NISAM BIO TU: "Pištolj i Pas" (Autobiografski Roman u Nastavcima 18) Autobiografija | Autobiography | Autobiographie - 1989 godina

" Pištolj i Pas"

Igi je od nekoga dobio pištolj. Od malena je sukpljao časopise o oružiju i bio je veoma uzbuđen što napokon drži pravi pištolj u rukama. Mene oružije nikako nije interesovalo i nisam imao želju ni da vidim pištolj koji je dobio. Sada kada se prisetim čak se malo i čudim takvoj nezainteresovanosti. On se nije šetao naokolo sa oružijem u rukama, niti ga je pokazivao bilo kome i pištolj je dobio pod uslovom da ga vrati. Potpuno besmisleno i krajnje opasno i jako glupo od strane onoga ko mu je pištolj dao. Ko i zašto mu je dao pištolj, nisam pitao, niti me je zanimalo.  Igi je znao da me nikada ništa nije interesovalo a da ima veze sa oružjem, ratovima, vojskom ili bilo čime sličnim. Nijedan od gomile njegovih časopisa o modernom oružanju nisam nikada uzeo u ruke. Po naslovnicama sam video šta ga interesuje i smatrao sam da je to njegova lična stvar.

  Reagovao bih, podrazumeva se, ako bi pištolj poneo sa sobom kada bi negde zajedno izašli. Reagovao bih i kada bi njime mlatio po stanu. Ali ništa od toga se nije dešavalo. On je pištolj sakrio negde na sigurno mesto i mogu se kladiti da mu je služio da noću prošeta do šume i tamo opali po koji metak. Neprijatelje nikakve nije imao, društvo sa kojim se družio uključijući i mene nije imalo dodirnih tačaka sa takvom pričom ali je Igi upoznao i "novo društvo" koje je bilo nešto sasvim drugo i suprotno od svega što smo bili Grof, Maks, Bogi i ja. On nije voleo da poziva mene , niti sam ja želeo da me poziva kod sebe, kada bi se viđao sa "novim društvom". Jednostavno to su bili momci čiji su životi, nastojanja, interesi bili okrenuti u apsolutno suprotnom smeru od mog.

  Bogi je imao lepog psa. Nisam siguran tačno ali mislim da je to bio rotvajler. Pametan, odan ali star pas. Pomenuo mi je par puta da mu se pas strašno muči, imao je rak. Novac za veterinara nije imao i puno je razmišljao o tome da li da ga uspava. ali ni za to nije imao novca. Živeo je bez oca, sa majkom i dva brata. Kada smo izlazili imao je novaca za ulaz u klub i tek za jedno pivo do dva.

  Primetio sam da se Bogi, nekoliko dana pre nego što se dogodilo ono što želim da opišem, dugo savetovao sa Igijem oko nečega. Već sam napisao da sam svoju pisaću mašinu, ne retko, nosio kod njega. Kucao sam i u pauzama pogledavao njih dvojicu koji su ozbiljnih lica razmatrali nešto važno. Bogi je klimao glavom, Igi je širio ruke. Ni tada nisam pitao šta se dešava. Jednostavno ja nisam puno voleo da pitam šta ko radi, misli ili namerava, ali očigledno je bilo da se njih dvojica dogovaraju oko nečega, za šta sam unapred mislio, da ja tu nemam šta da tražim.

  Bilo je prijatno letnje veče kada je Bogi došetao i ušao kod Igija, na uzici držeći svog psa. Tada sam shvatio zašto ga je doveo. Ipak nisam verovao da će se zaista usuditi da urade što su nameravali. Pas je izgledao jako tužno i videlo se da je bolestan. Jedva je hodao i šetnja mu nije prijala, obliven znojem i gušeći se u peni on je čim je ušao u stan legao, iznemogao na pod. U stanu su pored Igija i Bogija bili i Grof, Duki i Igijev komšija Aca. Tada su Bogi i Igi izložili ono što su razmatrali nekoliko dana pre toga.

  - Zamolio sam Igija da ubije Bena... - Bogiju je malo drhtao glas.

  - Jesi ti normalan?! - Sa fotelje je skočio Aleksandar, komšija, koji je i sam imao psa.

  - Sedi Aco... pusti Bogija da završi. - Mirno ga je opomenuo Igi.

  - Znate šta... Ben već pola godine umire polako, cvili i dan i noć od bolova, više ne znam šta da radim sa njim, tužno mi je da ga gledam i slušam, hteo sam da ga uspavam ali nemam šta pristojno da pojedem neki put kod kuće a tek ne za uspavljivanje. Pričao sam sa Igijem i zamolio sam ga da Benu skrati muke, tako su i konje ubijali zar ne? - tu se na njegovim usnama pojavi mali kez, znak da mu nije svejedno i da traži podršku.

  - Radite šta hoćete... i ja imam psa i ne znam kako bih postupio da ga slušam svaki dan kako se muči. - Grof je svoje rekao i dalje ništa nije komentarisao.

  - Pa kako mislite to da uradite? Mislim nemoj da se međusobno poubijate. - dodao sam zamišlajući kako Igi promašuje i pogađa Bogija u nogu.

  - Odlučite šta hoćete... ja sam pištolj uzeo da ga sklapam i rasklapam i moram da ga vratim prekosutra. Dobio sam tri metka da ih ispucam u šumi... diže mi adrenalin taj osećaj. Ovo što moram da pucam u psa sam dva dana odbijao ali Bogi je bio uporan. Evo pas je tu i on mu je vlasnik pa neka priča šta hoće da radim.

Aca je skočio sa stolice, nešto je hteo da kaže, pas je teško zacvilio, pustio je iz sebe tužan zvuk koji poziva u pomoć. Niko više ništa nije pričao. Kocka je bačena. Svi smo izašli napolje.

U šumu su sa psom krenuli Bogi, Igi, Grof i Duki. Aca i ja smo ostali da ih čekamo na klupi ispred šume. Ni on ni ja nismo imali namere to da gledamo. Shvatao sam Bogija ali nisam bio nikako raspoložen da se nađem u situaciji koja je sledila. Vreme se usporilo, ništa se nije čulo. Aca i ja smo posmatrali kako igraju senke drveća. Duvao je tih vetar, donosio je miris šume. Tada kao grom odjeknu pucanj i razbi tišinu.

  - Ludilo! - brecnuo se Aca.

Čekali smo da se pojave "junačine", kada se iznenada i neočekivano začuo, drugi i odmah za njim treći pucanj.

  - Brate ovi se poubijaše. - Aca je skočio i zurio u mrak.

  - Nemam pojma šta bi. - nisam bio ravnodušan.

I dalje smo čekali. Četvorka se nije pojavljivala iz šume.

  - Da idemo po njih... ko zna šta se desilo... zašto je tri puta pucao? – Aca se uspaničio.

  - Nemam pojma ali nema svrhe da lutamo po mraku tamo. Moramo da sačekamo još malo. - Počeo sam da se šetkam u krug. Tada iz šume izjuri Ben. Strašan prizor. Pas je bio obliven krvlju. Tračao je ka nama ali kada nas je ugledao skrenuo je i nastavio da trči ulicom koja je vodila uz brdo ka Avala-gradu. Aca je pokrio lice rukama.

  - Mamu vam jebem glupu... da vam jebem mamicu glupavu !!! - psovao sam na glas i nisam znao šta ću od sebe.

Nakon desetak minuta što je bilo predugo i previše , njih trojica se pojaviše na izlazu iz šume.

  - Šta uradiste bre to budale... budaletine glupave !!! - vikao sam kao da sam na stadionu.

Prišao mi je Bogi.

  - Jesi video Bena... promašio je... tri puta je promašio...

  - Ma nosi se u pičku materinu!!! - rekoh krajnje besan - eno ti psa gore... prati krv pa ćeš ga lako naći.

Prišli su nam i ostali. Bogi je otišao da traži psa. Grof i Duki su prošli bez reči i otišli u stan.

  - Šta uradi bre majmune jedan. - prvi je Aca napao Igija.

  - Pogodio sam ga tri puta i nije pao, otrgnuo se i pobegao. - Igi je drhtao čitavim telom. Majca i pantalone su mu bile poprskane psećom krvlju. Zapalio je cigaretu krvavim rukama koje su se tresle.

  - Ajde idemo gore. - nisam hteo da ga maltretiram. Njegov pogled je bio užasnut, zenice jako široke, činilo mi se da mu se nešto te noći dogodilo u šumi što neće više nikada zaboraviti. Sedeli smo ćutke čekavši da se pojavi Bogi. Dugo smo ga čekali, možda dva, do tri sata. Bez razgovora, bez muzike. Prvi put takva zloslutna tišina u tom stanu. Bogi se pojavio oko tri ujutru. Ušao je na vrata beo kao kreč. Bio je potpuno krvav, lice, garderoba, ruke. Pitao je tiho Igija da li ima nešto da mu da da se presvuče.

  - Šta je sa psom? - pitao ga je Grof.

  - Našao sam ga na trotoaru... popeo se skoro do Nove Skojevske...tu je ostao da leži još živ... legao sam pored njega, zagrlio ga i čekao da iskrvari, da umre. - poslednje Bogijeve reči su se ugušile u suzama.

  - Jebem vam sve po spisku... lepo sam vam rekao da to ne radite, povraća mi se! - Aca je ustao i izašao napolje.

I Grof je malo zatim otišao kući.

Bogi se istuširao i seo na fotelju ne progovorivši ni reč. Igi isto tako.

  - Nemojte misliti da vas kritikujem... - pokušao sam da malo ublažim čitavu sliku. - Jedan metak je mogao da bude sasvim dovoljan ali taj metak je morao doći od strane onoga ko zna šta radi... vi niste znali, očigledno šta radite. Postoji puno trenutaka u životu gde se pametni ljudi uče na sopstvenim greškama, ako je to za utehu o tome bi trebali da ozbiljno razmišljate ubuduće. - Nisam više imao šta da kažem, čak mi je i to što sam rekao izgledalo suvišno i glupo ali to su bile reči za doviđenja, što se tiče te noći.

  Igi je bio jako neraspoložen narednih dana. Nije nigde izlazio ali nije bio ni za to da se vidimo. Naredna situacija desila se nedelju, dve,  posle ubistva psa. Sedeli smo ovog puta kod Dukija.

Igi, Duki, njegov mlađi brat i Doktor. Doktor je bio veoma talentovan basista. Dobio je svoj nadimak tako što je većina najkvalitetnije muzike koju smo dobili u to vreme poticala od njega. On je to veče pio tešku rakiju koju je izneo Duki. Nije progovarao ni reč, inače je uvek bio lepo raspoložen i šaljiv. U jednom trenutku zakrvavljenih očiju on pogleda Igija.

  - Znaš li ti šta bih ti uradio da sam bio tamo, kada si pucao u psa?

Igi nije pokazivao znake straha pred starijim i jačim čovekom.

  - Šta? - pitanje i ujedno odgovor su bili krajnje drski. Njihovi pogledi su govorili da se ništa lepo neće dogoditi.

  - Polomio bih ti vrat, majmunčino glupa... to bih uradio!

  - Mislim da ti ne bi pošlo za rukom pošto bih ti pre toga razneo mozak.

Doktor naglo ustade ali i Igi u isto vreme. Doktor je pokušao da udari Igija ali je nekako promašio, zateturao se unazad i oborio Dukijev jedini i skupoceni muzički stub. Igi bio na vratima kada Doktor dobaci:

  - Bežiš pičko a?! - Doktor je krenuo za njim.

  - Seljačino glupa, praviš žurku i na vratima lepiš cedulju da se gosti obavezno izuju... marš bre u pičku materinu a sada idem da...ali budi siguran da ću da te isečem kao puter ako mi priđeš bilo kada i bilo gde.

Igi je strčao niz stepenište i krenuo kući, potrčao sam za njim osećajući da nema nameru tamo i da ostane. Suviše je besa iskočilo iz oba momka. Igi je odmah kako je ušao na vrata uzeo staru ali jako opasnu mačetu.

  - Ne, nikako...ostavi to čoveče jesi normalan. - Smirivao sam ga koliko god sam mogao. Na kraju on pristade da sedne.

  - Idem do Dukija, brzo ću. - morao sam da vidim šta se kod njega dešavalo.

Katastrofalan prizor. Doktor je dosta stvari porušio kod Dukija. Bio je strašno pijan. Videh tada kako iz flaše ispija poslednju kap alkohola i odmah zatim kako flašu razbija sebi o glavu. Gusta krv mu prekri lice...