This Mortal Coil / Album: "Blood"

"This Mortal Coil were a British music collective led by Ivo Watts-Russell, founder of the British record label 4AD. Although Watts-Russell and John Fryer were the only two official members, the band's recorded output featured a large rotating cast of supporting artists, many of whom were otherwise associated with 4AD, including members of Cocteau Twins, Pixies, and Dead Can Dance. The project became known for its gothic, dream pop sound, and released three full albums beginning in 1984 with It'll End in Tears...This Mortal Coil

Blood This Mortal Coil (Artist) Format: Audio CD

"The third and final album by This Mortal Coil, 1991's Blood is neither as unfocused as Filigree & Shadow or as conceptually pure as It'll End in Tears, but it's a solidly enjoyable set. Once again, nearly half the tracks are instrumentals (or tracks with minimal and often wordless female vocals) written by Ivo Watts-Russell and John Fryer, but this batch of tunes holds together much better than the much more amorphous originals on Filigree & Shadow; lengthy atmospheric explorations like "Dreams Are Like Water" sound composed and thoughtful rather than merely pretty. And as always, the covers are brilliantly chosen. The twin highlights are two songs written by Big Star's Chris Bell; "I Am the Cosmos" is reinterpreted as a ragged, brink-of-chaos rocker that sounds like it could have been on Big Star's post-Bell magnum opus, Third, while a delicate acoustic version of "You and Your Sister" with wispy, unsure vocals by Kim Deal and Tanya Donelly ranks with the first album's reinterpretation of Tim Buckley's "Song to the Siren" as one of the group's masterpieces. Other gems include a near-symphonic reading of Spirit's "Nature's Way" and a version of Syd Barrett's "Late Night" that strips the song down to not much more than Caroline Crawley's voice and a low-frequency hum.....Read more:

ALLMUSIC / Blood / This Mortal Coil

Nova POETIKA

ПРЕДСТАВЉА:

СПОНТАНО САГОРЕВАЊЕ

Из предговора:

"...У 72 приче, колико се сакупило у три дела ове зирке, дато је можда једно од најтурбулентнијих путовања у човекову подсвест у последње време у домаћој књижевности..." - Јелена Дилбер

NOĆ SLOMLJENIH STRELA

Iz Predgovora:

"...MEGALOPOLIS III

Mister anonimus, stanovnik velegrada, ponovo medju nama – kratke priče”Noć slomljenih strela” Sebastijana Sava Gor-a

 

Anarhizam se danas modernizovao a urbani buntovnik konformizovao. Svetska revolucija nije uspela, ostalo nam je da sami vodimo svoje bitke a ostao nam je i andergaund (underground). Pred nama je jedan  andergraund opredeljen mlađi beogradski pesnik, rok muzičar i pisac, Sebastijan Sava Gor, koji nam u ovoj svojoj seriji kratkih priča pripoveda o urbanizovanim ambijentima Megalopolisa III, megalopolisa nužnosti, za razliku od futurističko-tehnicističkog Megalopolisa I, megalopolisa želje – Metropolisa, Frica Langa (Fritz Lang, 1890-1976), nikad ne ostvarenog, i Megalopolisa II - tepih-urbanizacije iz šezdesetih godina prošlog veka koja je obećavala “posao i stan za svakog”, ali neuspešno, što se kasnije uspostavilo i kao utopija. Andergraund je ovde važan kao jedini nastavak ideja o Svetskoj /modernoj/ revoluciji, nastalih na zdravoj osnovi Spenserovog  konzervativnog anarhizma (Herbert Spencer 1820 –1903) sa krilaticom: “The Man versus the State / Čovek protiv države/”,  a koji  se takođe nikad nije realizovao kao “naivan”. Dok su se u medjuvremenu pojavile ideje o globalizaciji sveta i društvu bez države, ovaj umetnički pravac, mada naizgled globalistički, zapravo je jedini ostao anarho-podrivački  i ima za krajnji cilj da podrije sve društvene sisteme, aparature i establišmente, bilo koje vrste, pošto ih smatra za prodate i pokvarene..." 

***

Review of the book – Sebastian Sava Gor: “The Night of Broken Arrows”, Belgrade, 2014

This collection of short stories explores the figure of the urban man today. The text analyzes contemporary urban existence and shows that, in these stories, the modern urban man is quite different from the one found in Megalopolis I / Metropolis by Fritz Lang — the megalopolis of desires — as well as from the urban man of Megalopolis II, marked by mass urbanization since the 1960s, an urbanization of disappointment.

The conclusion is that today we live in a Megapolis with a cult of fun and games, and that the writer stands in opposition to it — fighting for more nature and a more natural way of life: within oneself, in everyday life, and in love.

Free PDF - MEGALOPOLIS III Jadranka Ahlgren

ISHOD NA NIŠANU

Iz Predgovora:

„...da je na Zemlji sve racionalno, ništa se ne bi ni događalo...“

- Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Objektivna neracionalizacija je postala opšta pojava i u tom smislu egzistencija je ugrožena.

Tražeći, kao hodajući kroz mrak, autor uspeva da iracionalno, nadrealno, podsvesno, lično i kolektivno nesvesno, osvetli i da kroz sopstvenu prizmu, realizuje specifičnu i novu lingvističku formu, nov, literarni stil, kojim nam. predstavlja zbirku poezije, tako otvoreno slikovitu, bez poređenja, koketiranja, sa bilo kakvim

autoritetima, koja postavlja jako bitna pitanja, prvenstveno pitanja koja se tiču naše zajedničke egzistencje.

Na veoma jedinstven i snažno poetičan način, Sebastian Sava Gor uspeva da pretvari nadrealno u egzizstencijalno.

*

zbirka Kratkih Priča. кратка прича. kratka priča. short story. histoire courte. књижевност. литература

Poljubac Žene Zmaja: "Gospođa Okean" | The Kiss Of The Dragon Woman "Lady Ocean" | Le Baiser de la Femme Dragon : « Dame Océan » / | poetry | poezija | poésie

The author's translation is in English and French

Poljubac Žene Zmaja

"Gospođa Okean"

 "U vremenu i trenutku u kome iskrice žudnje ostaju bez odgovora, ali ne i same. One lutaju i svetle po tami zadate egzistencije. Zbog toga autor Sava Gor naslućuje da žena ima krila i da on sam mora smoći snage da poleti ka istinskoj stvarnosti. Tamo, gde zatičemo slike lude zemlje kojom putujemo, glavu koja se okreće na sve strane i kaže – Jedni bez drugih ne možemo. Moramo iznajmiti snove i dozvoliti da kroz tamne ruke propuštamo sveopšte veselje, jer je u dubini okeana tajna strašna, ali i stvaralačka. Naravno ovakve vizije ugovor su izmedju autora i pesničkog dela, izmedju muškarca i žene, toplog i hladnog. Prepravljanje sveta, ovako bezdušnog, mora započeti u nama samima uz sugestiju da rascep preokrenemo ka spajanju....Iz Recenzije: Boško Mandić

Gospođa Okean

Ludom zemljom putuješ,

Glavu na sve strane okrećeš,

Kako si gipka...

 

Tako vatreno stojiš, tvoj pogled,

Daruje reči...

 

Poklanjaš se svetinji,

Znaš sebe sa svih strana,

Shvataš gorku bol u grudima...

 

Darovao bih ti poklon, svakako nežan,

Da bude deo tvog tela.

 

Sunčanom srećom sada se igraš,

Ponekad se setno okreneš,

Čuješ jecaje u daljini,

I ponovo potvrdiš,

Da jedni bez drugih, ne postojimo...

Dobra Knjiga - Poljubac Žene Zmaja

The Kiss Of The Dragon Woman

"At a time and moment when the sparks of longing remain unanswered, but not alone. They wander and shine in the darkness of a given existence. That is why the author Sava Gore senses that a woman has wings and that he himself must be able to fly towards the true reality. Where we find images of the crazy land we travel through, a head that turns in all directions and says - We can't do without each other. We have to rent dreams and allow ourselves to miss the general joy through our dark hands, because in the depths of the ocean, the secret is terrible, but also creative. Of course, such visions are a contract between the author and the poem, between a man and a woman, warm and cold. 

The transformation of the world, so heartless, must begin in ourselves with the suggestion to turn the rift towards merging... From Review: Boško Mandić

"Lady Ocean"

You travel through a crazy country,

You turn your head in all directions,

How flexible you are ...

You stand so fervently, your gaze,

Gives words ...

You worship the sanctuary,

You know yourself from all sides,

You realize the bitter pain in your chest ...

I would give you a present, certainly a gentle one,

To be a part of your body ...

You're playing with sunny happiness now,

Sometimes you turn around sadly,

You hear sobbing in the distance,

And you confirm again,

That without each other, we do not exist ...

Music Intermezzo

Le Baiser de la Femme Dragon :

"Dans le cosmos et au moment où les étincelles du désir restent sans réponse, mais pas seules. Elles errent et brillent dans les ténèbres d'une existence donnée. C'est pourquoi l'auteur Sava Gore sent qu'une femme a des ailes et qu'il doit lui-même trouver la force de s'envoler vers la vraie réalité. Où l'on trouve des images du pays fou que l'on parcourt, une tête qui tourne dans tous les sens et dit - On ne peut pas se passer l'un de l'autre. Bien sûr, de telles visions sont un contrat entre l'auteur et l'œuvre poétique, entre un homme et une femme, chaud et froid.

La transformation du monde, si impitoyable, doit commencer en nous-mêmes avec la suggestion de transformer la fracture en fusion.... De l'avis : Boško Mandić

« Dame Océan »

Vous voyagez à travers un pays fou,

Tu tournes la tête dans tous les sens,

A quel point tu es flexible...

Tu te tiens si fougueux, ton regard,

Il donne des mots...

Vous adorez la partie sainte

Tu te connais de toutes parts,

Vous vous rendez compte de la douleur amère dans votre poitrine...

Je te ferais un cadeau, certainement doux,

Vous voyagez à travers un pays fou,

Tu tournes la tête dans tous les sens,

A quel point tu es flexible...

Tu te tiens si fougueux, ton regard,

Il donne des mots...

Vous adorez la partie sainte

Tu te connais de toutes parts,

Vous vous rendez compte de la douleur amère dans votre poitrine...

Je te ferais un cadeau, certainement doux,

Je ferais partie de ton corps...

Tu joues avec une chance ensoleillée maintenant,

Parfois tu te retournes tristement

Vous entendez des sanglots au loin,

Et vous confirmez à nouveau,

Oui, l'un sans l'autre, nous n'existons pas...

Keywords: Poljubac Žene Zmaja: "Dovoljna Je Jedna Reč" 01 - / Zbirka Poezije | poezija | poetry | poésie,  Довољна Је Једна Реч, Un mot suffit Poljubac Žene Zmaja, knjiga, poezija, , sebastian sava gor. poezija koja diše, čitaj poeziju, smiri se poezijom, poezija koja se čita, Zbirka Poezije, Jadranka Bunuševac,  Sava Gor, Recenzent: Boško Mandić, lustracija na koricama: Irena Bijelić Gorenjak, Urednik i korektura: Jadranka Bunuševac Izdavač: Zoran Damnjanović i sinovi, Beograd 2007, Kiss Of The Dragon Woman, Poetry, Poezija, poetry lovers, poetry is not dead, poetry twitter, Book, Poetry Collection, Literatura, Literature, Literature Posts, Književnost, Knjiga Poezije, poezija, poetry, poésie, поэзия, poesie,   čitaj poeziju, pesme, un livre, poésie, collection of poetry. un recueil de poésie, Kiss of the Dragon Woman, book, poetry,, sebastian sava gor. poetry that breathes, read poetry, calm down with poetry, poetry that is read, Poetry Collection, Jadranka Bunuševac, Sava Gor, Reviewer: Boško Mandić, lustration on the cover: Irena Bijelić Gorenjak, Editor and proofreader: Jadranka Bunuševac Publisher: Zoran Damnjanović and Sons , Beograd 2007, Kiss Of The Dragon Woman, Poetry, Poezija, poetry lovers, poetry is not dead, poetry twitter, Book, Poetry Collection, Literatura, Literature, Literature Posts, Književnost, Knjiga Poezije, poezija, poetry, poésie, poezija, poetry, read poetry, poems, a book, poetry, collection of poetry. a poetry collection, Пољубац Жене Змаја, књига, поезија,, себастиан Сава гор. поезија која дише, читај поезију, смири се поезијом, поезија која се чита, Збирка Поезије, Јадранка Бунушевац, Сава Гор, Рецензент: Бошко Мандић,  Ирена Бијелић Горењак, Уредник и коректура: Јадранка Бунушевац Издавач: Зоран Дамњановић и синови , Београд 2007, Пољубац жене змаја, Поезија, Поезија, љубитељи поезије, поезија није мртва, поезија твитер, Књига, Песничка збирка, Литература, Књижевност, Књижевни постови, Књижевност, Књига Поезије, поезија, читај поезију, песме,  збирка поезије. Dovoljna Je Jedna Reč, Poljubac Žene Zmaja:  "Maska Od Ličnosti"  07 Poljubac Žene Zmaja:  "Osluškivanje"  08 / Zbirka Poezije | poezija | poetry | poésie | a collection of poetry  |  un recueil de poésie  The Kiss Of The Dragon Woman: "Infinite Destination" 09 | Poljubac Žene Zmaja:  "Beskonačno Odredište" / Zbirka Poezije | poezija | poetry | poésie | a collection of poetry  |  un recueil de poésie  The Kiss Of The Dragon Woman: "Тhe Last Moment"  | Poljubac Žene Zmaja:  "Posleddnji Momenat" | Le Baiser de la Femme Dragon : "Le dernier moment" |  poetry | poezija | poésie Poljubac Žene Zmaja: "Gospođa Okean" | The Kiss Of The Dragon Woman "Lady Ocean" | Le Baiser de la Femme Dragon : « Dame Océan »  /  |  poetry | poezija | poésie 

NISAM BIO TU: "Noćni Klub: “Akademija-Rupa-Republika” (Autobiografski Roman u Nastavcima 11) Autobiografija | Autobiography | Autobiographie - 1989 godina

 

Noćni Klub: “Akademija-Rupa-Republika”

   "Akademija" tj “Rupa”, kako smo je tada skoro svi zvali  ... noćni klub smešten u podrumu Fakulteta Likovnih Umetnosti u Beogradu. Velika mračna prostorija gde se odigravao veliki i bitan deo mog života. Tamo sam, tada, proveo puno više vremena nego bilo gde. Iz dana u dan, osim ponedeljka je taj noćni klub bio jedino mesto gde je reč "underground", imala svog smisla.

  Pre neki dan je izašao članak  u elektronskom časopisu o Akademiji sa intervjuom poznatih redara Vite-ćaleta i Bilje-džudistkinje. Vitu sam poznvao i dan danas ga sretnem neki put. Izuzetan i srdačan čovek, nikada mi nije pravio problem da uđem u klub. Bilju znam još puno pre Akademije, to je devojka iz kraja, uvek srdačna i nasmejana i na svoj specifičan način duhovita. Tačno je sve što je Vita govorio za e-novine. Za redara to je bio jako težak posao. Sama činjenica da je dole bilo malo treznih ljudi je dovoljna sama za sebe. Ipak, naletao  sam i na druge redare koji su umeli da me vrate sa ulaza, tako da sam brzo preduzeo mere. Čim sam dobio ličnu kartu, popunio sam formular , platio i podigao člansku kartu za nedelju dana. Zbog mog konstantnog prebivanja dole, neki od redara su najverovatnije mislili da sam student, tako da posle nekog vremena više nisam člansku kartu ni pokazivao. Par godina posle, više nisam ni ulaz plaćao. Mislim da sam to i zaslužio.

  Kada sam prvi put sišao niz te stepenice i ušao u prostoriju gde je šank, ugledao sam suncobran, pravi šareni suncobran. Ispod suncobrana je na platnenoj stolici za plažu sedeo čovek sa debelim brkovma u kožnoj jakni i prodavao žetone za flipere. To je bio Uča, zanimljiv, dobroćudan čovek.  Prvo sam gledao ljude koji su dole postali “inventar”, da bi za samo par godina i sam postao isto. Bilo je puno “inventara”.  Jedan od blesavo pijanih i stvarno čudnih ljudi koje sam odmah tamo video bio je starac, dugačke bele brade i sa retkom dugom slamastom kosom, gde je dominirala ćela.  On  je uvek sa dve tri flaše piva u zagrljaju igrao sam za sebe, namigivao ljudima koji su pored njega prolazili, neke je gurkao,  puštajući glasove koji su pre ličili na životinjske krike, nego na ljudski glas. Taj neverovatani čovek je bio Lubarda, slikar I profesor, koji je takođe tu svako veče u klompama,  igruckao, skakutao  i pljuvao ljude po klubu.

Klub je živeo, ljudi su bili tu. Ipak klub je mogao i da odnese život. Opisaću kratko dva slučaja, jedan je vezan i za mene. U prvom slučaju, je čovek izgubio život. Čuo sam da je muzika stala i da se gore na vratima odigrava tuča. Ubrzo zatim čuo sam pucanj. Ljudi su naglo krenuli prema vratima. Sačekao sam malo da ne upadnem u veliki talas gužve. Kada sam stigao na gornju platformu na mestu iza naplatnog "boksa" ležalo je u krvi telo mladića.  Krv se nije dala preskočiti, patikom sam dodirnuo gustu, masnu, bordo tečnost. Kasnije smo doznali da je pucao redar. Nikada nisam imao predstavu o tome šta se tamo dogodilo tada , sve do eto tog intervjua,  gde sam idvojio neke autetične detalje. Slikar  i tada redar, Vita, tu napominje: " To vreme je bilo veoma teško. Sve gori momci su se pojavljivali na vratima. Sve više je policije bilo u civilu. Ljudi su bili strašno frustrirani, agresivni, nesrećni i očajni. To se osećalo iz dana u dan. Tih devedesetih godina smo imali tuče svaki dan. Agresivnost je bila uvek na kritičnom nivou. Ljudi su počeli da se plaše za sebe i druge. Oni koji nisu bili dovoljno jaki i sigurni u sebe su počeli da nose oružje. Tako je nažalost, jedan naš kolega počeo da nosi pištolj, a to se nije završilo dobro. Ljudi sa vrata prvo moraju mentalno da budu stabilni, ali to nije uvek slučaj,  posebno tada. Svedoči za novine i redar Đorđe: “Pazi, to je bilo otprilike ovako; ja sam sišao dole, bila je zatvorena kasa, a neko je pravio sranje u kojem su učestvovali i redari. Tri četiri dečaka su pravila sranje i nekako je opalio pištolj. Vita je takođe prokomenatarisao taj događaj: “ Taj redar je isto bio u strahu i ubacio je metak u cev. I nije ga vratio u okvir nazad pošto se sve završilo, sve pretnje i sva gurkanja. Oni su ih izbacili iz kluba i otišli su. Ali metak je ostao u cevi.  Nakon nekog vremena, taj dečko se vratio da se raspravi sa njima zašto je izbačen. Tu je opet proradio adrenalin, ovaj je izvadio pištolj, ali je taj metak ostao u cevi. Kažu da je bilo samoopaljenje…”  To je zaista bio tragičan i nepotreban pečat koji je klub dobio.

Drugi slučaj koji se dogodio ranije je vezan za mene.

  Dakle , istina je da su na Akademiju počeli sve više da dolaze ljudi koji nemaju veze sa takvim načinom života i većinom su dolazili da bi dilovali , provocirali i pravili nered. Ulazili su sa sakrivenim oružijem i tukli bez razloga koga su stigli.

  Stajao sam sa Bogijem na poslednjoj platformi stepeništa i gledao šta se dešava u dugačkom hodniku kluba. Primetio sam da izbija svađa i odmah velikom brzinom sledila je tuča. Redari su momentalno reagovali, strčali su niz stepenište i odvukli su iz kluba trojicu mladića u šarenim trenerkama.

  -  A šta im je ono ispalo? - pitao me je Bogi.

  -  Nemam pojma… ne vidim ništa….  -  rekoh mu.

  -  Pa ona cevčica ... ček malo... -  Bogi je sišao i podigao sa poda nešto nalik na metalnu hemijsku olovku.

  -  Ne znam šta je to. - gledao sam u metalnu cevčicu dok je Bogi obrtao i čačkao.

Tada odjeknu pucanj. Direktno meni ispred nosa zazvižda metak i napravi lepu rupu u zidu iznad nas. Bogi baci metalnu napravu daleko od sebe. Ja ga pogledah :

   - Mogao sam da poginem sada. - rekoh tiho i zapanjeno.

Rupa koju je metak napravio još uveke se nalazi u tom podrumu. Mogao sam prst da gurnem u nju.

Ovakve stvari se tamo, skoro nikada do devedesetih, nisu dešavale. Stanje u društvu je počelo da se ubrzano menja, to je uticalo na sve. I ljudi su počeli da brkaju stvari. Sve manje je bilo onih koji su u klub dolazili da stvarno uživaju u muzici koja setamo puštala, gde je “Akademija”, jednom prilikom je proglašena i najboljim klubom tog tipa u Evropi.  Ali kako je tržište počelo da zahteva i razliku u žanrovima tako su počele i tematske večeri, alternativne, dark ili elektronske večeri. Time su se određene “ekipe”, smenjivale a time sam vremenom počeo tamo da viđam sve više nepoznatih ljudi. Koncerti su se sve slabije organizovali. Klub se širio ali je po meni na neki način na taj način i gubio. Prostorija koju su bendovi koristili za snimanje demo ali i ozbiljnijih snimaka, je takođe pretvorena u deo kluba. Na svom vrhuncu u pravnoj borbi za taj proctor, klub je prestao da postoji. Za vreme njegovog postojanja tu je održano zaista jako puno koncerata, klub su oslikavali i to stalno osvežavali, najinteresantnijim grafitima, sami slikari. Oni su tu, osim na taj način, mogli da zarade i radeći na šanku, garderobi ili prodavajući karte. To je prvenstveno bila jedinstvena i mala komuna odabranih ljudi, prvenstveno umetnika, slikara, muzičara i pisaca ali na žalost kako je vreme prolazilo sve to se pretvorilo u pitanje imovine i prava na profit od kluba. “Akademija” je i dalje “Akademija”, ali kao javni prostor za studije. U svom podrumu u toj zgradi student više ne smeju da prave žurke i tako sebi olakšaju školarinu.

***

"Klub koji će postati Akademija osnovan je 1961. godine i bio je prvenstveno klub studenata likovne akademije. Slikar Milovan DeStil Marković je 1982. godine promenio njegovu koncepciju i nazvao ga Akademija. Tada je ovaj klub postao diskoteka u kojoj se puštala savremena rok muzika, mesto avangardnog klupskog zvuka i centаr stvаrаlаštva аlternаtivne, umetničke, muzičke i intelektuаlne scene. Ubrzo stiče kultni stаtus i znаčаjnu ulogu u formirаnju, promociji i аfirmаciji urbаnog i kosmopolitskog duhа Beogrаda...

Klub Akademija – središte avangardnog zvuka u Beogradu

Obezbeđenje sa vrata Akademije osamdesetih, 30 godina kasnije / VICE

"PODRUM zgrade Fakulteta likovnih umetnosti (FLU) u kome je nekada bio kultni prestonički klub "Akademija", već pet godina zvrji prazan! I dok se studenti zbijaju u studijima, prostor u Rajićevoj 10 propada, jer fakultet nema novca za njegovu sanaciju....

Kultna Akademija i dalje zvrji prazna!

Akademija @AkademijaKlub · Културни центар / Facebook

 

San smešnog čoveka - F.M. Dostojevski | Audio knjige na srpskom

Vladeta jerotić : San Smešnog Čoveka F.M. Dostojestovskog pdf.

Najlepše priče

Autor: Fjodor M.Dostojevski

Oblast: Klasici

Izdavač: Feniks Libris, 2007

ISBN: 978-86-7844-036-6

ćirilica, 14x20, tvrd povez, 430 str.

„... Noć je bila čarobna, kakva može biti samo kad je čovek mlad, ljubazni čitaoče..." - iz Belih noći.

U ovoj zbirci možete pročitati neke od najljepših priča F.M.Dostojevskog:

Mali junak, Ujakov san, Bele noći, Gazdarica, Pošteni lopov, San smešnog čoveka, Odvratna priča, Mališan kod Hrista na Božićnoj jelki.U ovoj zbirci možete pročitati neke od najljepših priča F.M.Dostojevskog:

1. Mali junak

2. Ujakov san

3. Bele noći

4. Gazdarica

5. Pošteni lopov

6. San smešnog čoveka Fantastična priča

7. Odvratna priča

8. Mališan kod Hrista na božićnoj jelki

Najlepše priče Autor: Fjodor M.Dostojevski

Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Dead Man: A Film By Jim Jarmusch (Music From And Inspired By The Motion Picture)

"Џим Џармуш (енгл. Jim Jarmusch; рођен 22. јануара 1953. године у Акрону, Охајо) је амерички независни филмски режисер. Џармуш је 1975. дипломирао енглеску књижевност на Универзитету Колумбија, а затим је на Њујоршком Универзитету почео да похађа филмску школу. У међувремену је одлучио да напусти студије и да сав новац за школарину потроши на снимање свог првог филма. Thaddeus Sebena, његов тадашњи ментор највише му је у томе помогао. Тако је настало Константно глуварење (Permanent Vacation), први Џармушев филм, који је представио публици карактеристичан стил „озбиљног хумора“ који се касније појављује и у филмовима Чудније од раја и Под ударом закона. Џармуш је радио како асистент у настави америчком режисеру Николасу Реју док је похађао Њујоршки универзитет. Захваљујући Реју, добио је прилику да ради као асистент продукције у филму Вима Вендерса Lightning Over Water из 1980. који је посвећен Реју...Џим Џармуш - Википедија

Storyline:

In the late-1800s, the meek accountant from Cleveland, William Blake, spends the last of his already meagre savings to get to the frontier community of Machine where a job awaits him. Eager to make a fresh start, Blake arrives at his destination, only to discover that the position no longer exists. Gravely wounded and on the run from a relentless trio of bounty hunters after a deadly shoot-out, William flees the inhospitable industrial town and has a chance encounter with the enigmatic Native American spirit-guide named "Nobody", who believes Blake is the reincarnation of the visionary English poet, William Blake. Now, before the endless American wilderness, the two companions embark on a peril-laden odyssey of mysticism, transformation, and spirituality, until William crosses over into the spirit world. What lies on the other side? Written by Nick Riganas 

Mrtav čovek (1995)

Neil Young / Dead Man: A Film By Jim Jarmusch (Music From And Inspired By The Motion Picture)

NISAM BIO TU: " Par godina ranije…" (Autobiografski Roman u Nastavcima 10) Autobiografija | Autobiography | Autobiographie - 1989 godina

 

Par godina ranije…

Držao sam Video-klub. Trebao bih možda pravilnije reći, mojo otac je držao video-klub, dok sam ja išao u školu. Ipak, stizao sam da odgledam filmove, napišem nešto o njima i “plasiram” ih dalje, ja sam bio mladi gazda. Video-klub je otvoren još dok sam pohađao osnovnu školu i smatram se, zajedno sa mojim ocem, jedniim od pionira ovog posla koji je kasnije prevazišao sva moja očekivanja I “preko noći” se transformisao u ništa. Ovaj fenomen od posla, zaslužuje malo pažnje ali ću se na to vraćati nasumično. Od kluba sam imao dosta novca. Odlučio sam da kupim Vespu. To je bio ozbiljan motor od 250 kubika, tamno plave boje. Ipak na ulici su u to vreme vozači automobila gledali na motor kao na bicikl. Često sam slušao zvuk sirene iza sebe, što je bio znak da se pomerim sa strane, iako sam bio brži od mnogih automobila koji su me preticali. Gledao sam da vozim oprezno.

Bogi je proveo najviše vremena na Vespi sa mnom. Leteli smo iznad grada i zavlačili se u najrazličitije, egzotične delove Beograda. Voleli smo da lutamo Senjakom i Dedinjem.  Možda nikada ne bih video neke zabačene , stare uličice grada da nije bilo tog motora. Ovaj motor mi je dosta pomogao da stignem i obiđem najrazličitija dešavanja koja su se odigravala jedna za drugim u to vreme u Beogradu. Nije bilo predaha…

Van grada sam vozio malo ali sećam se jedne divne vožnje do Novog Sada, koja nije bila vezana samo za to što sam prvi put išao do tog grada motorom. Veličanstven osećaj. Vozio sam polako i razgledao predele koji su iskrsavali ispred mene. U to vreme, bio sam teći srednje, sam u Novom Sadu, imao devojku.  Nina je uveče predložila da odemo na probu "opasnog" benda, to su joj prijatelji i ona im je prognozirala veliki uspeh. Otišli smo na prob"Obojenih". Marijana me je upoznala sa članovima benda i u nekoj dosta velikoj, malo zabačenoj prostoriji su počeli probu. Nakon  pola sata sam rekao Nini da je ovo loša imitacija "Discipline" i želeo sam da momentalno napustimo prostoriju. Svoje mišljenje sam kasnije promenio. "Obojeni Program" je postao naš popularan rock bend, koji je u međuvremenu izgradio svoj autentičan i dobar zvuk.

Nina i ja smo na Vespi dočekali jutro na obali Dunava. Divno purpurno jutro u društvu galebova.

  Dosta puta sam pomenuo do sada muziku, kao nešto sa čime sam živeo. Mislim da muzika nije samo ono što čovek, baveći se tom vrstom umetnosti, stvori. Muzika postoji i u tišini. Muzikom diše priroda. Čudim se ljudima koji pridaju ogroman značaj tome što je Betoven napisao sinfoniju gluv. Kako? Pa Betoven je muziku u svesti imao a rukama je pisao. Rano sam imao želju da se i sam bavim muzikom. Maks, Grof, Bope i ja smo u prvom razredu srednje škole osnovali bend i nazvali ga "Ex Ponto", pročitao sam tada te Andrićeve poetične i teške zapise, koji su na mene ostavili veliki utisak. Svirali smo u staroj Bope-voj kućici. To nije dugo trajalo. Nakon toga, mene je sve do početka ovog veka, ta strast za stvaranjem muzike, napustila. I ne samo to, naprosto sam počeo da na muzičare gledam sa određene "visine". Što sam više tih ljudi upoznavao, razumeo sam,  pogrešno svakako, da oni svojom neobrazovanošću i neki izuzetno slabe inteligencije ne mogu i neće, ništa –nikada,  “dublje shvatiti”.  Ponašao sam se gordeljivo i podsvesno ljubomorno sam pristupao tim ljudima,  sve dok neki od njih nisu postali moji jako dobri prijatelji. Oni su svirali ja sam pisao i sanjao o tome da snimim svoj prvi dugometražni film, kratkih sam snimio nekoliko. Prošlo je desetak i više godina a ja sam za to vreme sedeo sa slikarima i eto muzičarima po najrazličitijim klubovima i kafanama i bio "stound" ko' kamen. Kada sam već na ovoj temi opisaću još jedno zanimljivo veče iz perioda kada sam bio drugi razred srednje škole.  Moja tadašnja devojka  Ena me je pozvala kod svoje najbolje drugarice Isidore. Divne su bile Ena i Isidora. Ena mi je napomenula da će kod Isidore doći njen dečko, Zokac. Zokac je inače važio za jednog od najprivlačnijih mladića u Beogradu. Tako da je Isidora bila veoma ponosna na njega, iako je i sama bila devojka stvarno retke lepote. Ona se hvalila Zokcem i govorila  je kako će on biti na plakatima grada i kako će njegov bend biti popularniji od svih Jugoslovenskih bendova zajedno.

"Eto još jedan muzikant..." - pomislio sam grubo ali i znatiželjno. Zokca do tada nisam poznavao.

Voleo sam da upoznajem nove ljude. Od kada progledamo susrećemo se sa nečijim očima. Za vreme odrastanja, školovanja, preko posla, ulice, od mesta za društveni život do novih komšija mi neprekidno upoznajemo ljude. Neki od tih ljudi predstavljaju u našim životima nešto važno, dok druge ne smatramo toliko bitnim i vezanim za naš život. Uprkos tome mislim da nevidljiv i neraskidiv lanac povezuje naš život sa svakom osobom koju susretnemo u životu, idem do te mere da smatram da je bitan i onaj naizgled najnebitniji susret, pogledom u prolazu. Do te mere mogu uticati ti susreti da oni rađaju najneverovatnije ishode.

Kod Isidore sam pored Zokca zatekao i njegovog druga T-a, njega sam video tada i više nikada.  Zokac kaže da već dugo živi u Kanadi.   Interesantan je Zokac. Čvrsto muževno lice mladića, vedrog i nasmejanog. Obučenog lepo i moderno. Crna kosa, gde je svaka dlaka bila na svom mestu i pogled dubok, ispod isto, tako tamnih, jakih obrva. Inteligentan i vizionarski raspoložen momak. Pale su mi na um Anine reči o njegovoj slavi. Pomislio sam tada da je ovakav čovek sposoban za to. Puno toga se ostvarilo, njegov bend, jeste jedan od najoriginalnijih srpskih, tada jugoslovenskih bendova. Za samo par godina nakon toga, on, njegov bend sa još nekoliko bendova iz Beograda, uspevaju da stvore potpuno novu muzička scenu. Njegove zbirke poezije su dobro prihvaćene, dok njega, na neki način,  danas neki ljudi, smatraju "ikonom" urbanog života i rock&rolla, devedesetih godina.

  Isidora i Ena su spremile laganu večeru. Zokac i T. su spremili desetak “sprava” punih “šita”.  Naše druženje se pretvorilo u oblake, obojene najrazličitijim bojama, pune ludog smeha. Odlazili smo daleko da bi se vraćali nazad i analizirali najsmešnije sitnice. Završilo se tako što sam na kolenima, lajao i režao kao pas na Enu, opominjući je tako da trebamo da idemo u krevet.  Isidora je imala dosta veliki stan. Ena i ja smo dobili zasebnu sobu, Zokav i Isidora odoše u neku drugu sobu a T. je zaspao u dnevnoj sobi.

Photo: Irena Bijelić Gorenjak. Manastir Vavedenje Presvete Bogorodice 2004 godine. Sa leve strane Sebastian Sava Gor, sa desne Nebojša Antonijević - Anton (Partibrejkers...http://partibrejkers.rs/ 

C O C T E A U - T W I N S / B L U E - B E L L - K N O L L

"Cocteau Twins were a Scottish band active from 1979 to 1997. They were formed in Grangemouth by Robin Guthrie (guitars, drum machine) and Will Heggie (bass), adding Elizabeth Fraser (vocals) in 1981 and replacing Heggie with multi-instrumentalist Simon Raymonde in 1983. The group earned critical praise for their ethereal, effects-laden sound and the soprano vocals of Fraser, whose lyrics often abandon recognisable language. They pioneered the 1980s alternative rock subgenre of dream pop...Wiki / Cocteau Twins

COCTEAU TWINS / HOME