"ČOVEK" / Sv. Simeon Atonski

 Која је навика најштетнија? – Причљивост.

Који је човек најјачи? – Који је способан да разуме истину.

Који је човек најслабији? – Који сматра себе јаким.

Који је човек најпаметнији? – Који следи своје срце.

Која је зависност најопаснија? – Зависност од свог тела.

Који је човек најсиромашнији? – Који највише воли новац.

Који је човек најближи Богу? – Милосрдни.

Чиме се супротставити невољи? – Радошћу.

Чиме се супротставити патњи? – Стрпљењем.

Који је знак здраве душе? – Вера.

Који је знак болесне душе? – Безнађе.

Који је знак погрешног деловања? – Раздражење.

Који је знак добрих поступака? – Мир у души.

Који је човек за живота умро? – Равнодушни.

Који човек никада неће умрети? – Онај, ко воли друге.

​*

Koja je navika najštetnija? – Pričljivost.

Koji je čovek najjači? – Koji je sposoban da razume istinu.

Koji je čovek najslabiji? – Koji smatra sebe jakim.

Koji je čovek najpametniji? – Koji sledi svoje srce.

Koja je zavisnost najopasnija? – Zavisnost od svog tela.

Koji je čovek najsiromašniji? – Koji najviše voli novac.

Koji je čovek najbliži Bogu? – Milosrdni.

Čime se suprotstaviti nevolji? – Radošću.

Čime se suprotstaviti patnji? – Strpljenjem.

Koji je znak zdrave duše? – Vera.

Koji je znak bolesne duše? – Beznađe.

Koji je znak pogrešnog delovanja? – Razdraženje.

Koji je znak dobrih postupaka? – Mir u duši.

Koji je čovek za života umro? – Ravnodušni.

Koji čovek nikada neće umreti? – Onaj, ko voli druge.

​

Monah Simeon Atonski

*

Which habit is the most harmful? - Talkative.

Which man is the strongest? - Who is able to understand the truth.

Which man is the weakest? - Who considers himself strong.

Which man is the smartest? - Who follows his heart.

Which addiction is the most dangerous? - Dependence on your body.

Which man is the poorest? - Who loves money the most.

Which man is closest to God? - Merciful.

How to resist trouble? - Joy.

How to counteract suffering? - Patience.

What is the sign of a healthy soul? - Faith

What is the sign of a sick soul? - Hopelessness.

What is the sign of wrong action? - Irritation.

What is the sign of good deeds? - Peace of mind.

What man died in his lifetime? - Indifferent.

What man will never die? - The one who loves others.

The Monk Simeon of Athos 

*

Quelle habitude est la plus nocive ? - Bavard.

Quel homme est le plus fort ? - Qui est capable de comprendre la vérité.

Quel homme est le plus faible ? - Qui se considère fort.

Quel homme est le plus intelligent ? - Qui suit son coeur.

Quelle dépendance est la plus dangereuse ? - La dépendance à votre corps.

Quel homme est le plus pauvre ? - Qui aime le plus l'argent.

Quel homme est le plus proche de Dieu ? - Miséricordieux.

Comment résister aux ennuis ? - Joie.

Comment lutter contre la souffrance ? - La patience.

Quel est le signe d'une âme saine ? - Foi

Quel est le signe d'une âme malade ? - Désespoir.

Quel est le signe d'une mauvaise action ? - Irritation.

Quel est le signe des bonnes actions ? - Tranquillité d'esprit.

Quel homme est mort de son vivant ? - Indifférent.

Quel homme ne mourra jamais ? - Celui qui aime les autres.

Le  Moine Siméon d'Athos

Easy answers to difficult questions from Monk Saint Simeon of Athos, in which everyone will find something for themselves: Many wise thoughts were left behind by the Reverend Siluan (Simeon) Athos (1866-1938). This Russian monk, who spent most of his life on the Holy Mount Athos, continues to attract attention with his very simple interpretations …

Saint Simeon of Athos (Sv. Siluan Atonski): The smartest man is he who follows his heart

VIDOVDAN

EKATARINA VELIKA: "Neko Nas Posmatra" EKV- Topic/ alternative / avantgarde / newwave /artrock / poprock

EKATARINA VELIKA "Neko Nas Posmatra" - EKV - Студијски албум: ЕКВ 

Издат 1993.

Жанр рок

Трајање 40:06

Издавач ПГП РТБ

Продуцент Милан Младеновић

Дискографија

Дум дум

(1991) 'Неко нас посматра'

(1993) -

Екатарина Велика (ЕКВ)

"Неко нас посматра# је последњи студијски албум српске рок групе Екатарина Велика (ЕКВ). Албум садржи обраду песме Истина машина југословенске рок групе Тајм (Time), и једини је албум бенда на којем се налази обрађена песма. Сматра се да овај гест представља трибјут рок музичару Дади Топићу. 

Песме: (Музику и текстове је написао Милан Младеновић осим где је другачије назначено, аранжмани: ЕКВ)

„Неко нас посматра“ - 4:48 (музика: М. Младеновић, М. Стефановић)

„Истина машина“ - 4:21 (музика и текст: Дадо Топић)

„Не“ - 3:46

„Заједно“ - 3:50

„Анестезија“ - 3:48

„Just Let Me Play Some Modern R'n'R Music“ - 3:18

EKV* – Neko Nas Posmatra

Label: PGP RTB – 211553

Format: Vinyl, LP, Album, Repress

Country: Yugoslavia

Released: 1993

Genre: Rock

Style: Art Rock, Pop Rock, Aalternative Rock / Avantgarde Rock/ NewWave / ArtRock / PopRock

Ekataina Velika: "Neko Nas Posmatra" DISCOGS

NISAM BIO TU: “Hvar” (Autobiografski Roman u Nastavcima 16) Autobiografija | Autobiography | Autobiographie - 1989 godina

 “Hvar”

August mesec 1989. godine. Odlučili smo da idemo na more. Dakle, to će biti savršeno leto. Mesec dana u Londonu. Jedan protekao mesec sa  neizbrisivim doživljajima u Beogradu i sada me je čekao Hvar, predivno ostrvo u Hrvatskoj.

Igi, Grof i Duki su otišli par dana pre mene. Seo sam na avion i brzo sam se našao u Splitu. Lep stari grad. Volim takve gradove na moru. Pečat istorije tu diše iz svakog kamena.

Seo sam na trajekt i brzo sam ugledao jedno od najlepših ostrva na Jadranu. Nisam ni slutio u šta će se pretvoriti moje letovanje.

Prvo sam seo u neku zabačenu kafanicu van grada. Bio je dogovor da se tu nađem sa ostalima. Dugo sam čekao. Iz puste dokolice sam svo vreme pijuckao. Kada su se momci pojavili ja sam već bio mrtav pijan, ali sam se bez obzira još uvek dobro držao, glava mi nije padala, čak sam primetio i neke nove detalje kod mojih prijatelja. Grof i Duki su izbušili uši. Imali su svaki po jednu srebrnu alkicu.  Igi i ja smo već bili lepo "izbušeni" tako da su nam ova dvojica bili pomalo smešni.

- A šta će S. da ti kaže ? - pitao sam smejući se Grofu, S. je bio Grofof ćale.

Pogledao me ispod oka i nije odgovorio.

- I ti Duki ćeš najverovatnije minđušu nositi samo ovde. - podsemevao sam se prijatelju.

Istina i jedan i drugi morali su da skinu minđuše odmah po povratku u Beograd. Njihovo vaspitavanje i patrijahalan odnos u porodicama je bio na visokom nivou. I Grof i Duki su bili primorani da skinu minđuše pod pretnjom da ukoliko ih ostave na ušima mogu slobodno da napuste kuću. Grof nikada više nije vratio minđušu na uvo, dok je Duki, kada je odslužio vojsku, svoje uvo ponovo ukrasio lepom, neupadljivom alkicom. Igi i ja smo imali drugačiji tretman. Ja sam već sa početka srednje škole imao potpuno odvojenu sobu van stana. Igi, izgubivši prerano oca je živeo sa majkom koja je dosta, nekada i po nedelju dana boravila kod svojih prijatelja ili se brinula o staroj majci u selu nadomak Beograda. Bez obzira na to ona niti je htela, niti je mogla da ima puno uticaja na Igija, on se razvijao i rastao pod sasvim drugačijim okolnostima.

Sledeće čega se sećam je lep kafić sa pogledom na more. I tu sam trebao da sačekam da ova trojica nađu zasebne sobe. Do tada su spavali na plaži. U kafiću mi je prišao mladić u nekoj šarenoj majčici i isto tako šarenom šorciću i pitao me odakle sam. Odgovorio sam mu. Rekao je da je predpostavio i pitao me da mi se pridruži tj. da li može da sedne. Odgovorio sam potvrdno. Kao blic u jednom trenutku primetio sam da imamo iste rančeve. Nisam više obraćao pažnju na to. Momak je popio pivo, pozdravio se i otišao.

Već se smrkavalo. Ja sam se klatio i hodao tamo-vamo, gledajući more i nebo. Boje su prskale na sve strane. Činilo mi se da pred sobom imam neku apstraktnu sliku, razmazanu svim bojama koje učestvuju u letnjem smiraju dana.

Napokon se društvo pojavilo. Našli su dve dvokrevetne sobe. U jednu su se smestili Grof i Duki u drugu Igi i ja.

Zaspao sam odmah kada sam seo na krevet.

Ujutru kada sam se sa glavoboljom probudio i hteo da se presvučem prosto nisam pao u nesvest. Kao da me grom udario. Ranac koji sam otvorio nije bio moj! Bože moj, kao na filmu, preturao sam bez razloga i pipkao raznorazne trenerčice, floroscentne šorceve i majčice. Gde su moje stvari? Gde mi je povratna avionska karta?!  Seo sam na pod i uhvatio se za glavu. Kako da nađem onog čoveka ?!Pa to je sada nemoguće. Spakovao sam ranacc i izjurio kao vetar napolje. Dotrčao sam do kafića u kome sam juče sedeo. Naručio sam dupli vinjak i seo da čekam. Nadao sam se da će se čovek od juče pojaviti kako je i sam ostao bez svojih stvari. Moja garderoba nije imala dodirnih tačaka sa njegovim stvarima.

Društvo je otišlo da se kupa.

Među nama je važilo neko nepisano pravilo: "U nevolji se snađi sam, tu sam samo kada se zabavljam." To smo svi dobro razumeli i tek kasnije, dosta kasnije, ja sam prvi rešio, kako mi se takav odnos nije više dopadao, da okončam sa nekim dugogodišnjim poznanstvima.

  Ništa. Čekao sam i čekao i opet grdne pare dao na vinjak. Najzad i napokon , negde u isto vreme kao i predhodnog dana pojavio se momak sa mojim rancem.

  - Vidiš ti šta se sve dešava čoveku ... ma zamenismo rančeve bratac.

Kakav teret mi je pao sa srca. Vratio sam se u svoju sobu i spavao do mraka.

Probudio me je Igi. Pitao me da li hoću na "Tvrđavu", na brdašce iznad grada gde se na velikom platou puštala muzika i gde se obično uveče sakupljao čitav grad. Otišli smo. Meni je iskreno to mesto ostalo u lošem sećanju. Nekako suviše jednostavno. Beton i neudobne drvene klupe sa strane. Veliki plato za igru. Podrazumeva se Grof je gledao na sve strane, zajedno sa Dukijem kako bi mogli šta da "uhvate". Muzika od koje nije moglo da se priča je bila katastrofalna a video sam i da Igi nije baš raspoložen za šetkanje po "Tvrđavi". Nas dvojica smo presedeli to veče na klupi gledajući tupo ispred sebe čitavih dva sata, kada smo odlučili da se vratimo u sobu. Grof i Duki su ostali.

Sledeći dan je bio zabavniji. Na plaži čitav dan. Posle toga smo seli ispred nekog priobalnog kafića, nije bila loša muzika. Meni i Igiju je to dosta značilo. Grofu i Dukiju ne. Oni su se opet dali u šetkanje. Sedeli smo na doku i gledali misterioznu pučinu.

Najednom pored nas sedoše dve lepuškaste devojke. Brineta koja je sela pored mene sa koka-kolom u ruci i slamčicom u ustima se predstavila kao Sara. Pored Igija je sela devojka zelenih očiju i plave kose, ona je rekla da se zove Katarina, pila je pivo.

Obe devojke su bile Splićanke. Izgledale su interesantno i videlo se da su držale do sebe. Uredne, mirišljave, glavno , nasmejane i srdačne. Dočekali smo zatvaranje kafića. Devojkama smo se svideli Igi i ja. Nije im se išlo kući. Predložile su "Tvrđavu". "Dobro.", pomislio sam, - "Ovog puta imamo zanimljive pratioce".

Otišli smo prvo na plažu i devojke izvadiše već spremljene velike "sprave". Napušili smo se opasno. Prvenstveno njih dve.

 - Hajde sada ovamo, da uzmemo taksi. - reče Sara.

 - Zašto taksi? - pitao sam ni sam ne znajući, zašto to pitam uopšte.

 - Ne mogu više da se pentram na ono brdo... hajde... - dobio sam logičan odgovor.

Dešavalo se dalje tačno ovim redosledom. Taksista, pored njega napred sedi Sara. Pozadi, Katarina, Igi i ja. Taksi se zaustavlja. Sara daje novac taksisti. Izlazimo. Sara i Katarina hodaju ispred nas. Igi kaže da mora da vrši malu nuždu. Staje iza drveta. Čekao sam ga. Gledamo i vidimo da su devojke otišle dosta napred. Pozivamo ih. One nam mašu.

  - Šta je ovo? - upita Igi.

  - Šta? - on mi pokaza na novčanik ispred nas.

  - Novčanik brate... nekome ispade novčanik.

Igi podiže novčanik i pogleda šta će nam novčanik ponuditi. Neverovatno! Novčanik je bio pun novca. Pun! Nešto su bili dinari nešto marke.

  - Ovde je nečija plata čoveče! - uzbuđeno je konstatovao Igi.

  - Jel' ima lične karte? - gledao sam u Igijeve ruke.

  - Ne! - nema lične karte jel' veruješ ti to bre'... slušaj, ne pričamo da smo našli novčanik ni Grofu ni Dukiju, odmah će da polude, nego polako... iznenađivaćemo ih po malo.

  - Ok.

  - I pare stoje kod mene, ja sam našao a i ti mnogo brzo potrošiš sve.

  - Dobro, dobro ... ne daj se uzbuđivat stari. - rekoh mu lupivši ga dobronamerno po leđima.

Za čudo "Tvrđava" je te večeri imala malo bolji repertoar. Mogao se čuti "Cult", "Ekatarina", "Doors-i" i još po nešto što spada u opšte hitove a ima veze sa nama.

Devojke su malo igrale, malo sedele sa nama. Uopšte veče je bilo puno prijatnije nego predhodno. U najlepšem mogućem raspoloženju smo napustili "Tvrđavu”.

Sutradan je Igija i mene čekalo najneprijatnije moguće iznenađenje. Neko je kucao na vrata. Igi je otvorio. U sobu su nam ušla dva pandura.

  -  Gde je novčanik?! - upita brkajlija širok ko' ormar.

  -  Gde je novčanik... odgovaraj kada pitam !! - razdrao se mali, naoštren pandurčić, na kome je visila uniforma, a kapa mu pala do očiju.

  - Kakav novčanik? - zbunjeno će Igi, pokušavajući nešto da izčupa. On dobi šamarčinu i to od malog guštera.

  - Evo , evo ... tu je novčanik... malo smo sinoć neke devojke častili ali skoro sve je tu... našli smo ...

  -  U stanici ćeš da pričaš šta si ti našao ... - drsko mu odbrusi brkajlija.

Sproveli su nas odmah u lokalnu Hvarsku Policijsku Stanicu. Mala neugledna zgradica. Sedeli smo na klupi i čekali da damo izjave inspektoru koji nije bio tu. Kada se napokon pojavio, on prozva Igija prvo. Dogovorili smo se da kažemo onako kako je i bilo tj. istinu. Igi je izašao brzo. Prozvan sam ja. Ušao sam i video ispred sebe duguljasto glatko obrijano lice. Neke zrikave oči. Inspektor je bio u odelu, lepo očešljan sa naglašenim razdeljkom.

  -  I… - inspektor je pokušavao da bude insektor.

  -  Novčanik smo našli , možda vam je moj drug rekao , ispred nogu ... na asfaltu.

  -  Jel tako?

  -  Da... u njemu nije bilo lične karte.

  -  Devojke su maloletne, nemaju lične karte.

  -  Kakve devojke?! - meni tada bi sve jasno, ali ja ipak ovo nekako i bez razmišljanja upitah. Inspektor je čuo šta sam pitao, ali ne pridajući ni malo pažnje tome on nastavi sa ispitivanjem.

  -  Koliko vremena ste juče proveli sa Katarinom i Sarom?

  -  Celo veče smo bili sa njima.

  -  Njihove stvari, torbice su bile tamo gde ste sedeli ?

  -  Da.

  -  Za vreme kada nisu bile sa Vama , Vi niste dirali torbice?

  -  Ne... stvarno ne ... novčanik im je ispao... Sari je najverovatnije ispao dok je plaćala taksi.

  - Tako ste smislili ? - nije bilo osmeha na njegovom licu. - Izađite i sačekajte ispred.

  -  Šta je bilo? - Igi ustade sa klupe i bojažljivo me ovo upita, nesvesno očekujući pomilovanje.

Mora se priznati da nam nije bilo svejedno. Čula se kucaća mašina iz inspektorove kancelarije. Malo posle toga tišina i on se pojavi na vratima ali ni ne pogledavši nas nestade negde u susednom hodniku.

Vratio se sa brkajlijom sa gušterom.

 - Pođite sa nama i nemoj da mi je neko pravio sranje! - reče brkajlija drsko.

Pošli smo sa njima, seli u policijskog "keca" i oni nas odvedoše natrag u naš stan.

  - Pokupite svoje stvari. - reče gušter.

Već nam, ni malo, nije bilo svejedno. Spakovali smo stvari čekajući da vidimo šta će se dogoditi sledeće.

  -  Jel' ovde plaćeno? - brkajlija pogleda po sobi kao da tu traži nekoga kome bi trebalo da bude plaćeno.

  - Plaćeno je za sedam dana, unapred, gazdarici. - odgovori mu je Igi.

  - Nismo je našli jutros. Idemo do nje. – predvodio je brkjlija.

Starica koja je izdavala sobe je u toj kući i živela. Ona se i sama pojavi na vratima taman kako smo krenuli. Potvrdila je da smo sobu platili.

Ponovo u "kecu". Negde su nas vozili. Igi i ja bez reči, spuštenih glava. Uskoro dođosmo do mesta gde pristaju trajekti. Izašli smo iz kola, ćutke bez reči. Nešto smo čekali. Šta zapravo, nije nam tada bilo jasno.

Uskoro zazvižda jedan od trajekata.

  - Ajd' braćo Srbi... cigani i lopovčine odvratne ... ajd' beži i da nisi došo' ovde nikad više jel' jasno. - zagrme najednom brkajlija i uruči nam naše lične karte.

  - Marš pseta!!! - uzviknu gušter.

Setih se tada Bruna i njegovog "proročanstva" u Londonu.

Shvatili smo da smo proterani sa ostrva Hvar. Nismo stigli ni da se pozdravimo sa Grofom i Dukijem.

" Šta će misliti, šta je sa nama? Zvaće Beograd... možda i neće." -  Ništa... odmah na avion i zdravo. " - mislio sam još nesređeno.

  Devojke, Sara i Katarina, jasno, nisu znale istinu. Pojasnio sam Sari šta se u stvari dogodilo, kada sam je posle pet godina sreo ispred "Akademije".

Hvar, Hrvatska

Grad iz bajke

"Ostaci hvarske kulture, poznate po specifičnoj obojenoj keramici svedoče da je Hvar bio naseljen još u praistorijsko doba. Za one koji interesuje da saznaju više o mestu u kom letuju, preporučujemo da posete Markovu i Grapčevu pećinu, kao i lokalitet Purkin kuk koji krije božanstvene megalite. Bitno je znati koju obalu odabrati – južnu krase oštre stene, dok je severna pravi raj za ronioce, surfere i plivače. More je kristalno čisto, a plaže poput netaknute prirode. Celo ostrvo prekrivaju bogate borove šume i mediteransko rastinje. Zato ne zaboravite da uberete malo lavande i ruzmarina koji će vam još dugo mirisati na vašu letnju avanturu....

SML :: Hvar, Hrvatska

Partibrejkers II

Tracklisting:

 1.  "Prsten" 

   2.  "Put"  

3.  "Ja se ne vraćam" 

    4.  "Mesečeva kći" 

5.  "Kako je teško bez tebe" 

6.  "5 ispod nule"

7.  "Bambusov cvet" 

8.  "Ona kaže ljubav pokreće ovaj svet"

9.  "Nema cure"

10. "1000 zvezda (Biću tvoj)"

 1.  "Prsten" 

10. "1000 zvezda (Biću tvoj)"

2.  "Put"  

7.  "Bambusov cvet" 

6.  "5 ispod nule"

8.  "Ona kaže ljubav pokreće ovaj svet"

5.  "Kako je teško bez tebe" 

9.  "Nema cure"

‎Partibrejkers II by PARTIBREJKERS on Apple Music 1988 / Alternative

Partibrejkers II / Spotify

PARTIBREJKERS - Partibrejkers II / HOME

The best album credited to Partibrejkers is Partibrejkers III, which is ranked number 33,688 in the overall greatest album chart with a total rank score of 19. Partibrejkers is ranked number 12,042 in the overall artist rankings with a total rank score of 36.

Best Ever Albums

NISAM BIO TU: “Nivea” (Autobiografski Roman u Nastavcima 15) Autobiografija | Autobiography | Autobiographie - 1989 godina

 

“Nivea”

 Jedno veče Igi i Grof su doveli neku prijateljicu. Počelo je sve polako, malo travice, vinjače po vinjače i Grof upita prijateljicu da li njoj nije neprijatno da se on i Igi skinu. Kako ga je pogledala ta devojka, ali njen pogled nije govorio ono što je zapravo želela. Ona je na naše iznenađenje odgovorila pozitivno, tj. da bi želela da se njih dvoje skinu i pitala je mene da li ću se i ja skinuti.

  -  Ne oni će da stripuju a ja sam maser. - odgovorio sam.

Zaista, uz muziku, Igi i Grof su polako skidali odeću. Devojka je gledala kao hipnotisana.  Ja sam je polako otkopčavao. Kada su se skinuli, oni zaigraše, sve vrteći u krug svojim pozamašnim muškim polnim organima, ponosni na iste. Devojka nije treptala . Skinuo sam joj pantalone, uživala je.

  - E'... gaćice moraš po svojoj volji ... to razumeš... - rekao sam je i pogledao upitno.

  - Da,da...razumem... - ona bez i malo dvoumljenja skinu i gaćice.

  - Igi daj Niveu...rekoh profesionalno, spreman da uradim ono što sam i rekao. Dobio sam veliku Niveu i počeo da kremu razmazujem po njenom telu. Ležala je na stomaku dok sam ja sve vreme nanosio i razmazivao kremu po njenom telu. Rekao sam joj, kada sam pola kreme istrošio, da se se okrene i legne na leđa. Poslušala je. Druga polovina velikog pakovanja Nive-e je brzo potrošena. Devojka je sjajila kao Mesec.

  - I šta sad? - upita ona.

  - Ništa sada ćemo da gledamo MTV. - rekao je ozbiljno Grof - i da večeramo , jesi gladna?

  - Pa može... a da vas pitam...

  - Kaži. - pogleda je Igi.

  - A jel' sam ja sada kurva?

  - Kako kurva, šta pričaš... pa gledala si muški striptiz kao u nekom klubu... dobila si super masažu ... za to žene plaćaju.. alo! - odbrusi joj Grof , iskrivivši lice kao da je i pomalo ljut.

  - Pa da u stvari , hahaha, kao da sam bila u Americi ... - zakikota se nevino devojka i poče oblačiti svoju garderobu koja je upijala preostalu Niveu.

Grof je navukao kuvarsku kecelju. Igi se pripremao da pomaže. Devojka i ja smo sedeli za stolom pušili , pijuckali i gledali kako oni vešto prave kobasice i krompir.

Najprijatnije smo se razišli i pozdravli sa devojkom. Ona je otišla izgleda veoma zadovoljna i vidljivo uzbuđena. Mislim da nije mogla da veruje šta joj se dogodilo.

*

  Pored svega, bogatog društvenog života, devojaka, zabave, "konzumiranja" umetnosti, filosofije i koje čega još, duboko sam osećao da mi nešto nedostaje. Nisam znao da trebam da gradim sebe preko onoga što radim a ne preko onoga što znam. Ne mislim na znanje koje predhodi svakom radu. Trebalo je doći do istine. Moje lične istine koja bi dala smisao i mom životu i smrti. Pre svakog drugog saznanja o bilo čemu trebalo je sebe prvenstveno da upoznam. Samo onaj čovek koji je sebe razumeo i video kuda ide može steći mir i značaj svog puta. Ja tada još uvek nisam duboko ulazio u sopstveni duh, nisam ni razumeo da tu trebam da tražim. Lutao sam naokolo, pun raznoraznih saznanja o stvarima koje su me interesovale ali sebe sam odatle na određen način odstranio.

 

* 

  Vratiću se u "Drveni Grad" u Košutnjaku, na taj, samo tada održan, mali, muzički fetival. Nekoliko dana pre koncerta grupe "Azra", sedeli smo za dva spojena stola, Maks, Gorf, Igi, Bope, Peri i ja. Devojke nismo zvali da izlaze sa nama, samo u izuzetnim prilikama. Od svih ljudi koje sam nabrojao, danas su živi svi osim Perija. On je kasnije nastradao na najbizarniji mogući način. Taman se smirio i sredio. Našao je i devojku sa kojom je hteo da se oženi. Upriličili su slavlje za venčanje na brodiću koji je po želji mladenaca plovio Savom. Peri je u najveselijem ali jako pijanom stanju jednostavno pao sa brodića. Voda i noć su ga progutali.

  Tada smo za stolom bili svi lepo raspoloženi. Grof je voleo da ređa ispred sebe čašice viskija koje je popio, nije dozvoljavao konobaru da ih odnese. Max se u jednom trenutku nešto zagledao i onda je naglo ustavši sa stolice glasno upitao:

  -  Jel ono Džoni?

  -  Koji bre' Džoni, pogleda ga Grof.

  -  Pa Džoni čoveče, Štuluić bre' ...

  -  A gde ? - pridignu se sa stolice Peri.

Igija nije puno zanimao Džoni, ispijao je svoj vinjak.

  -  On je! - reče Bope, prepoznavši muzičara.

  -  Dolazi ovde da sedne. - uzbuđeno primeti Maks.

  -  Pa nek sedne. - ledeno izusti Grof.

  -  A... nema mesta ovde, sad' će da vidi ... pozvaću ga kod nas. - Maks je stajao i gledao muzičara kako se približava sa rančićem na leđima.

  -  Sigurno će da sedne sa nama… - promrlja sarkastično Igi.

Džoni se približio delu gde smo sedeli i zaista je pogledavao ima li slobodnog stola. Izgledao je savim pristojno, bela košuljica sa kratkim rukavima, crvene pantalone, duga puštena kosa,  prljava brada. Maks ustade i ode do njega. Videli smo kako pričaju , kako se Džoni osmehuje i najzad kako obojica prilaze našem stolu. Džoni je pre nego što je seo pružio ruku, predstavio se kao Branimir i rukovao se  kulturno sa svima nama. Bila nam je velika čast da sa nama sedi taj čovek. Na najljubazniji mogući način on je objasnio da je došao da ugovori koncert.

Posle nekih formalnih pitanja mi smo sa njim počeli da razgovaramo bez ikakvog ustezanja o najobičnijim stvarima. Izvadio je tablicu šita i ponudio nas. Razgovor se nastavio i uglavnom smo mi pitali šta se dešava u Zagrebu dok je njega zanimalo kako je u Beogradu. Nakon sat vremena kulturno se pozdravio i otišao svojim poslom.  Koncert je ugovorio za nedelju  od svoje posete "Avala-Gradu".

Kakav je to koncert bio!  Zvučalo je ludo, masa je kao u horu nepogrešivo pevala uporedo sa Džonijem. Čak i onaj ko ne voli ovaj bend bi bio oduševljen ovim spektakularnim događajem. Svirali su do poslednjeg daha. Izlazili na tri bisa, mokri od umora. Dali su sve od sebe, izvanredno!

Neko me je tokom koncerta udario sa leđa u glavu. Nisam obraćao pažnju. Ljudi su se pentrali jedni po drugima. Malo bliže se nije moglo prići. Sve u svemu, dobro je što hitna pomoć te večeri nije imala posla na tom mestu.

Koncert se završio. Ljudi su se razilazili. Naišao sam na mog dobrog prijatelja Saleta. Sale nije znao gde se nalazi, toliko je bio pijan. Sve je išao oko mene dok sam se ja okretao za njim da vidim šta to radi. On kao da je hteo da bude sakriven meni iza leđa. Odatle je sve vreme ponavljao:

   - Nisam lep al' sam glup ... nisam lep al' sam glup !

Ovaj detalj je poslednje što pamtim vezano za tu noć.

Fine Art America

Erik Satie - Gnossienne No.1 (Extended)

Ерик Алфред Лесли Сати (франц. Eric Alfred Leslie Satie, Онфлер, 17. мај 1866 — Париз, 1. јул 1925.) је био француски композитор, пијанист и писац. Сати се као композитор појавио 1887. Себе је прозвао гимнопедист, а нешто касније (1888) написаће своја најпознатија дела „Гимнопедије“ (Gymnopédies, три композиције за клавир). За себе је још говорио да је фонометричар (неко ко мери звукове), а не музичар. Такав став је заузео пошто су га назвали „неспретним, али суптилним техничарем“ у књизи о модерним француским композиторима из 1911. Осим композиторског рада, Сати је писао за бројне часописе, од дадаистичког магазина 391 до америчког Ванити фера. Изгледа да је крајем 1880-их писао чланке под псеудонимом Вирџини Лебо (франц. Virginie Lebeau), премда је касније у животу тврдио да се увек потписивао истим именом. Сати је био изузетна фигура у париској авангарди почетком 20. века. Његов рад је био претеча каснијих музичких праваца минимализма, музике која се понавља и позоришта апсурда...

Ерик Сати

Erik Satie, original name in full Eric Alfred Leslie Satie, (born May 17, 1866, Honfleur, Calvados, France—died July 1, 1925, Paris), French composer whose spare, unconventional, often witty style exerted a major influence on 20th-century music, particularly in France. Satie studied at the Paris Conservatory, dropped out, and later worked as a café pianist. About 1890 he became associated with the Rosicrucian movement and wrote several works under its influence, notably the Messe des pauvres (composed 1895; Mass of the Poor). In 1893, when he was 27, Satie had a stormy affair with the painter Suzanne Valadon. From 1898 he lived alone in Arcueil, a Paris suburb, cultivating an eccentric mode of life and permitting no one to enter his apartment. Beginning in 1905, he studied at the Schola Cantorum under Vincent d’Indy and Albert Roussel for three years. About 1917 the group of young composers known as Les Six adopted him as their patron saint. Later the School of Arcueil, a group including Darius Milhaud, Henri Sauguet, and Roger Désormiere, was formed in his honour. Satie’s music represents the first definite break with 19th-century French Romanticism; it also stands in opposition to the works of composer Claude Debussy. Closely allied to the Dada and Surrealist movements in art, it refuses to become involved with grandiose sentiment or transcendent significance, disregards traditional forms and tonal structures, and characteristically takes the form of parody, with flippant titles, such as Trois morceaux en forme de poire (1903; Three Pieces in the Shape of a Pear) and Embryons Desséchés (1913; Desiccated Embryos), and directions to the player such as “with much illness” or “light as an egg,” meant to mock works such as Debussy’s preludes.

Suzanne Valadon (1892) Portrait: "Erik Satie" /oil-canvas

Erik Satie | French composer | Britannica

MILES DAVIS: "Official Videos"

Miles Dewey Davis III (Alton, Illinois, SAD, 26. 5. 1926. — Santa Monica, Kalifornija, SAD, 28. 9. 1991.) bio je jedan od najznačajnijih jazz glazbenika. Kao trubač, vođa banda i kompozitor, Davis je sudjelovao u gotovo svim važnijim događajima u razvoju jazza od drugog svjetskog rata do 1990-uh. Svirao je na raznim ranim bebop pločama i snimio jednu od prvih cool jazz ploća. Kasnije je bio djelomično dogovoran za razvoj modal jazza i jazz fusiona, a koji su se razvili od njegove suradnje s drugim muzičarima kasnih 1960-ih i ranih 1970-ih. Davisov su stil sviranja uspoređivali s hodanjem po ljuskama jajeta, ton mu je bio topao i senzibilan, kada je bilo potrebno rezak i oštar, a u drugim situacijama nježan i zavodnički. Često je bio proglašavan trubačem godine, njegove su brojne ploče dobivale najviše ocjene, a sastavi iz raznih razdoblja proglašavani su najznačajnijima u povijesti jazza.

Bio je konceptualist, pjesnik svog glazbala, osebujan umjetnik u vječitoj borbi s zavisnost drogama i alkoholu, osebujan, ali kontraverzan, genijalac čiju su glazbenu karijeru često zasjenile priče o čudnim odnosima sa ženama, dvojbama oko njegove homoseksualnosti i bolesti za koju su neki tvrdili da je AIDS, odnosu prema politici, rasizmu (često je i sam bio proglašavan rasistom), sukobima sa zakonom, svađama s gangsterima, zbog čega je dobio nadimak Princ tame. Volio je nositi skupocjen nakit i voziti skupe aute poput Ferrarija ili Maseratija, i otmjeno se oblačiti. Godine 1960. je bio proglašen najelegantnije odjevenim Amerikancem što je više volio od brojnih značajnih priznanja za svoj glazbeni doprinos.

Miles Dewey Davis Jr. je rođen 25. svibnja 1926. u Altonu u državi Illinois, a umro je 28. rujna 1991. u Santa Monici u Kaliforniji. Rođen u obitelji srednje klase u kojoj je otac bio zubar, majka je svirala violinu, a sestra klavir, Davis je trubu počeo svirati kao desetogodišnjak, prvu vlastitu dobio je kao trinaestogodišnjak, a već kao srednjoškolac pridružuje se školskom i lokalnim sastavima. Godine 1944. dolazi u New York gdje studira na Julliard School Of Music. No, brzo napušta studij i počinje aktivnije svirati po klubovima u 52. ulici prijateljujući s velikanima jazza poput Colemana Hawkinsa, Theloniousa Monka, Maxa Roacha i drugih...Miles Davis Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Planeta Zemlja: Najmoćnije Biljke -MAKA

 

Maka je jedinstvena po svojim medicinskim svojstvima, iako nije lek.

Sa razvojem modernog društvenog života, rad i životni stil su se promenili i ujedno doneli dosta negativnih fizičkih simptoma kod ljudi. Brzo zamaranje, nesanica ili nekvalitetan san, teško fokusiranje, problem sa plodnosti, slab libido, glavobolje i još mnogo toga, postali su uobičajene pretnje ljudskom zdravlju. Jedno od najmoćnijih prirodnih sredstava koje može pomoći u sprečavanju ili umanjivanju svih ovih simtoma je pažljivo odabrana Peruanska maka. Za maku je urađeno puno istraživanja, koja dokazuju njene pozitivne efekte na zdravlje. Ono što sledi jesu velike kliničke studije, koje bi to i potvrdile, ali već sada, stroga regulativa na nivou EU, odobrava gotovo sve zdravstvene izjave vezane za benefite i uticaj ove čudnovate biljke. Tome još doprinose i tradicionalni peruanski zapisi, kao i pozitivna iskustva miliona korisnika. Možda ceo spisak svih njenih svojstava deluje previše dobar da bi bio istinit, ali od iskustva preko nauke, zaista je gotovo sve u vezi make i potvrđeno (spisak referenci i naučnih radova za svaku tvrdnju dostupan je na našem sajtu). Povoljan uticaj na zdravlje, koji proizilazi iz uključivanja make u ishranu, svakako zavisi od njenog kvaliteta, količine koja se konzumira, kao i individualnog stanja organizma. Ono što je nedvosmisleno jeste da njeno dugoročno konzumiranje donosi boljitak svakom pojedinačnom organizmu.

Maka sadrži makaene i makademe, koji predstavljaju posebnu klasu sekundarnih metobolita pronađenih samo u u ovom korenu, koji imaju pozitivan uticaj na hormone. Takođe, maka sadrži više glukozinolata nego druga povrća (brokoli, kupus, karfiol), a oni su istraživani zbog svojih antikancerogenih, antioksidantnih i antipatogenih sposobnosti. U maki se nalaze i tri alkaloida, za koje se takođe smatra da imaju antikancerogena svojstva....

SUPERIOR MAKA - JUST SUPERIOR

Zelena Online Apoteka / Zlatna Maka

Zlatna maka kao lek

Kao lek, zlatna maka pomaže u lečenju sledećih bolesti:

– infekcije i oslabljeni imunitet – zlatna maka je odličan antioksidans koji telo rešava štetnih toksina i neželjenih čestica

– loša cirkulacija – utiče na lumen krvnih sudova i poboljšava protok krvi kroz krvne sudove

– kognitivna disfunkcija – zlatna maka poboljšava proces pamćenja i učenja, tako da starije osobe koje imaju ovu vrstu nesposobnosti, redovnom konzumacijom zlatne make mogu da poboljšaju svoje kognitivne funkcije

– umor i stres – zlatna maka ublažava simptome umora i stresa, pogotovo je blagotvorna kod kardiovaskularnih bolesnika koji često usled otkazivanja srčane funkcije imaju osećaj umora nakon i najlakših fizičkih aktivnosti

– disbalans hormona – reguliše nivo hormona koji regulišu krvni pritisak kao i nivo hormona koji regulišu termoregulaciju i odgovor organizma na stresne situacije ( tireoidnu žlezdu, eritropoetin i hormone nadbubrežne žlezde ).

– Reguliše koncentraciju joda u organizmu i sprečava preveliko taloženje joda i nastanak gušavosti

Osim lečenja bolesti, zlatna maka je idealan izbor za jačanje energije, revitalizaciju, povećanje fizičke aktivnosti, poboljšava varenje i time utiče na balansiranje telesne težine. Zlatna maka je odličan stimulator rada mozga, jak afrodizijak a usled mikroelemenata kojima je bogata, zlatna maka je odličan izvor neophodnih nutrijenata.

PRIRODNO ZDRAVO - ZLATNA MAKA

TOMMY GUARRERO: "No Man's Land" (2012 - Album)

"After his success in the world of skateboarding, Guerrero decided to pursue his musical interests and was a member of the skate rock band Free Beer and the instrumental post-rock group Jet Black Crayon. Guerrero's music touches on multiple genres, including rock, hip hop, funk, soul, and jazz. The skateboarding video game Skate has featured numerous unreleased compositions that were written and recorded by Guerrero.[citation needed] One of Guerrero's songs, "Organism", was featured in the 2005 video game Tony Hawk's American Wasteland. In 2004, Rolling Stone magazine named Guerrero's third studio album, Soul Food Taqueria (2003), #2 on its 2003 "Best of" list. At the 2013 15th Annual Transworld SKATEboarding Awards, Guerrero was the recipient of the "Legend" award—on the red carpet preceding the awards event, Guerrero stated: "I'm super grateful, that anyone really cares, to be honest. Um ... conflicted; I'm not one to rest on my laurels and it's hard to accept accolades for something you did thirty years ago, you know? I'd rather be appreciated for what I do now, but I ... I ... I'm super grateful ... I can't believe it [street skateboarding in the 21st century]. I mean the technical aspect, and the consistency, combined with that, is mind-blowing ... but just where it's at now, is, is insane; I mean, what Rodney [Mullen] sort of started, with the technical aspect, to a whole another level, you know? Making it extremely gnarly, extremely technical ... I'd hate to be growing up skating now ...Tommy Guerrero From Wikipedia, the free encyclopedia

Tommy Guerrero - No Mans Land - Amazon.com Music

NISAM BIO TU: "Grof" (Autobiografski Roman u Nastavcima 14) Autobiografija | Autobiography | Autobiographie - 1989 godina

 

"Grof"                   

  Grof je poticao iz patrijahalne porodice, gde je očeva reč bila besprekorno uvažavana sa bitnim uticajem na vaspitanje dece.

Običaji kao što su nedeljni ručak sa porodicom su bili značajni i obavezni trenutci potvrđivanja porodične harmonije. Ovo je podrazumeva se bilo najvažnije za doba kada je Grof bio još mali dečak. Takvo vaspitanje će u njemu zauvek održavati dostojanstven i odvažan stav.

  Grofa već u drugom, trećem razredu srednje škole počinju da zanimaju gluma i muzika. Zajedno odlučujemo da napravimo bend. Bio je to kratak ali lep period. Bend smo nazvali Ex Ponto, po mom predlogu a uticaju istoimene knjige Ive Andrića, koja je duboko uticala na mene. Otac mi je kupio divnu, crvenu električnu gitaru. Maks je imao bubnjeve. Bope bas gitaru. Tekstovi koje je Grof pevao su bili njegovi i moji. Vežbali smo u staroj Bopetovoj kućici. Ipak nismo to shvatili ozbiljno. Grof je otkrio svoju drugu ljubav, glumu. Pridružio se jednom od prvih poznatijih amaterskih pozorišta u Beogradu i tu je brzo postigao zapažen uspeh. Maks i Bope su se još neko vreme bavili muzikom i osnovali drugi bend. Ja sam već u to vreme počeo intenzivnije da pišem ali bez nekog određenog plana šta ću sa time što sam napisao.

  Vreme provedeno u amaterskom pozorištu je bogato i ispunjeno najrazličitijim mogućim doživljajima. Na neke od tih trenutaka ću se vratiti. Grofova angažovanost i uporan, vredan rad su obećavali uspeh. Svi smo se radovali tome i potpuno ga podržavali. Dolazili smo na predstave i na probe gotovo redovno sa njim. Grof i ja smo postajali sve bliskiji prijatelji. U isto vreme Grof je postao jako dobar prijatelj sa Igijem. Njih dvojica su nekako pronašli sebe, jedan u drugome i bili su u stanju da mesecima provode vreme neprekidno zajedno. Ono što je ovu dvojicu mladića blisko povezalo je par bitnih osobina gde su se prepoznavali i nadopunjivali. Sakriven ali nekada i otvoren cinizam, visok nivo pravovredne duhovitosti, anarhičnost u svakom smislu. Sličan pogled na život i odnos prema njemu, netolerancija po pitanju mnogih stvari i beskompromisan način utvrđivanja odnosa. Kod njih se sve to stopilo u jednu zajedničku celinu gde su oni povezali sebe jedan sa drugim, činilo se zauvek.

Ipak u budućnosti će se pokazati da su sve od navedenih premisa nedovoljne da odnos između ova dva čoveka bude neraskidiv.

Bitna i velika razlika bila je u onome što sam pomenuo na početku karakterne analize Grofa a pre toga i Igija. Igi je živeo svoju anarhičnost i nezavisnost sa velikom potrebom, eksentričnom svakako, da bude dovoljan sam sebi. Odlika ljudi koje nazivamo eksentricima između ostalog i jeste ta da jesu deo zajednice dok sa druge strane oni kategorički ne spadaju u nijednu društvenu grupaciju.  To je bilo potpuno iskreno i jasno dato na znanje. Igiju nisu bile potrebne maske za prilagođavanje, on jednostavno nije želeo da se prilagodi svetu već da svet prilagodi sebi. U tome je na neki način uspeo.

Grof je morao da se prilagođava. On je jednostavno morao da ima masku u svakom džepu i za svaku priliku. To je potpuno razumljivo u njegovom slučaju. Postoje izuzetne ličnosti kada su glumci u pitanju a da masku nose samo na bini. To su ljudi koji su glumu shvatili kao najnormalnije ponašanje! Kako je i rekao veliki Pavle Vujisić: "Ako umeš da se ponašaš, umeš i da glumiš". U tome je bila veličina pojedinaca kroz istoriju glumišta, u najprostijoj jednostavnosti i iskrenosti pred publikom. Grof nije bio potpuno iskren ni pred publikom, ni pred ljudima a pred prijateljima kako je kad želeo. Gledajući ga na bini oduvek sam imao osećaj da se on najviše igra sa samim sobom, više nego sa nama - publikom. Ovo će mu u budućnosti doneti prosečan glumački opus, gde će se on, videvši to, u strastvenoj i snažnoj želji za stvaranjem vratiti i muzici. Pokušaće da sinhronizuje ove dve vrste umetnosti. Stvoriće "muzički kabare", zanimljiv ali svakako već viđen pristup. Ali šta nije već viđeno, ne znamo kako još nismo videli ni čuli.

Najbitnije u svemu je velika usmerenost, pažnja i energija koju je Grof ispoljio iz sebe.

  Delim danas umetnost na dve vrste. Na umetnost koja služi zlu i inspiriše se zlom i na umetnost koja služi lepoti, gde je lepota zaglavlje i podsticaj a ljubav aktivni podstrekač i krajnji cilj.

  Duboko verujem da Grof u nekim trenutcima makar i kratkotrjnim,  vidi dobro sebe i zna da je oduvek bio tragač za lepotom i čovek žedan ljubavi. 

Malo ko je umeo da slavi život kao on. Uvek je znao to da ceni. Kada je nesreća pala i udarila neke od njegovih najbližih prijatelja on je znao da treba biti tamo, pored njih, njegova svest o smrti je možda njemu samom nedovoljno jasna ali je on prepoznaje i stoji na groblju... ne beži. Ipak to prisustvo je iluzija, to je podmetnuta obmana za još dublje sabijanje straha od sopstvene smrti.

Kompleksna ličnost kao što je Grof priča svoju priču. Bogati životni ciklusi do sada. Očekujem u vremenu koje sledi ostavljanje još dubljeg traga od njega za sve nas. 

"Voz" Photo: Sebastian Sava Gor

 

"HODOČAŠĆE" / "PILGRIMAGE" / Slikarstvo / Fine Art

 Moj teča, Aca-Aleksandar, je premiminuo 2021. godine  u Beogradu. Bio je ulični hodač, inženjer, slikar, ikonopisac. Njegov "hobi" je bila šetnja Beogradom. Živeo je u Cara Uroš-a i po četiri sata dnevno je hodao Beogradskim ulicama i parkovima. Vremenom, hod se usporio i sveo na dobar krug od par kilometara i bio je striktno vezan za obilazak porodice. Svoje dve unuke, koje su vremenom dobile svoju, žensku decu, posećivao je svaki dan. Najviše stariju pošto je živela na Vračaru, pred kraj života i odlazak sa Dorćola do Vračara za čoveka u kasnim sedamdesetim, nije bio lak put. Sa sinom sa kojim je živeo nikada nije mogao da uspostavi dobre odnose. Pred sam kraj života, dve godine pre smrti, sin ga je smestio u starački dom, gde je bez previše poseta i završio svoj život. Ova slika je rađena na njegovom platnu, koje mi je dao i posvećana je njemu.

 

Filmski Meni: Another Round - Druk (original title) - Још једна тура (2020)

"Another Round (Danish: Druk, "binge drinking") is a 2020 comedy-drama film directed by Thomas Vinterberg, from a screenplay by Vinterberg and Tobias Lindholm. An international co-production between Denmark, the Netherlands, and Sweden, the film stars Mads Mikkelsen, Thomas Bo Larsen, Magnus Millang, and Lars Ranthe. The film had its world premiere at the Toronto International Film Festival on 12 September 2020, and was released in Denmark on 24 September 2020 by Nordisk Film. At the 93rd Academy Awards, the film won for Best International Feature Film and was also nominated for Best Director. It also won BAFTA Award for Best Film Not in the English Language and European Film Award for Best Film, and was nominated for the Golden Globe Award for Best Foreign Language Film.

Another Round (film) From Wikipedia, the free encyclopedia

"Druk je novi film danskog autora Tomasa Vinterberga koji je napoznatiji po radovima Festen i Jagten. Pre nekoliko dana ovaj film je bio apsolutni pobednik na dodeli Evropskih filmskih nagrada kada je odneo pobede u kategorijama najbolji film, režija, scenario i glavni glumac. Vinterberg je na filmu radio sa svojom ćerkom Anikom, koja je nažalost stradala u saobraćajnoj nesreći četvrtog dana snimanja, a pojedine scene su snimljene u njenoj školi sa drugarima iz razreda.

Radnja filma prati četvoricu sredovečnih srednjoškolskih profesora Martina (Mads Mikkelsen), Tomija (Thomas Bo Larsen), Petera (Lars Ranthe) i Nikolaja (Magnus Millang) koji se bore sa nemotivisanim đacima i osećajem da su im životi postali dosadni. Na proslavi Nikolajevog 40. rođendana počinju razgovor o psihijatru Finu Skarderudu koji ima teoriju da je čovek rođen sa 0,5 promila alkohola u krvi manje nego što je potrebno jer nas upravo ta količina čini kreativnijim i opuštenijim. Odlučuju se da testiraju njegovu teoriju sa dva osnovna pravila – da ne prelaze 0,5 promila i da ne piju posle 20 sati…

Druk / Another Round (2020) 21/12/2020 by Siniša Stajić

Storyline:

There is a theory that man is born with half a per mille too little. That alcohol in the blood opens the mind to the outside world, problems seem smaller and creativity increases. We know it well; after the first glass of wine, the conversation lifts, the possibilities open up. Martin is a high school teacher. He feels old and tired. His students and their parents want him terminated to increase their average. Encouraged by the per mille theory, Martin and his three colleagues throw themselves into an experiment to maintain a constant alcohol impact in everyday life. If Churchill won World War II in a dense fog of spirits, what could the strong drops do for them and their students? The result is positive in the beginning. Martin's class is in a different way now, and the project is being promoted to a real academic study with the collection of results. Slowly, but surely, the alcohol makes the four friends and their surroundings loosen up. The results are rising, and they really begin... Written by Kenneth Kjær

Још једна тура (2020) Druk (original title) 1h 57min | Comedy, Drama | 24 September 2020 (Denmark)

Another Round

 (1,916)

1 h 56 min

2020

X-Ray

18+

Four friends, all teachers at various stages of middle age, are stuck in a rut. Unable to share their passions either at school or at home, they embark on an audacious experiment from an obscure philosopher: to see if a constant level of alcohol in their blood will help them find greater freedom and happiness.

Directors: Thomas Vinterberg

Starring: Mads Mikkelsen, Thomas Bo Larsen, Magnus Millang

Genres: Comedy, Arthouse, Drama

Subtitles English [CC]

Audio languages: Dansk

Watch Another Round | Prime Video - AMAZON

Top Tracks: Billy Mahonie - Topic / Post-Rock

Billy Mahonie

"Formed in 1997, the original line-up consisted of Gavin Baker (guitar), Howard Monk (drums), Hywell Dinsdale (bass and guitar) and Kevin Penney (bass). Their first release was on the Fierce Panda record label, a split-single with Rothko, followed by a release on the Fierce Panda offshoot Livid Meerkat and an EP on Gold Hole Recordings. By 1999 they had signed with Too Pure, who released their debut album 'The Big Dig'. That year they also recorded their first of two Peel Sessions, and toured Europe. Despite good reviews for The Big Dig, they were dropped by Too Pure, only for Southern Records to pick them up, and release the album What Becomes Before in 2001. The band took a break after a second European tour in autumn 2001. In 2003, a third album Dust was released on Tritone Records, with a new line-up of Baker and Monk joined by Duncan Brown (bass) and Anthony Barratt (guitar). A collection of singles and other rarities, Found, was released in 2005 on Oof Records. The band played a few shows in 2004, 2005 and 2006 with mixture of line-ups and then took a break from live work. A compilation of demos, out takes and singles entitled Exhale on Mare Street came out on Unlabel in 2007 and was re-released in 2010 having been remastered with a couple of extra tracks included. A fourth album BM came out in autumn 2009. The album was recorded by just Baker and Monk and was released on Static Caravan as a limited lathe-cut record and download. The original line-up of Baker, Dinsdale, Monk and Penney played selected shows in 2009, 2010 (Audioscope Festival) and 2014 (The End Festival)...

Billy Mahonie From Wikipedia, the free encyclopedia

Billy Mahonie @Billymahonietheband - Facebook

Billy Mahonie - Profile: English instrumental rock group. Genre: Post-Rock

Original line-up : Gavin Baker (guitar), Hywell Dinsdale (bass, guitar), Kevin Penney (bass), Howard Monk (drums) from 1997 and 2001. Between 2002 and 2004 Dinsdale and Penney were replaced. 

Vinyl and CD...

Billy Mahonie - Discogs

SPOTIFLY - BILLY MAHONIE