Да би се “пробудио” дух, мора се прво “пробудити” свест. Када се свест “освести” и почне да контролише мисли, долазимо до првог степена наше “духовности”, тј. тада почињемо да се бринемо за сопствени дух – душу, коју тако јасно осећамо шта жели. Али будући да су несувисле емоције те које преовладавају у нама, а које услед разних психо-физичких недостатака и последица, неки пут на сасвим супротан начин, лош по нас, владају мислиама и нама самима. Пробудити самога себе је тешко али до “буђења”, може доћи и сасвим неочекивано. Уколико нашом свешћу почнемо да без утицаја са стране у тишни, са собом, кренемо у истраживање нас самих и света око себе, можда ћемо приметити да не доносимо тако плашљиве, злокобне, мрачне И више неподношљиве а већином наметнуте закључке. Опасно је и лагати себе па макар “најгоре” осудили себе за своје последице. Истина је увек та која обасјава душе својом оживљавајућом светлошћу.
*
“Све ми је слободно, али није све на корист; све ми је слободно, али све не иде на добро…” Ап.Павле Коринћанима.И.23
In order to "awaken" the spirit, one must first "awaken" the consciousness. When consciousness becomes "conscious" and starts to control thoughts, we reach the first level of our "spirituality", i.e. then we begin to take care of our own spirit - the soul, which we feel so clearly what it wants. But since it is incoherent emotions that prevail in us, and which, due to various psycho-physical deficiencies and consequences, sometimes in a completely opposite way, are bad for us, rule our thoughts and ourselves. It is difficult to wake yourself up, but the "awakening" can happen completely unexpectedly. If, with our consciousness, we begin to explore ourselves and the world around us quietly, with ourselves, without external influences, we may notice that we do not make such fearful, ominous, dark and unbearable, and mostly imposed conclusions. It is also dangerous to lie to yourself, even if you "worse" condemning yourself for its consequences. It is always a truth that illuminates souls with its vivifying light.
*
"Everything is free to me, but not everything is beneficial; everything is free to me, but everything is not going well..." Ap. Paul to the Corinthians. I.23
++++
Pour « éveiller » l'esprit, il faut d'abord « éveiller » la conscience. Lorsque la conscience devient "consciente" et commence à contrôler les pensées, nous atteignons le premier niveau de notre "spiritualité", c'est-à-dire puis nous commençons à prendre soin de notre propre esprit - l'âme, dont nous sentons si clairement ce qu'elle veut. Mais puisque ce sont des émotions incohérentes qui prédominent en nous, et qui, du fait de diverses déficiences et conséquences psycho-physiques, parfois de manière complètement opposée, néfastes pour nous, régissent nos pensées et nous-mêmes. Il est difficile de se réveiller, mais le "réveil" peut se produire de manière complètement inattendue. Si, avec notre conscience, nous commençons à nous explorer nous-mêmes et le monde qui nous entoure tranquillement, avec nous-mêmes, sans influences extérieures, nous remarquerons peut-être que nous ne tirons pas des conclusions aussi effrayantes, inquiétantes, sombres et insupportables et surtout imposées. Il est également dangereux de se mentir, même si vous « empirez » en vous condamnant pour ses conséquences. C'est toujours la vérité qui illumine les âmes de sa lumière vivifiante.
*
« Tout est gratuit pour moi, mais tout n'est pas bénéfique ; tout est gratuit pour moi, mais tout ne va pas bien..." Ap. Paul aux Corinthiens. I.23
У сасвим неочекивано време, на сасвим неочекиваном месту, сусрела су се два сасвим различита човека.
Они нису различити само по боји коже, расној или верској припадности...
Они су различити толико, као када би упоређивали човека и ванземаљца.
Човек који изгледао као ја или као Ви, рече другом човеку:
- Ти ниси човек.
- Ниси више ни ти. Ти си сада прошао и заостао човек. - одговори му мирно други.
- Да видимо, ти немаш нос, него те филтерчиће и унапредили су ти очи, зато су ти шире очне дупље, али ипак и даље мислим да ти ниси човек.
- Ја јесам човек, али унапређен човек, ја сам еволуирао и на пример више не морам у ВЦ, нисам подложан многим болестима, могу да заменим сваки орган који ми закаже...
- Видим, видим... имаш и тај метал по сред чела, ма јеси ли ти свестан човече...
Алгоритам је детектовао реч свест. Други човек је добио информацију да треба да се склони. Активирао се дрон који је испустио наранџасти сноп. Сноп је првог човека претворио у пепео.
То су те приче... Лети још увек кокошије перје... питони излазе из џепова, заједно са напуштеним мачкама и пребијеним псима који у хору завијају kada прођу кола хитне помоћи. Многима није добро највише психички.
NEW TIME
At a completely unexpected time, in a completely unexpected place, two completely different people met.
They are not different only by skin color, race or religion...
They are so different, as if you were to compare a human and an alien.
A man who looked like me or like you said to another man:
- You are not human.
- Not even you anymore. You have now passed and the man left behind... - replied the other calmly.
- Let's see, you don't have a nose, you have filters, and they improved your eyes, that's why your eye sockets are wider, but I still don't think you're human.
- I am a human, but an improved human, I have evolved and, for example, I no longer have to go to the toilet, I am not susceptible to many diseases, I can replace any organ that fails...
- I see, I see... you also have that metal in the middle of your forehead, are you aware, man...
The algorithm detected the word...aware... The other man was informed that he should take cover. A drone activated, releasing an orange beam. The beam reduced the first man to ashes.
*
These are stories. Chicken feathers are still flying everywhere, pythons come out of pockets and abandoned cats and beaten dogs howl in chorus if an ambulance passes by. Many people are not well, mostly mentally.
*****
NOUVELLE HEURE
À un moment complètement inattendu, dans un endroit complètement inattendu, deux personnes complètement différentes se sont rencontrées.
Ils ne diffèrent pas seulement par la couleur de peau, la race ou la religion...
Ils sont si différents, comme si vous deviez comparer un humain et un extraterrestre.
Un homme qui me ressemblait ou qui vous ressemblait a dit à un autre homme :
- Vous n'êtes pas humain.
- Même plus toi. Tu es maintenant passé et l'homme laissé derrière... - répondit calmement l'autre.
- Voyons, vous n'avez pas de nez, vous avez des filtres, et ils ont amélioré vos yeux, c'est pourquoi vos orbites sont plus larges, mais je ne pense toujours pas que vous soyez humain.
- Je suis un humain, mais un humain amélioré, j'ai évolué et, par exemple, je n'ai plus besoin d'aller aux toilettes, je ne suis pas sensible à de nombreuses maladies, je peux remplacer n'importe quel organe défaillant...
- Je vois, je vois... tu as aussi ce métal au milieu du front, t'es au courant, mec...
L'algorithme a détecté le mot... au courant... L'autre homme a été informé qu'il devait se mettre à l'abri. Un drone s'activa, libérant un faisceau orange. La poutre réduisit le premier homme en cendres.
Ce sont les histoires... Les plumes de poulet sont toujours en été... les pythons sortent des poches, ainsi que les chats abandonnés et les chiens battus qui hurlent en chœur si une ambulance passe. Beaucoup de gens ne vont pas bien, surtout psychologiquement.
Après is the sixteenth studio album by American rock singer Iggy Pop.
Consisting partly of covers sung in French, it was released on 9 May 2012 on Thousand Mile Inc after the album was rejected by Virgin EMI Records. Pop said his record company would have 'preferred that I do a rock album with popular punks' and that "They didn't think they would make any money, they didn't think my fans would like it - very sensible attitudes for a sensible sort of person - but that's a different sort of person than I am."
The album has been described as containing ″crooning vocals, Cole Porter covers, soft melodies, and an all-around sense of everything suave″.
When asked by Bill Flanagan if he had heard any good records lately, Bob Dylan mentioned Après.
Na Borneu postoji jedno drvo. Na tom drvetu živi preko hiljadu vrsta raznoraznih životinja, gmizavaca i ptica. Insekata ima više hiljada vrsta...
Ja se neću penjati na to drvo. Ako se neko nađe tamo, neka se popne ako hoće, ali ja neću ići do Bornea i nikako se neću penjati na to drvo, čak ako bih se i našao tamo, gledao bih da to drvo u što širem krugu zaobiđem.
Jednostavno nisam prilagođen. Teško bih opstao na tom drvetu. Mislim da ne bih izdržao ni sekund. Ne, svakako ne... ali zaista je divno...toliko hiljada vrsta na jednom mestu, na jednom drvetu, zapanjujuće...ali jednostavno ja tu ne pripadam i kako sam već spomenuo, smatram, da sam veoma neprilagođen takvom načinu života, da strah čini svoje, parališe... evo već zamišljam kako me je napala zmija, smrtonosni komarac mi zuji oko glave a ispod tabana su mi dva velika pauka!
The There
There is one tree in Borneo. Over a thousand species of various animals, reptiles, and birds live on that tree. There are thousands of species of insects...
I will not climb that tree. If anyone happens to be there, let him climb if he wants, but I will not go to Borneo and I will not climb that tree, even if I were there, I would try to go around that tree in as wide a circle as possible.
I'm just not adjusted. I would hardly survive on that tree. I don't think I would have lasted a second. No, certainly not... but it's really wonderful... so many thousands of species in one place, on one tree, amazing... but I just don't belong there and as I already mentioned, I think I'm very unadapted to such a way of life, that fear does its job, it paralyzes... here I am already imagining how a snake attacked me, a deadly mosquito buzzes around my head and two big spiders are under my soles!
Mister anonimus, stanovnik velegrada, ponovo medju nama – kratke priče”Noć slomljenih strela” Sebastijana Sava Gor-a
Anarhizam se danas modernizovao a urbani buntovnik konformizovao. Svetska revolucija nije uspela, ostalo nam je da sami vodimo svoje bitke a ostao nam je i andergaund (underground). Pred nama je jedan andergraund opredeljen mlađi beogradski pesnik, rok muzičar i pisac, Sebastijan Sava Gor, koji nam u ovoj svojoj seriji kratkih priča pripoveda o urbanizovanim ambijentima Megalopolisa III, megalopolisa nužnosti, za razliku od futurističko-tehnicističkog Megalopolisa I, megalopolisa želje – Metropolisa, Frica Langa (Fritz Lang, 1890-1976), nikad ne ostvarenog, i Megalopolisa II - tepih-urbanizacije iz šezdesetih godina prošlog veka koja je obećavala “posao i stan za svakog”, ali neuspešno, što se kasnije uspostavilo i kao utopija. Andergraund je ovde važan kao jedini nastavak ideja o Svetskoj /modernoj/ revoluciji, nastalih na zdravoj osnovi Spenserovog konzervativnog anarhizma (Herbert Spencer 1820 –1903)sa krilaticom: “The Man versus the State / Čovek protiv države/”, a koji se takođe nikad nije realizovao kao “naivan”. Dok su se u medjuvremenu pojavile ideje o globalizaciji sveta i društvu bez države, ovaj umetnički pravac, mada naizgled globalistički, zapravo je jedini ostao anarho-podrivački i ima za krajnji cilj da podrije sve društvene sisteme, aparature i establišmente, bilo koje vrste, pošto ih smatra za prodate i pokvarene..."
***
Recension for book - Sebastian Sava Gor : “The night of broken arrows”, Belgrade, 2014, short stories about urban man. Text is analysing urban man today, and find, in this short stories, it is quite different from the urban man of Megalopolis I / Metropolis of Fritz Lang - megalopolis of wishes/, and the urban man of Megalopolis II / massive felt-urbanisation from 1960 - urbanisation of disappointment/. Conclusion is that today we have Megwith cult of fun and games/ and that writer fight against that... fight for more nature and more "natural life"/ in yourself, everyday life, love.../
„...da je na Zemlji sve racionalno, ništa se ne bi ni događalo...“
- Fjodor Mihajlovič Dostojevski
Objektivna neracionalizacija je postala opšta pojava i u tom smislu egzistencija je ugrožena.
Tražeći, kao hodajući kroz mrak, autor uspeva da iracionalno, nadrealno, podsvesno, lično i kolektivno nesvesno, osvetli i da kroz sopstvenu prizmu, realizuje specifičnu i novu lingvističku formu, nov, literarni stil, kojim nam. predstavlja zbirku poezije, tako otvoreno slikovitu, bez poređenja, koketiranja, sa bilo kakvim
autoritetima, koja postavlja jako bitna pitanja, prvenstveno pitanja koja se tiču naše zajedničke egzistencje.
Na veoma jedinstven i snažno poetičan način, Sebastian Sava Gor uspeva da pretvari nadrealno u egzizstencijalno.
Uzorak tkiva je dokazao da to nisi ti. Mala je razlika između tebe i tvog dvojnika. Dvojnika su, da znaš, uhapsili sinoć u Knjaževcu, pijan je igrao kazačok na stolu! Tebe neće dirati ali će te možda nešto pitati. Napolju pada kiša. Pasje je vreme, duva vetar.
U svakom slučaju sve najbolje...
Kazachok
A tissue sample proved it wasn't you. There is little difference between you and your double. As you know, the doppelgänger was arrested last night in Knjaževac, he was playing kazachok on the table drunk! They will not touch you, but they may ask you something. It's raining outside. It's dog weather, the wind is blowing.
Anyway all the best...
EX EX : Pazite!
Kazachok
Un échantillon de tissu a prouvé que ce n'était pas toi. Il y a peu de différence entre vous et votre double. Comme vous le savez, le sosie a été arrêté hier soir à Knjaževac, il était saoul en jouant du kazachok sur la table ! Ils ne vous toucheront pas, mais ils pourraient vous demander quelque chose. Il pleut dehors. C'est le temps des chiens, le vent souffle.
Mister anonimus, stanovnik velegrada, ponovo medju nama – kratke priče”Noć slomljenih strela” Sebastijana Sava Gor-a
Anarhizam se danas modernizovao a urbani buntovnik konformizovao. Svetska revolucija nije uspela, ostalo nam je da sami vodimo svoje bitke a ostao nam je i andergaund (underground). Pred nama je jedan andergraund opredeljen mlađi beogradski pesnik, rok muzičar i pisac, Sebastijan Sava Gor, koji nam u ovoj svojoj seriji kratkih priča pripoveda o urbanizovanim ambijentima Megalopolisa III, megalopolisa nužnosti, za razliku od futurističko-tehnicističkog Megalopolisa I, megalopolisa želje – Metropolisa, Frica Langa (Fritz Lang, 1890-1976), nikad ne ostvarenog, i Megalopolisa II - tepih-urbanizacije iz šezdesetih godina prošlog veka koja je obećavala “posao i stan za svakog”, ali neuspešno, što se kasnije uspostavilo i kao utopija. Andergraund je ovde važan kao jedini nastavak ideja o Svetskoj /modernoj/ revoluciji, nastalih na zdravoj osnovi Spenserovog konzervativnog anarhizma (Herbert Spencer 1820 –1903)sa krilaticom: “The Man versus the State / Čovek protiv države/”, a koji se takođe nikad nije realizovao kao “naivan”. Dok su se u medjuvremenu pojavile ideje o globalizaciji sveta i društvu bez države, ovaj umetnički pravac, mada naizgled globalistički, zapravo je jedini ostao anarho-podrivački i ima za krajnji cilj da podrije sve društvene sisteme, aparature i establišmente, bilo koje vrste, pošto ih smatra za prodate i pokvarene..."
***
Recension for book - Sebastian Sava Gor : “The night of broken arrows”, Belgrade, 2014, short stories about urban man. Text is analysing urban man today, and find, in this short stories, it is quite different from the urban man of Megalopolis I / Metropolis of Fritz Lang - megalopolis of wishes/, and the urban man of Megalopolis II / massive felt-urbanisation from 1960 - urbanisation of disappointment/. Conclusion is that today we have Megwith cult of fun and games/ and that writer fight against that... fight for more nature and more "natural life"/ in yourself, everyday life, love.../
„...da je na Zemlji sve racionalno, ništa se ne bi ni događalo...“
- Fjodor Mihajlovič Dostojevski
Objektivna neracionalizacija je postala opšta pojava i u tom smislu egzistencija je ugrožena.
Tražeći, kao hodajući kroz mrak, autor uspeva da iracionalno, nadrealno, podsvesno, lično i kolektivno nesvesno, osvetli i da kroz sopstvenu prizmu, realizuje specifičnu i novu lingvističku formu, nov, literarni stil, kojim nam. predstavlja zbirku poezije, tako otvoreno slikovitu, bez poređenja, koketiranja, sa bilo kakvim
autoritetima, koja postavlja jako bitna pitanja, prvenstveno pitanja koja se tiču naše zajedničke egzistencje.
Na veoma jedinstven i snažno poetičan način, Sebastian Sava Gor uspeva da pretvari nadrealno u egzizstencijalno.
.png)
.jpg)
