Sebastian Sava Gor

  Tišićevi Strahovi Tišić je usled svog specifičnog psihičkog stanja umeo da se na najbesmisleniji način raspravlja sa samim sobom: „I šta da odem u park, da sedim na klupi. Ne mogu. A da se popnem na neko drvo i tako sa drveta, da gledam...odozgo. Ali ne mogu ni to... ne nikako. Eto, drvo nije samo drvo, da jeste, ne bih imao strah od drveća i slobodno bih se penjao na njih, ali svako drvo je toliko poseban svet za sebe, da ja to ne mogu ni opisati. Na jednom drvetu i u samo jednom drvetu, živi na bilijarde termita, parazita, svakavih buba i većih bubetina, od skakavaca do bogomoljki i svakakvih paukova, na drvetu žive i ptice i one su opasne, ako je gnezdo prisutno, a opasna ptica, ode mi oko. I svako drvo ima svoju smolu, to je lepljiva, gusta, odvratna masa, koju ne možeš oprati sa ruku danima....veverica je lepa, ali šta ako iskoči iz rupe koju ja nisam video i tako me prestraši da padnem i slomim, ne daj Bože, kičmu...daleko bilo...ne, ja imam i taj strah od visine, to dosta ut

  BEZOSEĆAJNOST Mladen je nekada bio avanturista, „svetski čovek“, svakako, obišao je pola sveta i sada se skrasio. Sedeo je kod kuće, ugasio je televizor i mobilni aparat. Razmišljao je, duboko se zamislio, onoliko duboko koliko ljudska misao duboko može da dosegne… „ Ljudi bi trebalo više da se smeju i da se druže...opet ljudi moraju i da plaču, nije sve smešno i ne možemo se non-stop tresti od smeha...hm, danas a i oduvek se sve dovodilo u pitanje...radost- tuga, dobro-zlo, u svima nama, oko nas...ali šta sve to kada su ljudi najviše od svega postali bezosećajni, imuni i otporni na raznorazne „tuge i radosti“, sve samo po potrebi, sve...od seksa i dobre hrane, odela i imanja pa do svega do najsitnijih detalja, raznih malih kašikica i viljuškica...dokle to ide a auto i kuća moraju da budu veliki...ma gde sam to otišao...jednostavno ljudi većinom nisu dobri i nisu osećajni, oni osećaju, da, ali osećaju sve ono što je vezano za njih same i ništa drugo...da, da, mama, tata (tata je p

Iznenadni Srčani Udar  Neko je želeo da se vidi sa njim....  On tog jutra nije bio "sasvim svoj"... to je bilo dovoljno... Ulloge: Danijel Kaštavarac (1976-2024) Fotografija i Muzika: Sebastian Sava Gor Scenario i Režija: Sebastian Sava Gor

  Опште Стање Потпуни колапс. Хаос у хаосу. Депресија, aнксиозност и све шта иде уз то... не зна где је јуче изуо ципеле. Не зна шта мисли више.  Ко? Он.  Напад панике, велики страх и мисли да ће да умре а здрав је ко' дрен. Шта је са њим? Нема појма нико. Живи сам. Нема ни кучета ни мачета. Пуно људи данас живи тако. Жалосно је све то али тако стоје ствари... General Condition Total collapse. Chaos within chaos. Depression, anxiety, and everything that goes with it... he doesn't know where he took off his shoes yesterday. He doesn't know what he thinks anymore. Who? He! Panic attacks, great fear, and thoughts that he is going to die, but he is healthy. What about him? Nobody has a clue. He lives alone. There is no dog or machete. A lot of people live like that today. It's all sad, but that's the way things are... ============== Dobra Knjiga Predstavlja: NOĆ SLOMLJENIH STRELA Iz Predgovora: "... MEGALOPOLIS III Mister anonimus, stanovnik velegrada, ponovo medju

Треба нам поезија За нас и у нама Бисернене речи које се нижу  Украшавају, негују, теше и радују Благослове и тихо дарују,  Светле у мраку и усмеравају  Треба нам поезија Треба нам снажна реч О себи, о другима Да се свако у свему препозна Треба нам  ...поезија за коју сам одувек мислио да спашава Та нечујна музика, која је прати То је тајна Поезија мора дисати лепотом У боји и нотама То је место где владају речи Ту све звони од сударања при тежњи ка савршенству израза и поглледа Треба нам поезија... Реч по реч Једна указује, друга појашњава Суштина? Воли да будеш вољен Веруј Поезија која дише милошћу и пева о њој, Пева о бесмртности и о сферама Где нема мржње, страха, патње и бола Треба нам поезија Зашто је нема Потребна је више Пуно више него белосветска мудрованја „ ја и у себе и фокус-покус препарандус“ – бела и црна магија Треба нам поезија Ми је морамо имати, морамо је читати, и памтити И требамо научено да делимо Делимо поетично и духовито Невино и радосно Треба нам поезија Сада

  Druga Vrsta Svesti U grudima kao kopljem stoji  zarivena sveta tuga Rat, bolest i opstanak Život od jednog do drugog momenta... Potreban je svetlosni pogled iznutra Svi mirisi sveta Nekada i sada Naše oči i priroda Naše misli i premošćena prepreka... Samoća vibrira u pulsevima  Gomila se ljuja  Elektricitet počinje sve snažnije da se izražava Postavljena su neka pitanja Nisu dobijeni nikakvi odgovori... Zato postoji kontra-teža To su uvek vibracije, spiralni i ciklični talasi Sasvim drugačije vrste svesti... Another Kind of Consciousness In the chest, like a spear, there is a holy sadness buried War, disease, and survival A life from one moment to another... A light view from the inside is required All the fragrances of the world Back then and now Our Eyes and Nature Our thoughts and the overcome obstacle... Solitude vibrates in pulses   The crowd is rocking The electricity starts to express itself more and more strongly Some questions have been raised No replies were received... Tha