ΞX ΞX ° Music band from Belgrade, Serbia ° NEW ° Digital HQ Remastered Edition ° "Essential Tracks" ° Song: "Process" Track No.2°

 

ΞX ΞX® ( ᴏꜰꜰɪᴄɪᴀʟ ʏᴏᴜᴛᴜʙᴇ ᴄʜᴀɴɴᴇʟ )

EX EX je bend je nastao 2008. godine u Beogradu.

Bend su osnovali; Sebastian Sava Gor i gitarista Vladimir Ranković (1972-2018), osnivač benda "Crni Lilihip", koji je kao gitarista, sarađivao i sa mnogim drugim beogradskim bendovima, između ostalih i sa bendom Partibrejkers, upokojio se 2018-te. godine, usled iznenadnog srčanog udara. 

Bendu se pridružuje i Irena B.G. (Irena Bijelić Gorenjak - srpski slikar) 2008.godine. Irena će prvo u vreme biti drugi vokal, dok će ubrzo početi da svira bas gitaru. 

Bend je prvobitno nastao pod imenom Ex-Ponto (po istoimenom delu Ive Andrića). Prva dva albuma (samo digitalno izdata, na platformama YouTube-Suundcloud), Acid (2007) i Ciklus (2009) se mogu opisati kao "electro-experimental" zvuk.

Prvi i jedini javni nastup pod imenom "Ex-Ponto", bend je imao u klubu Žica 2007-me godine.

Usled priliva ogromnog broja sadržaja sa istoimenim tagom: " #ExPonto " , bend postaje "nevidljiv" za posetioce velikih muzičkih platformi i menja ime u "EX EX", ali i " #exex " sadržaj postaje uskoro "ne nalažljiv" u gomili naslova koji počinju sa Ex. Bend ostaje dosledan drugom nazivu benda, do danas.

U 2013-oj, bend snima dva singla u saradnji sa tada poznatom beogradskom D.J. autorkom, Ljibicom Bunibarovskom - LiLu. Singlovi : "Sama si" i "Luzijana".

2011. godine, bendu se pridružuje bubnjar; Dejan Manevski. Bend napušta Vladimir Ranković, dok se bendu, sa druge strane priključuju; Zoran Kiza Radović, kao gitarista (frontmen benda Presing) i Branka Radović - klavijature i prateći vokal. 

Sa novom postavom "Ex-Ex", 2014.godine, izdaje singl: "Kako si gipka", koji dobro prolazi kod publike. 

Bend se od "electro", okreće alternativnoj muzici, gde dobija; indie i post-rock experimental, zvuk. Ovaj album, sa autentičnim manirom, ostaje na srpskoj muzičkoj sceni.

Ipak ova saradnja se brzo završila i nije rezultirala kompletno izdatim albumom. Bend je u ovom sastavu snimio samo još par singlova: "Sila", "Labudov Sneg", "Trans", "Sasvim bos". Ovaj album nije dovršen i nije oficijalno izdat. Radno ime albuma, bilo je "Araks".

Saradnja je rezultirala koncertom u klubu "Propeler" 2014-te. godine. Set pesama koji je odsviran na koncertu, jeste bio priprema novog albuma do kojeg nije došlo.

Možda možemo očekivati kompletno remastered izdanje; "Araks", u narednom periodu. Snimci se nalaze u arhivi frontmena benda, Sebastiana i moguće da će ih on u budćnosti, kao remaster verzije, spojiti i izbaciti kao kompletan album.

Ipak i bez oficiajlo objavljenog albuma, u ovakvom sastavu, bend bežeži, živi nastup - koncert u klubu "Leila Records" - 2015.godine. Koncertu je predhodila promocija knjige: "Noć Slomljenih Strela" - druge knjige, frontmena benda i pisca Sebastiana Save Gora.

2016-te. godine, nakon razilaska sa Zoranom i Brankom, u pauzi, gde se bend  ponovo "sastavljao" -  Sebastian izbacuje: "electro-experimental" album, pod nazivom: "Enter".

Iste godine bendu se priključuje gitarista Ranko Travanj. Saradnja je bila produktivna i bend je nakon singla, "Ja sam čovek"(2017), bend je snimio, u kratkom vremenskom roku dva albuma, prvo, u teškom "electro-psychedelic experimental" maniru: "Prašina(2021) i "U duhu vremena"(2021) - da bi u ovom sastavu (Sebastian-vokal;Ranko Travanj-gitara; Irena B.G-bas; Dejan Manevski-bubanj) - 2019-te, izdao album "Kvantni skok" . Ovaj album se dijametralno razlikuje od predhodna dva albuma i predstavlja rezultat dvogodišnjeg rada. Album je ponovo konbinacija alternative, post-rock i avant-garde - zvuka. Takođe i ovaj album, kao i "Kvantni skok", ima svoje autentično mestu na srpskoj rock sceni, zahvaljući možda najviše "virtuoznoj gitari" Ranka T.

2023-će godine, bend napušta Ranko T. Sebastian snima svoj lični projekat, potpuno post-rock, ambient-psychedelic, album: "Poslednje Utoćište"

Posle ovoga Sebastian-gitara, Irena-bas i Dejan-bubanj, ostaju do danas stalna postava benda.

 Usledila su kraća muzička izdanja, u avant-garde i alternative formi, na ivici sa garage zvukom: "Ishod na Nišanu" (2022) ; "Epicentar" (2023) i "Lotos"(2024)

U 2025, bend je izbacio za sada samo jedan novi singl: "Daću ti aplauze" 

Nova remaster verzija pesme:

EGOMANIJAK i druge priče – Zorica Šipka Ergelašev

 

EGOMANIJAK i druge priče

 Zorica Šipka Ergelašev

Kada se danas, čovek upusti u to, da svoj unutrašnji i najbitniji deo sebe - da drugima, pod punom odgovornošću i čistom "savešću", mirno i dostojanstveno - da svoj "unutrašnji deo sebe", podari drugima i počne razmišljati tako, da svoju volju počinje upirati ka pisanoj reči... ma u kojim godinama i bez obzira šta pisao...  

To je za mene, više nego podvig... - Sebastian Sava Gor

ΞX ΞX ° Music band from Belgrade, Serbia ° NEW ° Digital HQ Remastered Edition ° "Essential Tracks" ° Song: "Tvoje Oči, Moji Snovi" Track No.1°

ΞX ΞX® ( ᴏꜰꜰɪᴄɪᴀʟ ʏᴏᴜᴛᴜʙᴇ ᴄʜᴀɴɴᴇʟ )

 EX EX je bend je nastao 2008. godine u Beogradu.

Bend su osnovali; Sebastian Sava Gor i gitarista Vladimir Ranković (1972-2018), osnivač benda "Crni Lilihip", koji je kao gitarista, sarađivao i sa mnogim drugim beogradskim bendovima, između ostalih i sa bendom Partibrejkers, upokojio se 2018-te. godine, usled iznenadnog srčanog udara. 

Bendu se pridružuje i Irena B.G. (Irena Bijelić Gorenjak - srpski slikar) 2008.godine. Irena će prvo u vreme biti drugi vokal, dok će ubrzo početi da svira bas gitaru. 

Bend je prvobitno nastao pod imenom Ex-Ponto (po istoimenom delu Ive Andrića). Prva dva albuma (samo digitalno izdata, na platformama YouTube-Suundcloud), Acid (2007) i Ciklus (2009) se mogu opisati kao "electro-experimental" zvuk.

Prvi i jedini javni nastup pod imenom "Ex-Ponto", bend je imao u klubu Žica 2007-me godine.

Usled priliva ogromnog broja sadržaja sa istoimenim tagom: " #ExPonto " , bend postaje "nevidljiv" za posetioce velikih muzičkih platformi i menja ime u "EX EX", ali i " #exex " sadržaj postaje uskoro "ne nalažljiv" u gomili naslova koji počinju sa Ex. Bend ostaje dosledan drugom nazivu benda, do danas.

U 2013-oj, bend snima dva singla u saradnji sa tada poznatom beogradskom D.J. autorkom, Ljibicom Bunibarovskom - LiLu. Singlovi : "Sama si" i "Luzijana".

2011. godine, bendu se pridružuje bubnjar; Dejan Manevski. Bend napušta Vladimir Ranković, dok se bendu, sa druge strane priključuju; Zoran Kiza Radović, kao gitarista (frontmen benda Presing) i Branka Radović - klavijature i prateći vokal. 

Sa novom postavom "Ex-Ex", 2014.godine, izdaje singl: "Kako si gipka", koji dobro prolazi kod publike. 

Bend se od "electro", okreće alternativnoj muzici, gde dobija; indie i post-rock experimental, zvuk. Ovaj album, sa autentičnim manirom, ostaje na srpskoj muzičkoj sceni.

Ipak ova saradnja se brzo završila i nije rezultirala kompletno izdatim albumom. Bend je u ovom sastavu snimio samo još par singlova: "Sila", "Labudov Sneg", "Trans", "Sasvim bos". Ovaj album nije dovršen i nije oficijalno izdat. Radno ime albuma, bilo je "Araks".

Saradnja je rezultirala koncertom u klubu "Propeler" 2014-te. godine. Set pesama koji je odsviran na koncertu, jeste bio priprema novog albuma do kojeg nije došlo.

Možda možemo očekivati kompletno remastered izdanje; "Araks", u narednom periodu. Snimci se nalaze u arhivi frontmena benda, Sebastiana i moguće da će ih on u budćnosti, kao remaster verzije, spojiti i izbaciti kao kompletan album.

Ipak i bez oficiajlo objavljenog albuma, u ovakvom sastavu, bend bežeži, živi nastup - koncert u klubu "Leila Records" - 2015.godine. Koncertu je predhodila promocija knjige: "Noć Slomljenih Strela" - druge knjige, frontmena benda i pisca Sebastiana Save Gora.

2016-te. godine, nakon razilaska sa Zoranom i Brankom, u pauzi, gde se bend  ponovo "sastavljao" -  Sebastian izbacuje: "electro-experimental" album, pod nazivom: "Enter".

Iste godine bendu se priključuje gitarista Ranko Travanj. Saradnja je bila produktivna i bend je nakon singla, "Ja sam čovek"(2017), bend je snimio, u kratkom vremenskom roku dva albuma, prvo, u teškom "electro-psychedelic experimental" maniru: "Prašina(2021) i "U duhu vremena"(2021) - da bi u ovom sastavu (Sebastian-vokal;Ranko Travanj-gitara; Irena B.G-bas; Dejan Manevski-bubanj) - 2019-te, izdao album "Kvantni skok" . Ovaj album se dijametralno razlikuje od predhodna dva albuma i predstavlja rezultat dvogodišnjeg rada. Album je ponovo konbinacija alternative, post-rock i avant-garde - zvuka. Takođe i ovaj album, kao i "Kvantni skok", ima svoje autentično mestu na srpskoj rock sceni, zahvaljući možda najviše "virtuoznoj gitari" Ranka T.

2023-će godine, bend napušta Ranko T. Sebastian snima svoj lični projekat, potpuno post-rock, ambient-psychedelic, album: "Poslednje Utoćište"

Posle ovoga Sebastian-gitara, Irena-bas i Dejan-bubanj, ostaju do danas stalna postava benda.

 Usledila su kraća muzička izdanja, u avant-garde i alternative formi, na ivici sa garage zvukom: "Ishod na Nišanu" (2022) ; "Epicentar" (2023) i "Lotos"(2024)

U 2025, bend je izbacio za sada samo jedan novi singl: "Daću ti aplauze" 

Nova remaster verzija pesme:

𝐎𝐤𝐎 𝐕𝐢𝐝𝐞𝐨&𝐀𝐮𝐝𝐢𝐨 𝐏𝐫𝐨𝐝𝐮𝐜𝐭𝐢𝐨𝐧: Šta je sa svastikom? (2026) kratki film

"Šta je sa svastikom?" (2026)

😂

"Šta je sa svastikom? - je kratki polu-dokumentarni. eksperimentalni film, koji je "malo svedočanstvo", zapisa o uličnoj tuči - kratka i groteskna, ispovest, lokalnog "geto mangupa", koji je dobio batine..."

Ovaj film je nastao kao video zapis 2020 godine.

U produkciju je ušao 2026. godine. Trajanje: 4:56

"ŠTA JE SA SVASTIKOM?"

    Uloge:

Danijel Kaštavarac (1972-2022)

Sebastian Sava Gor

Dragan Kaštavarac (1954-2021)

    Scenario i Režija:

‪

     

Video produkcija: 

‪𝐎𝐤𝐎 𝐕𝐢𝐝𝐞𝐨&𝐀𝐮𝐝𝐢𝐨 𝐏𝐫𝐨𝐝𝐮𝐜𝐭𝐢𝐨𝐧

Vladan Antonijević: “Sumrak svitanja” - roman

 

Sumrak svitanja

 Vladimir Antonijević 

Vladan Antonijević: 

“Sumrak svitanja” - roman

Ličnost i “čovek bez senke”

📕

Roman, Sumrak svitanja,  autora Vladimira Antonijevića, naizgled pripada žanru metafizičkog noir trilera, ali već nakon nekoliko stranica postaje jasno da mu je to samo polazna tačka. Ono što sledi jeste tiho, ali neumoljivo razaranje sigurnosti — ne kroz spoljne događaje, već kroz unutrašnje pomeranje granica koje smo smatrali čvrstim.

Inspektor Vukan ne vodi istragu u klasičnom smislu. Njegov slučaj nije samo nerešiv — on je pogrešno postavljen. Nesanica koja ga razara, slike koje mu se prelivaju kroz svest, osećaj krivice koji ne može da locira — sve to ukazuje da problem nije u onome što traži, već u onome iz čega traži. U tom smislu, Vukan nije samo lik, već mesto sudara: između razuma koji pokušava da objasni i nečega dubljeg što odbija da bude objašnjeno.

Beograd u ovom romanu prestaje da bude kulisa i postaje liminalni prostor — grad koji postoji na granici, ne između dana i noći, već između unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta. Njegove ulice, krovovi i praznine ne kriju „nešto drugo“, već reflektuju ono što je već prisutno u čoveku. Kada roman kaže da grad postaje eho, to nije poetska figura, već precizna dijagnoza: stvarnost više ne proizvodi smisao, već ga samo vraća, iskrivljenog.

Pojava Adama, bića bez pupka i bez senke, funkcioniše kao tiha, ali radikalna pukotina u poretku. Njegovo postojanje ne izaziva samo sumnju u prirodne zakone, već i u samu ideju porekla i identiteta. On nije „drugo“, niti neprijatelj — više liči na ogledalo bez refleksije, na prisustvo koje oduzima oslonac, a ne napada.

Jedan od najjačih slojeva romana jeste simbolika pukotina — zidova koji propuštaju, slika koje se preklapaju, prostora koji više nisu zatvoreni. Te pukotine nisu ulaz nečega spolja, već izlaz nečega iznutra. Upravo tu se roman suptilno pomera ka dubljem, gotovo teološkom pitanju: šta se dešava kada se čovek suoči sa onim što je u njemu već postojalo, ali nije imalo oblik?

„Nije mu bilo jasno da li ga te oči osuđuju ili mole. Možda i jedno i drugo. Možda je sve to samo odraz njegovog sopstvenog straha.“

Ovaj kratki isečak sabira atmosferu romana: granica između spoljnog pogleda i unutrašnjeg stanja potpuno se briše. Ono što vidimo više nije pouzdano, jer dolazi iz nas samih.

Vladan Antonijević: “Sumrak svitanja” - roman

Rečenica „Svetlost dolazi iz tame“ u tom kontekstu ne deluje kao paradoks, već kao ključ. Ona ne poništava razliku između svetla i tame, već je komplikuje — sugerišući da je svaka spoznaja već obeležena onim iz čega je proistekla. To romanu daje sloj koji prevazilazi žanr i ulazi u prostor apofatičkog mišljenja, gde se istina ne definiše, već naslućuje kroz ono što izmiče.

Vukanova krivica posebno je snažan motiv. Ona nije vezana za konkretan događaj, niti se može razrešiti. Ona postoji kao stanje — kao svest o raskoraku između onoga što jeste i onoga što bi trebalo da bude. U tom smislu, njegova „istraga“ postaje proces unutrašnje alhemije: ne otkrivanja činjenica, već razgradnje sopstvenih iluzija.

Atmosfera romana gradi se kroz suzdržanost. Nema naglih obrta, nema eksplicitnog horora — ali upravo to odsustvo čini tekst uznemirujućim. Prazne ulice, pogled kroz prozor, oči koje „osuđuju“ — sve deluje poznato, ali pomereno, kao da je stvarnost izgubila oslonac koji je držao na okupu.

Ono što Sumrak svitanja čini posebnim jeste njegova sposobnost da ne zatvori pitanje. Kada se pukotina otvori, roman ne nudi odgovor — već odgovornost. Čovek ostaje pred sobom, bez posrednika, bez sigurnosti da postoji jasna granica između onoga što vidi i onoga što jeste.

Sebastian Sava Gor 2026

ＭＡＲＩＤＺＯＬＡ ＫＮＪＩＧＥ ::: Georg Wilhelm Friedrich Hegel : “Dijalektika”

 ＭＡＲＩＤＺＯＬＡ　ＫＮＪＩＧＥ

John Peel : Rad koji je oblikovao vek: "Zašto je Džon Pil i dalje jedan od najautentičnijih likova u svetu rock muzike?"

 

JOHN PEEL

Rad koji je oblikovao vek: 

"Zašto je Džon Pil i dalje jedan od najautentičnijih likova u svetu rock muzike?"

Postoje DJ-evi i radijski voditelji, a onda postoji Džon Pil. Za mnoge je on bio mnogo više od glasa sa radija – bio je muzički mentor, otvarač vidika i prijatelj koji bi vam svake večeri, iz svog studija na "Pil akru", otkrivao zvuke za koje niste ni znali da postoje niti da su vam potrebni. 

Od "Noćne vožnje" do pank revolucije

Rođen kao Džon Robert Parker Rejvenskroft 1939. godine, Pil je svoju karijeru započeo u SAD, da bi se vratio u Englesku taman na vreme da postane ključna figura piratskog radija Radio London, a potom i legendarni glas Bi-Bi-Si Radija 1. Ono što ga je izdvajalo od svih ostalih bila je njegova nezasita muzička radoznalost i tvrdoglavo odbijanje da se povinuje mejnstrimu.

Dok su drugi puštali proverene hitove, Pil je bio taj koji je prvi na britanski eter doneo psihodelični rok, dab i rege, a potom skrenuo tok muzičke istorije. Njegov opis prvog susreta sa albumom benda Ramones je legendaran: "Tog trenutka je sve bilo kao kad sam prvi put čuo Little Richarda – intenzitet je bio zastrašujući!". U roku od mesec dana, prosečna starost njegove publike pala je za deset godina, jer je Pil bez pardona okrenuo leđa starim veteranima i prigrlio sirovu energiju panka i post-panka. Kolega Pol Gambačini ga je najbolje opisao rekavši da je bio "najvažnija pojedinačna ličnost u popularnoj muzici od otprilike 1967. do 1978. godine."

"Pilove sesije": Mesto gde je magija živa i sirova

Ako je Pilov redovan program bio muzička škola, onda su njegove čuvene "Pilove sesije" (Peel Sessions) bile doktorske studije. Zbog restrikcija BBC-ja u vezi sa emitovanjem ploča, bendovi su dolazili u studije (najčešće u Mejda Vejl) da snime četiri pesme u jednom danu. Rezultat je bio nešto magično – ogoljena, demo-verzija benda sa zvukom koji je bio mnogo žešći, življi i interesantniji od doteranih zvaničnih izdanja. Za preko 37 godina, snimljeno je više od 4.000 sesija sa preko 2.000 izvođača.

Dragulj u fokusu: Joy Division na Pilovoj sesiji 1979.

Iako su Pilove sesije iznedrile bezbroj kultnih snimaka, jedna od najsvetijih relikvija je sesija koju je Joy Division snimio 1979. godine. Dok su zvanični albumi benda, poput remek-dela Unknown Pleasures, bili produkt ambijentalne i mračne produkcije Martina Haneta, Pilova sesija nudi potpuno drugačije iskustvo.

Verzije pesama poput "Transmission" sa ove sesije zvuče sirovije i direktnije. Bas Pitera Huka je agresivniji, bubnjevi Stivena Morisa su urgentniji, a glas Ijana Kertisa probija se kroz buku s još većim osećajem hitnosti i očaja. To je Joy Division u svom najiskonskijem obliku, bez ikakvog studijskog laka. Kao da ih slušate kako sviraju u zagušljivoj vežbaonici, a ne u prestižnom radijskom studiju. Mnogi fanovi smatraju upravo ove rane, energičnije verzije interesantnijim od oficijalnih – one su direktan otisak benda koji je na ivici da promeni svet, ali toga još uvek nije sasvim svestan.

"Vibracobra23" i večna digitalna arhiva

Najlepša stvar u vezi sa Pilovom zaostavštinom jeste to što ona nije zaključana u nekom arhivskom kabinetu. Veliki deo zasluga za to što danas možemo uživati u ovom blagu pripada tihim herojima sa interneta. Kanali poput @Vibracobra23_Original,  predstavljaju ogromnu digitalnu biblioteku Aleksandrijsku za ljubitelje muzike.

Glavni kanal Vibracobra23 sa preko 3,14 hiljade pratilaca i više od 650 videa, sadrži stotine kompletnih Pilovih sesija. Njegov autor, koji skromno ističe da ne zarađuje ništa od ovog poduhvata, više puta je obnavljao kanal nakon gašenja, vođen čistom ljubavlju prema muzici.

Ova arhiva je prava riznica:

- Vibracobra23 Redux nudi hiljade pojedinačnih pesama izdvojenih iz sesija – od kultnih snimaka Nika Drejka (River Man) do pank energetskih napada (The Wasps, Swell Maps).

- Vibracobra23 Ennui  i  Vibracobra23 Dulosis odlaze još dublje u zečju rupu, objavljujući živopisnu mešavinu od britanskog panka (The Ruts) do nezavisnih gitarista (Comsat Angels) i eksperimentalne elektronske muzike, uključujući i retke lajv nastupe iz studija Mejda Vejl.

Ovi kanali funkcionišu kao vremeplov i dokazuju Pilovu tezu – da je velika muzika bezvremena i da jedan dobar snimak, ma koliko sirov bio, može da traje večno. Bilo da vam je raspoloženje za rege (UB40, Culture), folk (Nick Drake), ili gitaristički haos, ove playliste su zlatni rudnik.

Džon Pil je jednom rekao da su jedine reči koje želi na svom nadgrobnom spomeniku stihovi njegove omiljene pesme, "Teenage Kicks" grupe The Undertones: "teenage dreams, so hard to beat". I zaista, njegova karijera bila je jedna neprekidna težnja za tim neuhvatljivim tinejdžerskim snom – snom o savršenoj, iskrenoj pesmi. Dokle god postoje ovakve arhive i znatiželjni slušaoci spremni da kliknu na play, taj san je i dalje nadohvat ruke.