NISAM BIO TU: “Nivea” (Autobiografski Roman u Nastavcima 15) Autobiografija | Autobiography | Autobiographie - 1989 godina
“Nivea”
Jedno veče Igi i Grof su doveli neku
prijateljicu. Počelo je sve polako, malo travice, vinjače po vinjače i Grof
upita prijateljicu da li njoj nije neprijatno da se on i Igi skinu. Kako ga je
pogledala ta devojka, ali njen pogled nije govorio ono što je zapravo želela. Ona
je na naše iznenađenje odgovorila pozitivno, tj. da bi želela da se njih dvoje
skinu i pitala je mene da li ću se i ja skinuti.
- Ne
oni će da stripuju a ja sam maser. - odgovorio sam.
Zaista, uz
muziku, Igi i Grof su polako skidali odeću. Devojka je gledala kao hipnotisana.
Ja sam je polako otkopčavao. Kada su se
skinuli, oni zaigraše, sve vrteći u krug svojim pozamašnim muškim polnim
organima, ponosni na iste. Devojka nije treptala . Skinuo sam joj pantalone,
uživala je.
- E'... gaćice moraš po svojoj volji ... to
razumeš... - rekao sam je i pogledao upitno.
- Da,da...razumem... - ona bez i malo
dvoumljenja skinu i gaćice.
- Igi daj Niveu...rekoh profesionalno,
spreman da uradim ono što sam i rekao. Dobio sam veliku Niveu i počeo da kremu
razmazujem po njenom telu. Ležala je na stomaku dok sam ja sve vreme nanosio i
razmazivao kremu po njenom telu. Rekao sam joj, kada sam pola kreme istrošio,
da se se okrene i legne na leđa. Poslušala je. Druga polovina velikog pakovanja
Nive-e je brzo potrošena. Devojka je sjajila kao Mesec.
- I šta sad? - upita ona.
- Ništa sada ćemo da gledamo MTV. - rekao je
ozbiljno Grof - i da večeramo , jesi gladna?
- Pa može... a da vas pitam...
- Kaži. - pogleda je Igi.
- A jel' sam ja sada kurva?
- Kako kurva, šta pričaš... pa gledala si
muški striptiz kao u nekom klubu... dobila si super masažu ... za to žene
plaćaju.. alo! - odbrusi joj Grof , iskrivivši lice kao da je i pomalo ljut.
- Pa da u stvari , hahaha, kao da sam bila u
Americi ... - zakikota se nevino devojka i poče oblačiti svoju garderobu koja
je upijala preostalu Niveu.
Grof je
navukao kuvarsku kecelju. Igi se pripremao da pomaže. Devojka i ja smo sedeli
za stolom pušili , pijuckali i gledali kako oni vešto prave kobasice i krompir.
Najprijatnije
smo se razišli i pozdravli sa devojkom. Ona je otišla izgleda veoma zadovoljna
i vidljivo uzbuđena. Mislim da nije mogla da veruje šta joj se dogodilo.
*
Pored svega, bogatog društvenog života,
devojaka, zabave, "konzumiranja" umetnosti, filosofije i koje čega
još, duboko sam osećao da mi nešto nedostaje. Nisam znao da trebam da gradim
sebe preko onoga što radim a ne preko onoga što znam. Ne mislim na znanje koje
predhodi svakom radu. Trebalo je doći do istine. Moje lične istine koja bi dala
smisao i mom životu i smrti. Pre svakog drugog saznanja o bilo čemu trebalo je
sebe prvenstveno da upoznam. Samo onaj čovek koji je sebe razumeo i video kuda
ide može steći mir i značaj svog puta. Ja tada još uvek nisam duboko ulazio u
sopstveni duh, nisam ni razumeo da tu trebam da tražim. Lutao sam naokolo, pun
raznoraznih saznanja o stvarima koje su me interesovale ali sebe sam odatle na
određen način odstranio.
*
Vratiću se u "Drveni Grad" u
Košutnjaku, na taj, samo tada održan, mali, muzički fetival. Nekoliko dana pre
koncerta grupe "Azra", sedeli smo za dva spojena stola, Maks, Gorf,
Igi, Bope, Peri i ja. Devojke nismo zvali da izlaze sa nama, samo u izuzetnim
prilikama. Od svih ljudi koje sam nabrojao, danas su živi svi osim Perija. On
je kasnije nastradao na najbizarniji mogući način. Taman se smirio i sredio.
Našao je i devojku sa kojom je hteo da se oženi. Upriličili su slavlje za
venčanje na brodiću koji je po želji mladenaca plovio Savom. Peri je u najveselijem
ali jako pijanom stanju jednostavno pao sa brodića. Voda i noć su ga progutali.
Tada smo za stolom bili svi lepo raspoloženi.
Grof je voleo da ređa ispred sebe čašice viskija koje je popio, nije
dozvoljavao konobaru da ih odnese. Max se u jednom trenutku nešto zagledao i
onda je naglo ustavši sa stolice glasno upitao:
- Jel
ono Džoni?
- Koji
bre' Džoni, pogleda ga Grof.
- Pa
Džoni čoveče, Štuluić bre' ...
- A
gde ? - pridignu se sa stolice Peri.
Igija nije
puno zanimao Džoni, ispijao je svoj vinjak.
- On
je! - reče Bope, prepoznavši muzičara.
- Dolazi
ovde da sedne. - uzbuđeno primeti Maks.
- Pa
nek sedne. - ledeno izusti Grof.
- A...
nema mesta ovde, sad' će da vidi ... pozvaću ga kod nas. - Maks je stajao i
gledao muzičara kako se približava sa rančićem na leđima.
- Sigurno
će da sedne sa nama… - promrlja sarkastično Igi.
Džoni se
približio delu gde smo sedeli i zaista je pogledavao ima li slobodnog stola.
Izgledao je savim pristojno, bela košuljica sa kratkim rukavima, crvene
pantalone, duga puštena kosa, prljava
brada. Maks ustade i ode do njega. Videli smo kako pričaju , kako se Džoni
osmehuje i najzad kako obojica prilaze našem stolu. Džoni je pre nego što je
seo pružio ruku, predstavio se kao Branimir i rukovao se kulturno sa svima nama. Bila nam je velika
čast da sa nama sedi taj čovek. Na najljubazniji mogući način on je objasnio da
je došao da ugovori koncert.
Posle nekih
formalnih pitanja mi smo sa njim počeli da razgovaramo bez ikakvog ustezanja o
najobičnijim stvarima. Izvadio je tablicu šita i ponudio nas. Razgovor se
nastavio i uglavnom smo mi pitali šta se dešava u Zagrebu dok je njega zanimalo
kako je u Beogradu. Nakon sat vremena kulturno se pozdravio i otišao svojim
poslom. Koncert je ugovorio za
nedelju od svoje posete
"Avala-Gradu".
Kakav je to
koncert bio! Zvučalo je ludo, masa je
kao u horu nepogrešivo pevala uporedo sa Džonijem. Čak i onaj ko ne voli ovaj
bend bi bio oduševljen ovim spektakularnim događajem. Svirali su do poslednjeg
daha. Izlazili na tri bisa, mokri od umora. Dali su sve od sebe, izvanredno!
Neko me je
tokom koncerta udario sa leđa u glavu. Nisam obraćao pažnju. Ljudi su se
pentrali jedni po drugima. Malo bliže se nije moglo prići. Sve u svemu, dobro
je što hitna pomoć te večeri nije imala posla na tom mestu.
Koncert se
završio. Ljudi su se razilazili. Naišao sam na mog dobrog prijatelja Saleta.
Sale nije znao gde se nalazi, toliko je bio pijan. Sve je išao oko mene dok sam
se ja okretao za njim da vidim šta to radi. On kao da je hteo da bude sakriven
meni iza leđa. Odatle je sve vreme ponavljao:
- Nisam lep al' sam glup ... nisam lep al'
sam glup !
Ovaj detalj
je poslednje što pamtim vezano za tu noć.
Коментари