Noć Slomljenih Strela: "Vozi" | The Night Of Broken Arrows: "Drive" | Nuit des Flèches Brisées : "Drive" | Kratke Priče. Short Stories. Histoires courtes.
Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације
-
Noć Slomljenih Strela
Night of Broken Arrows
" Radnja ovih priča, odvija se u Megalopolisu III, gradu koji nam je postao sudbina, u dobu u kom je proces urbanizacije već završen i sve je postalo grad, pa i sela, sa kojim smo sad primorani da kooegzistiramo, u nekoj vrsti primordijalne tuposti i inertnosti koju svaka prisila nosi sa sobom." Reč Urednika: Jadranka Ahlgren
📖
VOZI!
Vozio je bicikl jako brzo !
Vozio ga je na jednom točku, nije ga bilo briga,
Vetar mu je duvao u lice, osećao se moćno,
Setio se E.T.- ja , želeo je da može da poleti,
Trzao je bicikl, skakао је na jednoj gumi. Smejao se jako i glasno.
Nosio je crne naočari. Svi su gledali u njega.
Okretao se u krug na jednom točku. Čuo je aplauze.
„Kako je dobro biti u centru pažnje“, mislio je brzo i svaka misao bila je kao udar čekića u nakovanj.
Sledilo je spuštanje sa staze smrti!
Velika nizbrdica, visoko brdo. Jurio je kao vetar.
Kraičkom oka zapazio je krst koji sija, reklama za apoteku.
Zakočio je naglo i vešto, uzeo je bicikl, digo ga iznad glave i bacio na trotoar.
Ušao je u apoteku i poželeo dobar dan. Prijatna i mlada apotekarka sa osmehom mu uzvrati pozdrav.
„Mogu li dobiti... ovaj lek“ - vešto je izvadio pogužvan recept.
📖
" The action of these stories takes place in Megalopolis III, the city that has become our destiny, in the age when the process of urbanization has already ended and everything has become a city, even a village, with which we are now forced to coexist, in a kind of primordial dullness and the inertness that every compulsion brings with it." Editor's note: Jadranka Ahlgren
DRIVE!
He rode his bike very fast!
He rode it on one wheel, he didn't care,
The wind blew in his face, he felt powerful,
He remembered E.T., he wished he could fly,
He was jerking his bike, jumping on one tire. He was laughing hard and loud.
He wore black glasses. Everyone was looking at him.
It turned in a circle on one wheel. He heard applause.
How good it is to be the center of attention, he thought quickly, and each thought was like a hammer hitting an anvil.
Next was the descent from the path of death !!!
Big downhill, high hill. He ran like the wind.
Out of the corner, of his eye, he noticed a shining cross, an advertisement for a pharmacy.
He braked sharply and skillfully, took the bicycle, lifted it above his head, and threw it on the sidewalk.
He entered the pharmacy and wished him a good day. A pleasant, young pharmacist greets me back with a smile.
"Can I have... this medicine" - he deftly took out a crumpled prescription.
"So young... excuse me..." - she realized, understandably, she was still learning.
"Nothing... I'm not young... it doesn't matter... medicine, please" - he wasn't in the mood like he used to be.
"Certainly... you are welcome," answered the pharmacist cordially, politely, and nicely packaged.
*
He woke up in a piss-covered underpass.
The new day was perfect for a new ride...
EX EX : The Party
Drive
Il a fait du vélo très vite !
Il l'a monté sur une roue, il s'en fichait,
Le vent soufflait sur son visage, il se sentait puissant,
Il se souvenait d'E.T., il souhaitait pouvoir voler,
Il secouait son vélo, sautant sur un pneu. Il rit fort et fort.
Il portait des lunettes noires. Tout le monde le regardait.
Il tournait en rond sur une roue. Il a entendu des applaudissements.
Comme c'est bon d'être le centre de l'attention, pensa-t-il rapidement, et chaque pensée était comme un marteau frappant une enclume.
Vient ensuite la descente du chemin de la mort !
Grande descente, haute colline. Le vélo a couru comme le vent.
Du coin de l'œil, il remarqua une croix brillante, une publicité pour une pharmacie.
Il a freiné brusquement et habilement, a pris le vélo, l'a soulevé au-dessus de sa tête et l'a jeté sur le trottoir.
Il entra dans la pharmacie et lui souhaita une bonne journée. L'agréable et jeune pharmacien le salua en retour avec le sourire.
"Puis-je avoir ... ce médicament" - il a habilement sorti une ordonnance froissée.
"Mais tu es si jeune... désolée..." - comprit-elle, c'est compréhensible, elle apprenait encore.
"Rien, mademoiselle, je ne suis pas jeune... ce n'est pas grave..." - il n'était plus d'humeur comme avant.
"Certainement... vous êtes les bienvenus," répondit cordialement et poliment le pharmacien.
*
Il s'est réveillé dans le passage souterrain, ça sentait l'urine.
Un nouveau jour est fait pour une nouvelle balade...
Ključne Reči: Noć Slomljenih Strela: "Vozi" | The Night Of Broken Arrows: "Drive" | Noć Slomljenih Strela: "Vozi" | Nuit des Flèches Brisées : "Drive" | Kratke Priče. Short Stories. Histoires courtes. "Lord of Solitude" "Gospodar Samoće"
ПИКАДО Рака је купио пикадо. Пре тога је дуго размишљао, не о пикаду али до пикада је на крају дошао. Његов след мисли већ дуже време је био поприлично конфузан: „Схватам да сам угожен...осећам то… како, од кога, на који начин – на све начине али неизвесност траје...сада слушам ове псе како бесомично лају, не престају, то су комшијски пси и ужасни су...заробљени, јадни, тих пар квадратних метара… али ја више не гледам телевизор, не купујем новине, немам другове, више немам информације...искључио сам мобилни и онако ме више одавно нико не зове… и шта?! Ништа, не могу да се жалим...мирно је...ови пси али некако се навикнеш...шта да радим, да живимсам на планину...не, не, добро је овде овако само треба вежбати...треба вежбати стрпљење...ту је кључ ... ствар је у томе да морам и кући вежбати...физички, психички а после и духовно… поента је да морам вежбати и код куће… ни музику више не слушам! Морам брзо нешто да смислим и то неку вежбу за фокусирање, за психички мир…“ - тако некако је р
KONFUZIJA Potpuna zbrka i konfuzija ovih dana. Jedan radi jedno, misli drugo, drugi ništa ne radi, treći misli da radi, a ovi što stvarno rade, oni trče na sve strane i ništa dobro ne urade… malo ko daje sve od sebe. Većiha hoda pognute glave, gleda u asfalt i kvari kičmu . Uzmimo za primer Relju. Relja je sasvim izgubio nerve, počeo je da pravi i lapsuse a ranije je „onako“, fino govorio. S ada se u razgovorima ni sa kim više ništa n e slaže i viče, viče jako i neprijatno ga je slušati. Juče se Relja zamislio, toliko se duboko zamislio da se potpuno umirio . Relja je vredan i radan čovek i on je razumeo da mora da misli, kako da krene dalje, kako da promeni neke stvari, puno toga...ali u poslednje vreme se ne dešava ništa ...sve misli i sva maštanja su bila na granici sa realnim ili su prelazila tu granicu. Relja nije od sebe malo očekivao. Malo mašte, želje za igrom i rešenje je tu. Veliki je ovo grad a u gradu je uvek teže nego u prirodi. Tako da je najjednost
Kosta je stajao na tankoj crti, floroscentno plave boje... Osećao je da isijava sopstvenom unutrašnjom svetlošću i da ima razloga što stoji na crti, koju je između ostalog, da spomenemo, sam stvorio. Oko Koste i crte nema ničega. Kosta je u mraku i njemu je to bilo dovoljno. Taj mrak je bio njegov, on je zamislio takav mrak... Kosta je poželeo da se pored njega, u mraku, pojavi božanstvena, prelepa boginja-muza, koja će ga napojiti svojim inspirativnim darovima. Muza se pojavila i bila je slepa. Znao je da će biti slepa, to je i želeo. Stajala je kao kip, kao živi slepi mit. Uživao je. Napajao se „božanstvenom“ energijom svoje boginje. Disao je duboko i teško, osetio je da mu se disanje usporava i da srce počinje jako da mu udara. Uplašio se... Boginja je ostala nema i sjajno slepa. Njeno slepilo je isijavalo snažnu, belu, svetlost koju Kosta sada više nije mogao da podnese. Želeo je nazada u svoj mrak. Ništa više, samo nazad u svoj mrak. Sve je nestalo... Ostao je mrak i floroscentna
Коментари