MILOSRDNA TAČKA ::: The Merciful Dot

Милосрдна тачка

Милан је сматрао да је он "субординиран", човек. Ходао је улицама кроз пусту и ледену, зимску грдаску ноћ и замислио се над својом "подчињеном, субордираном судбином". Све дубље је био свестан своје потчињености и то питање га је све теже опседало. Схватио је, исто тако да за неке ствари никада неће сазнати баш зато што је субордиран тј. подчињен. Шта се тачно дешава и шта се све планира, он то није могао да зна, нити му је дозвољено да зна. Могао је размишљати и маштати о томе да лети, или да без ваздуха рони, али Истина је по његовом мишљењу, од њега била сакривена. Ништа га није утешило тог дана. Што је дуже размишљао то је мање сам себе разумео.

Вратио се кући и потиштен сео у фотељу. Дуго је седео загледан и замишљен а онда је бела голубиоца је слетела на његов балкон. Та слика га је још више растужила.

Смирио је себе туширањем где му је пало на памет да је и подчињеност нека врста дужности и да потчињеност, такву је он слику замислио, има и неку титуларну вредност, у односу на "главне чинове", где је потчињеност нека врста "под-чина", али где се његов учинак и вредност не умањују и где се на крају изводи дело, за које он, не мора да зна какве је природе, али зна да је учествовао и у ком је сегменту урадио нпр. то и то.

Све ово заједно је замислио као велику слагалицу а себе је умањио до обичне тачке у читавој слици. Ту тачку тј. себе назвао је "милосрдном тачком". 

На крају је био потпуно задовољан сликом коју је само он видео, толико је одобровољио себе да је пред вече мало и попио.

Још неко време је "рационално" размишљао... потом му мисли одпловише у дубку и тешку зимску ноћ...

The Merciful Dot

Milan considered himself a "subordinate" man. He wandered the streets on a desolate, icy winter city night, contemplating his "subordinate destiny." The more he thought about his subjugation, the more it weighed on him. He became deeply aware of his subordination, and the question increasingly consumed him. He realized there were certain things he would never know precisely because he was subordinate, i.e., subject to others. What exactly was happening, what plans were being made—he could not know, nor was he permitted to know. He could dream and imagine himself flying or diving without air, but Truth, in his opinion, was concealed from him. Nothing could comfort him that day. The more he thought, the less he understood himself.

He returned home and sat dejectedly in his armchair. For a long time, he remained still, staring into the distance, lost in thought. Then, a white dove landed on his balcony. The sight saddened him even more.

He tried to calm himself by taking a shower, and there, it occurred to him that subordination, in its own way, could be seen as a kind of duty. He imagined subordination as a form of "sub-rank," possessing a certain titular value in relation to the "higher ranks." In his mind, subordination was not a diminishment of his effort or value but rather a contribution toward the ultimate act—an act whose nature he need not know but for which he understood he had done his part, fulfilling his role, for instance, by accomplishing "this or that."

He envisioned this as a great puzzle, with himself reduced to a mere point within the grand picture. That point—himself—he named "the merciful point."

Ultimately, he was entirely content with the image he could see. It soothed him so much that by evening, he even allowed himself a drink.

For a while longer, he continued to "rationally" reflect... then his thoughts drifted away into the depths of the heavy, wintry night...

___________________________________________________

Nova POETIKA

ПРЕДСТАВЉА:

СПОНТАНО САГОРЕВАЊЕ

Из предговора:

"...У 72 приче, колико се сакупило у три дела ове зирке, дато је можда једно од најтурбулентнијих путовања у човекову подсвест у последње време у домаћој књижевности..." - Јелена Дилбер

NOĆ SLOMLJENIH STRELA

Iz Predgovora:

"...MEGALOPOLIS III

Mister anonimus, stanovnik velegrada, ponovo medju nama – kratke priče”Noć slomljenih strela” Sebastijana Sava Gor-a

 

Anarhizam se danas modernizovao a urbani buntovnik konformizovao. Svetska revolucija nije uspela, ostalo nam je da sami vodimo svoje bitke a ostao nam je i andergaund (underground). Pred nama je jedan  andergraund opredeljen mlađi beogradski pesnik, rok muzičar i pisac, Sebastijan Sava Gor, koji nam u ovoj svojoj seriji kratkih priča pripoveda o urbanizovanim ambijentima Megalopolisa III, megalopolisa nužnosti, za razliku od futurističko-tehnicističkog Megalopolisa I, megalopolisa želje – Metropolisa, Frica Langa (Fritz Lang, 1890-1976), nikad ne ostvarenog, i Megalopolisa II - tepih-urbanizacije iz šezdesetih godina prošlog veka koja je obećavala “posao i stan za svakog”, ali neuspešno, što se kasnije uspostavilo i kao utopija. Andergraund je ovde važan kao jedini nastavak ideja o Svetskoj /modernoj/ revoluciji, nastalih na zdravoj osnovi Spenserovog  konzervativnog anarhizma (Herbert Spencer 1820 –1903) sa krilaticom: “The Man versus the State / Čovek protiv države/”,  a koji  se takođe nikad nije realizovao kao “naivan”. Dok su se u medjuvremenu pojavile ideje o globalizaciji sveta i društvu bez države, ovaj umetnički pravac, mada naizgled globalistički, zapravo je jedini ostao anarho-podrivački  i ima za krajnji cilj da podrije sve društvene sisteme, aparature i establišmente, bilo koje vrste, pošto ih smatra za prodate i pokvarene..." 

***

Review of the book – Sebastian Sava Gor: “The Night of Broken Arrows”, Belgrade, 2014

This collection of short stories explores the figure of the urban man today. The text analyzes contemporary urban existence and shows that, in these stories, the modern urban man is quite different from the one found in Megalopolis I / Metropolis by Fritz Lang — the megalopolis of desires — as well as from the urban man of Megalopolis II, marked by mass urbanization since the 1960s, an urbanization of disappointment.

The conclusion is that today we live in a Megapolis with a cult of fun and games, and that the writer stands in opposition to it — fighting for more nature and a more natural way of life: within oneself, in everyday life, and in love.

Free PDF - MEGALOPOLIS III Jadranka Ahlgren

ISHOD NA NIŠANU

Iz Predgovora:

„...da je na Zemlji sve racionalno, ništa se ne bi ni događalo...“

- Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Objektivna neracionalizacija je postala opšta pojava i u tom smislu egzistencija je ugrožena.

Tražeći, kao hodajući kroz mrak, autor uspeva da iracionalno, nadrealno, podsvesno, lično i kolektivno nesvesno, osvetli i da kroz sopstvenu prizmu, realizuje specifičnu i novu lingvističku formu, nov, literarni stil, kojim nam. predstavlja zbirku poezije, tako otvoreno slikovitu, bez poređenja, koketiranja, sa bilo kakvim

autoritetima, koja postavlja jako bitna pitanja, prvenstveno pitanja koja se tiču naše zajedničke egzistencje.

Na veoma jedinstven i snažno poetičan način, Sebastian Sava Gor uspeva da pretvari nadrealno u egzizstencijalno.

*

zbirka Kratkih Priča. кратка прича. kratka priča. short story. histoire courte. књижевност. литература