Sebastian Sava Gor

  Poljubac Žene Zmaja:   The Kiss Of The Dragon Woman:  Le Baiser de la Femme Dragon :  Boško Mandić:  Poetika Zmaja                Poetski izraz ( ili pesma ) ne proističe iz skupa povezanih reči, već iz posvećene dubine autora  čije samo prisustvo biva deo utkanih rečenica. Jer, reč dolazi iz kosmosa, a rečenice iz ljudi. Pesnik nije samo posrednik, on je i gnjurač u sopstvenu dušu u kojoj pronalazi slike, reči, prazninu, fluide i melodioznost ritma... Tako nastaje poezija. Nemost da je izrazimo, u stvari, je naš najveći saveznik. No, mi ipak pokušavamo i cedimo iz sebe zapuštene delove lepote. Prva zbirka pesama nije naznaka teškoće, nego uput da nastavimo sa dubljenjem sopstvenog bunara u kome pronalazimo eho smisla života. Zbirka pesama  Poljubac Žene Zmaja  ukazuje na sled spontanih bljeskova koji jednovido i jasnovido postavljaju pitanja o ličnom prisustvu u ovom svetu. Sam pesnik, poput Hesea, pita se: zašto je to tako teško? A, ako je već tako teško, postavimo ovo pitanje odma

  Дубока Је Ноћ:  "Симонида и Она" Испричаћу Вам све, добио сам њено одобрење. Говорила је полако и помало узрујано: „ Отишле смо далеко, на ту планину, б иле смо високо… саме у дивљини. Сунце је залазило , требало је да отворимо шатор, тада се то догодило! М ојој пријтељици Симониди се запалила коса. Ја сам се ужаснула, уплашила сам се, као хипнотисана сам гледала и нисам знала шта да радим...тада се запалила коса и мени! То је кратко трајало али нас две смо изгледале ужасно! Симонида ј е нашла маказе и ми смо се брзо ошишале...некако смо то успеле. Симонида је на крају имала краћу косу напред а дужу позади, ја обрнуто, коса ми је падала преко лица, док ми је позади била кратка. Ово је за мене незаборавно искуство и за њу свакако... Ту ноћ смо се зближиле више него икада, биле смо тако… нежне… х тела сам да је додирнем али она ме је предухитрила и прва је додирнула мене...“ Simonides and She She told me a lot, something I remembered and didn't. I'll

  Outcome On Gunpoint Ishod Na Nišanu Résultat sur la cible Исход На Нишану: "Тамо Где Речи Нестају" Мисао на мисао, Мисао преко мисли... Прва те лаже, Друга те тужи... Сада оправдаваш самога себе И одмах затим си бесан као пас Цури ти пена на уста и плјујеш док причаш Као да ти је нож заривен у груди Ништа до сада ниси урадио... Мисли се нагомилавају, неодређене, немирне, Починју да те разарају... Као јесен у душу ти је ушла сета Родила је у теби смртоностан плод Родио се очај Запалио ти се ум Остао си сам... *** Чујем како чекић удара о накованј, Тресе ми се кућа док пролази воз Након авиона који је прошао и поцепао небо Stigla je neизвесна тишина... *** Црна мачка је видела славуја, Међусобни недостатци су подељени од тачке а до тачке б У раскораку У простору и времену Где су речи које нестају... *** Outcome On Gunpoint "Where Words Disappear" Thought on thought, The thought skips the thoughts ... The first one is lying to you The other one is suing you ... You a

  Мисли О Мислима: "Мир, здравље и крст" Мир и здравље је најтеже одржати и повратити ако су нарушени. За мир је посебно потребно много борбе, пошто сав немир који видимо и осећамо није ништа друго већ огледало стварности које доказује је мир постао тако „мален“, као да га нема. За одређени циљ потребно је уложити доста труда. Брзина светлости прелази километре у секунди и сваки дан стиже на своје место. Миру је циљ мир и он се не мора мерити никаквим мерилима, важно је да јесте и да буде. Сваки микроорганизам нађе своје место, испуни своју сврху, своју вредност и мирно „нестаје” у бесконачности. Неки људи кроз читав свој живот не успеју да испуне сопствену вредност. Почетак „утврђивања себе“ у кретању ка бесконачности је континуирано и свакодневно кретање ка обожењу у целини. У служби нераскидивог савеза, са оним делом своје природе који тежи реду и супротставља се хаосу. Треба се поставити у „дуални” однос са светом око себе. То значи да свет треба волети и истовремено га с

Иза Огледала Иза огледала, човека је дочекала нагазна мина. Нагазна мина се није активирала. Поред ње лежи стара, нагорела фотографија. На фотографији човек је видео себе, тебе и мене. Насмејао се ко зна чему. Почео је да пева неку стару песму, која је испливала из ходника подсвести, са тежнјом да се душа ослободи, да се он сам развесели. Сада човек гледа на ливаду, на пољско цвеће и цветове дивљег мака.  Близу је шума. Шума је пуна, више нема места ни за кога па ни за човека. Шума је постала строго забранјена зона. Уосталом човек у шуми не би више ни опстао, тао негде у дубини шуме остале би оглодане и разбацане његове преостале кости.   Човек је све ово знао и кренуо је преко ливаде до нигде. На ливади се човеку завртело у глави, он је пао равно на мравињак. Гледао је мраве и чуо је њихове радничке уздахе. Добро је знао тај човек колико је талената имао и добро је знао како је све прокоцкао. Све је знао и о мени и о теби али реч Љубав, никада није разумео. Behind the Mirror Behind th

SEABREATHER:  "Impermanence In Light" MORSKI DISAČ: "Vremenska Nestalnost" Very good, strong, and fast, but also gentle gentlemanly approach to the music of this genre. New, striking, powerful, and magnificent. A post-rock album worth having in your collection. The musicians, who take turns in great breaks and yet orchestrated together, are phenomenally harmonized and have given us a strong, poetic album worthy of attention. Enjoy: * Veoma dobar, jak i brz ali i nežan džentlmentski pristup muzici ovog žanra. Novo, upečatljivo, snažno i veličanstveno. Post-Rock Album koji vredi imati u kolekciji. Muzičari koji smenjuju jedni druge u odličnim brejkovima a opet zajedno orkestrirano, fenomenalno zvuče su nam darovali jak, poetičan album vredan pažnje. Uživajte: Seabreather / bandcamp.com SEABREATHER - Post-Pedia Instagram Seabreather Music Spotify - Seabreather Twitter Seabreather Also thanks to the YouTube Channel: Takođe hvala i YouTube Kanalu: WherePostRockDwells SE

  DUBOKA JE NOĆ: "Kosta Na Crti" KOSTA NA CRTI Kosta  je stajao na tankoj crti, floroscentno plave boje. Osećao je da isijava sopstvenom unutrašnjom svetlošću i da ima razloga što stoji na crti, koju je između ostalog, da spomenemo, sam stvorio. Oko Koste i crte nema ničega. Kosta je u mraku i njemu je to bilo dovoljno. Taj mrak je bio njegov, on je zamislio takav mrak. Iskreno, nije to tama već mrak, bez mesečine i bez zvezda. Običan mrak. Kosta je poželeo da se pored njega, u mraku,  pojavi božanstvena, prelepa boginja-muza, koja će ga napojiti svojim inspirativnim darovima. Muza se pojavila i bila je slepa. Znao je da će biti slepa, to je i želeo. Stajala je kao kip, kao živi slepi mit. Uživao je. Napajao se „božanstvenom“ energijom svoje boginje. Disao je duboko ali je tada osetio da mu se disanje usporava i da srce počinje jako da mu udara. Uplašio se. Boginja je ostala nema i sjajno slepa. Njeno slepilo je isijavalo snažnu, belu, svetlost koju Kosta sada više nije mogao