Sebastian Sava Gor

  * *

  Spontano Sagorevanje: Nezgodni Ljudi Знате шта... неки људи се буде и од када се пробуде, намрште се. имајући још увек кошмар који су сањали у глави. Не знам како успевају да заспе ти људи али некима од јутра до мрака ништа не ваља. Једноставно, нису расположени, умеју да буду и трапави, нервирају сами себе и за друге се подразумева да немају разумевања. Тешки су за сарадњу и за разговор, подоста су увучени у себе и некако малициозно, "кроз једно око чкиље", и посматрају свет. Ти људи слабо у шта верују али се и ничему ни надају превише, "нит' смрде, нит' миришу", такви неки људи. Они подразумева се не воле децу и немају намере да имају посла са децом. Баш незгодни људи. Увек трезвени и намрштени они једино о себи имају високо и позитивно мишљење. Шта да кажем, егоцентризам, нарцизам... а како умеју да буду љубоморни то је прича за себе. Такав хода улицом и услед узвишеног "гордог носа", пролази и мисли да су око њега sve патуљци а не други људи.

  Пуштени су демони Пуштени су демони... Лебде безоблични, различити, црни духови Има их много око нас. Пуштени су демони, Да човек још громогласније и брже убија другог човека, На жалост, људима то тешко не пада. Човек је биће рата колико је и биће мира. Пуштени су демони, Да лажу милијарде људи, који пуно не мисле, Не знају куда иду и не знају шта раде. Пуштени су демони, Да ти кажу да је бело-црно, Да нема наде, да нема Љубави, Да нема Наде и Вере и Слободе. Пуштени су демони, Да се зацари лаж и да нестане Човек, Да престане да постоји, То су демонска посла, њихов задатак и циљ. Зашто су пуштени демони?! Демони су пуштени да се свака реч испуни, Анђели су затрубили и демоне су пустили, Ми смо томе допринели—сви ми. И неће бити краја, Неће бити другог потопа, Биће тако да живи завиде мртвима, За изабране ће увек бити Спаса. * The Demons Have Been Released The demons have been released, Drifting shapeless, diverse, black spirits— There are many around us. The demons have been released

  Искусни Чобанин Отац, искусни чобанин, одлучи, да први пут пусти свога сина, да сам истера и чува овце на паши, не би ли га подучио тој вештини и оспособио га за будућност. Млади чобанин је гледао и чувао је овце све до раног мрака, тада потера овце са ливаде ка кући. Када је стигао, уредно је утерао овце у амбар. Тада се појави његов отац, искусни чобанин и поче бројати овце. Утврдио је да једна овца недостаје. Веома је изгрдио сина, чак му  је забранио да вечера. Рекао му је да ће раном зором поново ићи сам и извести овце на пашу, запретивши му да ће и њега бацити међу овце, ако му се поново деси да му макар “пола овце” нестане.   Млади чобанин је овог пута малтене читав дан трчао око оваца и стварно се  потрудио, али овце су се на тој ливади граничиле са густом, црном шумом. Причало се да је то „проклета шума“ и да у њу ко уђе не излази. Стари чобанин никада није имао проблема са тиме и у такве будалаштине није веровао. Пуно пута је улазио у шуму и излазио звиждукајући.  Када се с