Пређи на главни садржај

Teologija - Свети Јован Лествичник : "ЛЕСТВИЦА" 01 - теологија - theology - théologie


Свети Јован Лествичник : ЛЕСТВИЦА





ЛЕСТВИЦА БОЖАНСТВЕНОГ УСХОЂЕЊА

Онима који желе да им имена буду уписана у књигу живота, ова књига са извесношћу показује најбољи пут ка циљу. Јер, уколико је проучимо, уверићемо се да са сигурношћу води оне који је следе, чувајући их од свих невоља које воде у пропаст.  Она нам представља једну лествицу која полази од земаљског и достиже до небеског, откривајући Бога који седи на њеном врху. Њу је, чини ми се, видео и Јаков који је савладао и превазишао страсти, у тренутку починка на свом подвижничком одру. Започнимо, дакле, молим вас, и ми за усрђем и вером усхођење по овој мисленој и небеској лествици, чији почетак сачињава одрицање од земаљскога, а крај

 - сам Бог љубави.

САДРЖАЈ :

Предговор

Увод

Поука I

О одрицању и одвајању од сујетног живота

Поука II

О беспристрашћу

Поука III

О туђиновању

Поука IV

О блаженој и незаборавној послушности

Поука V

О брижљивом и истинском покајању,

о животу светих осуђеника и о тамници

Поука VI

О сећању на смрт

Поука VII

О плачу који доноси радост

Поука VIII

О безгневљу и кротости

Поука IX

О злопамћењу

Поука X

О оговарању

Поука XI

О многоговорљивости и ћутању

Поука ХII

О лажи

Поука ХIII

О унинију

Поука XIV

О стомаку, рђавом господару кога ипак сви воле

Поука XV

О нeтљеној чедности и целомудрености,

које трулежни постижу трудом и знојем

Поука ХVI

О среброљубљу и о нестицању

Поука XVII

O неосетљивости, тј. умртвљењу душе

и смрти ума пре смрти тела

Поука XVIII

О сну, о молитви и саборном богослужењу

Поука XIX

О телесном бдењу и о томе како га треба упражњавати

Поука XX

О детињастој страшљивости

Поука XXI

2

Свети Јован Лествичник

ЛЕСТВИЦА


ПРЕДГОВОР

О животу светог Јована Лествичника, писца Лествице, не зна се много. Обично се

узима да је рођен 525. године, вероватно у Цариграду, у побожној породици богатих и

знаменитих цариградских племића, светих Ксенофонта и Марије. Према ономе што о

њему пише монах Данило, свети Јован је дошао у Синајски манастир када је имао шес- наест година. Синајски манастир, од IX в. познат под именом свете Екатерине, саградио је византијски цар Јустинијан 527. године у северном подножју једног од главних синајских врхова, Џебел Мусе, на Синајском полуострву. Манастир је убрзо постао средиште духовног живота и стециште монаха из Египта и Палестине, па чак и из других, даљих земаља. Ту долази и свети Јован, и живи под руководством светог старца Мартирија све до старчеве смрти, пуних деветнаест година. Тада се повлачи у једну пећину у синајским врлетима, на месту званом Тола, где живи пуних четрдесет година у веома строгом подвигу, и то прво потпуно сам, а потом са учеником Мојсијем.Његови подвизи и светост почињу да привлаче људе, монахе, који долазе ради савета, утехе, исцељења. Изгледа да се после четрдесет година проведених у Толи вратио у манастир да настави са општежитељним подвигом, можда и на тражење браће. Тек, сигурно је да га братство Синајског манастира бира за игумана. Тај избор се догодио вероватно почетком 600. године, јер је с јесени те године сачувано једно писмо светог Григорија Великог, папе римског упућено светом Јовану као игуману синајском. Колико је свети Јован после тога провео на положају игумана није могуће утврдити, али се зна да га је за живота напустио, уступивши га рођеном брату, Георгију, и повукао се у своју испосницу у Толи, где је вероватно и умро. Ако је тачно предање да је умро у осамдесет трећој години старости, онда би година његове смрти могла бити 608. Свети Јован је био веома образован човек. То се види из његовог дела Лествице, у коме се може установити широко познавање не само светоотачке литературе и Светог Писма, него и класичне философије, па чак и извесних лаичких наука, као нпр. медицине или војне вештине. Тиме се потврђују речи његовог биографа да је био човек "са општим образовањем". Под општим (енциклопедијским) образовањем у то доба се подразумевало темељно познавање граматике, поетике, реторике, философије, математике и других дисциплина. Његово име било је познато широм културног света већ за време његовог живота, што недвосмислено доказује његова лична веза и преписка са римским папом, светим Григоријем Великим, као и многобројне везе са разним подвижницима и светитељима Блиског Истока. На основу података у самој Лествици, може се закључити да је он и путовао, и обилазио чувене центре, посебно у Египту, као што су Каноп, Филаки (Тамница) код Александрије и други. Колико је био цењен као духовник и посвећеник у божанске тајне, најбоље сведочи писмо светог Јована, игумана једнога другог синајског манастира, Раиту, удаљеног од манастира свете Екатерине око 30 км. Јован Раитски моли да му игуман синајски напише и пошаље једну књигу посвећену монашком животу, монашкој философији. Тако и настаје Лествица, или Рајска Лествица, главно дело светог Јована, по коме он и носи назив Лствичник. То је спис састављен из тридесет поука: као што је потребно да човек проживи тридесет година од свог рођења да би постао зрео - по мерилима онога доба - тако је и монаху потребно да прође тридесет ступњева у своме подвигу, да би достигао духовно савршенство. Идеја Лествице, тј. ступњевитог узрастања у духовном савршенству, узета је из познатог сна старозаветног праоца Јакова (Пост.28,12-13). Символички, Јаковљева лествица, која стоји на земљи а врхом дотиче небо, по којој се анђели Божији пењу и силазе, и на чијем се врху налази сам Господ - треба да означи човеков пут ка висинама божанског савршенства, везу између земље и неба, пут на коме човека прате анђели Божији и који има сасвим одређен циљ: самога Господа Бога. Монашки подвиг треба да буде пут којим се душа поступно ослобађа од земаљског и уздиже ка небеском. Отуда символички назив Лествица. Уз Лествицу, преподобни Јован Лествичник је, посебно за раитског игумана, написао спис под називом Поука пастиру, у коме се дају практични савети манастирском старешини (настојатељу) у погледу духовног руковођења братством. Осим тога, сматра се да је свети Јован написао и коментаре Јеванђеља по Матеју и Луки, као и известан број писама монасима. Међутим, ти коментари и писма су изгубљени. Изгубљено је и његово писмо светом Григорију Великом.

Лествицу, као и Поуку пастиру, уз преписку светог Јована са Јованом Раитским, и остале биографске списе о Лествичнику, превео сам са грчког оригинала објављеног у Мињовој Патрологији (РG. 88, 583-1248), поредећи уз то и најновије издање у Соrоnа Ратrium Sаlеsiаnа, Ser. Gr., VII/IX, 1941, као и грчко издање Софронија Еримита, Константинопољ, 1883. Приликом превођења сам имао у виду и извесне постојеће преводе, као: латински, руски, италијански. Да би се омогућило лакше сналажење, проверавање или цитирање према оригиналу, црним цифрама у загради обележио сам бројеве колумни у издању Миња.

Димитрије Богдановић

Београд, 1961.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Spontano Sagorevanje: Pikado | Spontaneous Combustion: The Dartboard / Zbirka Kratkih Priča. кратка прича. kratka priča. short story. histoire courte. књижевност. литература. literature. book. knjiga. literatura. kratka priča

  ПИКАДО Рака је купио пикадо. Пре тога је дуго размишљао, не о пикаду али до пикада је на крају дошао. Његов след мисли већ дуже време је био поприлично конфузан: „Схватам да сам угожен...осећам то… како, од кога, на који начин – на све начине али неизвесност траје...сада слушам ове псе како бесомично лају, не престају, то су комшијски пси и ужасни су...заробљени, јадни, тих пар квадратних метара… али ја више не гледам телевизор, не купујем новине, немам другове, више немам информације...искључио сам мобилни и онако ме више одавно нико не зове… и шта?! Ништа, не могу да се жалим...мирно је...ови пси али некако се навикнеш...шта да радим, да живимсам на планину...не, не, добро је овде овако само треба вежбати...треба вежбати стрпљење...ту је кључ ... ствар је у томе да морам и кући вежбати...физички, психички а после и духовно… поента је да морам вежбати и код куће… ни музику више не слушам! Морам брзо нешто да смислим и то неку вежбу за фокусирање, за психички мир…“ - тако некако ...

Spontano Sagorevanje: Kosta na crti ::: Spontaneous Combustion: Kosta On The Line / kratka priča. кратка прича. short story. histoire courte. књижевност. литература. literature. book. knjiga. literatura.

Kosta je stajao na tankoj crti, floroscentno plave boje... Osećao je da isijava sopstvenom unutrašnjom svetlošću i da ima razloga što stoji na crti, koju je između ostalog, da spomenemo, sam stvorio. Oko Koste i crte nema ničega. Kosta je u mraku i njemu je to bilo dovoljno. Taj mrak je bio njegov, on je zamislio takav mrak... Kosta je poželeo da se pored njega, u mraku, pojavi božanstvena, prelepa boginja-muza, koja će ga napojiti svojim inspirativnim darovima. Muza se pojavila i bila je slepa. Znao je da će biti slepa, to je i želeo. Stajala je kao kip, kao živi slepi mit. Uživao je. Napajao se „božanstvenom“ energijom svoje boginje. Disao je duboko i teško, osetio je da mu se disanje usporava i da srce počinje jako da mu udara. Uplašio se... Boginja je ostala nema i sjajno slepa. Njeno slepilo je isijavalo snažnu, belu, svetlost koju Kosta sada više nije mogao da podnese. Želeo je nazada u svoj mrak. Ništa više, samo nazad u  svoj mrak. Sve je nestalo... Ostao je mrak i florosce...

Outcome On Gunpoint: "Ode To Loyalty" - Ishod Na Nišanu: "Oda O Odanosti" | poetry. poezija. zbirka poezije. poésie. a collection of poetry. un recueil de poésie

  Outcome On Gunpoint Ishod Na Nišanu "Ode to Loyalty" Thought ... Like a razor, like a flash of light like a red diamond, like a dot. * A boat full of feelings is flying these days With a crust of heavy imagination Unreachable ideal In funeral gowns With empty hands - with no sense A little different from understanding anything On the horizon of a magnificent sight Under masks Under dry branches With the feeling of stuck rotten leaves on the soles With tears in his eyes and big pupils full of obedience and fear ... Then, it means a lot An ode to loyalty In trouble On a stone path Among the thorns On the edge... "Oda O Odanosti"   Misao, misao, misao... Kao oštrica brijača, kao udar svetla kao crveni dijamant, kao tačka. * Jurca ovih dana barka puna osećanja, Sa korom tvrde mašte, Nepostižnih ideala U odorama Praznih ruku - bez smisla Malo drugačije od poimanja bilo čega Na obzorju veličanstvenog prizora Pod maskama Ispod suvih grana Sa osećajem zalepljenog trulog l...