Epicentar: Vuk / Pezija.Poetry.Književnost.Literatura
VUK
Vuk sa tobom leži,
Ni on ne spava
Ispod ćebeta i
on viri
Čeljusti se vide
I njuška i uši
Zubi zardjali,
ne sijaju
Oči mu se zelokobno
cakle
Zver je ispod pokrivača
Imitira te
Pokrio se i on do njuške, kao ti do nosa
Malo koja
dlaka mu se vidi
Mrak ga sakrio
i štiti.
Dok tebi bose noge od straha mrznu
Tako nevino skupljena i zagrljena stopala, čeznu za toplotom...
Ne,
Zver njušku svoju hoće da sakrije
Tebe čoveče
čamotinja crna prekriva preko glave
O, ubogi
Ne želiš da
shvatiš slike odraza sopstvene stvarnosti
Dok se nespokojan u letargiji valjaš
Visiće nad
tobom groznica kao uže
A zver tvoja
biće ti dželat
Čoveče nema zlatno, srebrnkaste vile ovih dana
Da ti bose,
hladne noge pokrije
Podigni se,
bez straha, bez tog ružnog oblaka
I sam noge
svoje ušuškaj i uvij
Usta otvori
Duboko udahni
Zver ta, nalik vuku
Ništa je i
neće je biti
Ništavilo
jedno
Večno će se ka
ne postojanju kretati
I brzo će te nestati.
EX EX : Put
********
U Prodaji :
Noć Slomljenih Strela / Zbirka Kratkih Priča
:::
Cena sa popustum od 50%:
300 dinara
Jezik: Srpski
Izdavač: Sebastijan Sava Gor – Autorsko Izdanje
e-pošta: savagor@gmail.com
Urednik: Sebastian Sava Gor, Beograd
Recenzija: Jadranka Ahlgren, Beograd
Lektura: Sebastian Sava Gor, Beograd
Korice: Irena Bijelić Gorenjak, Beograd
"...Radnja ovih priča, dakle, odvija se u Megalopolisu III, gradu koji nam je postao sudbina, u dobu u kom je proces urbanizacije već završen i sve je postalo grad, pa i sela, sa kojim smo sad primorani da kooegzistiramo, u nekoj vrsti primordijalne tuposti i inertnosti koju svaka prisila nosi sa sobom. Naravno da nam je tu “tesno”, izgubili smo čitavu Prirodu, a u gradu se rodila i ideja da je narodu, da bi bio zadovoljan, potrebno dati “hleba i igara”, od kada se ideja zabave povezuje sa samom idejom grada i od kada se u njemu javljaju kocka, alkohol, nerad, lenjost… Grad se zatim pokazao kao teritorija u kojoj se uspešno šire i druge igre: sportske, kabaretske, medijske, kompjuterske, ali i opasnije, idolatrijske i idolopokloničke, jer u gradu se čovek lakše gubi, ostaje bez identiteta i predaje zabavi kao begu od samog sebe… Grad zato sve više postaje nemaštovito, prozaično mesto u kom se sve vrti oko zabave, ali zabave koja ne ispunjava dušu, koja je mehanička, prazna. O problemu večne gladi za igrama i zabavom, govori više priča u ovoj zbirci koje se pri tom bave i potragom pojedinca za svojim identitetom, manje ili više uspešnom. Ali, rekli bi smo da je ono što je pisac hteo da naglasi, ne samo potreba da se taj identitet pronađe, nego uopšte i potreba da se krene u potragu za njim, kako bi se kroz introspekciju bolje upoznali i time osposobili i za bolji suživot sa drugima...."
Iz Recenzije: Jadranka Ahlgren
👇
Коментари