Noć Slomljenih Strela - "Reč" 05 / Zbirka Kratkih Priča, A book Of Short Stories, Un Livre D'histoires Courtes - kratka priča, - kratke priče, short stories, histoires courtes

R E Č

Čoveče hoću da izgorim!

Možda može da se dogodi da mi se temperatura tela toliko podigne da doživim spontano sagorevanje. Ta  energija će morati da nestane, izgleda na  prilično glup način.

Gasim kompjuter. Gasim televizor. Gasim sve što je uključeno u struju. Pogled mi pada na reaktor ispod koga mi je kuća, rado bih ga srušio.

Skidam sve sa sebe i oblačim kupaće gaće. Stavljam znojnicu na čelo. Krećem u dvorište. Vidim da dugo nije sređivano. Čupam korov rukama i bacam kamenje. U rekordnom roku sam završio posao. Svestan rekordnog roka pitam se da li bih mogao da učinim nešto i udjem u Ginisovu knjigu rekorda. Pogledah u nebo, videh žice.

”Kralj oblaka”, kinez, je prešao na žici negde oko 1500 metara na visini od 1607 metara, dobro, mogao bih da probam ali zastadoh i setih se da je možda bolje kada sam već u kupaćim gaćama, da zadržavam dah u vodi.

Nije loša zamisao, ali opet, mogao bih da preteram i ostanem dole u nekoj mračnoj dubini, oduvek sam mislio da je davljenje jedan od svirepijih načina da se umre.

Uhvatio sam sebe da opet suludo brzo razmišljam dok su mi se ruke oklembesile, pogleda zatačkanog, otvorenih usta, samo što mi jezik nije ispao . Temperatura mi je opet najviše udarila na bubne opne, koje pulsiraju.

Tada ugledah voz. Znao sam šta ću, a da ne moram da tržim ili da se upuštam u izvodjenje nekih za mene nepodobnih veština.

Sišao sam na prugu. Znam je dobro , rodjen sam pored nje. Postoji jedno mesto gde su pukle i kasnije potpuno istrulile drvene grede. Nekako uspeh da se ”ukopam” .

Čekao sam voz.  Prvo sam bio ushićen, brzo zatim, strah koji je dolazio od nogu tresao mi je celo telo, počeo sam da se ‘ladim.

Mislio sam o sebi kao o ludom čoveku. Ipak, znao sam da sam dovoljno ukopan. Trenutci su prolazili užasno sporo. Razmišljao sam da odustanem ali sve mi je govorilo da ako uspem, moj život će krenuti drugim pravcem.

Voz se oglasio. Pridigoh se malo, tek da ga vidim. Užas , voz će za nekoliko sekundi preći preko mene.

Ludilo!!!

Voz je u punoj snazi. Otvorenih očiju, skamenjen, gledam kako prelezi  iznad mene.

Nije dugo trajalo, opet čitava večnost. Ustadoh živ, nepovređen u praznomišlju.

Laganim korakom se vratih do kuće i uzeh nešto od garderobe. Brzo sam izašao na ulicu. Krenuo sam negde...

Tek iza stare Karaburme sam počeo nešto da premišljam.

Moje telo i moj duh su bili kao u grču.

Počela je kiša. Video sam žabu. Već je neka šuma bila ispred mene, video sam i reku sa druge strane.

Nisam želeo da budem neko drugi. Nisam želeo mnogo toga ni da menjam kod sebe. Nisam hteo ni da se vraćam u srećno i bezbrižno detinjstvo.

Sutradnan, kada sam se vratio kući i dobro naspavao...  rešio sam neke stvari.

Izašao sam napolje i počeo sam, posle jako dugo vremena, sa ljudima da…  pričam!