Best Jazz Pianists (100 Original Recordings) Various Artists | Jazz | Piano

"Jazz is a music genre that originated in the African-American communities of New Orleans, Louisiana, United States, in the late 19th and early 20th centuries, with its roots in blues and ragtime. Since the 1920s Jazz Age, it has been recognized as a major form of musical expression in traditional and popular music, linked by the common bonds of African-American and European-American musical parentage.[4] Jazz is characterized by swing and blue notes, complex chords, call and response vocals, polyrhythms and improvisation. Jazz has roots in West African cultural and musical expression, and in African-American music traditions....Jazz From Wikipedia, the free encyclopedia

Amazon Music > Best Jazz Pianists (100 Original Recordings) Various artists

Planeta Zemlja - Uvac i Beloglavi Sup (Gyps fulvus) | Priroda | Prirodni Rezervat | Ugrožene Životinjjske Vrste

  Jedna od prvih stvari na koju svi pomisle kada se priča o Uvcu su prelepi meandri Uvca. Meandri se mogu videti sa mnogobrojnih vidikovaca iz okolnih sela a daleko najpoznatiji je vidikovac Molitva. Destinacije u Srbiji, Specijalni rezervat prirode Uvac, meandri.

Ako Vam nije dovoljno da samo gledate meandre, njima možete krstariti brodićima, a možete i upecati po koju ribu ako ste ljubitelj pecanja pošto je Uvac vrlo bogat pastrmkom, šaranom, klenom…Kako je Uvac rezervat prirode, pecanje je moguće samo ako imate dozvolu za rekreativni ribolov. Ako imate sreće, možete videti i jedinstven ples beloglavih supova prilikom parenja, kada oni lete do neverovatnih visina, uhvate se kandžama i onda izvode slobodan pad. Uz male pećine u kojima se kriju ove prelepe ptice, rezervat Uvac u svojim klisurama krije i nekoliko velikih pećina, od kojih je najveća još uvek nedovoljno istražena Ledena pećina. Uređen je prilaz i oko 600 metara staze kroz dvorane u koju nemojte ulaziti bez jakne, čak ni leti jer je temperatura oko 8 stepeni... 

Kompas Kaže Srbija / Uvac

Специјални резерват природе Увац

  Увац је река у Србији која протиче између планина Златибор и Златар и представља јужну границу планине Златибор, те северну границу планине Златар. На њему су изграђене ХЕ Кокин Брод (20 MW) и ХЕ Увац (31 MW) и три вјештачка акумулациона језера: Увачко (Сјеничко), Златарско и Радоињско. Река извире југоисточно од Јадовика, а на Златaр долази код села Ојковице, гдје прима притоку Тисовицу. Одатле тече поред села Негбине, Бурађе, Сјеништа, Доброселице и Јабланице, примајући многе притоке. Веће су: Шупљица (улива се у Увац у Негбини), Раснички поток (улива се у Драглици) и Доброселички и Шарански поток (уливају се у Доброселици). Због својих углавном неприступачних кањона, у селу Увцу се налазе многи манастири. Ту су недавно обновљени манастир Увац и манастир Дубрава, али било је и многих других, којих данас нема, као што је легендарни манастир Јања, опјеван у народној пјесми Милош у Латинима као једна од најважнијих немањићких задужбина. Вјерује се да се данашњи манастир Увац налази на Јањином мјесту. Увац је главна притока реке Лим. Неколико последњих километара, река Увац представља границу између Србије и Босне и Херцеговине, тј. границу општина Прибој и Рудо. Део пруге Београд-Бар пролази реком Увац. Тај део је иначе спорна територија и припада БиХ...ји и привлачи неспарене птице, чиме се повећава могућност обнављања колоније.

Од око 130 врсте птица на простору СРП ''Увац'' и околине, белоглави суп је најзначајнија врста. На Увцу се налази и највећа гнездећа колонија у Србији и једна од највећих на Балкану. Бројност белоглавог супа је током последњих 20ак година редовно расла, тако да сада на Увцу има око 450-500 јединки, односно око 110 гнездећих парова.

Белоглави суп (Gyps fulvus)

Белоглави суп је крупан лешинар који насељава Пиринејско и Балканско полуострво, делове северне Африке, Малу Азију, Кавказ и југозападне делове Азије. Станарица је, али младе птице доста и далеко лутају. Настањује пространа отворена подручја са клисурама и слабом вегетацијом у планинским и медитеранским пределима (степе, полупустиње, пашњаци), са поткапинама и терасама на високим и неприступачним литицама погодним за гнежђење. Потребна му је близина воде. Већи део дана проводи одмарајући се на стенама, а остатак у лету претражујући терен или на пронађеној лешини. 

Белоглави суп је наша највећа птица са распоном крила око 2,80 m и просечном тежином од 7,5-8,5 kg, а може достићи и 11 kg. Женка носи само једно јаје, крајем јануара или почетком фебруара и на њему леже оба родитеља 54-56 дана. Процес раста излеглог младунца на гнезду траје од 110-130 дана. Гнежђење се обавља на стенама различитог састава, углавном кречњачким. Гнежђење белоглавог супа је групно и образују се колоније, ретко изоловани парови. Полно сазревање траје 4-7 година, после чега се млади најчешће враћају у завичајну колонију.

Белоглави суп је дружељубив, за разлику од осталих лешинара западног палеарктика, гнезди се у лабавим колонијама, али гнезда могу да буду веома близу једно другом. Ретко се гнезде усамљени парови, моногамни су, везе су доживотне. Гнездо прави у пукотинама стена, на полицама и поткапинама литица, углавном између 500 и 1200 м н. в. Веома ретко се гнезди на дрвећу у гнездима других грабљивица.

Храни се искључиво лешевима средњих и крупних сисара, најчешће копитара и папкара (крава, коња, оваца, магараца, јелена, срна), али и лисица, паса, зечева и сл. Ретко напада живи плен, само ако се ради о болесној и изнемоглој животињи. Претежно се храни мекшим ткивима (изнутрицама и мишићима). Дуг, покретљив врат, прекривен густим паперјем, омогућује му дубоко продирање у лешину. Храну тражи у групама, на већим подручјима него остали европски лешинари. Редовно претражује подручје пречника од 50 до 60 км око одморишта или гнезда, а често и знатно шире подручје пречника 120-150 км.

Прилично мала бројност белоглавог супа са ниским репродуктивним потенцијалом, природним за ову врсту, указује на нужност примена мера које ће обезбедити услове опстанка ове врсте у природи и допринети стабилизацији и повећању бројности популације на подручју резервата, у првом реду изградњом хранилишта, вештачким узгајањем и реколонизацијом/реинтродукцијом.

Стални извор хране обезбеђује стицање потребне кондиције за гнездеће парове у неповољном периоду године (зимски месеци), пред сезону парења и на тај начин омогућава повећање броја гнездећих парова. Такође, елиминише факторе који би негативно утицали на репродукцију, јер је познато да лешинари у природи не лове, већ угинуле животиње налазе по принципу вероватноће.

Хранилиште смањује ареал активности у потрази за храном (ареал је око 120-150 km), и на тај начин смањује могућност тровања преко узимања отровних мамаца који су још у широкој примени на ширем ареалу активности. Поред тога, стални извор хране такође утиче на задржавање младих полно незрелих јединки у колони

Белоглави суп

Nirvana: "Live At Paradiso" (Amsterdam) 11/25/1991 - Remastered - 720p - 60fps / Piti Skandaloso Chennel | Rock | Grunge

Nirvana was an American rock band formed in Aberdeen, Washington in 1987. Founded by lead singer and guitarist Kurt Cobain and bassist Krist Novoselic, the band went through a succession of drummers before recruiting Dave Grohl in 1990. Nirvana's success popularized alternative rock, and they were often referenced as the figurehead band of Generation X. Their music maintains a popular following and continues to influence modern rock and roll culture.

In the late 1980s, Nirvana established itself as part of the Seattle grunge scene, releasing its first album, Bleach, for the independent record label Sub Pop in 1989. They developed a sound that relied on dynamic contrasts, often between quiet verses and loud, heavy choruses. After signing to major label DGC Records in 1991, Nirvana found unexpected mainstream success with "Smells Like Teen Spirit", the first single from their landmark second album Nevermind (1991). A cultural phenomenon of the 1990s, Nevermind was certified Diamond by the RIAA and is credited for ending the dominance of hair metal.[1]

Characterized by their punk aesthetic, Nirvana's fusion of pop melodies with noise, combined with their themes of abjection and social alienation, brought them global popularity. Following extensive tours and the 1992 compilation album Incesticide and EP Hormoaning, the band released their highly anticipated third studio album, In Utero (1993). The album topped both the US and UK album charts, and was acclaimed by critics. Nirvana disbanded following Cobain's suicide in April 1994. Various posthumous releases have been overseen by Novoselic, Grohl, and Cobain's widow Courtney Love. The posthumous live album MTV Unplugged in New York (1994) won Best Alternative Music Performance at the 1996 Grammy Awards.

Nirvana is one of the best-selling bands of all time, having sold more than 75 million records worldwide. During their three years as a mainstream act, Nirvana received an American Music Award, Brit Award and Grammy Award, as well as seven MTV Video Music Awards and two NME Awards. They achieved five number-one hits on the Billboard Alternative Songs chart and four number-one albums on the Billboard 200. In 2004, Rolling Stone named Nirvana among the 100 greatest artists of all time. They were inducted into the Rock and Roll Hall of Fame in their first year of eligibility in 2014....Nirvana (band) From Wikipedia, the free encyclopedia

Piti Skandaloso | YouTube Chennel

Set List:

0:04 - Aneurysm

4:23 - School

7:08 - Floyd The Barber

10:07 - Smells Like Teen Spirit

15:08 - About A Girl

18:04 - Polly

20:54 - Lithium

25:17 - Sliver

27:38 - Breed

31:32 - Come As You Are

37:16 - Been A Son

39:32 - Negative Creep

42:07 - On A Plain

46:06 - Love Buzz

49:29 - Territorial Pissings

School (Live In Amsterdam At Paradiso, November 25, 1991)

Official Nirvana Website: Complete Discography, Videos and ...

Nirvana Rock band from Aberdeen, Washington, USA.

Search for variations of Nirvana  – Live At Paradiso, Amsterdam - November 25th, 1991

Label: DOL – DOR2091H

Format: Vinyl, LP, Unofficial Release, 180 Gram

Country: Europe

Released: 2016

Genre: Rock

Style: Grunge

Search on: Discogs

NISAM BIO TU: "Jesen 89’-te" (Autobiografski Roman u Nastavcima 19) Autobiografija | Autobiography | Autobiographie - 1989 godina

 

Jesen 89’-te

  Nastupila je jesen. Zlatna jesen u Beogradu. Bilo je dovoljno toplo, još uvek sam mogao da vozim motor. Imao sam prijateljicu, Jasnu. Veselu devojku, punu žednog duha prema životu. Zamolila me je da je odvezem do Novog Beograda. Prelazili smo "Gazelu", most preko koga mi je bilo najbrže da stignem tamo gde mi je rekla da je odvezem. Napisao sam da nisam padao sa Vespe. Ne, ni ovaj put nisam pao. U jednom trenutku pri brzini većoj od 100km/h, ja sam refleksno ni zbog čega nogom stao na kočnicu. Snažno sam zgazio kočnicu. Velikom  brzinom sam shvatio šta sam uradio, otpustio sam kočnicu i svom snagom sam držao parvo, volan. Zaustavio sam se i odmah pogledao iza sebe. Nigde nikoga. Hladan znoj se slivao i ulazio mi u oči. Sigurna smrt, pomislio sam. Da je neko bio iza nas, kraj. Da nisam održao motor, da ga nisam držao u grču, gotovo.

  Setio sam se ovoga ne samo iz razloga što je u pitanju bio život te devojke i mene. Ovaj detalj se duboko urezao u sećanje , reflektovao se i u konteskstu sa aktuelnim pitanjima tada, pozivao je na razmišljanje. Na mene je jesen uvek uticala nekako setno, nisam voleo tu setu dok sam opet na neki način uživao u njoj. Osećao sam da predstoji period koji će moju bezbrižnost pretvoriti u nešto sasvim drugo, nešto zlokobno i mračno me je pratilo, tako sam osećao stvarnost čitavim svojim bićem.

  Bogi je bio u vojsci. Grof i Igi su takođe otišli da odsluže vojni rok. Maks je otišao i prijavio se u "Drajzerovu" potpuno lud od artana, hteo je da se oslobodi vojske. Tamo se u tom "domu za narkomane", prvi put "spucao". Heroin je već neko vreme bio "Kralj Beograda".

Maks se dobro provodio u “Drajzerovoj”, ukrao je tri velike table acid-a, svaka je imala po pedesetak sličica. Rekli su mu da on nije za tu ustanovu i da treba da ode da se leči na psihijatriji. Prebačen je u bolnicu  "Dragiša Mišović".  Na odeljenju za psihijatriju je bio na teškim lekovima, tako da ni tamo nije znao da se nalazi. Kroz maglu se seća kako je bio "iskorišćen" tj. "silovan", od strane dve pacijentkinje. Opet i tamo na psihijatriji su na kraju konstatovali da on ne spada u grupe koje se tu leče i da bi trebao da se vrati u "Drajzerovu". Nije se vraćao više nigde. Dobio je papire koji su mu trebali i sa njima je bio doživotno oslobođen vojne obaveze.

  Ja sam sedeo na groblju u Košutnjaku, često do same zime. Pitanja sopstvenog postojanja i uzbuđenje pred decembarski vojni rok mi nisu davala mira. Setu koju sam spomenuo sam doživljavao kao duševnu uznemirenost i iako sam se naslađivao tim stanjem, shvatao sam da bi to moglo preći u  očajavanje pa sam sebe do jedne granice zadržavao. Tada sam koliko, toliko mogao da shvatim da ukoliko bih se prepustio očajanju, tada bih se našao u strašnom procepu između svoje velike energije i najprostije ravnodušnosti. Borio sam se sa tim krajnostima pokušavajući pre svega da shvatim svoju energiju i svoj duh. Pitao sam se i šta je uopšte to moj duh? Da li sam to ja sam? I dalje, šta je duh nekoga koga volim ? Dva duha , tri duha. Milijarde duhova! Mislio sam o nekoj povezanosti svega onoga št postoji. Činilo mi se da svaki događaj, slučaj, susret ima svoje tačno određeno vreme i mesto gde će se odigrati i zašto. Sa druge strane sumnjao sam u to da li se uopšte trebam predavati emociji i mašti. Ukoliko me nešto od toga zbunjuje i vara onda bi bilo ludo uopšte se baviti pitanjem sopstvene egzistencije i duha. Laž i iluzija stvarnosti bi me porekla na svakom koraku, obmanula i usmeravala tamo gde nisam ni nameravao da pođem. Smatrao sam i da nije nemoguće  da mi našom ljubavlju, stvaranjem, za nekoga vredimo možda mnogo više nego što u nekim trenutcima vrednujemo sami sebe. Tada sam pokušao da razumem sopstveni duh kao slobodu. Sloboda i moje saznanje da sam slobodan su mi pali možda najteže od svega. Shvatio sam da je strašno važno boriti se za nju dok je opet isto tako teško biti lice slobode. Na tom putu su pogrešni izbori bili maske koje su se neverovatno teško skidale sa lica.

  Upoznao sam te jeseni meni možda najdražeg čoveka koga ću pamtiti. Mikija. Miki je bio jako obrazovan čovek. Ono što se u to vreme puštalo i slušalo, ono o čemu se pričalo i bilo interesantno kao tema za razgovor on je već unapred znao, već je ploče imao, knjige takođe. To je čovek sa kojim sam ušao u devedesete godine sa srolanom novčanicom od 100000 dinara u nosu. Moje slutnje su bile opravdane. Heroin me je mojim ličnim izborom i htenjem počastio svojim "rajskim ustrojstvom postojanja" .

Dead Kennedys: "Fresh Fruit For Rotting Vegetables" (Expanded Edition)

Fresh Fruit for Rotting Vegetables is the debut studio album by the American punk rock band Dead Kennedys. It was first released on September 2, 1980, through Cherry Red Records in the United Kingdom, and later issued by Jello Biafra's own Alternative Tentacles label in the United States. It is the only Dead Kennedys album to feature drummer Bruce Slesinger and guitarist Carlos Cadona...

Fresh Fruit for Rotting Vegetables From Wikipedia, the free encyclopedia

Dead Kennedys are an American punk rock band that formed in San Francisco, California, in 1978. The band was one of the defining punk bands during its initial eight-year run. Dead Kennedys' lyrics were usually political in nature, satirizing establishment political figures (liberal and conservative) and authority in general, as well as popular culture and even the punk movement itself. During their initial incarnation between 1978 and 1986, they attracted considerable controversy for their provocative lyrics and artwork. Several stores refused to stock their recordings, provoking debate about censorship in rock music; in the mid-1980s, vocalist and primary lyricist Jello Biafra became an active campaigner against the Parents Music Resource Center. This culminated in an obscenity trial between 1985 and 1986, which resulted in a hung jury....

Dead Kennedys ‎– Fresh Fruit For Rotting Vegetables

Genre: Rock

Style: Punk, Hardcore

Year: 1980

Notes: "Fresh Fruit For Rotting Vegetables" is the first studio album of the Dead Kennedys, originally issued in 1980 in the U.K.

Tracklist:

Kill The Poor

Forward To Death

When Ya Get Drafted

Let's Lynch The Landlord

Drug Me

Your Emotions

Chemical Warfare

California Über Alles

I Kill Children

Stealing Peoples' Mail

Funland At The Beach

Ill In The Head

Holiday In Cambodia

Viva Las Vegas

Dead Kennedys ‎– Fresh Fruit For Rotting Vegetables

NISAM BIO TU: "Pištolj i Pas" (Autobiografski Roman u Nastavcima 18) Autobiografija | Autobiography | Autobiographie - 1989 godina

" Pištolj i Pas"

Igi je od nekoga dobio pištolj. Od malena je sukpljao časopise o oružiju i bio je veoma uzbuđen što napokon drži pravi pištolj u rukama. Mene oružije nikako nije interesovalo i nisam imao želju ni da vidim pištolj koji je dobio. Sada kada se prisetim čak se malo i čudim takvoj nezainteresovanosti. On se nije šetao naokolo sa oružijem u rukama, niti ga je pokazivao bilo kome i pištolj je dobio pod uslovom da ga vrati. Potpuno besmisleno i krajnje opasno i jako glupo od strane onoga ko mu je pištolj dao. Ko i zašto mu je dao pištolj, nisam pitao, niti me je zanimalo.  Igi je znao da me nikada ništa nije interesovalo a da ima veze sa oružjem, ratovima, vojskom ili bilo čime sličnim. Nijedan od gomile njegovih časopisa o modernom oružanju nisam nikada uzeo u ruke. Po naslovnicama sam video šta ga interesuje i smatrao sam da je to njegova lična stvar.

  Reagovao bih, podrazumeva se, ako bi pištolj poneo sa sobom kada bi negde zajedno izašli. Reagovao bih i kada bi njime mlatio po stanu. Ali ništa od toga se nije dešavalo. On je pištolj sakrio negde na sigurno mesto i mogu se kladiti da mu je služio da noću prošeta do šume i tamo opali po koji metak. Neprijatelje nikakve nije imao, društvo sa kojim se družio uključijući i mene nije imalo dodirnih tačaka sa takvom pričom ali je Igi upoznao i "novo društvo" koje je bilo nešto sasvim drugo i suprotno od svega što smo bili Grof, Maks, Bogi i ja. On nije voleo da poziva mene , niti sam ja želeo da me poziva kod sebe, kada bi se viđao sa "novim društvom". Jednostavno to su bili momci čiji su životi, nastojanja, interesi bili okrenuti u apsolutno suprotnom smeru od mog.

  Bogi je imao lepog psa. Nisam siguran tačno ali mislim da je to bio rotvajler. Pametan, odan ali star pas. Pomenuo mi je par puta da mu se pas strašno muči, imao je rak. Novac za veterinara nije imao i puno je razmišljao o tome da li da ga uspava. ali ni za to nije imao novca. Živeo je bez oca, sa majkom i dva brata. Kada smo izlazili imao je novaca za ulaz u klub i tek za jedno pivo do dva.

  Primetio sam da se Bogi, nekoliko dana pre nego što se dogodilo ono što želim da opišem, dugo savetovao sa Igijem oko nečega. Već sam napisao da sam svoju pisaću mašinu, ne retko, nosio kod njega. Kucao sam i u pauzama pogledavao njih dvojicu koji su ozbiljnih lica razmatrali nešto važno. Bogi je klimao glavom, Igi je širio ruke. Ni tada nisam pitao šta se dešava. Jednostavno ja nisam puno voleo da pitam šta ko radi, misli ili namerava, ali očigledno je bilo da se njih dvojica dogovaraju oko nečega, za šta sam unapred mislio, da ja tu nemam šta da tražim.

  Bilo je prijatno letnje veče kada je Bogi došetao i ušao kod Igija, na uzici držeći svog psa. Tada sam shvatio zašto ga je doveo. Ipak nisam verovao da će se zaista usuditi da urade što su nameravali. Pas je izgledao jako tužno i videlo se da je bolestan. Jedva je hodao i šetnja mu nije prijala, obliven znojem i gušeći se u peni on je čim je ušao u stan legao, iznemogao na pod. U stanu su pored Igija i Bogija bili i Grof, Duki i Igijev komšija Aca. Tada su Bogi i Igi izložili ono što su razmatrali nekoliko dana pre toga.

  - Zamolio sam Igija da ubije Bena... - Bogiju je malo drhtao glas.

  - Jesi ti normalan?! - Sa fotelje je skočio Aleksandar, komšija, koji je i sam imao psa.

  - Sedi Aco... pusti Bogija da završi. - Mirno ga je opomenuo Igi.

  - Znate šta... Ben već pola godine umire polako, cvili i dan i noć od bolova, više ne znam šta da radim sa njim, tužno mi je da ga gledam i slušam, hteo sam da ga uspavam ali nemam šta pristojno da pojedem neki put kod kuće a tek ne za uspavljivanje. Pričao sam sa Igijem i zamolio sam ga da Benu skrati muke, tako su i konje ubijali zar ne? - tu se na njegovim usnama pojavi mali kez, znak da mu nije svejedno i da traži podršku.

  - Radite šta hoćete... i ja imam psa i ne znam kako bih postupio da ga slušam svaki dan kako se muči. - Grof je svoje rekao i dalje ništa nije komentarisao.

  - Pa kako mislite to da uradite? Mislim nemoj da se međusobno poubijate. - dodao sam zamišlajući kako Igi promašuje i pogađa Bogija u nogu.

  - Odlučite šta hoćete... ja sam pištolj uzeo da ga sklapam i rasklapam i moram da ga vratim prekosutra. Dobio sam tri metka da ih ispucam u šumi... diže mi adrenalin taj osećaj. Ovo što moram da pucam u psa sam dva dana odbijao ali Bogi je bio uporan. Evo pas je tu i on mu je vlasnik pa neka priča šta hoće da radim.

Aca je skočio sa stolice, nešto je hteo da kaže, pas je teško zacvilio, pustio je iz sebe tužan zvuk koji poziva u pomoć. Niko više ništa nije pričao. Kocka je bačena. Svi smo izašli napolje.

U šumu su sa psom krenuli Bogi, Igi, Grof i Duki. Aca i ja smo ostali da ih čekamo na klupi ispred šume. Ni on ni ja nismo imali namere to da gledamo. Shvatao sam Bogija ali nisam bio nikako raspoložen da se nađem u situaciji koja je sledila. Vreme se usporilo, ništa se nije čulo. Aca i ja smo posmatrali kako igraju senke drveća. Duvao je tih vetar, donosio je miris šume. Tada kao grom odjeknu pucanj i razbi tišinu.

  - Ludilo! - brecnuo se Aca.

Čekali smo da se pojave "junačine", kada se iznenada i neočekivano začuo, drugi i odmah za njim treći pucanj.

  - Brate ovi se poubijaše. - Aca je skočio i zurio u mrak.

  - Nemam pojma šta bi. - nisam bio ravnodušan.

I dalje smo čekali. Četvorka se nije pojavljivala iz šume.

  - Da idemo po njih... ko zna šta se desilo... zašto je tri puta pucao? – Aca se uspaničio.

  - Nemam pojma ali nema svrhe da lutamo po mraku tamo. Moramo da sačekamo još malo. - Počeo sam da se šetkam u krug. Tada iz šume izjuri Ben. Strašan prizor. Pas je bio obliven krvlju. Tračao je ka nama ali kada nas je ugledao skrenuo je i nastavio da trči ulicom koja je vodila uz brdo ka Avala-gradu. Aca je pokrio lice rukama.

  - Mamu vam jebem glupu... da vam jebem mamicu glupavu !!! - psovao sam na glas i nisam znao šta ću od sebe.

Nakon desetak minuta što je bilo predugo i previše , njih trojica se pojaviše na izlazu iz šume.

  - Šta uradiste bre to budale... budaletine glupave !!! - vikao sam kao da sam na stadionu.

Prišao mi je Bogi.

  - Jesi video Bena... promašio je... tri puta je promašio...

  - Ma nosi se u pičku materinu!!! - rekoh krajnje besan - eno ti psa gore... prati krv pa ćeš ga lako naći.

Prišli su nam i ostali. Bogi je otišao da traži psa. Grof i Duki su prošli bez reči i otišli u stan.

  - Šta uradi bre majmune jedan. - prvi je Aca napao Igija.

  - Pogodio sam ga tri puta i nije pao, otrgnuo se i pobegao. - Igi je drhtao čitavim telom. Majca i pantalone su mu bile poprskane psećom krvlju. Zapalio je cigaretu krvavim rukama koje su se tresle.

  - Ajde idemo gore. - nisam hteo da ga maltretiram. Njegov pogled je bio užasnut, zenice jako široke, činilo mi se da mu se nešto te noći dogodilo u šumi što neće više nikada zaboraviti. Sedeli smo ćutke čekavši da se pojavi Bogi. Dugo smo ga čekali, možda dva, do tri sata. Bez razgovora, bez muzike. Prvi put takva zloslutna tišina u tom stanu. Bogi se pojavio oko tri ujutru. Ušao je na vrata beo kao kreč. Bio je potpuno krvav, lice, garderoba, ruke. Pitao je tiho Igija da li ima nešto da mu da da se presvuče.

  - Šta je sa psom? - pitao ga je Grof.

  - Našao sam ga na trotoaru... popeo se skoro do Nove Skojevske...tu je ostao da leži još živ... legao sam pored njega, zagrlio ga i čekao da iskrvari, da umre. - poslednje Bogijeve reči su se ugušile u suzama.

  - Jebem vam sve po spisku... lepo sam vam rekao da to ne radite, povraća mi se! - Aca je ustao i izašao napolje.

I Grof je malo zatim otišao kući.

Bogi se istuširao i seo na fotelju ne progovorivši ni reč. Igi isto tako.

  - Nemojte misliti da vas kritikujem... - pokušao sam da malo ublažim čitavu sliku. - Jedan metak je mogao da bude sasvim dovoljan ali taj metak je morao doći od strane onoga ko zna šta radi... vi niste znali, očigledno šta radite. Postoji puno trenutaka u životu gde se pametni ljudi uče na sopstvenim greškama, ako je to za utehu o tome bi trebali da ozbiljno razmišljate ubuduće. - Nisam više imao šta da kažem, čak mi je i to što sam rekao izgledalo suvišno i glupo ali to su bile reči za doviđenja, što se tiče te noći.

  Igi je bio jako neraspoložen narednih dana. Nije nigde izlazio ali nije bio ni za to da se vidimo. Naredna situacija desila se nedelju, dve,  posle ubistva psa. Sedeli smo ovog puta kod Dukija.

Igi, Duki, njegov mlađi brat i Doktor. Doktor je bio veoma talentovan basista. Dobio je svoj nadimak tako što je većina najkvalitetnije muzike koju smo dobili u to vreme poticala od njega. On je to veče pio tešku rakiju koju je izneo Duki. Nije progovarao ni reč, inače je uvek bio lepo raspoložen i šaljiv. U jednom trenutku zakrvavljenih očiju on pogleda Igija.

  - Znaš li ti šta bih ti uradio da sam bio tamo, kada si pucao u psa?

Igi nije pokazivao znake straha pred starijim i jačim čovekom.

  - Šta? - pitanje i ujedno odgovor su bili krajnje drski. Njihovi pogledi su govorili da se ništa lepo neće dogoditi.

  - Polomio bih ti vrat, majmunčino glupa... to bih uradio!

  - Mislim da ti ne bi pošlo za rukom pošto bih ti pre toga razneo mozak.

Doktor naglo ustade ali i Igi u isto vreme. Doktor je pokušao da udari Igija ali je nekako promašio, zateturao se unazad i oborio Dukijev jedini i skupoceni muzički stub. Igi bio na vratima kada Doktor dobaci:

  - Bežiš pičko a?! - Doktor je krenuo za njim.

  - Seljačino glupa, praviš žurku i na vratima lepiš cedulju da se gosti obavezno izuju... marš bre u pičku materinu a sada idem da...ali budi siguran da ću da te isečem kao puter ako mi priđeš bilo kada i bilo gde.

Igi je strčao niz stepenište i krenuo kući, potrčao sam za njim osećajući da nema nameru tamo i da ostane. Suviše je besa iskočilo iz oba momka. Igi je odmah kako je ušao na vrata uzeo staru ali jako opasnu mačetu.

  - Ne, nikako...ostavi to čoveče jesi normalan. - Smirivao sam ga koliko god sam mogao. Na kraju on pristade da sedne.

  - Idem do Dukija, brzo ću. - morao sam da vidim šta se kod njega dešavalo.

Katastrofalan prizor. Doktor je dosta stvari porušio kod Dukija. Bio je strašno pijan. Videh tada kako iz flaše ispija poslednju kap alkohola i odmah zatim kako flašu razbija sebi o glavu. Gusta krv mu prekri lice...

Sex Pistols: "Never Mind The Bollocks" Full Album 1977 / punk

"Never Mind the Bollocks, Here's the Sex Pistols is the only studio album by English punk rock band the Sex Pistols, released on 28 October 1977 by Virgin Records in the UK and on 11 November 1977 by Warner Bros. in the US. The album has influenced many bands and musicians, and the industry in general. In particular, the album's raw energy, and Johnny Rotten's sneering delivery and "half-singing", are often considered game-changing. It is frequently listed as the most influential punk album, and one of the most important and best albums of all time. The band's internal relationships were always volatile, and the lineup saw changes during the recording of the album. Original bass guitarist Glen Matlock left the band early in the recording process, and while he is credited as a co-writer on all but two of the tracks, he only performed bass on "Anarchy in the U.K.". Recording sessions continued with a new bass player, Sid Vicious, who is credited on two of the songs the band wrote after he joined. While Vicious's bass playing appeared on two tracks, his lack of skill on the instrument meant that many of the tracks were recorded with guitarist Steve Jones playing bass instead. Drummer Paul Cook and singer Johnny Rotten appear on every track. The various recording sessions were led alternately by Chris Thomas or Bill Price, and sometimes both together, but as the songs on the final albums often combined mixes from different sessions, or were poorly documented who was present in the recording booth at the time, each song is jointly credited to both producers.

By the time of its release, the Sex Pistols were already controversial, having sworn on live TV, been fired from two record labels, and been banned from playing live in some parts of Britain. The album title added to that controversy, with some people finding the word "bollocks" offensive. Many record stores refused to carry it and some record charts refused to list its title, showing just a blank space instead. Due in part to its notoriety, and in spite of many sales bans at major retailers, the album debuted at number one on the UK Album Charts. It achieved advance orders of 125,000 copies after a week of its release and went gold only a few weeks later, on 17 November. It remained a best-seller for nearly a year, spending 48 weeks in the top 75. The album has also been certified platinum by the RIAA. It has seen several reissues, the latest in 2017. In 1987, Rolling Stone magazine named the album the second best of the previous 20 years, behind only the Beatles' Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band. The same magazine ranked it number 73 on their list of 500 greatest albums of all time in 2020. In 2006, it was chosen by Time magazine as one of the 100 greatest albums ever....

Never Mind the Bollocks, Here's the Sex Pistols From Wikipedia, the free encyclopedia