NISAM BIO TU / "Polje Marihuane" (Autobiografski Roman u Nastavcima 20) Autobiografija | Autobiography | Autobiographie - 1989 godina
"Polje Marihuane"
Predpostavljao sam da u Miljakovačkoj Šumi koja se nalazi kod mene u kraju, mora postojati neko ko je tog leta bacio seme, marihuana, kanabisa, kako hoćeted, na nekoj od njiva. Moje tri, četiri šetnje nisu na kraju bile bezrazložne. Naleteo sam na ogromno polje. Stabljike su bile visoke i blizu dva metra. Kada sam lutajući kroz šumu naleteo na polje, bio je dan. Uskim, malim utabanim putićima sam se vratio na asfalt i odmah otišao do Igija. Zadihan i znojav sam uleteo kod njega da brzo proverimo šta sam doneo, pobrao sam par velikih cvetova sa već bogato zrelih biljaka.
Kada smo ih
osušili i popušili bilo nam je jasno da nam predstoji mala avanturica.
- Pa
kako ćemo sada... šta misliš? - pitao me je Igi.
- Ništa,
moramo svi da idemo. Jel imaš putnički ranac?
- Imam.
- Dobro, moramo i Grofa da pitamo da li ima.
- Nema on ništa. - Igi je to rekao šaljivo
ali je bio u pravu. Grof nije puno polagao ni na garderobu ni na stvari uopšte.
Čak je voleo da nosi obrnuto dukseve i čak da bude pomalo flekav, do određene
granice.
- A
Duki?
- On
ima dva i skije ima, jesi ih video? - zaista Duki i njegov brat su voleli da
odu na zimu da skijaju a Igijev ton je bio krajnje podozriv.
- Odlično,
Duki će da uzme ranac i za Grofa.
- Dobro to a jel' se ti dobro sećaš gde je
polje?
- Sećam
se naravno, ali brate mili biće mrak... mi ne smemo danju to da obavimo.
- Normalno da nećemo danju.
- Da ali tu dok ne izađemo na polje nema,
mesečine... biće mrkli mrak.
- Da nabavimo neke baterijske lampe? - Igi se
premestio sa fotelje na stolicu i zauzeo ozbiljnu i otmenu mislilačku pozu.
- Ja nemam tako jaku baterijsku.
- Nemam ni ja.
- Ima Duki... u kolima. - prisetio se Igi.
- Grof naravno da nema... - i ja sam se
naprezao da smislim kako ćemo osvetliti put.
Prošlo je
možda i sat vremena kako smo obojica ćutali i razmišljali na koji način da
rešimo problem.
- Imam fenjer! - uzviknuo je Igi i razbio
tišinu - Imam fenjer u podrumu!!!
- Kakav bre' fenjer? - stvarno za sekundu
nisam mogao ni da se prisetim, šta je to, uopšte fenjer, ali mi odmah zatim
iskrsnu pred očima slika stare lampe.
- Imam
fenjer... treba nam samo petrolej i eto imamo svetlo!
Igi se
ubrza, uze ključeve od podruma i ode da donese fenjer. Kada se vratio u rukama
je držao staru prašnjavu lampu, fenjer, koja je trebala da reši naše probleme.
- Čoveče
tu treba dosta petroleja a nemam pojma gde možemo da nađemo. - gledao sam kako
Igi rasklapa fenjer i čisti ga.
- Ovde
ćemo sipati benzin... - on mi pokaza "rezervoar" fenjera.
- Misliš
da može?
- Zašto
ne bi moglo?
- Rešen
problem u tom slučaju.
Nismo hteli
da gubimo ni časa. Kako smo napravili plan, odmah zatim smo pozvali Grofa i
Dukija da dođu. Igi je Dukiju rekao da ponese rančeve. Ja sam otišao po svoj i
vratio se brzo nazad. Grof i Duki su u međuvremenu stigli. Veoma su se
obradovali kada su čuli za moje otkriće i za plan koji smo smislili Igi i ja.
Rešili smo da krenemo sa prvim mrakom.
Miljakovačka šuma je lepa i korisna oaza
Beograda. Danass je obimom dosta manja nego u vreme koje opisujem ali ipak
postoji.
Napokon se smračilo, jedva smo dočekali,
poneli smo svu "opremu". Duki je fenjer napunio benzinom i za njega
sam bio zadužen ja.
Do jedne
određene granice nije bilo potrebno osvetljivati put, ali nakon petnaestak
minuta hoda našli smo se u potpunom mraku. Duki mi je osvetlio baterijskom
lampom fenjer, Igi je izvadio svoj zlatni "zipo" upaljač i kresnuo.
Buknula je takva vatra da mi je zamalo opržila ruku. Ipak je unutra trebao biti
petrolej a ne benzin. Dobro je da nisam odmah bacio fenjer od sebe i tako ga
razbio. Uspeo sam da ga spustim ali mi je rukav od košulje bio crn. Gledao sam
u "razbesnelu lampu" i brzo razmišljao šta da uradim. Uzeh jednu
dugačku granu i na njome dohvatih fenjer. Vatra u njemu se malo smirila.
Krenuli smo dalje. Išli smo uz brdo, krivudavim, uskim puteljcima koji su se
račvali na svakih desetak metara. U jednom trenutku sam išao kroz šumu vodeći
se instinktom. Za mene je i danas, "leva strana desna", ali se u
prostoru dobro orijentišem. Nije bilo lako naći polje. Posle nekih pola sata
penjanja uzbrdo, našli smo se na vrhu brda. Bilo je lakše. Fenjer je bio crn
ali sada smo imali mesečinu kao podršku. Prepoznao sam jasno put koji vodi do
polja. Osvetljeno mesecom pred nama se
ukaza ogromno polje marihuane. Iz perspektive naših pogleda deo gde se završava
polje nismo videli bio je pokriven senkom. Pred veličanstvenim prizorom niko
nije progovarao ni reč. Oči uprte u velike bujne stabljike su odavale
poštovanje prema ovoj plemenitoj biljci. Kada smo "došli k'sebi" brzo
se uhvatismo da radimo. Vadili smo stabljike iz korena lomili ih i sabijali u
rančeve koliko god smo mogli. Negde oko dvadeset velikih stabljika smo uspeli
da nabijemo u četiri velika ranca. Mokri od znoja posedasmo na zemlju.
- Moramo
sada zaobilaznim putem kada izađemo iz šume. - Grof je bio obazriv.
- Zbog
milicije? - pogleda ga Duki.
- Da,
nesmemo da rizikujemo da naletimo na neku patrolu. - Grof ustade sa željom da
krene. Ustadosmo i mi.
Fenjer nije
bio upotrebljiv više, ostavismo ga u nekom žbunju. Sada je Duki išao napred i
osvetljvao put baterijskom lampom. Ja sam bio na začelju i morao sam da dobro
pazim, svetlost je slabo dopirala na zemlju tako da sam nogama opipavao teren
ispred sebe. Činilo mi se da nam je više trebalo da iz šume izađemo u odnosu na
vreme kada smo se na brdo penjali. Blatnjavi, dronjavi i izujedani nekim
insektima, komarcima možda najviše, dođosmo do prve ulične svetiljke. Tada
najnemogućijim putem kojim nikada do tada nisam išao a koje je Grof, ko zna iz
kojih razloga poznavao, uspesmo da zaobiđemo ulična svetla i prometne
ulice. Stigli smo kod Igija oko tri
ujutru. Umorni ali prezadovoljni posedasmo na fotelje. Igi donese flašu vinjaka
i ubaci pun teflon cvetova i lišća u rernu podesivši temperaturu na najmanju
moguću. Posle sat vremena čitav stan je tako lepo zamirisao. Spremismo se da
probamo šta smo doneli. “Zlato”! Ova
zaliha nam je trajala čitavu zimu...
Коментари