Poljubac Žene Zmaja: "Povratak Putnika" | The Kiss Of The Dragon Woman: "Return of the Traveler" | Le Baiser de la Femme Dragon : "Le retour du voyageur" | poetry | poezija | poésie
Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације
-
Poljubac Žene Zmaja:
"Povratak Putnika"
Putniče, čini se da si izgubljen ove noći,
Tvoja pojava se vrtoglavo i iskeženo ceri, čini se
ispdaju ti oči.
Negde, na putevima, raskršćima, imao si prilike da sagledaš,
mračni napon duševnog progona.
Zajamilo toliko snova i nadanja...čekao si da
prodje.
Svako svoju volju projavljuje...
Tamne ti
naduvene ruke tako propuštaju sveopšte veselje.
Pri povratku
putniče obrati pažnju na glasove srama,
Seti se
strašne i tajnovite dubine okeana,
Uplivaj javno,
U radost, koja je za tebe, odavno,
Pripremljena tajno.
EX EX _ Duh
The Kiss Of The Dragon Woman:
"Return of the Traveler"
Traveler, you seem lost this night,
Your appearance grins giddily and distortedly, your eyes seem to fall out,
Somewhere, on the roads, at the crossroads, you had the opportunity to see the dark tension of mental persecution,
Somewhere there were so many dreams and hopes...you waited for them to pass,
Everyone expresses their will...
Your dark puffy hands thus miss the universal joy,
On your way back pay attention to the voices of shame,
Remember the terrible and secret depths of the ocean,
Swim publicly,
Into the joy that has been prepared for you in secret,
Long ago.
Le retour du voyageur
Voyageur, tu sembles perdu cette nuit,
Votre apparence se tord et tourne, vos yeux semblent tomber.
Quelque part, sur les routes, à la croisée des chemins, tu as eu l'occasion de voir la sombre tension de la persécution mentale.
Il a fallu tant de rêves et d'espoirs... tu as attendu que ça passe
Chacun exprime sa volonté...
C'est ainsi que vos mains sombres et gonflées ratent la joie générale.
A ton retour écoute les voix de la honte,
Souviens-toi des profondeurs terribles et mystérieuses de l'océan,
Apparaissez publiquement et entrez dans la joie, qui pour vous, il y a longtemps,
Préparé secrètement.
EX EX _ I CATCH THE LAST MOMENT
Keywords:Poljubac Žene Zmaja, knjiga, poezija, , sebastian sava gor. poezija koja diše, čitaj poeziju, smiri se poezijom, poezija koja se čita, Zbirka Poezije, Jadranka Bunuševac, Sava Gor, Recenzent: Boško Mandić, lustracija na koricama: Irena Bijelić Gorenjak, Urednik i korektura: Jadranka Bunuševac Izdavač: Zoran Damnjanović i sinovi, Beograd 2007, Kiss Of The Dragon Woman, Poetry, Poezija, poetry lovers, poetry is not dead, poetry twitter, Book, Poetry Collection, Literatura, Literature, Literature Posts, Književnost, Knjiga Poezije, poezija, poetry, poésie, поэзия, poesie, čitaj poeziju, pesme, un livre, poésie, collection of poetry. un recueil de poésie, Kiss of the Dragon Woman, book, poetry,, sebastian sava gor. poetry that breathes, read poetry, calm down with poetry, poetry that is read, Poetry Collection, Jadranka Bunuševac, Sava Gor, Reviewer: Boško Mandić, lustration on the cover: Irena Bijelić Gorenjak, Editor and proofreader: Jadranka Bunuševac Publisher: Zoran Damnjanović and Sons , Beograd 2007, Kiss Of The Dragon Woman, Poetry, Poezija, poetry lovers, poetry is not dead, poetry twitter, Book, Poetry Collection, Literatura, Literature, Literature Posts, Književnost, Knjiga Poezije, poezija, poetry, poésie, poezija, poetry, read poetry, poems, a book, poetry, collection of poetry. a poetry collection, Пољубац Жене Змаја, књига, поезија,, себастиан Сава гор. поезија која дише, читај поезију, смири се поезијом, поезија која се чита, Збирка Поезије, Јадранка Бунушевац, Сава Гор, Рецензент: Бошко Мандић, Ирена Бијелић Горењак, Уредник и коректура: Јадранка Бунушевац Издавач: Зоран Дамњановић и синови , Београд 2007, Пољубац жене змаја, Поезија, Поезија, љубитељи поезије, поезија није мртва, поезија твитер, Књига, Песничка збирка, Литература, Књижевност, Књижевни постови, Књижевност, Књига Поезије, поезија, читај поезију, песме, збирка поезије. Dovoljna Je Jedna Reč, Poljubac Žene Zmaja: "Maska Od Ličnosti" 07
ПИКАДО Рака је купио пикадо. Пре тога је дуго размишљао, не о пикаду али до пикада је на крају дошао. Његов след мисли већ дуже време је био поприлично конфузан: „Схватам да сам угожен...осећам то… како, од кога, на који начин – на све начине али неизвесност траје...сада слушам ове псе како бесомично лају, не престају, то су комшијски пси и ужасни су...заробљени, јадни, тих пар квадратних метара… али ја више не гледам телевизор, не купујем новине, немам другове, више немам информације...искључио сам мобилни и онако ме више одавно нико не зове… и шта?! Ништа, не могу да се жалим...мирно је...ови пси али некако се навикнеш...шта да радим, да живимсам на планину...не, не, добро је овде овако само треба вежбати...треба вежбати стрпљење...ту је кључ ... ствар је у томе да морам и кући вежбати...физички, психички а после и духовно… поента је да морам вежбати и код куће… ни музику више не слушам! Морам брзо нешто да смислим и то неку вежбу за фокусирање, за психички мир…“ - тако некако је р
KONFUZIJA Potpuna zbrka i konfuzija ovih dana. Jedan radi jedno, misli drugo, drugi ništa ne radi, treći misli da radi, a ovi što stvarno rade, oni trče na sve strane i ništa dobro ne urade… malo ko daje sve od sebe. Većiha hoda pognute glave, gleda u asfalt i kvari kičmu . Uzmimo za primer Relju. Relja je sasvim izgubio nerve, počeo je da pravi i lapsuse a ranije je „onako“, fino govorio. S ada se u razgovorima ni sa kim više ništa n e slaže i viče, viče jako i neprijatno ga je slušati. Juče se Relja zamislio, toliko se duboko zamislio da se potpuno umirio . Relja je vredan i radan čovek i on je razumeo da mora da misli, kako da krene dalje, kako da promeni neke stvari, puno toga...ali u poslednje vreme se ne dešava ništa ...sve misli i sva maštanja su bila na granici sa realnim ili su prelazila tu granicu. Relja nije od sebe malo očekivao. Malo mašte, želje za igrom i rešenje je tu. Veliki je ovo grad a u gradu je uvek teže nego u prirodi. Tako da je najjednost
Kosta je stajao na tankoj crti, floroscentno plave boje... Osećao je da isijava sopstvenom unutrašnjom svetlošću i da ima razloga što stoji na crti, koju je između ostalog, da spomenemo, sam stvorio. Oko Koste i crte nema ničega. Kosta je u mraku i njemu je to bilo dovoljno. Taj mrak je bio njegov, on je zamislio takav mrak... Kosta je poželeo da se pored njega, u mraku, pojavi božanstvena, prelepa boginja-muza, koja će ga napojiti svojim inspirativnim darovima. Muza se pojavila i bila je slepa. Znao je da će biti slepa, to je i želeo. Stajala je kao kip, kao živi slepi mit. Uživao je. Napajao se „božanstvenom“ energijom svoje boginje. Disao je duboko i teško, osetio je da mu se disanje usporava i da srce počinje jako da mu udara. Uplašio se... Boginja je ostala nema i sjajno slepa. Njeno slepilo je isijavalo snažnu, belu, svetlost koju Kosta sada više nije mogao da podnese. Želeo je nazada u svoj mrak. Ništa više, samo nazad u svoj mrak. Sve je nestalo... Ostao je mrak i floroscentna
Коментари