Best Albums Ever: Johnny Thunders & The Heartbreakers "L.A.M.F." (1987) punk, punk rock, rock & roll

The Heartbreakers,

 sometimes referred to as Johnny Thunders and the Heartbreakers, were an American punk rock band, formed in New York City in 1975. The band spearheaded the first wave of punk rock.

The Heartbreakers From Wikipedia, the free encyclopedia

L.A.M.F. is the only studio album by the American band The Heartbreakers, which included Johnny Thunders, Jerry Nolan, Walter Lure and Billy Rath. The music is a mixture of punk and rock and roll

L.a.m.f.: The Lost '77 Mixes' (remastered) Johnny Thunders & the Heartbreakers

"Nisam Bio Tu" Autobiografski Roman. 1989-1992 - Beogead, Srbija, bivša SFRJ. | "I Wasn't There" Autobiographical Novel. 1989-1992 - Beogead, Serbia, former SFRJ | "Je n'étais pas là" Roman autobiographique. 1989-1992 - Beogead, Serbie, ex-RFSY

"NISAM BIO TU", je autobiografski roman čija je radnja smeštena u priod, od leta 

1989. godine, do samog početka 1992. godine, u Beogradu. Period koji se vezuje za početak i raspad bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Iz ličnog poimanja stvarnosti u to vreme i sa pogledom na svet, tadašnjeg dvadesetogodišnjaka, adolescenta, koji je tek završio četvrti razred srednje škole. Iz ugla mladića koga nije interesovala politika, društveno-socijalna stvarnost, moralne i opšte odrednice u vremenu i prostoru, gde se nalazio. Opisan je život koji je bio okrenut na drugu stranu, ka umetnosit, muzici, filmu i koji je podrazumevao jaku težnju ka potpunoj slobodi.  Opisuju se godine koje su navedene i napor, svesni, nesvesni, misleni i duhovni, da se te godine, tada razumeju, ali da se od njih napravi i otklon, koji je jedino bio štit od objektivne stvarnosti u to vreme.  

Ovaj autobiografski roman je napisan, filmskim narativom u povezanim pričama, koje prate neodvojivo jedna drugu. Autobiografija bi trebala da ima nastavak i autor navodi da je "Nisam Bio Tu" (1989-1992)",  prvi tomknjige. 

Oni koji su pratili i čitali priče po numerisanim brojevima od 01 do 42, sada mogu jednostavno posetiti i stranicu na samom blogu, gde je roman sada izdat kao celina.

Za čitanje celog romana :

 "Nisam Bio Tu" Autobiografski Roman (prvi tom) 1989-1991

Hvala na praćenju!    

Sebastian Sava  Gor

Biografija:

Sebastian Sava Gor……………… Sebastian Gorenjak , rođen 1971 u Beogradu. Završio Petu Beogradsku gimnaziju u Beogradu i započeo studije prava koje uskoro napušta. Upisuje filmsku režiju na BK Akademiji u klasi Slobodana Šijana. Piše poeziju i kratke priče od prvog razreda srednje škole.

Izdao prvu zbirku poezije 2007. godine. Naslov zbirke je “ POLJUBAC ŽENE ZMAJA” u ediciji: “Gospođe iz Vinče” , glavni urednik knjige je Jadranka Ahlgren , Recezent  Boško Mandić. Promocija knjige održana je u SKC-u 2008 godine.

Drugu zbirku, kratkih priča izdaje 2014.godine. Naslov zbirke je “NOĆ SLOMLJENIH STRELA” u ediciji “Mrak Štampa”, glavni urednik je Sebastiajan Gorenjak, Recezent Jadranka Ahlgren. Promocija knjige je održana 2014 u Leila Records, sa koncertom, autorovog benda EX EX.

Treću knjigu, autobiografski roman, prvi tom,  izdaje 2021.godine. Naslov romana  je “NISAM BIO TU”, roman se za sada nalazi u elektronskom izdanju.

Reditelj je kratkih filmovova:
"Ubio sam Kurvu i Kurvinog Sina ! " aka "I'll Kill Whore and Son of a Bitch " ( 2002)
"Poslovni Kontakti aka " Business Contacts " (2003 )
" Dečko " aka " The Kid " (2010)

Muzikom se bavi od 2008 godine I frontmen je benda EX EX.

NISAM BIO TU: " Zlo I Naopako” (Autobiografski Roman u Nastavcima 42 - Kraj Prvog Toma) Autobiografija | Autobiography | Autobiographie - 1991 godina

 

Zlo i Naopako 

 

   1992.godinu, pamtim kao zbirku krvavih i užasnih događaja koji su zauvek dali strašan pečat istoriji. Hronikom o predhodne dve godine imao sam imao nameru da podsetim kako je došlo do sukoba u bivšoj SFRJ. Sada kada se taj sukob razvio u veliki, besni i krvavi rat više nemam potrebu da se zadržavam na detaljima, iako su detalji veoma važni, dešavali iz dana u dan, to ostavljam istoričarima i njihovoj savesti. Momenat kada su sve "velike sile" koje su nadzirale i podsticale dešavanje na ovim prostorima napokon "bacile karte na sto", vodi u razmišljanje šta će se dogoditi na osnovu onoga, što se već odigralo, dogovorilo i pripremilo za godine koje slede.  Kako to danas iz ovog ugla vidim sve što je moglo krenuti naopako je "iskoristilo" tu priliku i po zlu je naopako i krenulo. Čovek ne može videti daleko ako ne vidi prvenstveno ono što je ispred njega. Tako da sam morao dobro da sagledam sebe i svoje okruženje da bih uopšte shvatio, kako-tako,  šta se dešava.

  Što se mene tiče, moram da priznam da sam ja narednih par godina bio poprilično izgubljen.  Osećaj opšte šizofrenije nije se smirivao u meni. I dalje sam hvatao sebe u najdubljim senkama beogradskih ulica, često samog, kako naprosto lutam, puno puta bez određenog cilja, kao u začaranom krugu, gde se svaki novi dan,  dočekvao u "rupi". Ipak moje traganje za istinom, koja je jednog trenutka, tako mi se činilo, nestala, uopšte pitanjem, šta je to istina, se na kraju isplatilo. Istina je lek za pomirenje sa samim sobom i lek za pomirenje naroda koji su se zakrvili. Suočiti se sa istinom je jako teško.  

  Rata je već uveliko besneo, na ekranima smo gledali monstrume, koji se šetaju i slikaju sa očima i ušima, zadenutim o kaiševe, bili smo svedoci, najbrutalnijih vatrenih okršaja i masakra. Vreme koje je nastupilo je bilo vreme zla, stradanja, nemaštine, raspadanje, ne samo države, već i svakog sela. Država jeste bila mrtva, ali ljudi nisu nikada bili življi. Jedni su dobrovoljno odlazili u rat, nacionalizam se pretvorio u otvorenu mržnju prema onome ko ne misli isto, drugi su sve to iskoristili da bi se obogatili, ostalima, ogromnoj većini, ostaju slike tuge i ratne pustoši. Rat između dojučerašnje ujedinjenih i bratskih naroda se pretvorio u jedno od najkrvavijih poprišta u istoriji ovih prostora. Teške godine, godine laži, prevare, izdaje, beznađa, straha, godine krvi i mučeničke smrti, godine razaranja i propasti. Sve se srušilo kao “kula od karata”, životi, snovi, sva radost je nestala. Više nije bilo osmeha na licima. Te karte i ta kula nisu bile naše, mi se nismo kockali, mi smo želeli da se ne raspadnemo, ali karte i kocka, nisu bile u našim rukama, bili smo gledaoci igre koju su igrali sa nama. Opet, verovao sam, da sigurno postoji skrovište i “tajni grad”, koji sam delimično sam stvorio. Verovao sam i u to da postoji i onaj koji je karte za sve nas zajedno napravio, verovao sam ali tada još nisam znao kako i na šta tačno trebam biti usmeren. Verovati je za početak bilo dovoljno.

Svaki čovek, donekle, zna šta je dobro a šta zlo, ali ih sve teže raspoznaje. Mentalno osakaćen, dakle perceptivmo neupotrebljiv, emotivno nestabilan, čovek budućnosti, sve manje želi da liči na sebe, tako da se sa njim sve lakše manipuliše. Pitanje istine, ličnih sloboda i prava, će ostati jedno od najslabijih tačaka, kada su u pitanju ne samo ovi prostori u pitanju, već će na tom ispitu u budućnosti padati mnogo veći narodi.

Lično sam ignorisao i izbegavao da učestvujem, raspravljam i uopšte razmišljam o zlu i otrovu koji se nalazio oko mene. Nastavio sam, sam. Davo je odneo šalu, gde ću ja nastaviti da se šalim i da se igram. To će sve imati svoju cenu. Ako se ta cena plati, postoji mogućnost da se čovek vrati na svoje mesto. Ja sam tinejdžera, tj. sebe, iz tog vremena dao, kao primer mladog čoveka, koji nije želeo da ratuje, čoveka, koji je jednostavno želeo da  se “noćna mora” završi i da se dogodi nešto što bi vratilo lepotu, u naše živote. Nisam bio svestan da je zaista počela “nova-stvarnost”, “novi svetski poredak”, novi vek, novo doba, gde će se u borbi za opstanak, naći i na globalnom nivou, sve najvažnije vrednosti našeg dosadašnjeg poimanja života. Treba se boriti i ništa ne treba zaboraviti. Treba oprostiti i treba se pomiriti. Ono što se dogodilo, ukoliko je loše, nestaće samo po sebi, ukoliko se sami “preumimo”,  pokajemo.  Treba oprostiti i treba se pomiriti. Treba učiniti još puno sa onim što je ostalo.  

Sebastian Sava Gor Photography

Best Albums Ever: Faith No More - The Real Thing (Full Album) - alternative, thrash metal, funk, hip hop, rap metal, progressive rock, synthpop, carousel music, hard rock

Faith No More is an American rock band from San Francisco, California, formed in 1979. Before settling on the current name, the band performed under the names Sharp Young Men[3] and later Faith No Man. Bassist Billy Gould, keyboardist/rhythm guitarist Roddy Bottum and drummer Mike Bordin are the longest-remaining members of the band, having been involved since its inception. The band underwent several early lineup changes, and some major changes later. The current lineup of Faith No More consists of Gould, Bordin, Bottum, lead guitarist Jon Hudson, and vocalist/lyricist Mike Patton. After releasing six studio albums, including best-selling records The Real Thing (1989) and Angel Dust (1992), Faith No More officially announced its breakup on April 20, 1998. The band has since reunited, conducting The Second Coming Tour between 2009 and 2010, and releasing its seventh studio album, Sol Invictus, in May 2015.[6] Following the touring cycle of Sol Invictus, Faith No More went on hiatus once again. In November 2019, the band made the announcement that they would be reuniting to embark on a 2020 UK and European tour. However, due to the COVID-19 pandemic, the start of the tour was postponed until June 2021.

The Real Thing is the third studio album by American rock band Faith No More, released on June 20, 1989 by Slash and Reprise Records. It was the first album by the band not to feature vocalist Chuck Mosley, instead, the album featured Mike Patton from the experimental/funk band Mr. Bungle. On this album, Faith No More continued to advance their sound range, combining thrash metal, funk, hip hop, rap metal, progressive rock, synthpop, carousel music and hard rock, along with what has been escribed as "a black sense of humor".

Faith No More From Wikipedia, the free encyclopedia

With the addition of vocalist Mike Patton, the band secured a highly talented frontman and skilled ...

Faith No More - The Real Thing - Amazon.com Music

As 1989 arrived, Faith No More were in a state of flux. The group had released a pair of modestly successful albums with frontman Chuck Mosely, but as his behavior became more erratic, the band decided a change was in order. Enter Mike Patton, and on June 20, 1989, Faith No More released their third studio disc, The Real Thing.

Faith No More: The Real Thing / Angel Dust Album Review ...

NISAM BIO TU: " Idiot Ili Bog” (Autobiografski Roman u Nastavcima 41) Autobiografija | Autobiography | Autobiographie - 1991 godina

" Idiot Ili Bog”

 

  Film Aleksandra Petrovića "Majstor i Margarita" sam gledao pre nego što me je Bogi pozvao da odgledamo film još jednom, iz razloga što će posle biti otvorena tribina za razgovor o filmu, gde će učestvovati i sam Aleksandar Petrović, lično.  Sedeli smo u foajeu DKC-a i oporavljali se od oštrog vetra koji nam je išibao lica i zategao kožu. Crvene udobne fotelje i vinjak su bili udoban način da se malo opustimo pred film.

  U sali nije bilo puno ljudi. Film je počeo i završio se. Na binu je izašla ekipa ljudi, reditelj, filmski kritičar, neki filozof i žena psihijatar. Diskusija je počela i svodila se na odnos dobra i zla, totalitarnog režima, slobode umetnika i na pitanje ljubavi.

  Još uvek nisam imao odnos sa hrišćanstvom ali bez obzira na to bio sam među onim gledaocima koji su imali pitanje. Čekao sam svoj red.

Kada je filmski kritičar završio i odgovorio na pitanje čoveku iz publike na odnos totalitarnog režima i umetnika, po njegovoj oceni, građanina drugog reda, ja se odvažih i postavih pitanje. Pitao sam zašto je u filmu Hristos prikazan kao idiot tj. umobolnik, neke vrste i da li je kao prototip za stvaranje karaktera, bio "Idiot" F.M. Dostojevskog.  Činilo mi se da bi pitanje bilo zanimljivo za dalju diskusiju. Do tada se razgovaralo o moralu, estetici, odstupanju ili praćenju samog romana, ljubavi,  o prirodi zla. Pitanje se ticalo, po meni,  najsmelijeg detalja u rediteljskom postupku Aleksandra Petrovića I Romain Weingarten-a, a po scenariu Amedeo Pagani-ja, u toj italijansko-srpskojh koprodukciji.  

Imao sam čast da mi odgovori sam reditelj, Aleksandar Petrović, reditelj filmova, Skupljači Perja, Seobe, Tri, scenarista filma, Banović Strahinja. Rekao je prvo da mu je drago što je postavljeno jedno zrelo pitanje koje se tiče zapravo samo filma a ne i knjige i gde je sloboda građe karaktera možda najviše izražena u liku samog Hrista, gde zasluga zaista mora se priznati ide Dostojevskom i njegovom "Idiotu".

  - Trebali smo prikazati karakter sasvim različit od ostalih, trebao nam je prototip čoveka koji je nevin u odnosu na svet koji je oko njega. Jedan takav čovek, kome Pontije Pilat može reći: " Ne vidim krivice u tebi..." morao je biti apsolutno bezazlen sa odgovorima koji su toliko čisti i prosti da se o njima ni nemože protivrečiti. Ja sam tip takvog čoveka video u "Idiotu". - Aleksandar Petrović je odgovorio na moje pitanje.

  - Možda bi se trebali zapitati zašto bi jedan "bezazlen" i nevin čovek čistog srca i misli morao biti "Idiot" i to je zanimljivo za analizu karaktera? - dodao je filozof.

  - Mislim da čovek čistog srca ne mora nužno biti idiot ali svakako, on mora na neki način, biti čovek koji jednostavno ne vidi ili nije sposoban da vidi zlo. - psiholog se dodao na reči filozofa.

  - Slažem se. - zaključila je žena psihijatar.

  U razgovor se uključi i stariji čovek iz publike, duge, sede kose i brade.

  - Dobro veče. Reći ću iskreno i sa poštovanjem, cenjena gospodo, ali ni meni se ne dopada kako je oslikan naš Gospod. - on upotrebi ovu reč za Hrista. - Prvo Gospod nije ni dve reči progovorio sa Pilatom, jedino što mu je rekao je, da carstvo njegovo nije sa ovog sveta i da jeste da bi u tom slučaju i vojska njegova bila sa njim i drugo, kada ga je Pilat pitao da li je car Judejski on mu je samo odgovorio: " Ti reče", ni reči više nije progovorio sa Pilatom, po sva četiri iskaza, jevanđelja. - videlo se da je ovom čoveku malo neprijatno što se upušta u razgovor sa ovakvim umnim ljudima ali on kao da nije izdržao ovo da ne kaže.

  - Da gospodine, svakako... ali u ovom romanu u kojem između ostalog i fantastika ima dosta veliku ulogu, sam pisac, Bulgakov a po njemu i reditelj i scenarista filma dopuštaju sebi da tumače Hristov boravak pred Pilatom kao jedan dramatični čin , svakako pogodan za tumačenje. 

 - Razumem ja to gospodo - nastavio je čovek malo slobodnije - ali bez obzira mislim da ne bi trebalo rasplamsavati maštu nad onim što nam je dato kao pisani vodič za našu duhovnu i telesnu borbu kroz život. Nalazim da je to jednako ako bi eto uzeo za primer jednu običnu knjigu recepta i u njoj dobar recept,  ali mi se u tom receptu, što-šta ne dopadne, pa umesto badema, stavim kikiriki,  pošto badem nismo mogli naći... eto mislim da tad nemamo pravu tortu već nešto sasvim nešto drugo a to znači da nam u tom slučaju recepti ne trebaju već da mi smatramo da ćemo po svome. To mislim da važi i za ovaj životni recept koji nam je dat u Novom Zavetu, čoveka sa Bogom, koji se prenosi već vekovima takav kakav jeste a slovo jedno u njemu ne bi trebalo da bude promenjeno.

  - Mi nismo mislili na to kao Vi... - obrati mu se Aleksandar Petrović - ... mi smo imali na umu da gledaocu a kao i Bulgakov čitaocu, približimo taj odnos, Pilat i Hrist, to je svakako jedan od bitnijih momenata u istoriji ljudskog roda i zapravo parafrazira ono što je Bulgakov i naglašavao... totalitarni režim naspram istine.

 - U tom slučaju totalitarni režim nije dobio odgovor na to šta je istina, iako imamo reči Gospoda upućene učenicima svojim: "Ja sam put, istina i život". Pilatu na pitanje "šta je istina" nije odgovorio a opet totalitarni Pilatov, Rimski režim oslobađa optuženog ... ne vidi krivca u njemu i daje prostom narodu da mu sudi.

 - Da, postoje tu mnoge varijacije na temu, moglo bi se još puno toga reći, hvala Vam puno na pitanju i da li ima možda još neko nešto... - filmski kritičar je malo ubrzao.

Meni pade na pamet ponovo Dostojevski pa postavih pitanje:

  - Još jedna stvar u vezi karaktera ... da li ste se možda dvoumili između "idiota" i Aljoše Karamazova , pošto je Aljoša i samom Dostojevskom bio čin oslikavanja čoveka zaista neiskvarenog i nevinog kako kažete?

  - Aljoša, da Aljoša... ali Aljoša je bio kaluđer...

  - Monah... dobaci stariji čovek.

  - Da, monah... pa iskreno više mi se dopao "idiot". - nekako mutno završi Petrović.

Još par osvrta a nakon toga se ekipa sa “stejdža”, zahvalila gledaocima i specijalnim gostima.  Ovime se završio razgovor o filmu i romanu "Majstor i Margarita". Ja u to vreme nisam razumeo u potpunosti sedog čoveka koji je učestvovao u razgovoru ali mi se sviđao njegov stav. Podrazumeva se i o romanu i o knjizi bi mogli puno da govorimo i ovo iskustvo mi je zaista dragoceno. Malo sam bio izgubljen kada smo izašli iz sale.

  - Šta je? - upita me Bogi.

  - Ništa malo sam pod utiskom razgovora.

  - Ne brini se nisi ispao idiot. - Pogledah Bogija koji se dobrodušno smejao svojoj šali.

"Monah" - Draw and Photo Sebastian Sava Gor

 

The Best Of Ska Music | ska | rocksteady | reggae | 2 Tone | jazz ska | pop ska | punk ska | core | spouge | christian ska

Music in this video:

01. "One Step Beyond..." (7" Single Version)

       Artist: Madness

       Album: One Step Beyond

02. "Woolly Bully: 

       Artist: Bad Manners

       Album: Woolly Bully

03. "Guns Of Navarone"

       Artist: Skatalites

       Album: Hi-Bop Ska

04. "Louie Louie"

       Artist: Toots & The Maytals

       Album: Louie Louie

05. "Rat Race"

       Artist: The Specials

       Album: The Best of the Specials

06. "2-Tone Army"

       Artist: Toasters, The

       Album: Hard Band For Dead

07. "Hands Off...She's Mine"

       Artist The Beat

       Album Hands Off...She's Mine

08. "Ghost Town

       Artist The Specials

       Album Ghost Town

09. "Morning Sun"  

       Artist Al Barry & The Cimarons

10. "Israelites"

       Artist: Desmond Dekker

       Album: Rude Boy Ska

Ska From Wikipedia, the free encyclopedia

SKA MUSIC

Upload by Thekingoftheplaylist

NISAM BIO TU: “Špijun Na Odmoru” (Autobiografski Roman u Nastavcima 40) Autobiografija | Autobiography | Autobiographie - 1991 godina

 

Špijun na odmoru…

 

 U Knez Mihajlovoj ulici, nalazio se nekada restoran "Zagreb". I danas je tu neki lep moderan i veliki restoran, sa baštom ispred i svakako je ukusnije i luksuznije mesto, nego što je to bio "Zagreb". Ta kafana je bila stecište kojekakvih ljudi, najviše alkoholičara raznih zanimanja. Duvanski dim i karirani stoljnjaci na jednostavnim drvenim stolovima su bili deo neke opšte atmosfere. Lično nikada nisam voleo tu kafanu ali je zato Leo voleo. Odgovarala je njegovom senzibilitetu i on se tu osećao domaćinski. Kakve je rupe taj čovek znao da rade do jutra, to je bilo zaista za upitati se šta je sa njim.

  Bilo je veoma hladno veče, spremala se još hladnija noć.

Ušao sam u kafanu i pogledao ima li neki slobodan sto a da nije puno izložen, videh dva tri do prozora koji su gledali na Knez Mihajlovu.

Seo sam spreman da naručim piće i dočekam Lea. Konobar me je posetio za desetak minuta. Naručio sam četiri piva. Dva za mene, dva za Lea, ovde je trebalo juriti konobara da te udostoji svoje posete za stolom gde sediš. Kada je doneo pivo, konobar je tražio odmah da platim i gledao me je krajnje podozrivo. Dao sam mu novac i ostavio mu bakšiš. Kada je shvatio da je dobio nešto para i za sebe on napravi najkretenskiji izraz lica koje je pokušavalo da se osmehne.

Puno je tu bilo fizionomija za razmatranje. Pravi cirkus. Meni se pogled zadrža na "atrakciji" kafane, čoveku koji je bio dosta mlađi od mene ali je imao Ppogeriju, vrlo retku bolest, brzog starenja. Ta deca ne žive dugo, od trinaest do sedamnaest godina. Gledao sam u njegovo lice koje je izgledalo kao da ima šezdeset godina a pritom je ipak izgledao ne kao starac već kao neki mali vanzemaljac. Genetska mutacija je dala užasnu kombinaciju. U stvari ono što se suprotstavljalo njegovoj naboranoj koži je tinejdžerska građa i oči. Oči najviše. Njegov pogled je bio bistar i nevin, shodno i godinama u kojima se nalazi. Nikada ga nisam video da dugo mirno sedi, uvek je prilazio stolovima drugih i nešto je osmehujući se pričao. Znao je ljude sa kojima priča i oni su znali njega. Iz mojih pomalo zanesenih misli prenu me glas dubok i srdačan.

  - Slobodno?

Ispred mog stola je stajao čovek sa svojih tridesetak godina, pristojno obučen u crnom kaputu, belom vunenom džemperu i farmericama.

  -  Čekam druga. - odgovorih.

  -  Dok ne dođe ako smem par minuta dok se ne oslobodi neki od stolova? - ljubazno i kulturno je pitao stranacc.

  -  Dok ne dođe da, nema nikakvih problema.

Lice ovog čoveka bih mogao i danas da prepoznam kada bih ga negde sreo. Jake crte lica, kosti izražene, brada i vilica nekako kockasta, velike tamne oči, jake obrve, visoko, nekako malo ispupčeno čelo i crna jaka kosa. Preplanuo, kao da je došao sa letovanja.

 - Oće konobar ovde?

 - Teško ali možete ga pozvati.

 - Nemoj Vi... Bogdan. - on mi pruži široku šaku kako bi se rukovali. To je bila ruka radničaka, koža suva i žuljevita.

Bogdan nije hteo da čeka da se konobar smiluje da ga poseti već ustade i pozva ga. Pozvan konobar je došao odmah.

 - Dupli viski bez leda.

 - Oprostite gospodine ali nemamo viski.

Bogdan ne reče ništa i za sekund spusti glavu, pa ponovo pogleda konobara.

  - Konjak?

  - Ima konjaka... takođe dupli? - konobar je bio ljubazan.

  - Ako imate i viskija onda ne mora konjak. - Bogdan se nekako nasmeja kao trbuhozborac.

  -  Kako molim? - konobar se zbunio.

  -  Šalim se malo...

 -  Da... takođe ne... već dupli...konjak. - konobar se namršti i ode.

Sipao sam sebi ostatak prvog piva u čašu. Bogdan se nasmeja glasno i pogleda u mene očekujući neku reakciju. Naviknut sam bio na delikatnije šale tako da ostadoh mirnog lica.

  - Ti si poprilično kul... sigurno ti je već to neko rekao... - on me pogleda ispod oka - a kako se zoveš...ne reče ili nisam čuo.

  - Sebastian.

  - A, pa lepo ime... po nekome od rođaka ili po ciganjski. - on se opet nasmeja samom sebi.

  - Po pradedi.

  - E to je već pedigre... Slovenac, pradeda mislim...

  - Francuski vojnik koji se oženio u Sloveniji i ostao tamo da živi.

  - Imaš li rođaka tamo?

  - Da. - već mi je bilo malo muka od svih ovih pitanja ali nisam imao izbora sem da ćutim. Leo se još nije pojavljivao.

  - Pa šta ćeš...sada će biti gusto sa tim našim republikama…

  - Misliš da može bude gore? - ovo me je već zanimalo.

  - Jesi ti učio u školi o logoru u Jasenovcu?

  - Da, ali to je bilo...

  - Šta je bilo... - prekide me on kao da je naslutio glup odgovor. - nije to ništa bilo, to jeste, velika je razlika.

  - Ne razumem.

  - Znam ali priseti se malo, prvi svetski rat je izazvan ovde, počeo ovde, na ovim prostorima, slažeš se?

  - Mogu da mislim tako.

  - Misli... a drugi svetski rat je produžetak prvog... šta o tome misliš?

  - Ima logike.

  - Vidiš... a početak trećeg svetskog rata ponovo odavde? - on napravi sumorno i ozbiljno lice.

  -  Kakvog trećeg svetskog rata i iskreno ja politiku slabo pratim...

  -  Ne, ne nemoj se ljutiti... nostalgija je ubica... pričamo…

  - Gde nađe usred ovakve situacije u zemlji da se vratiš?

  - Nisam se vratio, poslom sam došao ali to je nebitno, drago mi je da mogu da pričam sa nekim mladim čovekom ovde, mogao sam i onog tamo da pitam za sto - on mi ukaza pogledom na starog pijanca preko puta, koji je za stolom sedeo sam i maltene spavao. - dragi moj dečko, kada budeš ustao od stola imaćeš sigurno šta da pričaš a meni dođe nekako... drago da podelim sa nekim sve ovo, znaš... a moram da pazim sa kim delim , ti kao potpuno neutralan ne možeš ništa i da hoćeš.

  - Ne razumem baš. - u sebi pomislih: "Daj bre čoveče reci već jednom šta hoćeš" - govorio je do sada, kao u zagonetkama i ja mu ipak rekoh, to što sam mislio, malo blaže. - Bogdane, preko mog imena do trećeg svetskog rata... široko to čoveče… šta?

  - Nadao sam se da ćeš tako reagovati... vidiš, kada sam rekao treći svetski rat, mislio sam na sasvim novu metodu vladavine svetom, način na koji se manipuliše ljudima, način na koji se ratuje i još puno toga. Ovde će dragi Sebastiane biti krvavo i nastaće prve male nezavisne državice otcepljene od jedne jake, velike i suverene države koja je imala svoje mesto i ugled u svetu ma kakva ona bila. Sada će Hrvati ponovo imati državu. Bosna će imati državu, Slovenija, Makedonija, Vojvodina, Kosovo... sve će ti to biti male države pogodne za manipulaciju od strane onih kojima to treba.

  - Kome, Amerikancima i Rusima?

  - Ne, ne Sebastiane, ne njima,  oni će se isto tako raspadati u deliće veruj mi... i Evropa i Treći Svet... svi će kao po receptu imati ovakav problem. To treba ljudima koji drže novcem svet u šaci i nema ih mnogo... a ko su to ne znam ni ja iako me dobro plaćaju.

  - Šta kažeš... ko te plaća.

  - Sebastiane ja sam špijun...  - on to reče i zagleda mi se u oči, pomislih u trenutku da nije pandur, koji se zavitlava samnom, da bi me na kraju izveo napolje i pretresao, imao bi šta da nađe, postade mi neprijatno ali on to primeti.

  - Ne, ne... nisam ja opasan za tebe... - on se okrenu i pozva konobara glasno. - Mrzi me da ga jurim naokolo a hoću i tebe da častim ... gde je taj koga čekaš?

  - Ne znam, napolju je užasno, možda mu iskrsao neki problem... zašto? - sada sam postajao sve sumnjičaviji.

  - Nebitno... kada dođe tvoj drug ili ko već ja ću te pozdraviti. - shvatio sam šta je hteo da kaže i bi mi malo lakše.

Konobar je prišao.

  - Dva dupla konjaka. - reče on ni ne pitavši me šta ću piti.

  - Danas je čovek siguran samo ako je dobro naouružan ali ne više pištoljem... neće biti nikakvog nuklearnog rata...danas je najsnažnije oružije informacija... ko ih najviše ima taj najbolje profitira. Više nije bitno ni ko je predsednik države, ni ko je premijer vlade, niti koja stranka je na vlasti. Došlo je do toga da se sistematski gradi sasvim novi svetski poredak, a da bi se on izgradio, mora se srušiti stari. Ni novac više neće postojati ovako u papirima, niti će zlato vredeti, nešto sasvim drugo se planira i ostvaruje. Mnogo je i stanovnika na Zemlji, ni to im ne odgovara i za to će se pobrinuti ali ne toliko puškama koliko nevidljivo, bolešću, virusima i Boga pitaj čime sve ne.  Tehnologija... samo ono što sam kao predloške video, dostiže naučnu fantastiku sa našeg sadašnjeg poimanja.

  - Kakava tehnologija? - zanimalo me je. Bogdan me podseti na časopis "Treće Oko". Zašto je ovaj čovek rekao da je špijun? Kakav špijun? Za koga radi? Zašto je seo baš pored mene?    

Bogdan nije odgovorio na moje pitanje, video je da sam podigao ruku ugledavši Lea kako ulazi u kafanu posle skoro sat vremena zakašnjenja.

Bogdan na iskap popi svoj konjak i podiže se. Pruživši mi ruku reče:

  - Dobar si ti momak... ostani takav i biće sve ok.

On brzo ustade od stola i zaputi se ka vratima.

Leo je zadihan seo.

  - Izvini... kasnim puno... dokačio sam se sa ćaletom nešto, bezveze skroz... ko je ovaj čovek što ustade kada sam ušao.

  - Nemam pojma.

  - Šta, seo onako?

  - Da rekao je da je internacionalni špijun.

  - Jao majko mila... hahaha... špijun, ni manje ni više, pa šta kaže?!

  - Kaže da je ovo kod nas samo početak građenja Novog Svetskog Poretka.

 Bogdana sam video tada i nikada više.

Sebastian Sava Gor Photography and other things...