Ishod Na Meti: "Genije I Potomci Potomaka" - 14 / Zbirka Poezije | poezija | poetry | poésie
Ishod Na Meti:
"Genije I Potomci Potomaka"
14
Postoje potomci potomaka,
Posebno posvećenih i prosvećenih genijalaca,
Takvog tipa i kalibra da se malo gde mogu susresti,
Oni marljivo i uvek obrnuto a proporcionalno zahtevaju promene,
Po nasušnoj potrebi,
U dubokoj zavisti prema sopstvenoj nemoći,
I ničijoj hrabrosti,
U zaraznoj idejnoj izmaglici,
O krvavoj ili revoluciji bolesti,
Sa potvrdom o kokainskoj psihozi,
I ustoličenju drugog, nevidljivog Ja,
Za kojeg misle da ih predstavlja,
Gde sa argumentima mrtvake oživljavaju,
Radi potrebe da se drug Vrući i drug Hladni rukuju,
Usred pustinje posute tugom,
I neosporno nesnošljivim bolom.
*
Tu je genije sam,
Bez oaze i bez palme,
Bez fatamorgane.
On poseduje ideju i ideja poseduje njega,
Ima dovoljno lica sa kojima se sukobljava i koje oponaša,
Poruka svetu je jasna i uvek dvosmislena,
Sve što je ustrojeno je lažno predstavljeno,
To je igra u kojoj ljubav nije zaboravljena ali je postala oruđe u samoodbrani protiv dosade,
Ne održiva ideja je dopušta i podržava,
Ona se nakon toga ostvaruje kao razbacana snaga junačke usamljenosti,
Tu počinje tragedija,
Ništa se ne završava,
Sve samo sebe obara,
Do poslednjeg daha i do poslednje tačke.
Genije će morati da se potrudi da ne istruli,
To je veliki zadatak,
Oštar um i hrabro srce,
Diže krvavu zastavu podmetnute pobede,
Gde se zaboravilo da su već sve bitke dobijene,
I da je sa te strane, sve već poraženo,
Tada nije izlaz ni beskonačno iako je dijametralno-suprotno...daleko…
Sloboda je tamo gde ćete Vi posle!
Glasno viče genije iz pustinje.
Коментари