Spontano Sagorevanje: Proleće ::: Spontaneous Combustion: Spring ::: Спонтано Сагореванје: Пролеће / кратка причe. kratka priče. short story. histoire courte. nadrealizam. iracionalizam. avantgarde. avangarda. irrationalism. irrationalisme

Proleće

Proleće je svakako jedan od najzanimjljivijih momeneta koje priroda pruža čoveku. Iz ovog razloga jedan čovek rešio da on sam daruje nešto proleću, zahvalan zato što je ono darovalo njemu dosta radostnih trenutaka. Dugo je razmišljao šta bi mogao da uradi. Dosta raznoraznih stvari mu je padalo na pamet: Dosta raznoraznih stvari mu je padalo na pamet: da igra na dan proleća, da peva, da se popne na drvo i maše nebu, da poljubi sve svoje domaće životinje. Još dosta toga. Već iznemogao od razmišljanja čovek sede na panj i rastuži se što ništa pametno ne može da smisli ali baš tada mu na pamet pade najinteresantnija ideja.Rešio je da napravi zvonce i da zvoni na dan proleća. Ova ideja ga je obodrila i on poskoči ali se tada seti da on ne ume da napravi zvonce. Ova spoznaja ga obori sa nogu i on ponovo sede na panj. Ipak ne predajući se lako, dugo nije sedeo, shvativši da možr zvonce kupiti u prodavnici.

- Tako! - reče on na glas samome sebi, zadovljno se spremajući da preko dva polja dođe do prodavnice.

Na putu preko drugog polja čovek ugleda slikara kako stoji i slika pejzaž oko sebe.

„ Eh...da imam ovakav dar...“ – pomisli on i uputi se da vidi šta čovek slika, „ ... šta li on poklanja proleću...sigurno oslikava proleće, divan dar...“ - mislio je dok je prilazio.

Prišavši slikaru čovek na slici vide isti pejzaž koji je okruživao slikara i njega ali prekriven snegom.

- Šta je to ? – upita čovek slikara.

- Moj poklon proleću. – odgovori slikar, ni ne pogledavši čoveka, nastavljajući da slika.

Čovek se okrete i ode. Nije otišao u prodavnicu po zvonce. Bezbrižno je legao na travu pored onog panja i tako je više, manje, ležao tri dana i tri noći. Za to vreme je razmišljao šta je hteo i grickao je sočne jagodice. Sijalo je blago Sunce i padala je topla kiša. Noći su bile zvezdane, obasjane punim Mesecom. Nakon tri dana čovek ustade zadovoljan. Rešio je svakog proleća da dan proleća bude potpuno izležavanje i analiziranje prirode, poretka stvari , kosmosa i sličnih pitanaja. To je to, tri dana mentalnog pripremanja za celu predstojeću godinu. To je vredno za čoveka a vredno je i prirodi. 

Srećan je bio ovaj čovek.

Spring

Spring is definitely one of the most interesting moments that nature gives to man. For this reason, one man decided to give something to the spring himself, grateful because it gave him a lot of happy moments. He wondered for a long time what he could do. A lot of different things came to his mind: to dance on a spring day, to sing, to climb a tree and wave to the sky, to kiss all his domestic animals. Already exhausted from thinking, the man sits on a stump and is sad that he can't think of anything clever, but the most interesting idea comes to him. He decided to make a bell and ring it on the day of spring. This idea cheered him up and he jumped, but then he remembered that he didn't know how to make a bell. This realization knocked him off his feet and he sat on the stump again. However, he did not give up easily, he did not sit for a long time, realizing that he could buy bells in the store. 

- That's right! he said aloud to himself, contentedly getting ready to walk across the two fields to the store.

On the way across the second field, a man sees a painter standing and painting a landscape around him.

"Eh ... that I have a gift like this ..." - he thought and went to see what a man paints, "... what he gives to spring ... he certainly paints spring, a wonderful gift ..." - he thought as he approached.

When approaching the painter, the man in the painting saw the same landscape that surrounded the painter and him but was covered with snow.

- What is that? The man asked the painter.

- My spring gift. - replied the painter, without even looking at the man, continuing to paint.

The man turned and left. He didn't go to the store to get the bells. He lay carefree on the grass next to that stump and so he lay more, less, for three days and three nights. During that time, he thought about what he wanted and nibbled on juicy cheekbones. The sun was shining brightly and it was raining warmly. The nights were starry, illuminated by the full moon. After three days, the man stood up satisfied. He decided every spring that the day of spring would be a complete lounging and analysis of nature, the order of things, the cosmos, and similar issues. That's it, three days of mental preparation for the whole upcoming year. It is valuable for man and it is also valuable for nature.

Happy is this man.

Proleće

Proleće je svakako jedan od najzanimjljivijih momeneta koje priroda pruža čoveku. Iz ovog razloga jedan čovek rešio da on sam daruje nešto proleću, zahvalan zato što je ono darovalo njemu dosta radostnih trenutaka. Dugo je razmišljao šta bi mogao da uradi. Dosta raznoraznih stvari mu je padalo na pamet: Dosta raznoraznih stvari mu je padalo na pamet: da igra na dan proleća, da peva, da se popne na drvo i maše nebu, da poljubi sve svoje domaće životinje. Još dosta toga. Već iznemogao od razmišljanja čovek sede na panj i rastuži se što ništa pametno ne može da smisli ali baš tada mu na pamet pade najinteresantnija ideja.Rešio je da napravi zvonce i da zvoni na dan proleća. Ova ideja ga je obodrila i on poskoči ali se tada seti da on ne ume da napravi zvonce. Ova spoznaja ga obori sa nogu i on ponovo sede na panj. Ipak ne predajući se lako, dugo nije sedeo, shvativši da možr zvonce kupiti u prodavnici.

- Tako! - reče on na glas samome sebi, zadovljno se spremajući da preko dva polja dođe do prodavnice.

Na putu preko drugog polja čovek ugleda slikara kako stoji i slika pejzaž oko sebe.

„ Eh...da imam ovakav dar...“ – pomisli on i uputi se da vidi šta čovek slika, „ ... šta li on poklanja proleću...sigurno oslikava proleće, divan dar...“ - mislio je dok je prilazio.

Prišavši slikaru čovek na slici vide isti pejzaž koji je okruživao slikara i njega ali prekriven snegom.

- Šta je to ? – upita čovek slikara.

- Moj poklon proleću. – odgovori slikar, ni ne pogledavši čoveka, nastavljajući da slika.

Čovek se okrete i ode. Nije otišao u prodavnicu po zvonce. Bezbrižno je legao na travu pored onog panja i tako je više, manje, ležao tri dana i tri noći. Za to vreme je razmišljao šta je hteo i grickao je sočne jagodice. Sijalo je blago Sunce i padala je topla kiša. Noći su bile zvezdane, obasjane punim Mesecom. Nakon tri dana čovek ustade zadovoljan. Rešio je svakog proleća da dan proleća bude potpuno izležavanje i analiziranje prirode, poretka stvari , kosmosa i sličnih pitanaja. To je to, tri dana mentalnog pripremanja za celu predstojeću godinu. To je vredno za čoveka a vredno je i prirodi. 

Srećan je bio ovaj čovek.

Photo: Sebastian Sava Gor

Keywords: Spontaneous Combustion: "Spring" 01 | Spontano Sagorevanje: "Proleće" / Zbirka Kratkih Priča /  kratka priča - short story - histoire courte - nadrealizam - teatar apsurda - surréalisme - théâtre de l'absurde - theater of the absurd - iracionalizam - avantgarde - avangarda - irrationalism - irrationalisme