NISAM BIO TU: " Idiot Ili Bog” (Autobiografski Roman u Nastavcima 41) Autobiografija | Autobiography | Autobiographie - 1991 godina
" Idiot Ili Bog”
Film Aleksandra Petrovića "Majstor i
Margarita" sam gledao pre nego što me je Bogi pozvao da odgledamo film još
jednom, iz razloga što će posle biti otvorena tribina za razgovor o filmu, gde
će učestvovati i sam Aleksandar Petrović, lično. Sedeli smo u foajeu DKC-a i oporavljali se od
oštrog vetra koji nam je išibao lica i zategao kožu. Crvene udobne fotelje i
vinjak su bili udoban način da se malo opustimo pred film.
U sali nije bilo puno ljudi. Film je počeo i
završio se. Na binu je izašla ekipa ljudi, reditelj, filmski kritičar, neki
filozof i žena psihijatar. Diskusija je počela i svodila se na odnos dobra i
zla, totalitarnog režima, slobode umetnika i na pitanje ljubavi.
Još uvek nisam imao odnos sa hrišćanstvom ali
bez obzira na to bio sam među onim gledaocima koji su imali pitanje. Čekao sam
svoj red.
Kada je
filmski kritičar završio i odgovorio na pitanje čoveku iz publike na odnos
totalitarnog režima i umetnika, po njegovoj oceni, građanina drugog reda, ja se
odvažih i postavih pitanje. Pitao sam zašto je u filmu Hristos prikazan kao
idiot tj. umobolnik, neke vrste i da li je kao prototip za stvaranje karaktera,
bio "Idiot" F.M. Dostojevskog. Činilo mi se da bi pitanje bilo zanimljivo za
dalju diskusiju. Do tada se razgovaralo o moralu, estetici, odstupanju ili
praćenju samog romana, ljubavi, o
prirodi zla. Pitanje se ticalo, po meni, najsmelijeg detalja u rediteljskom postupku
Aleksandra Petrovića I Romain Weingarten-a, a po scenariu Amedeo Pagani-ja, u
toj italijansko-srpskojh koprodukciji.
Imao sam
čast da mi odgovori sam reditelj, Aleksandar Petrović, reditelj filmova,
Skupljači Perja, Seobe, Tri, scenarista filma, Banović Strahinja. Rekao je prvo
da mu je drago što je postavljeno jedno zrelo pitanje koje se tiče zapravo samo
filma a ne i knjige i gde je sloboda građe karaktera možda najviše izražena u
liku samog Hrista, gde zasluga zaista mora se priznati ide Dostojevskom i
njegovom "Idiotu".
- Trebali smo prikazati karakter sasvim
različit od ostalih, trebao nam je prototip čoveka koji je nevin u odnosu na
svet koji je oko njega. Jedan takav čovek, kome Pontije Pilat može reći: "
Ne vidim krivice u tebi..." morao je biti apsolutno bezazlen sa odgovorima
koji su toliko čisti i prosti da se o njima ni nemože protivrečiti. Ja sam tip
takvog čoveka video u "Idiotu". - Aleksandar Petrović je odgovorio na
moje pitanje.
- Možda bi se trebali zapitati zašto bi jedan
"bezazlen" i nevin čovek čistog srca i misli morao biti
"Idiot" i to je zanimljivo za analizu karaktera? - dodao je filozof.
- Mislim da čovek čistog srca ne mora nužno
biti idiot ali svakako, on mora na neki način, biti čovek koji jednostavno ne
vidi ili nije sposoban da vidi zlo. - psiholog se dodao na reči filozofa.
- Slažem se. - zaključila je žena psihijatar.
U razgovor se uključi i stariji čovek iz
publike, duge, sede kose i brade.
- Dobro veče. Reći ću iskreno i sa
poštovanjem, cenjena gospodo, ali ni meni se ne dopada kako je oslikan naš
Gospod. - on upotrebi ovu reč za Hrista. - Prvo Gospod nije ni dve reči
progovorio sa Pilatom, jedino što mu je rekao je, da carstvo njegovo nije sa
ovog sveta i da jeste da bi u tom slučaju i vojska njegova bila sa njim i
drugo, kada ga je Pilat pitao da li je car Judejski on mu je samo odgovorio:
" Ti reče", ni reči više nije progovorio sa Pilatom, po sva četiri
iskaza, jevanđelja. - videlo se da je ovom čoveku malo neprijatno što se upušta
u razgovor sa ovakvim umnim ljudima ali on kao da nije izdržao ovo da ne kaže.
- Da gospodine, svakako... ali u ovom romanu
u kojem između ostalog i fantastika ima dosta veliku ulogu, sam pisac, Bulgakov
a po njemu i reditelj i scenarista filma dopuštaju sebi da tumače Hristov
boravak pred Pilatom kao jedan dramatični čin , svakako pogodan za
tumačenje.
- Razumem ja to gospodo - nastavio je čovek
malo slobodnije - ali bez obzira mislim da ne bi trebalo rasplamsavati maštu
nad onim što nam je dato kao pisani vodič za našu duhovnu i telesnu borbu kroz
život. Nalazim da je to jednako ako bi eto uzeo za primer jednu običnu knjigu
recepta i u njoj dobar recept, ali mi se
u tom receptu, što-šta ne dopadne, pa umesto badema, stavim kikiriki, pošto badem nismo mogli naći... eto mislim da
tad nemamo pravu tortu već nešto sasvim nešto drugo a to znači da nam u tom
slučaju recepti ne trebaju već da mi smatramo da ćemo po svome. To mislim da
važi i za ovaj životni recept koji nam je dat u Novom Zavetu, čoveka sa Bogom,
koji se prenosi već vekovima takav kakav jeste a slovo jedno u njemu ne bi
trebalo da bude promenjeno.
- Mi nismo mislili na to kao Vi... - obrati
mu se Aleksandar Petrović - ... mi smo imali na umu da gledaocu a kao i
Bulgakov čitaocu, približimo taj odnos, Pilat i Hrist, to je svakako jedan od
bitnijih momenata u istoriji ljudskog roda i zapravo parafrazira ono što je
Bulgakov i naglašavao... totalitarni režim naspram istine.
- U tom slučaju totalitarni režim nije dobio
odgovor na to šta je istina, iako imamo reči Gospoda upućene učenicima svojim:
"Ja sam put, istina i život". Pilatu na pitanje "šta je
istina" nije odgovorio a opet totalitarni Pilatov, Rimski režim oslobađa
optuženog ... ne vidi krivca u njemu i daje prostom narodu da mu sudi.
- Da, postoje tu mnoge varijacije na temu,
moglo bi se još puno toga reći, hvala Vam puno na pitanju i da li ima možda još
neko nešto... - filmski kritičar je malo ubrzao.
Meni pade na
pamet ponovo Dostojevski pa postavih pitanje:
- Još jedna stvar u vezi karaktera ... da li
ste se možda dvoumili između "idiota" i Aljoše Karamazova , pošto je
Aljoša i samom Dostojevskom bio čin oslikavanja čoveka zaista neiskvarenog i
nevinog kako kažete?
- Aljoša, da Aljoša... ali Aljoša je bio
kaluđer...
- Monah... dobaci stariji čovek.
- Da, monah... pa iskreno više mi se dopao
"idiot". - nekako mutno završi Petrović.
Još par
osvrta a nakon toga se ekipa sa “stejdža”, zahvalila gledaocima i specijalnim
gostima. Ovime se završio razgovor o
filmu i romanu "Majstor i Margarita". Ja u to vreme nisam razumeo u
potpunosti sedog čoveka koji je učestvovao u razgovoru ali mi se sviđao njegov
stav. Podrazumeva se i o romanu i o knjizi bi mogli puno da govorimo i ovo
iskustvo mi je zaista dragoceno. Malo sam bio izgubljen kada smo izašli iz
sale.
- Šta je? - upita me Bogi.
- Ništa malo sam pod utiskom razgovora.
- Ne brini se nisi ispao idiot. - Pogledah Bogija koji se dobrodušno smejao svojoj šali.
Коментари