинопољ, 1883. Приликом превођења сам имао у виду и извесне постојеће преводе, као: латински, руски, италијански. Да би се омогућило лакше сналажење, проверавање или цитирање према оригиналу, црним цифрама у загради обележио сам бројеве колумни у издању Миња.

Димитрије Богдановић

Београд, 1961.

среда, 7. јул 2021.

The Movie, Lesson About Life 34 / "Santa Sangre" (Official 4K UHD Trailer) - Directed by Alejandro Jodorowsky - horor - horror - надреализам - surréalisme - surrealism - авангарда - avant-garde

Santa Sangre (English: Holy Blood) is a 1989 avant-garde surreal horror film directed by Alejandro Jodorowsky and written by Jodorowsky along with Claudio Argento and Roberto Leoni. It stars Axel Jodorowsky, Adán Jodorowsky, Teo Jodorowsky, Blanca Guerra, Thelma Tixou, and Guy Stockwell. An international co-production of Mexico and Italy, the film is set in Mexico, and tells the story of Fenix, a boy who grew up in a circus and his struggle with childhood trauma. It is signed on Empire magazine's 2008 list of the 500 Greatest Movies of All Time...









"Fenix is a young man confined to a Mexican asylum where day after day doctors try to bring him out of his bewildered monkey-like mental state – his room is outfitted with a specifically tailored basket and a nine feet tall tree that he likes to sit in and he eats raw fish. From there we flash back to his childhood, a time where he grew up as a circus musician, who while living with his distant knife-throwing father Orgo and acrobat with a cult leader hobby mother Concha, finds only friends in both Aladdin and the clowns. Fenix’s young life starts to be thrown into turmoil over various major events: from watching his mother’s church bulldozed, to having a grandiose funeral for one of the circus’ elephants entailing a construction trash container sized coffin, to finally the dissolution of his parents’ marriage at the hands of Orgo’s affair with the circus’s tattooed-woman, and ending with the girl that he liked named Alma being taken away....







Best Albums Ever: Peter Tosh: "Mystic Man" - reggae - ska - rocksteady - R&B - 1979


"Peter Tosh, OM (born Winston Hubert McIntosh; 19 October 1944 – 11 September 1987) was a Jamaican reggae musician. Along with Bob Marley and Bunny Wailer, he was one of the core members of the band the Wailers (1963–1976), after which he established himself as a successful solo artist and a promoter of Rastafari. He was murdered in 1987 during a home invasion....







Having flirted with commercial acceptance on Bush Doctor, the former Wailers guitarist reasserted his cranky contrarian militancy on this album -- which is why he never reached the mega-stardom of his countryman Bob Marley. Unlike his old Wailers bandmate, Tosh had little interest in leavening his music's fiercely political bent, which effectively cemented his acquired-taste status (at least to American audiences). "Rumors of War" and "Fight On" explicitly address black majority rule in South Africa, a subject that few '70s artists even touched. Similarly, "Recruiting Soldiers" vows to physically round up enough fighters for the inevitable resistance, while "Jah She No" casts the poor's struggle to survive in stark, elemental terms ("Must righteous live in pain/And always look to shame?"). "Mystic Man" is a proud declaration of Tosh's lifestyle, which he pointedly contrasts against Western consumerist decadence (among other things, swearing off frankfurters, hamburgers, and any notions of drinking "pink, yellow, blue, green soda"). "Buk-in-hamm Palace is the biggest departure, building its outlaw theme of smoking marijuana in the Queen of England's home over a bubbling disco rhythm. It's easily the most accessible moment here, driven by Tosh's crack backup band of the time, Word, Sound & Power. There's no doubting Tosh's sincerity, though it sometimes founders in clichés and clunky lyric writing (like "Crystal Ball"'s coupling of "city" and "sh*tty"). From a strict songwriting viewpoint, Mystic Man isn't as distinctive as its predecessors, but a representative snapshot of Tosh's provocative artistry. "The Day the Dollar Die" is a roots classic, in which Tosh pleads his case for capitalism's demise over a shimmering pop-reggae groove -- proof he could craft compelling tunes to match his message.


7440f40e8777d4b370f9d422a8d5d265



Featured Post

AKADEMIJA REPUBIKA / ROMAN - Sebastian Sava Gor

Izdavačka Kuća BOL Vam, predstavlja, novi Roman: " AKADEMIJA REPUBLIKA " Izdanje će se naći u prodaji do kraja novembra ove godine...