Пређи на главни садржај

Epicentar: Plamen / Epicenter: Flame

 

Zbirka Poezije | Poetry Collection | Recueil de poésie | poezija | poetry | poésie


 



Plamen



Zaprepašćen stojim... 

Nikako pogled da odvojim

Plamen predamnom blješti i do neba se diže...


Prizor je impresivan

Ogromno kameno zdanje u besnoj vatri

Sve puca...


Vrište ljudi, žene, deca

Beži sve što može pobeći

Plamen ruši, proždire...


Krake po noći baca, kao da vazduh liže...


Stojim i dalje nepomičan

Vatra mi se u očima ogleda

Strast snažna, noge mi u lance baca

Niti mrdam, niti trepćem

Gledam plamen kako visoko zdanje guta...


Dok posmatram vatru,

U sebi je stvaram...


Te noći nisam mogao da zaspim

Napolju su teški i mračni oblaci

Mrak je u sobi – tmina...


Nasuprot tome

Kada sklopim oči, ispred mene

Plamti, prži, blješti, sija...


Buka u ušima, strah, srce mi lupa

Svaki mišić zateže se  kao struna

Zoru dočekah na prozoru...


*


Na horizontu ugledah prve zrake zvezde

Što u vatri živi

Koja svetlošću svojom život daruje...


Polako sklonih pogled i shvatih

Kakvu prednost sada imam...


Dišući snažno 

Upalih malu sveću u dubini negde, unutar sebe

Plamičak taj što gori a ne peče

Što raduje me i nežno bodri

Shvatih da trebam da pazim

Da se ne ugasi i da idem tamo gde me vodi.







Flame



Stunned I stand...

No way to look away

The flame shines brightly and rises to the sky...


The sight is impressive

A huge stone building in a raging fire

Everything explodes...



People, women, and children are screaming

Everyone who can escape flees

The flame destroys, consumes...


The flame throws its wings across the night and seems to lick the air...


I stand still motionless

The fire is reflected in my eyes

The passion is strong, it throws my legs into chains

I neither move nor blink

I watch the flames engulf the tall building...


As I watch the fire,

I create it in myself...


I couldn't sleep that night

There are heavy and dark clouds outside

It's dark in the room - darkness...


In contrast, when I close my eyes, in front of me

Flaming, burning, shining, shining...


Noise in my ears, fear, my heart is pounding

Every muscle tightens like a string


I waited for the dawn at the window...


I saw the first rays of a star on the horizon

It lives in a fire

Which gives life with its light...


I slowly looked away and understood

What an advantage I have now

I lit a small candle somewhere deep inside me

A flame that burns but does not hurt

Which makes me happy and gently cheers me up

I realized that I should take care of him


That it doesn't go out and that I go where it leads me...




Wings Of Fire: Irena Bijelic Gorenjak











Plot Keywords: Epicentar, Oganj, Zbirka Poezije, Poetry Collection, Recueil de poésie, poezija poetry, poésie, White Cat, Chat Blanc, New Book,  Book of Poetry, Poetry, Poezija, Literature Posts, Književnost, Literatura, poetry lovers, poetry is not dead, poetry community,  Песничка збирка, поезија, Бела мачка, Нова књига, Књига поезије, Поезија, Поезија, Књижевни постови, Литература, љубитељи поезије, поезија није мртва, песничка заједница, Књижевност,
Collection de poésie, poésie, Chat blanc, Nouveau livre, Livre de poésie, Poésie, Poezija, Publications littéraires, Littérature, amateurs de poésie, la poésie n'est pas morte, communauté de la poésie,

Коментари

Популарни постови са овог блога

Spontano Sagorevanje: Pikado | Spontaneous Combustion: The Dartboard / Zbirka Kratkih Priča. кратка прича. kratka priča. short story. histoire courte. књижевност. литература. literature. book. knjiga. literatura. kratka priča

  ПИКАДО Рака је купио пикадо. Пре тога је дуго размишљао, не о пикаду али до пикада је на крају дошао. Његов след мисли већ дуже време је био поприлично конфузан: „Схватам да сам угожен...осећам то… како, од кога, на који начин – на све начине али неизвесност траје...сада слушам ове псе како бесомично лају, не престају, то су комшијски пси и ужасни су...заробљени, јадни, тих пар квадратних метара… али ја више не гледам телевизор, не купујем новине, немам другове, више немам информације...искључио сам мобилни и онако ме више одавно нико не зове… и шта?! Ништа, не могу да се жалим...мирно је...ови пси али некако се навикнеш...шта да радим, да живимсам на планину...не, не, добро је овде овако само треба вежбати...треба вежбати стрпљење...ту је кључ ... ствар је у томе да морам и кући вежбати...физички, психички а после и духовно… поента је да морам вежбати и код куће… ни музику више не слушам! Морам брзо нешто да смислим и то неку вежбу за фокусирање, за психички мир…“ - тако некако ...

Spontano Sagorevanje: Kosta na crti ::: Spontaneous Combustion: Kosta On The Line / kratka priča. кратка прича. short story. histoire courte. књижевност. литература. literature. book. knjiga. literatura.

Kosta je stajao na tankoj crti, floroscentno plave boje... Osećao je da isijava sopstvenom unutrašnjom svetlošću i da ima razloga što stoji na crti, koju je između ostalog, da spomenemo, sam stvorio. Oko Koste i crte nema ničega. Kosta je u mraku i njemu je to bilo dovoljno. Taj mrak je bio njegov, on je zamislio takav mrak... Kosta je poželeo da se pored njega, u mraku, pojavi božanstvena, prelepa boginja-muza, koja će ga napojiti svojim inspirativnim darovima. Muza se pojavila i bila je slepa. Znao je da će biti slepa, to je i želeo. Stajala je kao kip, kao živi slepi mit. Uživao je. Napajao se „božanstvenom“ energijom svoje boginje. Disao je duboko i teško, osetio je da mu se disanje usporava i da srce počinje jako da mu udara. Uplašio se... Boginja je ostala nema i sjajno slepa. Njeno slepilo je isijavalo snažnu, belu, svetlost koju Kosta sada više nije mogao da podnese. Želeo je nazada u svoj mrak. Ništa više, samo nazad u  svoj mrak. Sve je nestalo... Ostao je mrak i florosce...

Outcome On Gunpoint: "Ode To Loyalty" - Ishod Na Nišanu: "Oda O Odanosti" | poetry. poezija. zbirka poezije. poésie. a collection of poetry. un recueil de poésie

  Outcome On Gunpoint Ishod Na Nišanu "Ode to Loyalty" Thought ... Like a razor, like a flash of light like a red diamond, like a dot. * A boat full of feelings is flying these days With a crust of heavy imagination Unreachable ideal In funeral gowns With empty hands - with no sense A little different from understanding anything On the horizon of a magnificent sight Under masks Under dry branches With the feeling of stuck rotten leaves on the soles With tears in his eyes and big pupils full of obedience and fear ... Then, it means a lot An ode to loyalty In trouble On a stone path Among the thorns On the edge... "Oda O Odanosti"   Misao, misao, misao... Kao oštrica brijača, kao udar svetla kao crveni dijamant, kao tačka. * Jurca ovih dana barka puna osećanja, Sa korom tvrde mašte, Nepostižnih ideala U odorama Praznih ruku - bez smisla Malo drugačije od poimanja bilo čega Na obzorju veličanstvenog prizora Pod maskama Ispod suvih grana Sa osećajem zalepljenog trulog l...