NISAM BIO TU: “Nivea” (Autobiografski Roman u Nastavcima 15) Autobiografija | Autobiography | Autobiographie - 1989 godina

 

“Nivea”

 Jedno veče Igi i Grof su doveli neku prijateljicu. Počelo je sve polako, malo travice, vinjače po vinjače i Grof upita prijateljicu da li njoj nije neprijatno da se on i Igi skinu. Kako ga je pogledala ta devojka, ali njen pogled nije govorio ono što je zapravo želela. Ona je na naše iznenađenje odgovorila pozitivno, tj. da bi želela da se njih dvoje skinu i pitala je mene da li ću se i ja skinuti.

  -  Ne oni će da stripuju a ja sam maser. - odgovorio sam.

Zaista, uz muziku, Igi i Grof su polako skidali odeću. Devojka je gledala kao hipnotisana.  Ja sam je polako otkopčavao. Kada su se skinuli, oni zaigraše, sve vrteći u krug svojim pozamašnim muškim polnim organima, ponosni na iste. Devojka nije treptala . Skinuo sam joj pantalone, uživala je.

  - E'... gaćice moraš po svojoj volji ... to razumeš... - rekao sam je i pogledao upitno.

  - Da,da...razumem... - ona bez i malo dvoumljenja skinu i gaćice.

  - Igi daj Niveu...rekoh profesionalno, spreman da uradim ono što sam i rekao. Dobio sam veliku Niveu i počeo da kremu razmazujem po njenom telu. Ležala je na stomaku dok sam ja sve vreme nanosio i razmazivao kremu po njenom telu. Rekao sam joj, kada sam pola kreme istrošio, da se se okrene i legne na leđa. Poslušala je. Druga polovina velikog pakovanja Nive-e je brzo potrošena. Devojka je sjajila kao Mesec.

  - I šta sad? - upita ona.

  - Ništa sada ćemo da gledamo MTV. - rekao je ozbiljno Grof - i da večeramo , jesi gladna?

  - Pa može... a da vas pitam...

  - Kaži. - pogleda je Igi.

  - A jel' sam ja sada kurva?

  - Kako kurva, šta pričaš... pa gledala si muški striptiz kao u nekom klubu... dobila si super masažu ... za to žene plaćaju.. alo! - odbrusi joj Grof , iskrivivši lice kao da je i pomalo ljut.

  - Pa da u stvari , hahaha, kao da sam bila u Americi ... - zakikota se nevino devojka i poče oblačiti svoju garderobu koja je upijala preostalu Niveu.

Grof je navukao kuvarsku kecelju. Igi se pripremao da pomaže. Devojka i ja smo sedeli za stolom pušili , pijuckali i gledali kako oni vešto prave kobasice i krompir.

Najprijatnije smo se razišli i pozdravli sa devojkom. Ona je otišla izgleda veoma zadovoljna i vidljivo uzbuđena. Mislim da nije mogla da veruje šta joj se dogodilo.

*

  Pored svega, bogatog društvenog života, devojaka, zabave, "konzumiranja" umetnosti, filosofije i koje čega još, duboko sam osećao da mi nešto nedostaje. Nisam znao da trebam da gradim sebe preko onoga što radim a ne preko onoga što znam. Ne mislim na znanje koje predhodi svakom radu. Trebalo je doći do istine. Moje lične istine koja bi dala smisao i mom životu i smrti. Pre svakog drugog saznanja o bilo čemu trebalo je sebe prvenstveno da upoznam. Samo onaj čovek koji je sebe razumeo i video kuda ide može steći mir i značaj svog puta. Ja tada još uvek nisam duboko ulazio u sopstveni duh, nisam ni razumeo da tu trebam da tražim. Lutao sam naokolo, pun raznoraznih saznanja o stvarima koje su me interesovale ali sebe sam odatle na određen način odstranio.

 

* 

  Vratiću se u "Drveni Grad" u Košutnjaku, na taj, samo tada održan, mali, muzički fetival. Nekoliko dana pre koncerta grupe "Azra", sedeli smo za dva spojena stola, Maks, Gorf, Igi, Bope, Peri i ja. Devojke nismo zvali da izlaze sa nama, samo u izuzetnim prilikama. Od svih ljudi koje sam nabrojao, danas su živi svi osim Perija. On je kasnije nastradao na najbizarniji mogući način. Taman se smirio i sredio. Našao je i devojku sa kojom je hteo da se oženi. Upriličili su slavlje za venčanje na brodiću koji je po želji mladenaca plovio Savom. Peri je u najveselijem ali jako pijanom stanju jednostavno pao sa brodića. Voda i noć su ga progutali.

  Tada smo za stolom bili svi lepo raspoloženi. Grof je voleo da ređa ispred sebe čašice viskija koje je popio, nije dozvoljavao konobaru da ih odnese. Max se u jednom trenutku nešto zagledao i onda je naglo ustavši sa stolice glasno upitao:

  -  Jel ono Džoni?

  -  Koji bre' Džoni, pogleda ga Grof.

  -  Pa Džoni čoveče, Štuluić bre' ...

  -  A gde ? - pridignu se sa stolice Peri.

Igija nije puno zanimao Džoni, ispijao je svoj vinjak.

  -  On je! - reče Bope, prepoznavši muzičara.

  -  Dolazi ovde da sedne. - uzbuđeno primeti Maks.

  -  Pa nek sedne. - ledeno izusti Grof.

  -  A... nema mesta ovde, sad' će da vidi ... pozvaću ga kod nas. - Maks je stajao i gledao muzičara kako se približava sa rančićem na leđima.

  -  Sigurno će da sedne sa nama… - promrlja sarkastično Igi.

Džoni se približio delu gde smo sedeli i zaista je pogledavao ima li slobodnog stola. Izgledao je savim pristojno, bela košuljica sa kratkim rukavima, crvene pantalone, duga puštena kosa,  prljava brada. Maks ustade i ode do njega. Videli smo kako pričaju , kako se Džoni osmehuje i najzad kako obojica prilaze našem stolu. Džoni je pre nego što je seo pružio ruku, predstavio se kao Branimir i rukovao se  kulturno sa svima nama. Bila nam je velika čast da sa nama sedi taj čovek. Na najljubazniji mogući način on je objasnio da je došao da ugovori koncert.

Posle nekih formalnih pitanja mi smo sa njim počeli da razgovaramo bez ikakvog ustezanja o najobičnijim stvarima. Izvadio je tablicu šita i ponudio nas. Razgovor se nastavio i uglavnom smo mi pitali šta se dešava u Zagrebu dok je njega zanimalo kako je u Beogradu. Nakon sat vremena kulturno se pozdravio i otišao svojim poslom.  Koncert je ugovorio za nedelju  od svoje posete "Avala-Gradu".

Kakav je to koncert bio!  Zvučalo je ludo, masa je kao u horu nepogrešivo pevala uporedo sa Džonijem. Čak i onaj ko ne voli ovaj bend bi bio oduševljen ovim spektakularnim događajem. Svirali su do poslednjeg daha. Izlazili na tri bisa, mokri od umora. Dali su sve od sebe, izvanredno!

Neko me je tokom koncerta udario sa leđa u glavu. Nisam obraćao pažnju. Ljudi su se pentrali jedni po drugima. Malo bliže se nije moglo prići. Sve u svemu, dobro je što hitna pomoć te večeri nije imala posla na tom mestu.

Koncert se završio. Ljudi su se razilazili. Naišao sam na mog dobrog prijatelja Saleta. Sale nije znao gde se nalazi, toliko je bio pijan. Sve je išao oko mene dok sam se ja okretao za njim da vidim šta to radi. On kao da je hteo da bude sakriven meni iza leđa. Odatle je sve vreme ponavljao:

   - Nisam lep al' sam glup ... nisam lep al' sam glup !

Ovaj detalj je poslednje što pamtim vezano za tu noć.

Fine Art America