NISAM BIO TU: "DMT "Više Nego Inače" (Autobiografski Roman u Nastavcima 35) Autobiografija | Autobiography | Autobiographie - 1991 godina

 

DMT "Više Nego Inače"

  Počinjala je Jesen, sukobi u Jugoslaviji su se sve više zatezali. Počelo je da puca sve po šavovima. Vesti su bile užasne. Četnici, ustaše, krv do kolena, svaki dan izveštaji o zakrvljenim narodima, Hrvatima, Srbima i Bosancima, ne prestaju.

 Pozvao sam Grgu. On je bio jedini čovek koga sam znao u to vreme da je imao LSD. Napominjem ponovo da ove beleške nikako ne smeju da utiču na čitaoca, tako da pomisli da je korišćenje supstanca koje navodim, “cool” ; “in”;”normalno”, ili bilo kako, osim da shvati da sam ja tada sa devetnaest godina, eksperimentisao sa teškim drogama, sa sobom i sa svojim životom, koji sam time stavljao na kocku, to mi je urušilo zdravlje i hvala dragom Bogu ja sam danas, što se toga tiče slobodan čovek.  

 Grga se javio i rekao mi da mogu da svratim. Razgovor je bio kratak. Grga je imao punu sobu gostiju i nisam želeo da se zadržavam.

  - Doneo sam nešto što do sada nisam imao...mnogo je jako ako nećeš kaži... eside imam... zmajeve naravno... skroz sveži. A ovo... - on izvadi iz ormara, punu teglu, belih tableta, - ovo sam doneo samo za nas, ne dajem nikom drugom. Ovo je mnogo jače... tableta DMT-a.

Ja ga pogledah, znao sam odlično šta je doneo, ali nikada do tada nisam probao.

  - Odlično Grgo! Daj tu jednu i dva zmaja.

  - Ok... preporučujem ti da za DMT nađeš nekoga ko je strejt, da bude pored tebe.

  - Super si Grgo, to si mi rekao i za prvi esid. - simpatičan mi je bio taj momak.

  - Dobro i evo kao i uvek kvoter, zlu ne trebalo.

Grga nije naplaćivao heroin, meni barem. Uvek kada je dobijao svežu "robu", dao mi je po kvoter dopa, da imam pri sebi, ako me esid previše "digne". Prvo sam mislio da time hoće da navuče ljude na dop, ali kada sam mu jedanputa tražio samo dop, nije hteo da mi proda. Kasnije su se svi navukli ipak na “dop”, neki umrli, neki se zamonašili, neki su otputovali. Svakako to nije bila moja bliska “ekipa”. Pilulu DMT-a sam popio odmah kod njega. Znao sam da će trebati barem sat do dva da počne da "radi". Odlučio sam da prošetam Kalemegdanom, pa kasnije da siđem u “rupu”. Nisam znao šta me je čekalo.

   Prvo sam kao i na esidu, osetio pojačan čulni intenzitet. Boje i mirisi i zvukovi su postajali jako izoštreni i jasni. Prostor oko mene dobjao je toplinu i sklad. Osećao sam "potpunost" sopstvenog tela.  Povezanost sa prirodom su takvi da sam imao osećaj da su biljke, nebo, zemlja, povezani i u neraskidivom odnosu. Odšetao sam u osamljenije deleove Kalemegdana, spuštao sam se ka reci. Čekao sam to jače, što je Grga napomenuo, ovo što sam opisao do sada su bili meni već poznati osećaji na LSD-u. Kod ovakvih iskustava ovo moram da naglasim mora čovek biti na "TI" sa samim sobom, nema laži, nema prevare. Shvatio sam da svaki izlet u svesno traženje "nečega više", može da dovede do” bad-trip-a”, tj. do odlaska u pogrešan perceptivni nivo svesti gde vlada strah i gde se sukobljavamo sa sobom. Tako da nijedan smer nije pogrešan, već je pogrešna naša percepcija njega. Kod psihodeličnih iskustava treba biti spreman i pripremljen za putovanje koje sledi, mora se biti fokusiran na svaki detalj i nijansu stvarnosti koja sledi pri oslobađanju svesti.  Osećao sam zemlju sve udobnijom, zvezde i lagan vetar stvarali su fantazmagoričnu atmosferu, počeo sam da čujem muziku koja je dirigovala čitavim predelom. Razumeo sam da biljke imaju sopstveni jezik kojim govore između sebe. Stigao sam do reke, zemljanim utabanim putićem. Siguran sam bio da je voda koja teče živa, na neki način. Javila mi se misao o tome da naša stvarnost, bez ovakvog podsticaja, nema svrhu, da nije realna slika, već da je obrnuto da vidim i posmatram stvarnost onakvom kakva bi ona trebalo da bude. Divio sam se tome. 

 Za loš trip, kriv je loš stav i loše osobine ličnosti. Iskustvo zavisi od stanja svesti osobe pre uzimanja psihodelične supstance bio to LSD, DMT u tableti ili biljci. Reč je o setu i settingu', kako tumači dr. Timothy Leary i sa time se apsolutno slažem. DMT i LSD mogu biti okidači za šizofreniju, ali ništa više nego recimo alkohol ili zloupotreba psihoaktivnih lekova.

U jednom trenutku sam sebe upitao gde je to više? Tada mi se desilo da sam naglo poleteo u vis, velikom brzinom, našao sam se iznad oblaka i iznad sebe sam video, umesto neba, ogroman crveni oganj. Oganj me je pitao da li ću uskoro doći. Strah mi je obuzeo čitavo telo i imao sam osećaj da mi kroz vene teče ledena krv. Osećao sam da pričam sa živim organizmom. Odgovorio sam: "Ne još".  Moj odgovor je bio pogrešan. Zbog pogrešnog odgovora, sam se sunovratio nazad na zemlju. Vrištao sam dok sam padao. Kada sam ponovo video jasno krajolik, osetio sam stid. Jak stid zbog toga što nisam prihvatio poziv koji mi je od stane drugog svesnog bića bio upućen. Nisam imao pojma, niti predstave šta je biće predstavljalo. Bog ?! Univerzalna, jedinstvena energija svega stvorenog ?! Sve to u jednom ?! JA ?! Osećao sam se se izuzetno anksiozno. Stvarnost je poprimala zastrašujuće dijabolične oblike, drvo pored mene je najednom izgledalo strašno i ljutito, zlo, kao na crtanom filmu. Odmah zatim videh nekavu masnu crnu masu umesto oblaka, doživeo sam je strašno negativno, kao zlo koje plovi iznad mene i čitavog sveta, ujedno. Iz masnog oblaka se "iscedio", masni crni stvor. Pre nego što sam pomislio bilo šta o njemu on je već bio pored mene. Uhvati me neopisiva jeza ali u tom trenutku osetih punu usnu dublju pljuvačke. Jasno mi je bilo da trebam da pljunem na stvora ispred sebe. Pljunuh sa nekom posebnom važnošću. Stvor nestade. Više nisam želeo sa crnim nebom da imam kontakt, nisam želeo da gledam u njega, niti da se za njega interesujem. Svest mi se ponovo radosno "razbudi".

Krenuo sam sa reke prema "civilizaciji". Na "daljinu" sam osećao sintetiku stvarnosti kojom se živi. Sedoh na klupu.

Prošli su momak i devojka, zagrljeni. Izgledali su mi neopisivo savršeno. Obuze me velika radost što to primećujem kod njih. Te večeri su to bili prvi ljudi koje sam video od kako je DMT, počeo da "radi". Rešio sam da siđem na Akademiju.

To nije bila ista Akademija. Ja sam ovog puta video nešto drugo. Uživao sam u bogatstvu ljudske raznolikosti, fasciniran sam bio licima, osmesima, tugom, pokretima - u svima sam video po neko skriveno bogatstvo. Naježio sam se spoznajom kolika je lepota u svakome oko mene. Muzika! Muzika je bila iznad muzike , neverovatno.  Moj podsticaj jeste bila želja za suočavanjem sa samim sobom. Kratko sam ostao unutra, imao sam želju da budem napolju. Nisam mogao da se ne krećem i pod otvorenim nebom mi je bilo najprijatnije. U školskom dvorištu ispod Akademije neko je zapalio vatru. Osetio sam jaku želju joj se približim.  Kada sam prišao sledio je osećaj najintimnije povezanosti sa vatrom u koju sam gledao. Privlačila me je svakim svojim titrajem, vukla i grejala misli. U vatri sam video nešto izuzetno erotizovano, sa animalnom seksualnom energijom i na trenutke sam pomišljao šta bi bilo, kada bih je spoznao u njenoj potpunosti. Ali da je bilo "Vatro hodaj samnom", bilo je. Hteo sam videti ko sam zaista ja, a to je kao da se igraš sa vatrom. Opet, pade mi na pamet, da bih spoznao sebe, moraš spoznati vatru...  

Otišao sam na Kosančićev Venac i legao na travu. Vizije su postajale slojevitije, intenzivnije, brže sekvence i teže razumljive. Kao da sam se našao u bioskopu gde su se konstantno menjali filmovi, ispreskakano i nekontrolisano. Činilo mi se da nemam dovoljno snage da sve razumem.  Ovo je definisalo moje misaono stanje u stvarnosti - izuzetno teško sam držao koncentraciju, zbog priliva ideja.  

  Ustao sam da ponovo šetam. Penjao sam se ka osvetljenijim ulicama. Elektricitet je ulazio u mene, kao da me je oživljavao još snažnije.  Boja neona. Čudni oblici automobila, žardinjera.

Svaki put kada bih pomislio na spostveno ja, pojavljivalo se dete sa tipičnim dečačkim hvalisanjem: "Ja sam probao DMT i mislim da imam nešto pametno da kažem", specifično za dete koje još nije naučilo ni da govori kako treba.

DMT mi je govorio da sam arhetip "deteta koje se igra".

 Ono što bih još primetio je prisusustvo duboke mistične pozadine svega. Konstantno sam osećao tu mističnu prisutnost. Kao da neko zajedno samnom koriguje i nadzire prostor i vreme u kojem sam se našao. Tako da sam imao neshvatljiv pojam o tome da sabirem prošlost, sadašnjost i budućnost na istom mestu gde stojim. Ja sam bio i prvo i drugo i treće. Ući u okršaj sa sobom može biti fantastično iskustvo, ali isto tako i najgora noćna mora. Zato smatram da je za “LSD” i “DMT”,  jako bitna psihička postavka ličnosti. Sumnjam da bi osoba zavidnog, sujetnog, gordeljivog karaktera, imala prelepo iskustvo, u sukobu sa svojim stvarnim "JA". Možda bi čak zbog šoka ostala zarobljena u toj beskonačnoj petlji. Počeo sam nakon ovog iskustva da intenzivnije razmišljam o tome koliko je realni život išta više realan od nadrealnog. Ukoliko su stresovi, lepši od sreće i ljubavi - droga zvana "stvarnost" definitivno postaje zavisnost. Današnja civilizacija je predozirana samom “stvarnošću”, nazovimo je novom ili starom, svejedno je.  DMT se konstantno istražuje. Preko njega dobijamo informacije o višedimenzionalnom postojanju i našim ulogama u tome. Naučni projekti definišu težinu duše. Nauku sve više zanima nekadašnje "paranormalno", kako bi ga uvela u normalno. Na naučnom nivou se postavlja pitanje "Tvorca". O sopstvenoj telesnosti govorimo prezrivo. Bitno je odgonetnuti kuda duša "putuje" nakon smrti. Ipak, bez obzira na ovo "vladarima sveta", izgleda ne odgovara "uzletanje" ljudskog duha. Zadovoljni su ovakvom percepcijom svekolikog ljudskog roda.

  "Trip" je polako gubio na intenzitetu kada su u pitanju halucinacije. Svanulo je.

Otišao sam do Igija i do večeri sam se smejao u naletima, do suza. Sve mi je izgledalo jako smešno, likovi sa TV ekrana, muzičari, ozbiljni dijalozi o koječemu, sve mi je bilo jako smešno i kao nekakva ozbiljna karikaturna prevara. Igi mi je bio isto tako jako zanimljiv i ponajviše smešan sa svojim opaskama i komentarima. Smeh je bio zarazan tako da se zajedno samnom smejao i on. Negde oko podneva došao je i Grof. Igi i Grof su hteli istu stvar, okrenuo sam Grgu.

  - Jel' može da se svrati ?

  - Može ali nema više onoga što sam ti dao juče... kako je bilo?

  - Šta nema brate mili pa bila puna teglica... vi niste normalni.

  - Ja sam evo skroz normalan...hahaha... - Grga je isto kao i ja umirao od smeha.

  - Ništa tu sam za pola sata. - spustio sam slušalicu i rekao Igiju i Grofu kakva je situacija.

  - Ovom ludaku sve otišlo a bila skoro puna tegla juče. Ima zmajeve, evo imam ja dva, ovde za vas a ja odoh kod njega po još.

  - Uzmi svakom po pet... da ga ne jurimo. - Grof je vrteo glavom.

Pozvao sam taksi. Brzo sam obavio šta je trebalo i vratio se nazad. Igi i Grof su kada sam se vratio već imali blažene osmehe na licu. Tada neko pokuca. Igi otvori. Izvesni Bukva.

  - Momci jel' možete da mi sredite 'trip?

  - Ne možemo - odgovori Grof bez ustezanja.

  - Ajde bre' znam da možete vidi kolike su vam zenke' ko lubenice.

Igi došapnu Grofu da više nema kinte. Grof klimnu glavom.

  - Ok , reče Igi ... jesi guto trip' ranije.

  - Jesam naravno. - Bukva je lagao, nikada nije progutao esid pre toga.

  - Evo za početak pola. - Igi uze makazice i pažljivo ne dirajući karton rukama, već ga pridržavajući pincetom, stavi Bukvi na jezik pola esida. Bukva se pozdravio i otišao. Nastavili smo da brbljamo, kada posle dva sata, neko opet zakuca na vrata.

  - Šta je bre ovo?! - Igi nervozno pođe ka vratima.

Na vratima opet Bukva.

  - Momci nije u redu... ovo ništa ne radi.

  - Šta ti je bre' ? Pa i mi smo gutnuli po pola... radi brate, radi opasno hahaha... šta ti ništa ne osećaš? - upita ga Igi.

  - Ne. razočarano će Bukva.

  - Daj mu ceo... viknu Grof iz sobe... ne može to tek tako da probije svakoga!!! - on i ja skoro da padosmo na pod od smeha.

Igi mu dade ceo esid. Velikog zmaja. Bukva od tada nikada više nije pitao za esid i kada nas je sretao nije potezao to pitanje. Jednostavno eto postoje i ljudi koje LSD ne može tako lako ni da "uradi". Ne znam zbog čega je tako, ali slučaj sa Bukvom je jasan.

"AMAZON"   (konbinovana tehnika - glet masa - akril)

Paint: Sebastian Sava Gor