Mister anonimus, stanovnik velegrada, ponovo medju nama – kratke priče”Noć slomljenih strela” Sebastijana Sava Gor-a
Anarhizam se danas modernizovao a urbani buntovnik konformizovao. Svetska revolucija nije uspela, ostalo nam je da sami vodimo svoje bitke a ostao nam je i andergaund (underground). Pred nama je jedan andergraund opredeljen mlađi beogradski pesnik, rok muzičar i pisac, Sebastijan Sava Gor, koji nam u ovoj svojoj seriji kratkih priča pripoveda o urbanizovanim ambijentima Megalopolisa III, megalopolisa nužnosti, za razliku od futurističko-tehnicističkog Megalopolisa I, megalopolisa želje – Metropolisa, Frica Langa (Fritz Lang, 1890-1976), nikad ne ostvarenog, i Megalopolisa II - tepih-urbanizacije iz šezdesetih godina prošlog veka koja je obećavala “posao i stan za svakog”, ali neuspešno, što se kasnije uspostavilo i kao utopija. Andergraund je ovde važan kao jedini nastavak ideja o Svetskoj /modernoj/ revoluciji, nastalih na zdravoj osnovi Spenserovog konzervativnog anarhizma (Herbert Spencer 1820 –1903)sa krilaticom: “The Man versus the State / Čovek protiv države/”, a koji se takođe nikad nije realizovao kao “naivan”. Dok su se u medjuvremenu pojavile ideje o globalizaciji sveta i društvu bez države, ovaj umetnički pravac, mada naizgled globalistički, zapravo je jedini ostao anarho-podrivački i ima za krajnji cilj da podrije sve društvene sisteme, aparature i establišmente, bilo koje vrste, pošto ih smatra za prodate i pokvarene..."
***
Recension for book - Sebastian Sava Gor : “The night of broken arrows”, Belgrade, 2014, short stories about urban man. Text is analysing urban man today, and find, in this short stories, it is quite different from the urban man of Megalopolis I / Metropolis of Fritz Lang - megalopolis of wishes/, and the urban man of Megalopolis II / massive felt-urbanisation from 1960 - urbanisation of disappointment/. Conclusion is that today we have Megwith cult of fun and games/ and that writer fight against that... fight for more nature and more "natural life"/ in yourself, everyday life, love.../
„...da je na Zemlji sve racionalno, ništa se ne bi ni događalo...“
- Fjodor Mihajlovič Dostojevski
Objektivna neracionalizacija je postala opšta pojava i u tom smislu egzistencija je ugrožena.
Tražeći, kao hodajući kroz mrak, autor uspeva da iracionalno, nadrealno, podsvesno, lično i kolektivno nesvesno, osvetli i da kroz sopstvenu prizmu, realizuje specifičnu i novu lingvističku formu, nov, literarni stil, kojim nam. predstavlja zbirku poezije, tako otvoreno slikovitu, bez poređenja, koketiranja, sa bilo kakvim
autoritetima, koja postavlja jako bitna pitanja, prvenstveno pitanja koja se tiču naše zajedničke egzistencje.
Na veoma jedinstven i snažno poetičan način, Sebastian Sava Gor uspeva da pretvari nadrealno u egzizstencijalno.
Mister anonimus, stanovnik velegrada, ponovo medju nama – kratke priče”Noć slomljenih strela” Sebastijana Sava Gor-a
Anarhizam se danas modernizovao a urbani buntovnik konformizovao. Svetska revolucija nije uspela, ostalo nam je da sami vodimo svoje bitke a ostao nam je i andergaund (underground). Pred nama je jedan andergraund opredeljen mlađi beogradski pesnik, rok muzičar i pisac, Sebastijan Sava Gor, koji nam u ovoj svojoj seriji kratkih priča pripoveda o urbanizovanim ambijentima Megalopolisa III, megalopolisa nužnosti, za razliku od futurističko-tehnicističkog Megalopolisa I, megalopolisa želje – Metropolisa, Frica Langa (Fritz Lang, 1890-1976), nikad ne ostvarenog, i Megalopolisa II - tepih-urbanizacije iz šezdesetih godina prošlog veka koja je obećavala “posao i stan za svakog”, ali neuspešno, što se kasnije uspostavilo i kao utopija. Andergraund je ovde važan kao jedini nastavak ideja o Svetskoj /modernoj/ revoluciji, nastalih na zdravoj osnovi Spenserovog konzervativnog anarhizma (Herbert Spencer 1820 –1903)sa krilaticom: “The Man versus the State / Čovek protiv države/”, a koji se takođe nikad nije realizovao kao “naivan”. Dok su se u medjuvremenu pojavile ideje o globalizaciji sveta i društvu bez države, ovaj umetnički pravac, mada naizgled globalistički, zapravo je jedini ostao anarho-podrivački i ima za krajnji cilj da podrije sve društvene sisteme, aparature i establišmente, bilo koje vrste, pošto ih smatra za prodate i pokvarene..."
***
Recension for book - Sebastian Sava Gor : “The night of broken arrows”, Belgrade, 2014, short stories about urban man. Text is analysing urban man today, and find, in this short stories, it is quite different from the urban man of Megalopolis I / Metropolis of Fritz Lang - megalopolis of wishes/, and the urban man of Megalopolis II / massive felt-urbanisation from 1960 - urbanisation of disappointment/. Conclusion is that today we have Megwith cult of fun and games/ and that writer fight against that... fight for more nature and more "natural life"/ in yourself, everyday life, love.../
Đorđević je izašao da prošeta uz reku, želeo je da razbistri glavu ali Sunce je bilo strašno neprijatno. Došao je do reke, primetio je
da nivo reke opao. Strašna je vrućina i zbrka u glavi, zakjučio je. Đorđević se zamislio i nije primetio Petronijevića, koji se takođe zamislio. došlo je do "čeonog sudara". Dva čovek se uhvatiše za svoje glave. Udarac je bio silovit. Dorđević je odlučio da se smesta vrati kući. Kada je došao do svog stana, otkrio je da je izgubio svoje ključeve. Pade mu na pamet da su ključevi ispali najverovatnije "tamo"... kod "čeonog sudara" , pored reke.
I dalje je bez razloga pretresao džepove, kada ču glas, iza sebe u hodniku:
- "Njihov preferans je bio zaista
uzbudljiv". Đorđević je pogledao niz hodnik ali ne vide nikoga. Ženski glas... rečenica izgovorena uz smeh i uz još nečije kikotanje.
Dorđević je razmišljao da li da se vrati na reku i potraži ključeve kada ponovo začu, ovoga puta, muški glas iza svojih leđa:
- "Šta radiš
ovde?!" - Đorđević se prepade i odmah zakuca
komšiji na vrata.
Komšija je otvorio.
-Puštaj unutra brzo! Đorđević ulete kod komšije.
-Šta se dešava? - komšija je uvek bio pripit, jednim okom je gledalo u Đorđevića dok je drugo oko gledalo ka plafonu.
-Ne
pitaj…neko mi se šunjao iza leđa…daj rakiju.
Komšija ode po rakiju. Đorđević popi dve čaše naiskap.
-Da razvalimo bravu...izgubih
proklete klučeve...
Razvališe bravu uz prisustvo starije gospođe Olge, koja je čula buku
i jedva čekala priliku da izađe. Svi popiše još po dve rakije, koju je ovog puta
donela gospođa Olga.
Đoršević je dosta pijan ušao u svoj stan. Zalupio je vratima koja
su ostala nezaključana i poluotvorena, bez brave, a on je ušao u spavaću sobu i
bacio se na krevet.
-Kako je tako je. – pomislio je
pijano i ravnodušno ali tada ponovo i jasno ču glas zbog koga je momentalno kao
oparen skočio sa kreveta:
-Pravim smisao iz haosa, da li ti to odgovara?
Đorđević od straha zakorači unazad i pade kroz
vreme i prostor, svestan toga da će njegova realnost u budćnosti, biti potpuno izmenjena...
Meaning In Chaos
Đorđević went out for a walk along the river. As he moved, he noticed that the river was beginning to dry up. The water level was dropping and Đorđević was able to cross to the other side of the river. When he reached the other side, he saw several people sitting on chairs, with worried faces. He approached one of them and asked what was going on. The man told him that the sun was too hot and that's why the river started to dry up. Đorđe was deep in thought and decided to return home. When he got to his apartment, he found he had lost his keys. He started to search his pockets when he heard a voice behind him in the corridor:
- "Their poker was really exciting". Đorđević looked down the hall and saw no one.
- "What are you doing here?" - Đorđević heard a voice behind him again. This time he was scared and knocked on his neighbor's door.
The neighbor opened it.
- Let me in quickly! Đorđević burst into the apartment.
- What happened?
- Don't ask...someone sneaked up behind me...give me the brandy.
The neighbor went to get brandy. Đorđević drank two glasses.
- Let's break the lock...I lost the damn keys...
They broke the lock in the presence of the elderly lady Olga, who heard the noise and couldn't wait for the chance to get out, they each took two more brandies, which this time Mrs. Olga had brought.
Đoršević entered his apartment quite drunk. He slammed the door, which remained unlocked and half-open, without a lock, and he entered the bedroom and threw himself on the bed.
- As it is, it is. - he thought drunkenly and indifferently, but then he again and clearly heard a voice that made him immediately jump off the bed as if scalded:
- I'm making sense of chaos, does that suit you?
Đorđević steps back in fear and falls through time and space, aware that his reality will be completely changed...
****
Signification dans le chaos
Đorđević est sorti se promener le long de la rivière. En se déplaçant, il remarqua que la rivière commençait à s'assécher. Le niveau de l'eau baissait et Đorđević a pu traverser de l'autre côté de la rivière. Lorsqu'il atteignit l'autre côté, il vit plusieurs personnes assises sur des chaises, les visages inquiets. Il s'est approché de l'un d'eux et lui a demandé ce qui se passait. L'homme lui a dit que le soleil était trop chaud et que c'est pourquoi la rivière a commencé à s'assécher. Đorđe était plongé dans ses pensées et a décidé de rentrer chez lui. Arrivé à son appartement, il constate qu'il a perdu ses clés. Il commença à fouiller ses poches lorsqu'il entendit une voix derrière lui dans le couloir :
- "Leur poker était vraiment excitant". Đorđević regarda au bout du couloir et ne vit personne.
- "Que fais-tu ici?" - Đorđević a de nouveau entendu une voix derrière lui. Cette fois, il a eu peur et a frappé à la porte de son voisin.
Le voisin l'ouvrit.
- Laissez-moi entrer rapidement ! Đorđević fait irruption dans l'appartement.
- Ce qui s'est passé?
- Ne demande pas... quelqu'un s'est faufilé derrière moi... donne-moi le cognac.
Le voisin est allé chercher du cognac. Đorđević a bu deux verres.
- Cassons la serrure... J'ai perdu les maudites clés...
Ils ont cassé la serrure en présence de la vieille dame Olga, qui a entendu le bruit et n'a pas pu attendre l'occasion de sortir, ils ont chacun pris deux autres cognacs, que cette fois Mme Olga avait apportés.
Đoršević est entré dans son appartement complètement ivre. Il claqua la porte, qui resta ouverte et entrouverte, sans serrure, et il entra dans la chambre et se jeta sur le lit.
- Comme c'est, c'est. - pensa-t-il ivre et indifférent, mais il entendit à nouveau clairement une voix qui le fit immédiatement sauter du lit comme s'il était ébouillanté:
- Je cherche du sens dans le chaos, ça te va ?
Đorđević recule dans la peur et tombe à travers le temps et l'espace, conscient que sa réalité sera complètement changée...
„...da je na Zemlji sve racionalno, ništa se ne bi ni događalo...“
- Fjodor Mihajlovič Dostojevski
Objektivna neracionalizacija je postala opšta pojava i u tom smislu egzistencija je ugrožena.
Tražeći, kao hodajući kroz mrak, autor uspeva da iracionalno, nadrealno, podsvesno, lično i kolektivno nesvesno, osvetli i da kroz sopstvenu prizmu, realizuje specifičnu i novu lingvističku formu, nov, literarni stil, kojim nam. predstavlja zbirku poezije, tako otvoreno slikovitu, bez poređenja, koketiranja, sa bilo kakvim
autoritetima, koja postavlja jako bitna pitanja, prvenstveno pitanja koja se tiču naše zajedničke egzistencje.
Na veoma jedinstven i snažno poetičan način, Sebastian Sava Gor uspeva da pretvari nadrealno u egzizstencijalno.
Сценарио Сема Шепарда је једноставан, али моћан. Дијалози су минималистички, али свака изговорена реч носи тежину и значење. Филм не суди својим ликовима, већ их приказује као несавршене људе који траже искупљење и смисао у свету пуном апсурда и неспоразума.
"Paris, Texas" је филм који нас подсећа на људску способност за промену и опрост. То је прича о поновном проналажењу себе и својих вољених, о потрази за местом којем припадамо. Вендерсово ремек-дело је безвременско, универзално и дубоко дирљиво. Прича о самоћи... напуштености, љубави и нади...
За све љубитеље филма, "Paris, Texas" је незaобилазно, нудећи дубоко људску причу испраћену феноменалном фотографијом...
"Paris, Texas," directed by Wim Wenders, is one of those rare cinematic masterpieces that leaves an indelible mark on the viewer through its visual style and emotional depth. This film is a true gem in cinema and deserves every accolade it receives.
The story follows Travis Henderson, a man lost in his personal demons, who reappears after four years of absence, trying to reconcile with his past and reconnect with his son. With exceptional care, Wenders guides the viewer through an emotional journey, exploring themes of redemption, family, and loneliness.
One of the most outstanding elements of the film is the cinematography by Robby Müller. His camera captures the vast landscapes of the American Southwest, transforming them into beautiful yet harsh scenes that perfectly reflect the inner state of the characters. Every frame is meticulously composed, creating visual poetry that lingers with the viewer long after the film ends.
Harry Dean Stanton, in the role of Travis, delivers one of the most touching and authentic performances of his career. His subtle acting allows the audience to feel every nuance of pain, regret, and hope that his character experiences. Nastassja Kinski's performance as Jane, Travis's estranged wife, is equally impressive, adding layers of complexity to their relationship.
Sam Shepard's screenplay is simple yet powerful. The dialogues are minimalist, but every spoken word carries weight and meaning. The film does not judge its characters but portrays them as imperfect individuals seeking redemption and purpose in a world full of mistakes and misunderstandings.
"Paris, Texas" is a film that reminds us of the human capacity for change and forgiveness. It is a story about rediscovering oneself and one's loved ones, about the search for a place to belong. Wenders' masterpiece is timeless, universal, and profoundly moving, leaving the viewer with a sense of hope and understanding.
For all film lovers, "Paris, Texas" is an essential experience that transcends the boundaries of time and space, offering a deeply human story told through beautiful imagery and unforgettable characters.
.jpg)
