Sebastian Sava Gor

Filozof do filozofa…        Leo je bio harizmatičan, uvek lucidno raspoložen, duhovit i pre svega jako inteligentan i senzitivan mladić. Upoznao sam ga u gimnaziji.  Nezgapne crte lica, izražena vilica, pomalo kriv nos i debele naočari se nisu uklapali u ono što je on posedovao kao čovek u svojoj unutrašnjosti. Ipak ako bi se zagledali u njegove zelene oči mogli bi tu lepotu da vidite. Za garderobu nije mario čak je dolazio u najofucanijim mogućim farmericama, prljavim patikama i izlizanim mantilima u gimnaziju koja je bila na glasu po svojoj pedanteriji.   Imao je odlične ocene ali učio je sat vremena pre škole sedeći u "Šansi", kafani na Tašmajdanu, uvek sa pola litre crnog vina pored sebe. Sve što je pročitao i čuo na času bilo je dovoljno za odličan uspeh. Društva u školi nije imao puno i nisu ga mnogo voleli. Njegov buntovnički duh je bio nemilosrdan kada su ljudi osrednje pameti umeli da ga kritikuju zbog najbanalnijih gluposti. Grof ga izrazito nije voleo i to upravo z

  “Špric” Napisao sam da skoro celo leto nisam bio kod kuće. Odmah posle Danice, sprijateljio sam se Miletom. Viđali smo se tog leta pa posle toga više nikada. Mile je bio sam kod kuće, njegovi su otišli na letovanje. Mile je, isto tako kao i Danica, insistirao da ostanem kod njega i pravim mu društvo. U to vreme smo obojica trošili dobru količinu heroina dnevno.   Jedno veče nisam mogao da nađem “dop”. Mile je rekao da ima nekog prijatelja. Sa njim smo se našli kod Doma Omladine i nedaleko odatle je prijatelj uzeo naš novac i otišao da sredi šta nam treba. Prošlo je čitavih pola sata, Miletu i meni kao tri, nikada nisam voleo čekić. Napokon se prijatelj pojavio. Zenice mu se nisu videle. Predložio je da uđemo u zgradu i da u liftu razdelimo paketiće. Dao je svakom po paketić. Otvorio sam svoj i belo pogledao Miletovog prijatelja.   - Šta je ovo?   - Kako šta je? - lagao je svakim slogom.   - Ovde nema kvoter a kamoli gram... se' ti šališ?   - Nisam ja kriv a i ovaj moj

  Kao na filmu…       Dok sve ovo pišem, moram priznati da se na izvestan način osećam u najmanju ruku čudno. Prebirem svaki dan po svojoj prošlosti sa određenim naporom da se prisetim što više zanimljivih podataka. Meni se život još od malih nogu odigravao kao na filmskoj traci. Možda je i strastvena ljubav prema filmu tome doprinela. Otac me je vodio u lokalni bioskop koji više ne radi već predstavlja nekakav kulturni centar. Svake nedelje sam gledao na velikom platnu kao dečak od nepunih sedam godina, sve Diznijeve dugometražne crtane filmove, Brus Lija, Konana, raznorazne vestern filmove i ko zna šta još. Ni kasnije kada sam malo odrastao nismo prestali da odlazimo u bioskop. Sećam se na primer projekcije "Balkanskog Špijuna" u bioskopu "Šumadija" na Voždovcu. Tada više nisam bio mali, ali tamo gde se publika gromko smejala, ja sam teško disao. Kada je u kuhinji "Čvorovića", zasijalo podmuklo crveno svetlo, bio je vrhunac, već mi nije bilo dobro. M

"Automatic for the People is the eighth studio album by American alternative rock band R.E.M., released on October 5, 1992, by Warner Bros. Records. R.E.M. began production on the album while their previous album, Out of Time (1991), was still ascending top albums charts and achieving global success. Aided by string arrangements from John Paul Jones, Automatic for the People features ruminations on mortality, loss, mourning and nostalgia.  Upon release, it received widespread acclaim from critics, reached number two on the US Billboard 200, and yielded six singles. Rolling Stone reviewer Paul Evans concluded of the album, "This is the members of R.E.M. delving deeper than ever; grown sadder and wiser, the Athens subversives reveal a darker vision that shimmers with new, complex beauty. Automatic for the People has sold more than 18 million copies worldwide.... R.E.M. "Automatic for the People From Wikipedia, the free encyclopedia R.E.M. was an American rock band from Ath

Свети Јован Лествичник : ЛЕСТВИЦА ЛЕСТВИЦА БОЖАНСТВЕНОГ УСХОЂЕЊА Онима који желе да им имена буду уписана у књигу живота, ова књига са извесношћу показује најбољи пут ка циљу. Јер, уколико је проучимо, уверићемо се да са сигурношћу води оне који је следе, чувајући их од свих невоља које воде у пропаст.  Она нам представља једну лествицу која полази од земаљског и достиже до небеског, откривајући Бога који седи на њеном врху. Њу је, чини ми се, видео и Јаков који је савладао и превазишао страсти, у тренутку починка на свом подвижничком одру. Започнимо, дакле, молим вас, и ми за усрђем и вером усхођење по овој мисленој и небеској лествици, чији почетак сачињава одрицање од земаљскога, а крај  - сам Бог љубави. САДРЖАЈ : Предговор Увод Поука I О одрицању и одвајању од сујетног живота Поука II О беспристрашћу Поука III О туђиновању Поука IV О блаженој и незаборавној послушности Поука V О брижљивом и истинском покајању, о животу светих осуђеника и о тамници Поука VI О сећању на смрт Поука V

Santa Sangre (English: Holy Blood) is a 1989 avant-garde surreal horror film directed by Alejandro Jodorowsky and written by Jodorowsky along with Claudio Argento and Roberto Leoni. It stars Axel Jodorowsky, Adán Jodorowsky, Teo Jodorowsky, Blanca Guerra, Thelma Tixou, and Guy Stockwell. An international co-production of Mexico and Italy, the film is set in Mexico, and tells the story of Fenix, a boy who grew up in a circus and his struggle with childhood trauma. It is signed on Empire magazine's 2008 list of the 500 Greatest Movies of All Time... Santa Sangre From Wikipedia, the free encyclopedia Amazon / Santa Sangre "Fenix is a young man confined to a Mexican asylum where day after day doctors try to bring him out of his bewildered monkey-like mental state – his room is outfitted with a specifically tailored basket and a nine feet tall tree that he likes to sit in and he eats raw fish. From there we flash back to his childhood, a time where he grew up as a circus musician,