SPONTANO SAGOREVANJE: "Vožnja Za Veštinom"" 12 | Zbirka Kratkih Priča | kratka priča, short story, histoire courte, nadrealizam, teatar apsurda, surréalisme. théâtre de l'absurde, theater of the absurd, iracionalizam, avantgarde, avangarda, irrationalism, irrationalisme

-

SPONTANO SAGOREVANJE: "Vožnja Za Veštinom""  12

Videla sam kako me je brzo i vešto prestigla...opasno vozi...moram da je pratim, veoma je vešta...opa, preko automobila u zaletu...uh...iz trake leve na desnu, nadvožnjak, podvožnjak...teško ju je pratiti ali uspevam...ušla je automobilom u haustor, idem za njom...stala je, izašla je...moram da vidim gde to ide...veoma zanimljiva ličnost...kakva su ovo vrata, nema nikakvih oznaka, ovo su neke hale...ulazim... kakav prizor...sve najveštiji ljudi na jednom mestu...svi su izvodili sve...gutač vatre...bacač kamena sa ramena, mađioničar koga ima pa ga nema...želella sam da saznam ko od svih ovde ima najviše veština...pojavio se...zgodan je, atletske građe...baš da vidim...
-        A šta ti znaš? – pitala sam ga sa osmehom.
-        Sve. – odgovorio je sa osmehom.
-        A jel’ možeš ovo?
Skočila sam u vis i dodirnula sam nosem visoki, visoki plafon. Vratila sam se.
-        A?
Otišao je... sada ja sređujem stvari...  


Photo: Sebastian Sava Gor


Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Spontano Sagorevanje: Pikado | Spontaneous Combustion: The Dartboard / Zbirka Kratkih Priča. кратка прича. kratka priča. short story. histoire courte. књижевност. литература. literature. book. knjiga. literatura. kratka priča

-
Слика
  ПИКАДО Рака је купио пикадо. Пре тога је дуго размишљао, не о пикаду али до пикада је на крају дошао. Његов след мисли већ дуже време је био поприлично конфузан: „Схватам да сам угожен...осећам то… како, од кога, на који начин – на све начине али неизвесност траје...сада слушам ове псе како бесомично лају, не престају, то су комшијски пси и ужасни су...заробљени, јадни, тих пар квадратних метара… али ја више не гледам телевизор, не купујем новине, немам другове, више немам информације...искључио сам мобилни и онако ме више одавно нико не зове… и шта?! Ништа, не могу да се жалим...мирно је...ови пси али некако се навикнеш...шта да радим, да живимсам на планину...не, не, добро је овде овако само треба вежбати...треба вежбати стрпљење...ту је кључ ... ствар је у томе да морам и кући вежбати...физички, психички а после и духовно… поента је да морам вежбати и код куће… ни музику више не слушам! Морам брзо нешто да смислим и то неку вежбу за фокусирање, за психички мир…“ - тако некако је р
Прикажи све

Spontano Sagorevanje: Konfuzija | Spontaneous Combustion: The Confusion / Zbirka Kratkih Priča. кратка прича. kratka priča. short story. histoire courte. књижевност. литература. literature. book. knjiga. literatura. kratka priča / 文學

-
Слика
KONFUZIJA Potpuna zbrka i konfuzija ovih dana. Jedan radi jedno, misli drugo, drugi ništa ne radi, treći misli da radi, a ovi što stvarno rade, oni trče na sve strane i ništa dobro ne urade… malo ko daje sve od sebe. Većiha hoda pognute glave, gleda u asfalt i kvari kičmu . Uzmimo za primer Relju. Relja je sasvim izgubio nerve, počeo je da pravi i lapsuse a ranije je „onako“, fino govorio. S ada se u razgovorima ni sa kim više ništa n e slaže i viče, viče jako i neprijatno ga je slušati. Juče se Relja zamislio, toliko se duboko zamislio da se potpuno umirio . Relja je vredan i radan čovek i on je razumeo da mora da misli, kako da krene dalje, kako da promeni neke stvari, puno toga...ali u poslednje vreme se ne dešava ništa ...sve misli i sva maštanja su bila na granici sa realnim ili su prelazila tu granicu. Relja nije od sebe malo očekivao. Malo mašte, želje za igrom i rešenje je tu. Veliki je ovo grad a u gradu je uvek teže nego u prirodi. Tako da je najjednost
Прикажи све

Spontano Sagorevanje: Kosta na crti ::: Spontaneous Combustion: Kosta On The Line / kratka priča. кратка прича. short story. histoire courte. књижевност. литература. literature. book. knjiga. literatura.

-
Слика
Kosta je stajao na tankoj crti, floroscentno plave boje... Osećao je da isijava sopstvenom unutrašnjom svetlošću i da ima razloga što stoji na crti, koju je između ostalog, da spomenemo, sam stvorio. Oko Koste i crte nema ničega. Kosta je u mraku i njemu je to bilo dovoljno. Taj mrak je bio njegov, on je zamislio takav mrak... Kosta je poželeo da se pored njega, u mraku, pojavi božanstvena, prelepa boginja-muza, koja će ga napojiti svojim inspirativnim darovima. Muza se pojavila i bila je slepa. Znao je da će biti slepa, to je i želeo. Stajala je kao kip, kao živi slepi mit. Uživao je. Napajao se „božanstvenom“ energijom svoje boginje. Disao je duboko i teško, osetio je da mu se disanje usporava i da srce počinje jako da mu udara. Uplašio se... Boginja je ostala nema i sjajno slepa. Njeno slepilo je isijavalo snažnu, belu, svetlost koju Kosta sada više nije mogao da podnese. Želeo je nazada u svoj mrak. Ništa više, samo nazad u  svoj mrak. Sve je nestalo... Ostao je mrak i floroscentna
Прикажи све