Мисли о Мислима: O Duhu Vremena :::Thoughts about Thoughts: About the Spirit of Time / Literatura. Teologija. Literature. Theology.
О Духу Времена
Дух времена, тај тихи и невидљиви ток који обликује свест и идентитет читавих генерација, јесте феномен који је од давнина интригирао мислиоце и филозофе. У својој суштини, он представља колективни израз историјског тренутка и утицаја који нама, као појединцима, остаје готово неприметан док га свакодневно проживљавамо. Немачки филозоф Георг Вилхелм Фридрих Хегел сматрао је да је дух времена, или "Zeitgeist", интеграција апсолутног знања и историјске нужности, док је Имануел Кант указивао на то да је човекова слобода тесно повезана са његовим моралним дужностима у оквиру друштвене заједнице.
Из православне перспективе, дух времена није само интелектуална или социолошка конструкција, већ дубоко духовно искуство које прожима целокупно биће човека и његову потрагу за смислом. Православни хришћански учитељи често истичу да је за разумевање духа времена потребно ослободити се ограничености рационалног сагледавања стварности и отворити се за Божанску истину, која се не појављује само у књигама и учењима, већ и у самом животу.
Док разматрамо концепт синхроницитета и колективног несвесног који је развио Карл Густав Јунг, видимо како се у људским животима дешавају догађаји који изгледају случајни, али носе дубоки значај за оне који су их доживели. Ово није искључиво модерни концепт; православна мистика одувек је била свесна дубоких, често неприметних веза које спајају све људе у једно духовно тело. Црква није храм, нити један човек. Црква је Тело Христово, као заједница у којој сви делимо и свесно и несвесно, чинећи тиме историју видљивом.
Православље види свет као тајну, непрекидно израњање божанске истине кроз догађаје и људске односе. У овом светлу, кључно је схватити да се дух времена не одвија само на нивоу рационалног или научног. Дух времена се доживљава у дубокој вези са другим људима, у нашим односима који су истовремено и лични и колективни. Хегелова идеја о духу као апсолутном знању и Кантова морална филозофија, у православној перспективи, налазе се у оквиру божанске икономије, у којој свака особа носи у себи траг божанског, а тиме и свој јединствени део у колективном духу човечанства.
Когенијалност, или урођена способност за разумевање и повезивање, srodnost po Duhu, не односи се само на интелектуалну сличност већ на дубоку духовну и емотивну повезаност која превазилази индивидуалне границе. Ова врста повезаности омогућава нам да делимо и наше најдубље мисли и осећања, стварајући простор у којем се синхронизују и снови и јава. Када дођемо до тог нивоа свести и разумевања, и сан и јава постају јаснији, јер су прожети светлошћу истине.
Замислите будућност у којој ће људи, ослобођени предрасуда и самонаметнутих ограничења, живети у свету у коме ће бити могуће делити не само спољашње околности већ и унутрашње реалности. У том свету, људска заједница ће се преобразити у тело у којем ће се појединци преплитати у јединству духа, где ће разлике бити повод за славље, а не за сукоб. Таква визија заједнице јесте оно што нам може пружити наду и инспирацију у временима неизвесности.
Апостол Павле у свом писму Коринћанима мудро запажа: "Сада видимо као у огледалу, у загонетки, а тада ћемо видети лицем у лице; сада знам делимично, а тада ћу познати као што сам и познат." (1. Коринћанима 13:12). Овај стих нам указује на један од најдубљих аспеката духа времена: тежњу за пуноћом истине, која ће нас на крају довести до истинског сусрета, лицем у лице, не само са другим људима већ и са самим Богом.
У том сусрету, дух времена постаје дух вечности, а ми, као делићи божанског мозаика, постајемо сведоци и учесници у бесконачној хармонији Божанске љубави и мудрости. Управо у том процесу, наш задатак је да негујемо и развијамо наше унутрашње биће како бисмо боље разумели и прихватили дух времена, који је, на крају крајева, одраз Божанског промисла и љубави према човеку и свету.
Снага духа времена, када је прожета вером и љубављу, омогућава нам да превазилазимо баријере које нас раздвајају и да тежимо ка заједници у којој је могуће истински се повезати и делити искуства и дубоке унутрашње истине. У том смислу, дух времена је не само сведок нашег духовног раста већ и позив на јединство и разумевање у свету који жуди за смислом и хармонијом.
About the Spirit of Time
The spirit of the times, that silent and invisible flow that shapes the consciousness and identity of entire generations, is a phenomenon that has intrigued thinkers and philosophers since ancient times. In essence, it is a collective expression of a historical moment and influence that remains almost imperceptible to us as individuals as we live it every day. The German philosopher Georg Wilhelm Friedrich Hegel believed that the spirit of the times, or "Zeitgeist", integrates absolute knowledge and historical necessity. At the same time, Immanuel Kant pointed out that man's freedom is closely related to his moral duties within the social community.
From an Orthodox perspective, the zeitgeist is not just an intellectual or sociological construct, but a deep spiritual experience that permeates the entire being of man and his search for meaning. Orthodox Christian teachers often point out that in order to understand the spirit of the times, it is necessary to get rid of the limitations of a rational perception of reality and open up to the Divine truth, which appears not only in books and teachings but also in life itself.
As we consider the concept of synchronicity and the collective unconscious developed by Carl Gustav Jung, we see how events occur in people's lives that seem random but carry deep meaning for those who experience them. This is not an exclusively modern concept; Orthodox mysticism has always been aware of the deep, often imperceptible ties that unite all people in one spiritual body. The church is not a temple, nor is any man. The Church is the Body of Christ, as a community in which we all share both consciously and unconsciously, thereby making history visible.
Orthodoxy sees the world as a mystery, the continuous emergence of divine truth through events and human relationships. In this light, it is crucial to understand that the zeitgeist does not only take place on a rational or scientific level. The zeitgeist is experienced in a deep connection with other people, in our relationships that are both personal and collective at the same time. Hegel's idea of the spirit as absolute knowledge and Kant's moral philosophy, in the Orthodox perspective, are within the framework of the divine economy, in which each person carries within himself a trace of the divine, and thus his unique part in the collective spirit of humanity.
Cogeniality, or the innate ability to understand and connect, kinship in Spirit, refers not only to intellectual similarity but to a deep spiritual and emotional connection that transcends individual boundaries. This type of connection allows us to share our deepest thoughts and feelings, creating a space where both dreams and reality are synchronized. When we reach that level of awareness and understanding, both dream and waking become clearer because they are permeated with the light of truth.
Imagine a future in which people, freed from prejudices and self-imposed limitations, will live in a world where it will be possible to share not only external circumstances but also internal realities. In that world, the human community will be transformed into a body in which individuals will intertwine in a unity of spirit, where differences will be a cause for celebration, not conflict. Such a vision of community is what can give us hope and inspiration in times of uncertainty.
In his letter to the Corinthians, the apostle Paul wisely observes: "Now we see as in a mirror, in a riddle, and then we will see face to face; now I know in part, and then I will be known as I am known." (1 Corinthians 13:12). This verse points us to one of the deepest aspects of the zeitgeist: the pursuit of the fullness of truth, which will ultimately lead us to a true encounter, face to face, not only with other people but with God himself.
In that meeting, the spirit of time becomes the spirit of eternity, and we, as pieces of the divine mosaic, become witnesses and participants in the infinite harmony of Divine love and wisdom. Precisely in this process, our task is to nurture and develop our inner being to better understand and accept the spirit of the times, which, after all, is a reflection of Divine providence and love for man and the world.
The power of the zeitgeist, when imbued with faith and love, allows us to overcome the barriers that separate us and strive for a community where it is possible to truly connect and share experiences and deep inner truths. In this sense, the zeitgeist is not only a witness to our spiritual growth but also a call to unity and understanding in a world that longs for meaning and harmony.
Predstavlja:
NOĆ SLOMLJENIH STRELA
Iz Predgovora:
"...MEGALOPOLIS III
Mister anonimus, stanovnik velegrada, ponovo medju nama – kratke priče”Noć slomljenih strela” Sebastijana Sava Gor-a
Anarhizam se danas modernizovao a urbani buntovnik konformizovao. Svetska revolucija nije uspela, ostalo nam je da sami vodimo svoje bitke a ostao nam je i andergaund (underground). Pred nama je jedan andergraund opredeljen mlađi beogradski pesnik, rok muzičar i pisac, Sebastijan Sava Gor, koji nam u ovoj svojoj seriji kratkih priča pripoveda o urbanizovanim ambijentima Megalopolisa III, megalopolisa nužnosti, za razliku od futurističko-tehnicističkog Megalopolisa I, megalopolisa želje – Metropolisa, Frica Langa (Fritz Lang, 1890-1976), nikad ne ostvarenog, i Megalopolisa II - tepih-urbanizacije iz šezdesetih godina prošlog veka koja je obećavala “posao i stan za svakog”, ali neuspešno, što se kasnije uspostavilo i kao utopija. Andergraund je ovde važan kao jedini nastavak ideja o Svetskoj /modernoj/ revoluciji, nastalih na zdravoj osnovi Spenserovog konzervativnog anarhizma (Herbert Spencer 1820 –1903) sa krilaticom: “The Man versus the State / Čovek protiv države/”, a koji se takođe nikad nije realizovao kao “naivan”. Dok su se u medjuvremenu pojavile ideje o globalizaciji sveta i društvu bez države, ovaj umetnički pravac, mada naizgled globalistički, zapravo je jedini ostao anarho-podrivački i ima za krajnji cilj da podrije sve društvene sisteme, aparature i establišmente, bilo koje vrste, pošto ih smatra za prodate i pokvarene..."
***
Recension for the book - Sebastian Sava Gor: “The Night of Broken Arrows”, Belgrade, 2014, short stories about urban man. Text is analyzing urban man today, and finds, that this short stories, it is quite different from the urban man of Megalopolis I / Metropolis of Fritz Lang - a megalopolis of wishes/, and the urban man of Megalopolis II / massive felt-urbanization from 1960 - urbanization of disappointment/. The conclusion is that today we have Megwith cult of fun and games/ and that writer fights against that... fight for more nature and more "natural life"/ in yourself, everyday life, love.../
Free PDF - MEGALOPOLIS III Jadranka Ahlgren
***
Predstavlja:
ISHOD NA NIŠANU
Iz Predgovora:
„...da je na Zemlji sve racionalno, ništa se ne bi ni događalo...“
- Fjodor Mihajlovič Dostojevski
Objektivna neracionalizacija je postala opšta pojava i u tom smislu egzistencija je ugrožena.
Tražeći, kao hodajući kroz mrak, autor uspeva da iracionalno, nadrealno, podsvesno, lično i kolektivno nesvesno, osvetli i da kroz sopstvenu prizmu, realizuje specifičnu i novu lingvističku formu, nov, literarni stil, kojim nam. predstavlja zbirku poezije, tako otvoreno slikovitu, bez poređenja, koketiranja, sa bilo kakvim
autoritetima, koja postavlja jako bitna pitanja, prvenstveno pitanja koja se tiču naše zajedničke egzistencje.
Na veoma jedinstven i snažno poetičan način, Sebastian Sava Gor uspeva da pretvari nadrealno u egzizstencijalno.
ISHOD NA NIŠANU
Cena : 880,00 RSD
Detaljne informacije o knjizi:
Autor: Sebastian Sava Gor
Žanr Poezija
Izdavač: Sebastian Sava Gor
ISBN: 9788691820510
Br. strana: 70
Povez: broširan
Jezik: Srpski
Pismo: Latinica
Format: 20cm
Datum izdavanja: 2022
👇
ISHOD NA NIŠANU:::DOBRA KNJIGA::: KUPOVNA VEZA
Коментари