Sebastian Sava Gor

Spontano Sagorevanje: Nered i Neradnici   - Чекајте … полако – први глас - Брже то! Немамо времена, нема забушавања… - други глас - Чији је оно пас...Жућко… дођи Жућко… леп пас, никада нисам видео жутог пса… - трећи глас - Птица лети, тако чисто небо, мало где ово има, облак руком да дохватиш… ало бре‘јел ти мене слушаш – четврти глас - Ништа те сада не чујем, морам да надгледам… сачекај напољу… - други глас - Ја нисам унутра… – први глас - И ја сам већ напољу – трећи глас - Ма људи… ја трчим по ливади, сам и наг, ето ме у великој радости, дижем руке ка небу и захвалан сам! - четврти глас - Тежак неред и нерадници! – други глас      Spontaneous Combustion: Disorder and  a Bunch of Slackers - Wait... slowly – first voice - Hurry up! We don't have time, no slacking... – second voice - Whose dog is that... Jučko... come here, Jučko... nice dog, I've never seen a yellow dog... – third voice - A bird is flying, such a clear sky, you rarely see this, you could reach out and t

Црква - Живи Организам, Тело Христово и Заједница Светих Настанак Цркве и Њено Повезивање са Христом Црква је установљена на чврстим темељима које је сам Христос поставио, почевши од Тајне вечере, где је први пут извршена Светиња над светињама, света Евхаристија. У Јеванђељу по Јовану, Христос изговара речи које ће од тада до данас одзвањати кроз векове: „Узмите, једите; ово је тело моје, које се за вас ломи; ово чините мени на спомен. И узе чашу, и даде им говорећи: Пијте из ње сви; ово је крв моја новога завета, која се пролива за многе ради опроштења грехова. Ово чините, кад год пијете, мени на спомен“ (Јован 6,53-54).  Овим чином, Христос не само да је установио прву Литургију, већ је и поставио темељ Цркве као свог тела, у којем верници кроз векове налазе уточиште и заједништво у Богу.  Ово тело, Црква, није обична грађевина, већ живи организам у којем верници, кроз заједничко учествовање у Светим Тајнама, постају део божанске природе. Свети Јован Крститељ, претеча Христов, најави

 Opšte Anksiozno Stanje, Nesanica i Depresija:  Naučni, Filosofski i Duhovni Pristup Opšte anksiozno stanje, nesanica i depresija predstavljaju tri stanja koja su postala izuzetno rasprostranjena u savremenom društvu. Ovakva stanja nisu samo medicinski problemi, već njih treba sagledavati i ona se moraju tretirati i u duboko ukorenjenim filosofskim, kulturnim i duhovnim dimenzijama ljudskog postojanja. Treba ukazati na sveobuhvatniji pristup ovom kompleksnom problemu, potkrepljeno naučnim činjenicama, ali i filosofskim raspravama i duhovnim saznanjima i savetima, gde bi ovo poslednje trebalo da bude prvo kao "najdublja zbirka", takvih saznanja, gde bi se na osnovu takvih zaključaka nadogradila i nauka ali za sada na žalost postoji jasna crta "neusaglašenosti", današnje nauke sa direktno - duhovnim pitanjima.  Bez obzira na to u ovom slučaju možemo povezivati stvari bez puno "ometanja". Dakle, počeću od naučnog pristupa i razumevanja anksioznosti, nesanice