Пишчев Дневник: Свест И Дух | Writer's Diary: Consciousness and Spirit | Journal d'un écrivain : Conscience et Esprit
Да би се “пробудио” дух, мора се прво “пробудити” свест. Када се свест “освести” и почне да контролише мисли, долазимо до првог степена наше “духовности”, тј. тада почињемо да се бринемо за сопствени дух – душу, коју тако јасно осећамо шта жели. Али будући да су несувисле емоције те које преовладавају у нама, а које услед разних психо-физичких недостатака и последица, неки пут на сасвим супротан начин, лош по нас, владају мислиама и нама самима. Пробудити самога себе је тешко али до “буђења”, може доћи и сасвим неочекивано. Уколико нашом свешћу почнемо да без утицаја са стране у тишни, са собом, кренемо у истраживање нас самих и света око себе, можда ћемо приметити да не доносимо тако плашљиве, злокобне, мрачне И више неподношљиве а већином наметнуте закључке. Опасно је и лагати себе па макар “најгоре” осудили себе за своје последице. Истина је увек та која обасјава душе својом оживљавајућом светлошћу.
*
“Све ми је слободно, али није све на корист; све ми је слободно, али све не иде на добро…” Ап.Павле Коринћанима.И.23
In order to "awaken" the spirit, one must first "awaken" the consciousness. When consciousness becomes "conscious" and starts to control thoughts, we reach the first level of our "spirituality", i.e. then we begin to take care of our own spirit - the soul, which we feel so clearly what it wants. But since it is incoherent emotions that prevail in us, and which, due to various psycho-physical deficiencies and consequences, sometimes in a completely opposite way, are bad for us, rule our thoughts and ourselves. It is difficult to wake yourself up, but the "awakening" can happen completely unexpectedly. If, with our consciousness, we begin to explore ourselves and the world around us quietly, with ourselves, without external influences, we may notice that we do not make such fearful, ominous, dark and unbearable, and mostly imposed conclusions. It is also dangerous to lie to yourself, even if you "worse" condemning yourself for its consequences. It is always a truth that illuminates souls with its vivifying light.
*
"Everything is free to me, but not everything is beneficial; everything is free to me, but everything is not going well..." Ap. Paul to the Corinthians. I.23
++++
Pour « éveiller » l'esprit, il faut d'abord « éveiller » la conscience. Lorsque la conscience devient "consciente" et commence à contrôler les pensées, nous atteignons le premier niveau de notre "spiritualité", c'est-à-dire puis nous commençons à prendre soin de notre propre esprit - l'âme, dont nous sentons si clairement ce qu'elle veut. Mais puisque ce sont des émotions incohérentes qui prédominent en nous, et qui, du fait de diverses déficiences et conséquences psycho-physiques, parfois de manière complètement opposée, néfastes pour nous, régissent nos pensées et nous-mêmes. Il est difficile de se réveiller, mais le "réveil" peut se produire de manière complètement inattendue. Si, avec notre conscience, nous commençons à nous explorer nous-mêmes et le monde qui nous entoure tranquillement, avec nous-mêmes, sans influences extérieures, nous remarquerons peut-être que nous ne tirons pas des conclusions aussi effrayantes, inquiétantes, sombres et insupportables et surtout imposées. Il est également dangereux de se mentir, même si vous « empirez » en vous condamnant pour ses conséquences. C'est toujours la vérité qui illumine les âmes de sa lumière vivifiante.
*
« Tout est gratuit pour moi, mais tout n'est pas bénéfique ; tout est gratuit pour moi, mais tout ne va pas bien..." Ap. Paul aux Corinthiens. I.23
ПИКАДО Рака је купио пикадо. Пре тога је дуго размишљао, не о пикаду али до пикада је на крају дошао. Његов след мисли већ дуже време је био поприлично конфузан: „Схватам да сам угожен...осећам то… како, од кога, на који начин – на све начине али неизвесност траје...сада слушам ове псе како бесомично лају, не престају, то су комшијски пси и ужасни су...заробљени, јадни, тих пар квадратних метара… али ја више не гледам телевизор, не купујем новине, немам другове, више немам информације...искључио сам мобилни и онако ме више одавно нико не зове… и шта?! Ништа, не могу да се жалим...мирно је...ови пси али некако се навикнеш...шта да радим, да живимсам на планину...не, не, добро је овде овако само треба вежбати...треба вежбати стрпљење...ту је кључ ... ствар је у томе да морам и кући вежбати...физички, психички а после и духовно… поента је да морам вежбати и код куће… ни музику више не слушам! Морам брзо нешто да смислим и то неку вежбу за фокусирање, за психички мир…“ - тако некако ...
Kosta je stajao na tankoj crti, floroscentno plave boje... Osećao je da isijava sopstvenom unutrašnjom svetlošću i da ima razloga što stoji na crti, koju je između ostalog, da spomenemo, sam stvorio. Oko Koste i crte nema ničega. Kosta je u mraku i njemu je to bilo dovoljno. Taj mrak je bio njegov, on je zamislio takav mrak... Kosta je poželeo da se pored njega, u mraku, pojavi božanstvena, prelepa boginja-muza, koja će ga napojiti svojim inspirativnim darovima. Muza se pojavila i bila je slepa. Znao je da će biti slepa, to je i želeo. Stajala je kao kip, kao živi slepi mit. Uživao je. Napajao se „božanstvenom“ energijom svoje boginje. Disao je duboko i teško, osetio je da mu se disanje usporava i da srce počinje jako da mu udara. Uplašio se... Boginja je ostala nema i sjajno slepa. Njeno slepilo je isijavalo snažnu, belu, svetlost koju Kosta sada više nije mogao da podnese. Želeo je nazada u svoj mrak. Ništa više, samo nazad u svoj mrak. Sve je nestalo... Ostao je mrak i florosce...
Outcome On Gunpoint Ishod Na Nišanu "Ode to Loyalty" Thought ... Like a razor, like a flash of light like a red diamond, like a dot. * A boat full of feelings is flying these days With a crust of heavy imagination Unreachable ideal In funeral gowns With empty hands - with no sense A little different from understanding anything On the horizon of a magnificent sight Under masks Under dry branches With the feeling of stuck rotten leaves on the soles With tears in his eyes and big pupils full of obedience and fear ... Then, it means a lot An ode to loyalty In trouble On a stone path Among the thorns On the edge... "Oda O Odanosti" Misao, misao, misao... Kao oštrica brijača, kao udar svetla kao crveni dijamant, kao tačka. * Jurca ovih dana barka puna osećanja, Sa korom tvrde mašte, Nepostižnih ideala U odorama Praznih ruku - bez smisla Malo drugačije od poimanja bilo čega Na obzorju veličanstvenog prizora Pod maskama Ispod suvih grana Sa osećajem zalepljenog trulog l...
.png)
Коментари