Kako je Nenad-fiuk prestao da pije

 

Kako je Nenad-fiuk prestao da pije

Nenad je pred svima, treći put za dve godine, ispričao svoju priču: "Zovem se Nenad, zovu me Fiuk. Ja sam bivši alkoholičar i ne pijem već dve godine. Moja priča je prosta. Rešio sam da odem do Studentskog Parka. Sa bulevara se biciklom do tamo "sjurim" brzo. Ušao sam biciklom u park i seo. Biciklu sam odložio pored sebe. Iz ranca sam izvadio flašu, lepo sam se zavalio i počeo da pijem. Uskoro mi je čitav park sijao i bilo mi je baš prijatno, kada opazih nekakvu "figuru", kao senku, koja se nadvija nad mene. Malo se razbistrih ali momenat "rasbistrivanja" je izgleda potrajao i ja videh kako figura tj. čoveka... već sedi na mojoj bicikli... užurbano je okretao pedale. Ja kao udaren šibom skočih, zaurlah i potrčah za njima. Ali onako pripit i "udaren" od Sunca zamalo ne padoh. Ništa od bicikla... užas... na moje oči lopuže nestadoše iza ugla. Kipteo sam od besa i kretao sam se ka zgradi iza koje su nestali. Nisam ni stigao da zađem za ćošak kada iza istog iskočiše dva nova lica, "novi momci".... Jedan mi je brzo prišao i počeo da se dere na mene:

- Šta si me zajebo'brate a?!  Što si me zajebo bre' - čuješ šta te pitam bre'!!!

Potpuno sam se zaprepastio. Čovek mi je prišao i udario me je pesnicom po sred nosa. Krenuo sam da se branim dok me je drugi čovek počeo džepariti. Uzeo mi mobilni, novčanik. Pao sam. Ponižen sam. Uvređen. Ništavan. Užasan, usran i upišan...eto ko' sam bio ja tada... znam da su videli da sam pijan i nemoćan i svestan ... ali to je nebitno...

Tog dana sam puno razmišljao. Verujte nije mi bilo lako. Dobio sam strašne batine. Sutradan sam još više razmišljao. Rešio sam da prestanem da pijem, sada idem u teretanu i trčim svaki dan.

*

Nenad-Fiuk je završio svoju priču. Svi su zapljeskali. Svi su se zagrlili i izljubili.

Nenad-fiuk je dobio tortu, koju su svi podelili.

Кlinika gde se Nenad-fiuk leči je privatna klinika i veoma je skupa. Nenadu je lečenje plaćala tetka iz Berlina.

*******

How Nenad-Fiuk Stopped Drinking

For the third time in two years, Nenad told his story in front of everyone: "My name is Nenad, and they call me Fiuk. I am an ex-alcoholic and haven't had a drink in two years. My story is simple. I decided to go to the Student Park. From the boulevard, I ride my bike there quickly. I cycled into the park and sat down. I put the bike next to me. I took out a bottle from my backpack, sat back, and started drinking. Soon the whole park was shining, and I was very pleased when I noticed a "figure", like a shadow, towering over me. I cleared up a bit, but the moment of "clearing up" seemed to have lasted, and I saw it as a figure, ie. the man, who was already sitting on my bike... he was busily turning the pedals. I jumped as if hit with a whip, screamed, and ran after them. But drunk as I was and "hit" by the Sun, I almost fell. Nothing from the bike, horror, before my eye,s the thieves disappeared around the corner. I was seething with rage and headed towards the building behind which they had disappeared. I didn't even have time to turn the corner when two new faces - new guys - jumped out from behind it. One quickly approached me and started yelling at me:

- Why did you screw me, bro?!?! Why did you screw me bro?!?

I was completely taken aback. He punched me in the middle of the nose. I started to defend myself as the other man began to rob me. He took my mobile phone and my wallet. I fell. I am humiliated. Insulted. Null. Horrible, shitty, and pissy...that's who I was, and when they humiliated me like that...I know they saw that I was drunk and weak and I'm aware that I was harming myself...that's it. I thought a lot that day. Believe me, it was not easy for me. I got a terrible beating. The next day I thought even more. I decided to stop drinking, and now I go to the gym and run every day."

Nenad-Fiuk finished his story. Everyone clapped. Everyone hugged and kissed.

Nenad-fiuk got a cake, which everyone shared.

This clinic where Nenad-fiuk is treated is a private clinic and it is very expensive. Nenad received money for treatment from his aunt from Berlin.

EX EX - MESEČAR

 Dobra Knjiga

Predstavlja:

NOĆ SLOMLJENIH STRELA

Iz Predgovora:

"...MEGALOPOLIS III

Mister anonimus, stanovnik velegrada, ponovo medju nama – kratke priče”Noć slomljenih strela” Sebastijana Sava Gor-a

 

Anarhizam se danas modernizovao a urbani buntovnik konformizovao. Svetska revolucija nije uspela, ostalo nam je da sami vodimo svoje bitke a ostao nam je i andergaund (underground). Pred nama je jedan  andergraund opredeljen mlađi beogradski pesnik, rok muzičar i pisac, Sebastijan Sava Gor, koji nam u ovoj svojoj seriji kratkih priča pripoveda o urbanizovanim ambijentima Megalopolisa III, megalopolisa nužnosti, za razliku od futurističko-tehnicističkog Megalopolisa I, megalopolisa želje – Metropolisa, Frica Langa (Fritz Lang, 1890-1976), nikad ne ostvarenog, i Megalopolisa II - tepih-urbanizacije iz šezdesetih godina prošlog veka koja je obećavala “posao i stan za svakog”, ali neuspešno, što se kasnije uspostavilo i kao utopija. Andergraund je ovde važan kao jedini nastavak ideja o Svetskoj /modernoj/ revoluciji, nastalih na zdravoj osnovi Spenserovog  konzervativnog anarhizma (Herbert Spencer 1820 –1903) sa krilaticom: “The Man versus the State / Čovek protiv države/”,  a koji  se takođe nikad nije realizovao kao “naivan”. Dok su se u medjuvremenu pojavile ideje o globalizaciji sveta i društvu bez države, ovaj umetnički pravac, mada naizgled globalistički, zapravo je jedini ostao anarho-podrivački  i ima za krajnji cilj da podrije sve društvene sisteme, aparature i establišmente, bilo koje vrste, pošto ih smatra za prodate i pokvarene..." 

***

Recension for the book - Sebastian Sava Gor: “The Night of Broken Arrows”, Belgrade, 2014, short stories about urban man. Text is analyzing urban man today, and finds, that this short stories, it is quite different from the urban man of Megalopolis I / Metropolis of Fritz Lang - a megalopolis of wishes/, and the urban man of Megalopolis II / massive felt-urbanization from 1960 - urbanization of disappointment/. The conclusion is that today we have Megwith cult of fun and games/ and that writer fights against that... fight for more nature and more "natural life"/ in yourself, everyday life, love.../

Free PDF - MEGALOPOLIS III Jadranka Ahlgren

***

Noć Slomljenih Strela

Cena : 880,00 RSD

Detaljne informacije o knjizi:

Autor: Sebastian Sava Gor

Žanr Savremena proza

Izdavač: Sebastian Sava Gor

ISBN: 9788691820503

Br. strana: 90

Povez: broširan

Jezik: Srpski

Pismo: Latinica

Format: 20cm

👇

Noć Slomljenih Strela (Savremena Proza) | Dobra Knjiga

****

Dobra Knjiga

Predstavlja:

ISHOD NA NIŠANU

Iz Predgovora:

„...da je na Zemlji sve racionalno, ništa se ne bi ni događalo...“

- Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Objektivna neracionalizacija je postala opšta pojava i u tom smislu egzistencija je ugrožena.

Tražeći, kao hodajući kroz mrak, autor uspeva da iracionalno, nadrealno, podsvesno, lično i kolektivno nesvesno, osvetli i da kroz sopstvenu prizmu, realizuje specifičnu i novu lingvističku formu, nov, literarni stil, kojim nam. predstavlja zbirku poezije, tako otvoreno slikovitu, bez poređenja, koketiranja, sa bilo kakvim

autoritetima, koja postavlja jako bitna pitanja, prvenstveno pitanja koja se tiču naše zajedničke egzistencje.

Na veoma jedinstven i snažno poetičan način, Sebastian Sava Gor uspeva da pretvari nadrealno u egzizstencijalno.

ISHOD NA NIŠANU

Cena : 880,00 RSD

Detaljne informacije o knjizi:

Autor: Sebastian Sava Gor

Žanr Poezija

Izdavač: Sebastian Sava Gor

ISBN: 9788691820510

Br. strana: 70

Povez: broširan

Jezik: Srpski

Pismo: Latinica

Format: 20cm

Datum izdavanja: 2022

👇

ISHOD NA NIŠANU:::DOBRA KNJIGA::: KUPOVNA VEZA

Pleme "kulturnih" ljudoždera /A tribe of "cultured" cannibals

 

Спонтано Сагоревање:

Племе "културних" људождера

Он је човек, авантуриста, како год хоћете али он је и писац. Написао је девет а пише и десету књигу. Србин, веома пријатан човек са широким осмехом, прича своје приче...

Ова моја причица,  је различита само по томе прича је истинита...

Ја сам човека слушао док је причао, тако да ћу само препричати мени занимљиве детаље.

Дакле, налазимо се у 2024. години, ако се не варам, знате... свашта се данас може ставити под питање. Човек пустолов, српског порекла, је решио да оде у Индонезију. Индонезија је сложићете се, велики простор. На том простору пустолов је дошао до неких, "микро простора" , доста неприступачних и непознатих предела за њега. Сусретао се на том путу са мало људи, да би од једног тренутка остао сасвим сам. Следећи тренутак је контакт са људима из можда најчуднијег племена које данас постоји. Лепо су га примили и угостили. Његово интересовање је било велико и он је за кратко време већ имао о чему да пише. То племе је људождерско племе. Док је препричавао своје искуство пустолов није мењао расположење и осмех се није скидао са његовог лица, ведар човек, напоменуо бих. Ја сам променио своје расположење али сам и даље слушао. Они су људождери али не обични људождери, уз следећу реченицу ово их је мало "искупљивало"... они једу само криминалце. убице, силоватеље, све оне са најтежим кривичним делима -  е' њега лепо скувају па га испрже, сочно, па сервирају , једу, пију и веселе се. Касније од костију које остану иза мртваца они праве корице за своје књиге. Имају и своје просто писмо којим пишу. Имају и по неки мобилни телефон у племену. Оно што немају је очигледно и неморам да објашњавам.

Пустолов ређа слике и каже:

- Да... једно вече поглавица племена доведе своју ћерку и пита ме: - До you like ит? - молим Вас, на не лошем енглеском језику! Ја размишљам. Мислим се шта да му одговорим, а да га не увредим, толико наопаких обичаја... ја ћу просто, па рекох: И like ит... ако кажем, не свиђа ми се, стварно, не бих могао да предпоставим шта би самном било. Поглавица је био задовољан мојим одговром. 

Те ноћи је пустолов је легао мирно, размишљајући о ко зна чему. Када се пробудио и изашао из шатора, схватио је да је поглавица направио журку. Већ се зебња уселила у срце. 

- Шта се дешава? - питао сам једног од урођеника.

- Како шта... па жениш се...

Када је то схватио пустолов је побегао главом без обзира. Трчао је... гушио се и трчао је. Није се обазирао, није мислио, само је бежао. Бежао је преко вулкана. Да, преко вулкана је бежао, тако је рекао. И ко зна где је то стигао... поново још један "микро простор", где га дочека стража другог племена. 

Нашли су га потпуно болесног и изнуреног. Тражио је да га одведу код врача. Одвели су га. Врач му је рекао да легне. 

- Они лече, да, али батинама... добио сам батине шибама и добио сам да пијем нешто од чега сам имао халуниације и повраћао... излечили су ме... ето...

Да. Да нисам слушао и гледао овог човека, не знам да ли бих све ово поверовао:

-  Али замислите... највеће изненађење сам доживео када сам се опоравио. Тада је опет приређена журка у моју част. И тада је пред мене изашла лепа и млада припадница племена. Она је донела у рукама пуно тањира. Изненада, мени у част, она поче бацати тањире у ваздух, успевши да у једном тренутку, сви тањири, буду у ваздуху... не знам како јој је то пошло за руком или мозгом а онда од‌једном, брзо, како их је и бацила она и посложи назад све тањире. Како их је посложила она их бесно баци на земљу, где се сви тањири поразбијаше у парампарчад. Она тада пусти неки крик а онда скочи и поче боса скакати и певати, играјући по срчи...  крви није било нигде... 

A tribe of "cultured" cannibals

He is a man, an adventurer, whatever you want, but he is also a writer. He wrote nine and is writing a tenth book. A Serb, a very pleasant man with a broad smile, tells his stories...

This story of mine is different only in that the story is true...

I listened to the man while he was talking, so I will only recount the details that are interesting to me.

So we are in the year 2024, if I'm not mistaken, you know... anything can be questioned today. An adventurous man of Serbian origin decided to go to Indonesia. Indonesia is, you will agree, a big space. In that area, the adventurer came to some, "micro areas", many inaccessible and unknown areas for him. He met few people on the way, and for one moment he was completely alone. The next moment is contact with people from perhaps the strangest tribe that exists today. He was well-received and entertained. His interest was great and in a short time, he already had something to write about. That tribe is a cannibal tribe. While recounting his experience, the adventurer did not change his mood and the smile did not leave his face, a cheerful man, I noted. I changed my mood but still listened. They are cannibals but not ordinary cannibals, with the next sentence this "redeemed" them a bit... they only eat criminals. murderers, rapists, all those with the most serious crimes - they cook it nicely and fry it, juicy, then serve it, eat it, drink it and be merry. Later, they make covers for their books from the bones that remain behind the dead. They also have their own simple script that they use to write. They also have some mobile phones in the tribe. What they don't have is obvious and I don't need to explain.

Pustolov cuts the pictures and says:

- Yes... one evening the chief of the tribe brought his daughter and asked me: - Do you like it? - Please, in good English! I'm thinking. I'm thinking what should I answer him without offending him, so many wrong customs... I'll just say: I like it... if I said I didn't like it, really, I wouldn't be able to know what would happen to me there. The chief was satisfied with my answer.

That night the adventurer lay still, thinking about who knows what. When he woke up and came out of the tent, he realized that the chief had thrown a party. Anxiety has already moved into the heart.

- What happens? - I asked one of the natives.

- How what... so you're getting married...

When he realized that, the adventurer ran away with his head regardless. He was running... suffocating and running. He didn't care, he didn't think, he just ran away. He was running over the volcano. Yes, he escaped over the volcano, that's what he said. And who knows where he got to... again another "micro space", where he was met by a guard and first by a guard from another tribe.

They found him completely sick and emaciated. He asked to be taken to a witch doctor. They took him away. The doctor told him to lie down.

- They heal, yes, but with beatings... I was beaten with whips and I was made to drink something that made me hallucinate and vomit... they cured me... that's it...

Yes. If I hadn't listened and watched this man, I don't know if I would have believed all of this:

- But imagine... the biggest surprise I experienced was when I recovered. Then again a party was organized in my honor. And then a beautiful and young member of the tribe appeared in front of me. She brought a lot of plates in her hands. Suddenly, to my credit, she started throwing plates in the air, managing to have all the plates in the air at one moment... I don't know how her hand or brain managed it, and then suddenly, quickly, how she threw them she put all the plates back. As she arranged them, she angrily threw them on the ground, where all the plates shattered into pieces. She then let out a scream and then jumped up and started jumping barefoot and singing, dancing to her heart's content... there was no blood anywhere...

EX EX: DIRIGENT I BUKET

 Dobra Knjiga

Predstavlja:

NOĆ SLOMLJENIH STRELA

Iz Predgovora:

"...MEGALOPOLIS III

Mister anonimus, stanovnik velegrada, ponovo medju nama – kratke priče”Noć slomljenih strela” Sebastijana Sava Gor-a

 

Anarhizam se danas modernizovao a urbani buntovnik konformizovao. Svetska revolucija nije uspela, ostalo nam je da sami vodimo svoje bitke a ostao nam je i andergaund (underground). Pred nama je jedan  andergraund opredeljen mlađi beogradski pesnik, rok muzičar i pisac, Sebastijan Sava Gor, koji nam u ovoj svojoj seriji kratkih priča pripoveda o urbanizovanim ambijentima Megalopolisa III, megalopolisa nužnosti, za razliku od futurističko-tehnicističkog Megalopolisa I, megalopolisa želje – Metropolisa, Frica Langa (Fritz Lang, 1890-1976), nikad ne ostvarenog, i Megalopolisa II - tepih-urbanizacije iz šezdesetih godina prošlog veka koja je obećavala “posao i stan za svakog”, ali neuspešno, što se kasnije uspostavilo i kao utopija. Andergraund je ovde važan kao jedini nastavak ideja o Svetskoj /modernoj/ revoluciji, nastalih na zdravoj osnovi Spenserovog  konzervativnog anarhizma (Herbert Spencer 1820 –1903) sa krilaticom: “The Man versus the State / Čovek protiv države/”,  a koji  se takođe nikad nije realizovao kao “naivan”. Dok su se u medjuvremenu pojavile ideje o globalizaciji sveta i društvu bez države, ovaj umetnički pravac, mada naizgled globalistički, zapravo je jedini ostao anarho-podrivački  i ima za krajnji cilj da podrije sve društvene sisteme, aparature i establišmente, bilo koje vrste, pošto ih smatra za prodate i pokvarene..." 

***

Recension for the book - Sebastian Sava Gor: “The Night of Broken Arrows”, Belgrade, 2014, short stories about urban man. Text is analyzing urban man today, and finds, that this short stories, it is quite different from the urban man of Megalopolis I / Metropolis of Fritz Lang - a megalopolis of wishes/, and the urban man of Megalopolis II / massive felt-urbanization from 1960 - urbanization of disappointment/. The conclusion is that today we have Megwith cult of fun and games/ and that writer fights against that... fight for more nature and more "natural life"/ in yourself, everyday life, love.../

Free PDF - MEGALOPOLIS III Jadranka Ahlgren

***

Noć Slomljenih Strela

Cena : 880,00 RSD

Detaljne informacije o knjizi:

Autor: Sebastian Sava Gor

Žanr Savremena proza

Izdavač: Sebastian Sava Gor

ISBN: 9788691820503

Br. strana: 90

Povez: broširan

Jezik: Srpski

Pismo: Latinica

Format: 20cm

👇

Noć Slomljenih Strela (Savremena Proza) | Dobra Knjiga

****

Dobra Knjiga

Predstavlja:

ISHOD NA NIŠANU

Iz Predgovora:

„...da je na Zemlji sve racionalno, ništa se ne bi ni događalo...“

- Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Objektivna neracionalizacija je postala opšta pojava i u tom smislu egzistencija je ugrožena.

Tražeći, kao hodajući kroz mrak, autor uspeva da iracionalno, nadrealno, podsvesno, lično i kolektivno nesvesno, osvetli i da kroz sopstvenu prizmu, realizuje specifičnu i novu lingvističku formu, nov, literarni stil, kojim nam. predstavlja zbirku poezije, tako otvoreno slikovitu, bez poređenja, koketiranja, sa bilo kakvim

autoritetima, koja postavlja jako bitna pitanja, prvenstveno pitanja koja se tiču naše zajedničke egzistencje.

Na veoma jedinstven i snažno poetičan način, Sebastian Sava Gor uspeva da pretvari nadrealno u egzizstencijalno.

ISHOD NA NIŠANU

Cena : 880,00 RSD

Detaljne informacije o knjizi:

Autor: Sebastian Sava Gor

Žanr Poezija

Izdavač: Sebastian Sava Gor

ISBN: 9788691820510

Br. strana: 70

Povez: broširan

Jezik: Srpski

Pismo: Latinica

Format: 20cm

Datum izdavanja: 2022

👇

ISHOD NA NIŠANU:::DOBRA KNJIGA::: KUPOVNA VEZA

 

Spontano Sagorevanje: Konfuzija | Spontaneous Combustion: The Confusion / Zbirka Kratkih Priča. кратка прича. kratka priča. short story. histoire courte. књижевност. литература. literature. book. knjiga. literatura. kratka priča / 文學

KONFUZIJA

Potpuna zbrka i konfuzija ovih dana. Jedan radi jedno, misli drugo, drugi ništa ne radi, treći misli da radi, a ovi što stvarno rade, oni trče na sve strane i ništa dobro ne urade… malo ko daje sve od sebe. Većiha hoda pognute glave, gleda u asfalt i kvari kičmu.

Uzmimo za primer Relju. Relja je sasvim izgubio nerve, počeo je da pravi i lapsuse a ranije je „onako“, fino govorio. Sada se u razgovorima ni sa kim više ništa ne slaže i viče, viče jako i neprijatno ga je slušati.

Juče se Relja zamislio, toliko se duboko zamislio da se potpuno umirio. Relja je vredan i radan čovek i on je razumeo da mora da misli, kako da krene dalje, kako da promeni neke stvari, puno toga...ali u poslednje vreme se ne dešava ništa ...sve misli i sva maštanja su bila na granici sa realnim ili su prelazila tu granicu. Relja nije od sebe malo očekivao.

Malo mašte, želje za igrom i rešenje je tu.

Veliki je ovo grad a u gradu je uvek teže nego u prirodi. Tako da je najjednostavnije otići. Otići daleko… zaključio je Relja.

Što se Relje tiče on je presekao i otišao...otišao je daleko.

Imamo još jedan ali drugačiji primer… umetničku dušu, lenčugu u suštini, koja po neki put, nešto zapiše.

U većini slučajeva kada ga žena pita šta radi, kada gleda u jednu tačku, on kaže da duboko razmišlja i opominje ženu što ga uznemirava.

Zamišljao je kako bi bilo dobro odmah pisati i što više pisati, pesme, priče čak i roman početi... Zamišljao je još, kako reči teku iz njega kao voda i kako on lepo ispisuje svu mudrost i lepotu koja je u njemu, koju oseća i koju bi, tako rado, podelio sa drugima ali eto ne može, zato što te reči kojim on pokušava da izrazi šta oseća, kada ih zapiše i pročita, zvuče kao dečija tužbalica, ili još gore kao novinarski izveštaj o onome što je čuo da se dešavlo tog dana.

Tako je sa fantamazgoričnim karakterima.

Razni karakteri i slučajevi ali nema radno-aktivne zajedničke kolektivne podsvesti i odgovornosti.

Svako na svoju stranu, za sebe i u sebe.

Evo kakav sam razgovor čuo u autobusu, razgovarala su dva poznanika srednjih godina.

Prvi: Oklevanje ne pomaže - ili skoči ili reci hop…

Drugi: Šta?

Prvi: Čuo si me...to nije lako.

Drugi: Kako to pričaš samnom?

Prvi: Lepo.

Drugi: Da ali čuje nas ceo autobus - a, o … mojim problemima…

Prvi: Ja vičem...u stvari ne vičem, samo kažem, nemoj unapred da predviđaš šta će se dogoditi…

Drugi: Ja ne znam šta će unapred biti, ja mislim figurativno…

Prvi: Nema te frizure koju ja ne mogu da napravim!

Drugi: Nisam pomenuo frizure… ti mene zajebavaš!

Prvi: Sa tobom je teško pričati!

Drugi: I sa tobom!

I kakav je ovo razgovor?

Evo još jednog primera… za šta, to više ne znam ni ja…

Radnja počinje da se odigrava u potpunom mraku. Svi likovi su mračni. Ne zna se ko je ko. Mi čujemo samo glasove. Ima ih mnogo, preko deset. Čujemo svađu i čujemo kako se maltene, niko, nisakim, ništa ne slaže.

Pali se svetlo. Svi nestaju. Pozornica je prazna i ništa se ne čuje.

Svetlo se ponovo gasi i „oni“, ponovo izlaze na scenu. Ponovo se svađaju. Sada su se i potukli. Neki od njih počinju da reže i da ujedaju, drugi se brane boksovanjem. Pala je krv. To sve čujemo iz dijaloga koji je zvuči kroz vrištanje, urlanje, zapomaganje, jaukanje ili pobedničke nadljudske urlike.

Pali se svetlo. Proleće jedna ptica... druga ptica… trća ptica… tri ptice su letele tri minuta i svetlo se ponovo ugasilo.

Prvo se čuo jak vetar, zatim se desio veliki potres, gledaoci su to simulirano osećali, mrdale su im se stolice i peckala ih je simulirana blaga struja, neki su se uplašili i izašli su. Najhrabriji su ostali.

„Oni“ su se ponovo pojavili. Bili su trostruko veći nego ranije. Tamne siluete su izgledale kao grbavi džinovi. Malo ih je ostalo, njih šestoro.

Tukli su se buzdovanima po glavama.

Popadali su svi. Nije bilo pobednika.

Sada se upalilo crveno svetlo. Sve izgleda krvavo. Na pozornicu je izašla potpuno naga žena koja je zaigrala…

CONFUSION

Total muddle and confusion these days. One does one thing, thinks another, the other does nothing, the third thinks he is doing, and those who really do, they run in all directions and do nothing well... few do their best. Most of them walk with their heads down, looking at the asphalt and breaking their spine.

Let's take Relja for example. Relja completely lost his nerve, he started to make slips while he was speaking nicely before. Now he doesn't agree with anyone anymore in conversations and shouts, shouts loudly and it's unpleasant to listen to him.

Yesterday, Relja thought, he thought so deeply that he calmed down completely. Relja is a hardworking and hardworking man and he understood that he had to think, about how to move forward, how to change some things, a lot of things...but lately, nothing has been happening...all thoughts and all imaginations were on borders with the real or were crossing that border. Relja expected a lot from himself.

A little imagination, and a desire to play, and the solution is there.

This is a big city and it is always more difficult in the city than in nature. So it's easiest to leave. To go far... concluded Relja.

As for Relje, he cut it off and left...he went far away.

We have another but different example... an artistic soul, a slacker in essence, who once in a while writes something down.

In most cases when the woman asks him what he is doing when he is looking at one point, he says that he is thinking deeply and admonishes the woman for disturbing him.

He imagined how it would be good to write immediately and write as much as possible, poems, stories and even start a novel... He also imagined how words flow from him like water and how he beautifully writes all the wisdom and beauty that is in him, that he feels and which he would so gladly share with others, but he can't, because those words with which he tries to express what he feels, when he writes them down and reads them, sound like a child's lament, or even worse, like a journalist's report of what he heard that happened that day.

So it is with phantasmagoric characters.

Various characters and cases, but there is no working-active common collective subconscious and responsibility.

   Each to his own side, for himself, and in himself.

This is the conversation I overheard on the bus, between two middle-aged acquaintances.

First: Hesitation doesn't help - either jump or say hop…

Other: What?

First: You heard me...it's not easy.

Other: How are you talking to me?

First: Nice.

Second: Yes, but the whole bus can hear us - and, about ... my problems ...

First: I'm shouting...actually, I'm not shouting, I'm just saying, don't predict in advance what will happen...

Others: I don't know what will happen in advance, I think figuratively...

First: There's no hairstyle I can't do!

Second: I didn't mention the hairstyles… you're kidding me!

First: It's hard to talk to you!

Second: And with you!

And what kind of conversation is this?

 

Here is another example... for what, I don't even know anymore...

The action begins to take place in complete darkness. All the characters are dark. It is not known who is who. We only hear voices. There are many of them, over ten. We hear a fight and we hear how they argue, no one, no one, nothing agrees.

The light comes on. They all disappear. The stage is empty and nothing is heard.

The light goes out again and "they", come on stage again. They fight again. Now they fought. Some of them start to cut and bite, and others defend themselves by boxing. Blood fell. We hear all this from the dialogue, which is heard through screaming, roaring, wailing, wailing, or triumphant superhuman roars.

One bird springs... another bird... third bird... three birds fly for three minutes and the light goes out again..."

First, a strong wind was heard, then a big earthquake happened, the spectators felt it simulated, their chairs moved and they were stung by a simulated mild current, some got scared and went out. The bravest are the rest.

"They" reappeared. They were three times larger than before. The dark silhouettes looked like humped giants. There are few of them left, six of them.

They beat each other over the head with maces.

They all fell. There was no winner.

Now the red light came on. Everything looks bloody. A completely naked woman came on stage and danced...

EX EX : Konjanik Na Krovu

 Dobra Knjiga

Predstavlja:

NOĆ SLOMLJENIH STRELA

Iz Predgovora:

"...MEGALOPOLIS III

Mister anonimus, stanovnik velegrada, ponovo medju nama – kratke priče”Noć slomljenih strela” Sebastijana Sava Gor-a

 

Anarhizam se danas modernizovao a urbani buntovnik konformizovao. Svetska revolucija nije uspela, ostalo nam je da sami vodimo svoje bitke a ostao nam je i andergaund (underground). Pred nama je jedan  andergraund opredeljen mlađi beogradski pesnik, rok muzičar i pisac, Sebastijan Sava Gor, koji nam u ovoj svojoj seriji kratkih priča pripoveda o urbanizovanim ambijentima Megalopolisa III, megalopolisa nužnosti, za razliku od futurističko-tehnicističkog Megalopolisa I, megalopolisa želje – Metropolisa, Frica Langa (Fritz Lang, 1890-1976), nikad ne ostvarenog, i Megalopolisa II - tepih-urbanizacije iz šezdesetih godina prošlog veka koja je obećavala “posao i stan za svakog”, ali neuspešno, što se kasnije uspostavilo i kao utopija. Andergraund je ovde važan kao jedini nastavak ideja o Svetskoj /modernoj/ revoluciji, nastalih na zdravoj osnovi Spenserovog  konzervativnog anarhizma (Herbert Spencer 1820 –1903) sa krilaticom: “The Man versus the State / Čovek protiv države/”,  a koji  se takođe nikad nije realizovao kao “naivan”. Dok su se u medjuvremenu pojavile ideje o globalizaciji sveta i društvu bez države, ovaj umetnički pravac, mada naizgled globalistički, zapravo je jedini ostao anarho-podrivački  i ima za krajnji cilj da podrije sve društvene sisteme, aparature i establišmente, bilo koje vrste, pošto ih smatra za prodate i pokvarene..." 

***

Recension for the book - Sebastian Sava Gor: “The Night of Broken Arrows”, Belgrade, 2014, short stories about urban man. Text is analyzing urban man today, and finds, that this short stories, it is quite different from the urban man of Megalopolis I / Metropolis of Fritz Lang - a megalopolis of wishes/, and the urban man of Megalopolis II / massive felt-urbanization from 1960 - urbanization of disappointment/. The conclusion is that today we have Megwith cult of fun and games/ and that writer fights against that... fight for more nature and more "natural life"/ in yourself, everyday life, love.../

Free PDF - MEGALOPOLIS III Jadranka Ahlgren

***

Noć Slomljenih Strela

Cena : 880,00 RSD

Detaljne informacije o knjizi:

Autor: Sebastian Sava Gor

Žanr Savremena proza

Izdavač: Sebastian Sava Gor

ISBN: 9788691820503

Br. strana: 90

Povez: broširan

Jezik: Srpski

Pismo: Latinica

Format: 20cm

👇

Noć Slomljenih Strela (Savremena Proza) | Dobra Knjiga

****

Dobra Knjiga

Predstavlja:

ISHOD NA NIŠANU

Iz Predgovora:

„...da je na Zemlji sve racionalno, ništa se ne bi ni događalo...“

- Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Objektivna neracionalizacija je postala opšta pojava i u tom smislu egzistencija je ugrožena.

Tražeći, kao hodajući kroz mrak, autor uspeva da iracionalno, nadrealno, podsvesno, lično i kolektivno nesvesno, osvetli i da kroz sopstvenu prizmu, realizuje specifičnu i novu lingvističku formu, nov, literarni stil, kojim nam. predstavlja zbirku poezije, tako otvoreno slikovitu, bez poređenja, koketiranja, sa bilo kakvim

autoritetima, koja postavlja jako bitna pitanja, prvenstveno pitanja koja se tiču naše zajedničke egzistencje.

Na veoma jedinstven i snažno poetičan način, Sebastian Sava Gor uspeva da pretvari nadrealno u egzizstencijalno.

ISHOD NA NIŠANU

Cena : 880,00 RSD

Detaljne informacije o knjizi:

Autor: Sebastian Sava Gor

Žanr Poezija

Izdavač: Sebastian Sava Gor

ISBN: 9788691820510

Br. strana: 70

Povez: broširan

Jezik: Srpski

Pismo: Latinica

Format: 20cm

Datum izdavanja: 2022

👇

ISHOD NA NIŠANU:::DOBRA KNJIGA::: KUPOVNA VEZA