PORODICA RUNDADAROV / Danil Harms

 Danil Harms

PORODICA RUNDADAROV

(I)

Jedna muva udari u čelo gospodina dok je trčao, prođe mu kroz glavu i izađe kroz potiljak. Gospodin, koji se zvao Dernjatin, bio je veoma začuđen: učinilo mu se da mu je u glavi nešto prozviždalo, a na potiljku je prsnula kožica i škakljalo ga je. 

Dernjatin se zaustavi i pomisli: “Šta bi to trebalo da znači? Ta posve jasno sam čuo zvižduk. Ništa mi ne pada na pamet, da mogu da shvatim, o čemu se tu radi? U svakom slučaju, osećaj je redak, nalik na neku bolest glave. Ali neću više o tome da razmišljam, nastaviću da trčim”. S tim mislima gospodin Dernjatin potrča dalje, ali ma kako da je trčao, to mu nije uspevalo. Na plavetnom putu Dernjatin zape nogom i samo što ne pade, morao je, štaviše, da zamaše rukama u vazduhu. “Dobro je da nisam pao – pomisli Dernjatin – inače bih razbio naočare i ne bih mogao da vidim smer puta”. Dalje je Dernjatin koračao, oslanjajući se na svoju palicu. Međutim, jedna je opasnost sledila za drugom. Dernjatin je zapevao nekakvu pesmu da rasprši svoje loše misli. Pesma je bila vesela i glasna, takva, da se Dernjatin njome zaneo i zaboravio čak da ide plavetnim putem, kojim su, u to doba dana, obično, automobili išli vrtoglavom brzinom. Plavetni put je bio veoma uzak, i prilično je teško od automobila odskočiti u stranu. Zato se on smatrao opasnim. Oprezni ljudi su po njemu uvek išli budno, da ne bi poginuli. Ovde je smrt iščekivala pešaka na svakom koraku, čas u vidu automobila, čas u vidu teretnih kola, a čas u vidu taljiga sa kamenim ugljem.

Dernjatin nije uspeo ni da obriše nos, a na njega je već išao ogromni automobil. Dernjatin

viknu: ”Umreću!” – i skoči u stranu. Trava se razmaknula pred njim, i pade u vlažan

jendek. Automobil ga je s grohotom mimoišao, podigavši iznad krova barjak teških

situacija. Ljudi u automobilu bili su ubeđeni da je Dernjatin poginuo, i stoga su skinuli sve sa glave, i dalje su već gologlavi putovali. “ Da li ste primetili, pod koje je točkove dospeo ovaj putnik, pod prednje ili pod zadnje?” – upita gospodin, odenut u muf, to jest ne u muf, nego u kapuljaču. “Meni su – često je običavao govoriti ovaj gospodin – veoma nahlađeni obrazi i ušna resica, i stoga sam uvek u kapuljači”. Pored gospodina u automobilu je dama interesantnih usana. “Ja sam – reče dama – uznemirena, da nas ne optuže za ubistvo ovog putnika”. – “Šta? Šta?” – upita gospodin, povlačeći kapuljaču s uva. Dama je ponovila svoju bojazan. “Ne – reče gospodin u kapuljači – ubistvo se kažnjava samo u tim slučajevima, kada je ubijeni nalik na tikvu. Ali mi nismo. Ali mi nismo. Ali mi nismo krivi za smrt putnika. On je sam vrisnuo: umreću! Mi smo samo svedoci njegove neočekivane smrti”. Madam Anet se osmehnu interesantnim usnama i reče u sebi: “Antone Antonoviču, vi tako vešto izlazite iz nevolje”. A gospodin Dernjatin je ležao u vlažnom jendeku, ispruživši ruke i noge. A automobil je već otišao. Dernjatin je već shvatio da nije poginuo. Smrt u vidu automobila ga je mimoišla. On se podiže, rukavom očisti svoje odelo, ovlaži pljuvačkom prste i plavetnim putem krene da dostigne vreme. Vreme je devet i po minuta otišlo napred, i Dernjatin je išao, dostižući minute.

(1929-1930)

______________________________________________

(PORODICA RUNDADAROV...)

(II)

Porodica Rundadarov živela je u kući kraj tihe reke Svirečke. Otac Rundadarov,

Platon Iljič, voleo je znanja velikih poleta: Matematika, Principi Trojstva, Geografija Raja,

knjige Vintiveka, učenje o smrtnim pobudama i nebeska hijerarhija Dionizija Aeropagita,

bile su najomiljenije nauke Platona Iljiča. Vrata kuće Rundadarovih bila su otvorena svim

putnicima, koji su obišli sveta mesta naše planete. Priče o letećim brežuljcima, onim što

odrpancima iz Nikitinskog predgrađa donose plodove, nailaziše u kući Rundadarovih na

živost i napregnutu pažnju. Platon Iljič je čuvao duge liste o pojedinostima letenja velikih i

malih brežuljaka. Od svih ostalih poletanja, naročito se isticalo poletanje Kupusnog

brežuljka. Kao što je poznato, Kupusni brežuljak je poletao noću, u 5 časova, iščupavši s

korenom kedar. Od uzletišta ka nebu brežuljak se podizao ne srpastom putanjom, kao svi

ostali brežuljci, već pravom linijom, napravivši male oscilacije jedino na visini od 15-16

kilometara. A vetar je, duvajući u brežuljak, proleteo kroz njega, ne terajući ga s puta.

Kao da je brežuljak od kremenih slojeva, izgubio svojstvo neprobojnosti. Kroz brežuljak je,

na primer, proletela čavka. Proletela je, kao kroz oblak. To potvrđuje nekoliko svedoka.

Ovo je protivurečilo zakonima letećih brežuljaka, ali činjenica je ostajala činjenicom, i

Platon Iljič je unese u spisak pojedinosti Kupusnog brežuljka. Svakodnevno su se kod

Rundadarovih okupljali ugledni gosti i razmatrali osobine zakona alogičkog niza. Među

uglednim gostima behu: profesor železnica Mihail Ivanovič Dundukov, iguman Mironos II i

plehariziast Stefan Dernjatin. Gosti su se okupljali u donjoj gostinskoj sobi, i sedali za

predugi sto, na koji se postavljalo korito sa vodom. Gosti su, razgovarajući, povremeno

pljuckali u korito: takav je bio običaj u porodici Rundadarov. Sam Platon Iljič je sedeo sa

kamdžijicom. S vremena na vreme, kvasio ju je u vodi i udarao njome po praznoj stolici.

Ovo se zvalo “smetnja na aparatu”. U devet časova pojavljivala se žena Platona Iljiča, Ana

Maljajevna, i vodila je goste ka stolu. Gosti su jeli tečna i čvrsta jela, zatim su dopuzili

četvoronoške do Ane Maljajevne, poljubili joj ručicu i sedali da piju čaj. Za čajem je

iguman Mironos II pripovedao slučaj, koji se dogodio pre četrnaest godina. Tobože je on,

iguman, sedeo jednom na stepenicama svog doksata i hranio patke. Iznenada je iz kuće

izletela muva, neko vreme je kružila i udarila igumana u čelo. Udarila u čelo, sasvim

prošla glavu, izašla iz potiljka, i odletela opet u kuću. Iguman je ostao da sedi na doksatu

sa ushićenim osmehom, jer je najzad svojim očima video čudo. Ostali gosti, saslušavši do

kraja Mironosa II, udarali su se kašičicama po usnama i po jabučici u znak toga da je veče

završeno. Posle je razgovor primio frivolan karakter. Ana Maljajevna je odlazila iz sobe, a

plehariziast Dernjatin se raspričao na temu “Žena i cveće”. Dešavalo se i bez toga, da su

neki od gostiju ostajali da noćivaju. Tada se sastavljalo nekoliko ormana, i na njih su

smeštali Mirinosa II. Profesor Dundukov je spavao u trpezariji na klaviru, a gospodin

Dernjatin je legao u krevet do Rundadarove sluškinje Maše. U većini slučajeva, gosti bi se

razišli kućama. Platon Iljič je lično iza njih zaključavao vrata i išao k Ani Maljajevnoj.

Rekom Svirečkom plovili su s pesmama nikitinski ribari. I uz ribarske pesme tonula je u

san porodica Rundadarov.

(1929-1930)

___________________________________________________

Nova POETIKA

ПРЕДСТАВЉА:

СПОНТАНО САГОРЕВАЊЕ

Из предговора:

"...У 72 приче, колико се сакупило у три дела ове зирке, дато је можда једно од најтурбулентнијих путовања у човекову подсвест у последње време у домаћој књижевности..." - Јелена Дилбер

NOĆ SLOMLJENIH STRELA

Iz Predgovora:

"...MEGALOPOLIS III

Mister anonimus, stanovnik velegrada, ponovo medju nama – kratke priče”Noć slomljenih strela” Sebastijana Sava Gor-a

 

Anarhizam se danas modernizovao a urbani buntovnik konformizovao. Svetska revolucija nije uspela, ostalo nam je da sami vodimo svoje bitke a ostao nam je i andergaund (underground). Pred nama je jedan  andergraund opredeljen mlađi beogradski pesnik, rok muzičar i pisac, Sebastijan Sava Gor, koji nam u ovoj svojoj seriji kratkih priča pripoveda o urbanizovanim ambijentima Megalopolisa III, megalopolisa nužnosti, za razliku od futurističko-tehnicističkog Megalopolisa I, megalopolisa želje – Metropolisa, Frica Langa (Fritz Lang, 1890-1976), nikad ne ostvarenog, i Megalopolisa II - tepih-urbanizacije iz šezdesetih godina prošlog veka koja je obećavala “posao i stan za svakog”, ali neuspešno, što se kasnije uspostavilo i kao utopija. Andergraund je ovde važan kao jedini nastavak ideja o Svetskoj /modernoj/ revoluciji, nastalih na zdravoj osnovi Spenserovog  konzervativnog anarhizma (Herbert Spencer 1820 –1903) sa krilaticom: “The Man versus the State / Čovek protiv države/”,  a koji  se takođe nikad nije realizovao kao “naivan”. Dok su se u medjuvremenu pojavile ideje o globalizaciji sveta i društvu bez države, ovaj umetnički pravac, mada naizgled globalistički, zapravo je jedini ostao anarho-podrivački  i ima za krajnji cilj da podrije sve društvene sisteme, aparature i establišmente, bilo koje vrste, pošto ih smatra za prodate i pokvarene..." 

***

Review of the book – Sebastian Sava Gor: “The Night of Broken Arrows”, Belgrade, 2014

This collection of short stories explores the figure of the urban man today. The text analyzes contemporary urban existence and shows that, in these stories, the modern urban man is quite different from the one found in Megalopolis I / Metropolis by Fritz Lang — the megalopolis of desires — as well as from the urban man of Megalopolis II, marked by mass urbanization since the 1960s, an urbanization of disappointment.

The conclusion is that today we live in a Megapolis with a cult of fun and games, and that the writer stands in opposition to it — fighting for more nature and a more natural way of life: within oneself, in everyday life, and in love.

Free PDF - MEGALOPOLIS III Jadranka Ahlgren

ISHOD NA NIŠANU

Iz Predgovora:

„...da je na Zemlji sve racionalno, ništa se ne bi ni događalo...“

- Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Objektivna neracionalizacija je postala opšta pojava i u tom smislu egzistencija je ugrožena.

Tražeći, kao hodajući kroz mrak, autor uspeva da iracionalno, nadrealno, podsvesno, lično i kolektivno nesvesno, osvetli i da kroz sopstvenu prizmu, realizuje specifičnu i novu lingvističku formu, nov, literarni stil, kojim nam. predstavlja zbirku poezije, tako otvoreno slikovitu, bez poređenja, koketiranja, sa bilo kakvim

autoritetima, koja postavlja jako bitna pitanja, prvenstveno pitanja koja se tiču naše zajedničke egzistencje.

Na veoma jedinstven i snažno poetičan način, Sebastian Sava Gor uspeva da pretvari nadrealno u egzizstencijalno.

*

zbirka Kratkih Priča. кратка прича. kratka priča. short story. histoire courte. књижевност. литература