Пишчев Дневник: Свест И Дух | Writer's Diary: Consciousness and Spirit | Journal d'un écrivain : Conscience et Esprit
Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације
-
Да би се “пробудио” дух, мора се прво “пробудити” свест. Када се свест “освести” и почне да контролише мисли, долазимо до првог степена наше “духовности”, тј. тада почињемо да се бринемо за сопствени дух – душу, коју тако јасно осећамо шта жели. Али будући да су несувисле емоције те које преовладавају у нама, а које услед разних психо-физичких недостатака и последица, неки пут на сасвим супротан начин, лош по нас, владају мислиама и нама самима. Пробудити самога себе је тешко али до “буђења”, може доћи и сасвим неочекивано. Уколико нашом свешћу почнемо да без утицаја са стране у тишни, са собом, кренемо у истраживање нас самих и света око себе, можда ћемо приметити да не доносимо тако плашљиве, злокобне, мрачне И више неподношљиве а већином наметнуте закључке. Опасно је и лагати себе па макар “најгоре” осудили себе за своје последице. Истина је увек та која обасјава душе својом оживљавајућом светлошћу.
*
“Све ми је слободно, али није све на корист; све ми је слободно, али све не иде на добро…” Ап.Павле Коринћанима.И.23
In order to "awaken" the spirit, one must first "awaken" the consciousness. When consciousness becomes "conscious" and starts to control thoughts, we reach the first level of our "spirituality", i.e. then we begin to take care of our own spirit - the soul, which we feel so clearly what it wants. But since it is incoherent emotions that prevail in us, and which, due to various psycho-physical deficiencies and consequences, sometimes in a completely opposite way, are bad for us, rule our thoughts and ourselves. It is difficult to wake yourself up, but the "awakening" can happen completely unexpectedly. If, with our consciousness, we begin to explore ourselves and the world around us quietly, with ourselves, without external influences, we may notice that we do not make such fearful, ominous, dark and unbearable, and mostly imposed conclusions. It is also dangerous to lie to yourself, even if you "worse" condemning yourself for its consequences. It is always a truth that illuminates souls with its vivifying light.
*
"Everything is free to me, but not everything is beneficial; everything is free to me, but everything is not going well..." Ap. Paul to the Corinthians. I.23
++++
Pour « éveiller » l'esprit, il faut d'abord « éveiller » la conscience. Lorsque la conscience devient "consciente" et commence à contrôler les pensées, nous atteignons le premier niveau de notre "spiritualité", c'est-à-dire puis nous commençons à prendre soin de notre propre esprit - l'âme, dont nous sentons si clairement ce qu'elle veut. Mais puisque ce sont des émotions incohérentes qui prédominent en nous, et qui, du fait de diverses déficiences et conséquences psycho-physiques, parfois de manière complètement opposée, néfastes pour nous, régissent nos pensées et nous-mêmes. Il est difficile de se réveiller, mais le "réveil" peut se produire de manière complètement inattendue. Si, avec notre conscience, nous commençons à nous explorer nous-mêmes et le monde qui nous entoure tranquillement, avec nous-mêmes, sans influences extérieures, nous remarquerons peut-être que nous ne tirons pas des conclusions aussi effrayantes, inquiétantes, sombres et insupportables et surtout imposées. Il est également dangereux de se mentir, même si vous « empirez » en vous condamnant pour ses conséquences. C'est toujours la vérité qui illumine les âmes de sa lumière vivifiante.
*
« Tout est gratuit pour moi, mais tout n'est pas bénéfique ; tout est gratuit pour moi, mais tout ne va pas bien..." Ap. Paul aux Corinthiens. I.23
ПИКАДО Рака је купио пикадо. Пре тога је дуго размишљао, не о пикаду али до пикада је на крају дошао. Његов след мисли већ дуже време је био поприлично конфузан: „Схватам да сам угожен...осећам то… како, од кога, на који начин – на све начине али неизвесност траје...сада слушам ове псе како бесомично лају, не престају, то су комшијски пси и ужасни су...заробљени, јадни, тих пар квадратних метара… али ја више не гледам телевизор, не купујем новине, немам другове, више немам информације...искључио сам мобилни и онако ме више одавно нико не зове… и шта?! Ништа, не могу да се жалим...мирно је...ови пси али некако се навикнеш...шта да радим, да живимсам на планину...не, не, добро је овде овако само треба вежбати...треба вежбати стрпљење...ту је кључ ... ствар је у томе да морам и кући вежбати...физички, психички а после и духовно… поента је да морам вежбати и код куће… ни музику више не слушам! Морам брзо нешто да смислим и то неку вежбу за фокусирање, за психички мир…“ - тако некако је р
Kosta je stajao na tankoj crti, floroscentno plave boje... Osećao je da isijava sopstvenom unutrašnjom svetlošću i da ima razloga što stoji na crti, koju je između ostalog, da spomenemo, sam stvorio. Oko Koste i crte nema ničega. Kosta je u mraku i njemu je to bilo dovoljno. Taj mrak je bio njegov, on je zamislio takav mrak... Kosta je poželeo da se pored njega, u mraku, pojavi božanstvena, prelepa boginja-muza, koja će ga napojiti svojim inspirativnim darovima. Muza se pojavila i bila je slepa. Znao je da će biti slepa, to je i želeo. Stajala je kao kip, kao živi slepi mit. Uživao je. Napajao se „božanstvenom“ energijom svoje boginje. Disao je duboko i teško, osetio je da mu se disanje usporava i da srce počinje jako da mu udara. Uplašio se... Boginja je ostala nema i sjajno slepa. Njeno slepilo je isijavalo snažnu, belu, svetlost koju Kosta sada više nije mogao da podnese. Želeo je nazada u svoj mrak. Ništa više, samo nazad u svoj mrak. Sve je nestalo... Ostao je mrak i floroscentna
KONFUZIJA Potpuna zbrka i konfuzija ovih dana. Jedan radi jedno, misli drugo, drugi ništa ne radi, treći misli da radi, a ovi što stvarno rade, oni trče na sve strane i ništa dobro ne urade… malo ko daje sve od sebe. Većiha hoda pognute glave, gleda u asfalt i kvari kičmu . Uzmimo za primer Relju. Relja je sasvim izgubio nerve, počeo je da pravi i lapsuse a ranije je „onako“, fino govorio. S ada se u razgovorima ni sa kim više ništa n e slaže i viče, viče jako i neprijatno ga je slušati. Juče se Relja zamislio, toliko se duboko zamislio da se potpuno umirio . Relja je vredan i radan čovek i on je razumeo da mora da misli, kako da krene dalje, kako da promeni neke stvari, puno toga...ali u poslednje vreme se ne dešava ništa ...sve misli i sva maštanja su bila na granici sa realnim ili su prelazila tu granicu. Relja nije od sebe malo očekivao. Malo mašte, želje za igrom i rešenje je tu. Veliki je ovo grad a u gradu je uvek teže nego u prirodi. Tako da je najjednost
Коментари