Iggy Pop - Free (Full Album)

" Pustite album, dobro se zagledate u omot, a silueta poput sirene izvire iz okeana i veli dubokim glasom „Želim biti slobodan“. Klavijature se razlivaju i šire, dočaravaju beskrajnost, a za to vreme Thomasova truba vas vodi kroz ne najbolje osvetljen, zamagljen prostor, prelama obrise beskrajnosti, predočava emociju ploče i dolazi do njenog prvog opipljivog dela – „Love’s Missing“. Muzički čvršću potporu na drugoj traci preseca gitarsko umeće Novellerove, koja tačno zna kada i kako preseći bas-liniju ubacivanjem fraze u nekoliko sekvenci. Od mirnog, pribranog recitovanja, preko pevanja, do dubokog jecanja, čiju dramu konstatovanja da je ljubav odsutna, da nedostaje, da vrišti, da je budućnost mračna, da sat otkucava, pojačava truba, pojavljujući se naizmenično s levog i desnog kanala. Iako je junakinja pesme Ona, otvara se pitanje šta Iggy želi da nam kaže, kako se oseća, o čemu tačno razmišlja? " - Iggy Pop – Free (2019) Autor Branislav Cvetković -11/11/2019

IGGY POP / Official Site

Nova POETIKA

ПРЕДСТАВЉА:

СПОНТАНО САГОРЕВАЊЕ

Из предговора:

"...У 72 приче, колико се сакупило у три дела ове зирке, дато је можда једно од најтурбулентнијих путовања у човекову подсвест у последње време у домаћој књижевности..." - Јелена Дилбер

NOĆ SLOMLJENIH STRELA

Iz Predgovora:

"...MEGALOPOLIS III

Mister anonimus, stanovnik velegrada, ponovo medju nama – kratke priče”Noć slomljenih strela” Sebastijana Sava Gor-a

 

Anarhizam se danas modernizovao a urbani buntovnik konformizovao. Svetska revolucija nije uspela, ostalo nam je da sami vodimo svoje bitke a ostao nam je i andergaund (underground). Pred nama je jedan  andergraund opredeljen mlađi beogradski pesnik, rok muzičar i pisac, Sebastijan Sava Gor, koji nam u ovoj svojoj seriji kratkih priča pripoveda o urbanizovanim ambijentima Megalopolisa III, megalopolisa nužnosti, za razliku od futurističko-tehnicističkog Megalopolisa I, megalopolisa želje – Metropolisa, Frica Langa (Fritz Lang, 1890-1976), nikad ne ostvarenog, i Megalopolisa II - tepih-urbanizacije iz šezdesetih godina prošlog veka koja je obećavala “posao i stan za svakog”, ali neuspešno, što se kasnije uspostavilo i kao utopija. Andergraund je ovde važan kao jedini nastavak ideja o Svetskoj /modernoj/ revoluciji, nastalih na zdravoj osnovi Spenserovog  konzervativnog anarhizma (Herbert Spencer 1820 –1903) sa krilaticom: “The Man versus the State / Čovek protiv države/”,  a koji  se takođe nikad nije realizovao kao “naivan”. Dok su se u medjuvremenu pojavile ideje o globalizaciji sveta i društvu bez države, ovaj umetnički pravac, mada naizgled globalistički, zapravo je jedini ostao anarho-podrivački  i ima za krajnji cilj da podrije sve društvene sisteme, aparature i establišmente, bilo koje vrste, pošto ih smatra za prodate i pokvarene..." 

***

Review of the book – Sebastian Sava Gor: “The Night of Broken Arrows”, Belgrade, 2014

This collection of short stories explores the figure of the urban man today. The text analyzes contemporary urban existence and shows that, in these stories, the modern urban man is quite different from the one found in Megalopolis I / Metropolis by Fritz Lang — the megalopolis of desires — as well as from the urban man of Megalopolis II, marked by mass urbanization since the 1960s, an urbanization of disappointment.

The conclusion is that today we live in a Megapolis with a cult of fun and games, and that the writer stands in opposition to it — fighting for more nature and a more natural way of life: within oneself, in everyday life, and in love.

Free PDF - MEGALOPOLIS III Jadranka Ahlgren

ISHOD NA NIŠANU

Iz Predgovora:

„...da je na Zemlji sve racionalno, ništa se ne bi ni događalo...“

- Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Objektivna neracionalizacija je postala opšta pojava i u tom smislu egzistencija je ugrožena.

Tražeći, kao hodajući kroz mrak, autor uspeva da iracionalno, nadrealno, podsvesno, lično i kolektivno nesvesno, osvetli i da kroz sopstvenu prizmu, realizuje specifičnu i novu lingvističku formu, nov, literarni stil, kojim nam. predstavlja zbirku poezije, tako otvoreno slikovitu, bez poređenja, koketiranja, sa bilo kakvim

autoritetima, koja postavlja jako bitna pitanja, prvenstveno pitanja koja se tiču naše zajedničke egzistencje.

Na veoma jedinstven i snažno poetičan način, Sebastian Sava Gor uspeva da pretvari nadrealno u egzizstencijalno.

*

zbirka Kratkih Priča. кратка прича. kratka priča. short story. histoire courte. књижевност. литература

The Builders and the Butchers - Self-Titled (2007) (Full Album)

The Builders and The Butchers are a Folk Rock band based in Portland, Oregon, United States. It is fronted by singer/guitar player Ryan Sollee. The other members of the band are Willy Kunkle (bass guitar, vocals, percussion), Justin Baier (drums, backup vocals, percussion), Ray Rude (drums, piano, clarinet, backup vocals, percussion), and Harvey Tumbleson (mandolin, banjo, guitar, vocals, percussion). The band's debut self-titled album was released in 2007 by Bladen County Records. To date, the band has 5 full-length albums, 1 live album and 2 EP splits...The Builders and the Butchers From Wikipedia, the free encyclopedia

The Builders and the Butchers

Herman Hese: " STEPSKI VUK" (uvod u roman)

STEPSKI VUK

Stepskog vuka Hese je napisao 1927. godine. U toj "biografiji duse" svaka licnost je odraz jednog od sukoba autora sa samim sobom, kao ogledalo neprikrivenog razdora i pometnje u samopoimanju.

Ime glavnog junaka - Hari Haler jasno je obelezje, dovoljno za indentifikaciju. Hari Haler ima mnogo toga zajednickog sa Heseom. Sam je Hese kao izdavac rukopisa o izlaganjima Harija Halera, primetio sledece: "Ove zabeleske, bez obzira do koje mere pocivaju na stvarnim dozivljajima , predstavljaju saznanje da se velike bolesti nasega vremena ne mogu savladati na taj nacin sto cemo ih zaobici i ulepsati , to je pokusaj da sama bolest bude predmet izlaganja . "

Celokupno pripovedacko delo Hermana Hesea je autobiografsko, ali sa jednim posebnim obelezjem . Sam Hese je rekao da su to " biografske duse ". Dozivljaji su uglavnom plod maste ali ne u smislu proizvoljnog izmisljanja , vec kao pokusaj da se duboko dozivljavani dusevni tokovi prikazu kao vidljiva zbivanja. Tako je Heseovo kazivanje, s jedne strane, vezano za stvarnost koja je formirana u vremenu, a s druge, za nevidljivu i neoformljenu strvarnost koja ne zna za vreme…

Stepski Vuk (Odlomak)

   "Ovo je knjiga zabeležaka čoveka koga smo zvali Stepski Vuk, kako se i on sam često nazivao. Ostavimo na stranu da li njegov rukopis iziskuje uvodni predgovor; u svakom slučaju osećam potrebu da stranicama Stepskog Vuka dodam poneki list na kome ću pokušati da zabeležim svoje uspomene na njega. Neznam mnogo o njemu, pogotovo su mi njegova prošlost i poreklo ostali nepoznati. Ali sam o njegovoj ličnosti zadržao snažan i, uprkos svemu, simpatican utisak. Stepski Vuk je bio čovek pedesetih godina, koji je jednog dana, pre nekoliko godina, navratio do moje tetke tražeci nameštenu sobu. Iznajmio je mansardu i malu spavaću sobu pored nje. Došao je posle nekoliko dana sa dva kufera i velikim sandukom knjiga, i stanovao je kod nas devet ili deset meseci. živeo je veoma mirno i povučeno, i da naše sobe za spavanje nisu bile do njegove, što je dovodilo do čestih, slučajnih susreta na stepenicama ili u hodniku, verovatno se nikada ne bismo upoznali. Taj čovek nije bio društven, naprotiv, bio je najnedruštveniji čovek koga sam ikada sreo; bio je odista, kako je katkada sebe nazivao, stepski vuk, neko strano, divlje, a i plašljivo           biće, iz sveta sasvim razlicitog od moga. U kakvu se duboku usamljenost uživeo na osnovu svojih sklonostiiI svoje sudbine i koliko je svesno spoznao tu usamljenost kao svoju sudbinu, saznao sam, doduše, tek iz njegovih zabeležaka, koje je ovde ostavio. Ali sam ga u toku kratkih susreta i razgovora donekle upoznao i našao da se slici ka koju sam o njemu stekao po njegovim zabeleškama u  osnovi poklapa sa onom, bledom i nepotpunijom, koju sam dobio prilikom našeg ličnog upoznavanja. Slučajno sam bio prisutan kad je Stepski Vuk prvi put stupio u našu kućui postao podstanar moje tetke. Došao je za vreme ručka, tanjiri su stajali na stolu, a ja sam imao još pola časa slobodnog vremena do odlaska u kancelariju. Ostao mi je u nezaboravnom sećanju neobican i preivrecan utisak koji je ostavio na mene prilikom prvog susreta. Ušao je na staklena vrata, zazvonivši prethodno, tetka ga je u polumracnom tremu upitala šta želi. A on,stepski Vuk, podigao je svoju šiljatu glavu kratko podšišane kose i nervoznim nosom stao da njuši oko sebe, a zatim je, pre nego što bi uopšte odgovorio ili rekao svoje ime, kazao: Oh, ovde divno miriše. Pri tom se smešio, i  moja dobra tetka se smešila, ali ja sam ove pozdravne reči smatrao smešnim i osecao neko neraspoloženje prema njemu.  - E pa,  reče on,  dolazim radi sobe koju izdajete.

  Tek kad  smo se sve troje peli uz stepenice prema potkrovlju mogao sam, izbliže, da posmatram tog čoveka. Nije bio naročito visok, ali je u njegovom hodu i držanju glave bilo nečeg kao u visokih ljudi; imao je na sebi moderan, udoban zimski kaput i bio je u svemu pristojno, ali ne i brižljivo odeven, bio je glatko izbrijan i imao sasvim kratko podšišanu kosu, tu i tamo prosedu. U početku mi se nimalo nije svideo njegov hod bilo je u njemu nečeg čudnog i neodlucnog neskladnog s njegovim oštrim, energičnim profilom kao i sa tonom i temperamentom njegovog govora. Tek kasnije sam primetio i saznao da je bolestan i da ga hodanje staje izvesnog napora. S nekim čudnim osmehom, koji mi je tada takođe bio neprijatan, posmatrao je stepenice, zidove i prozor, kao i starinske visoke ormare na stepeništu izgledalo je da mu se sve to svidelo, a ipak kao da mu je istovremeno bilo i smešno. Uopšte, ovaj čovek je davao utisak kao da dolazi k nama iz nekog stranog sveta, možda iz prekomorskih zemalja, i kao da mu se kod nas, doduše, sve dopadalo, ali mu je bilo i pomalo smešno. Bio je, ne mogu drukčije da kažem, učtiv, čak i ljubazan, bez ikakvog prigovora smesta je izrazio zadovoljstvo zbog kuce, sobe i saglasnost sa kirijom i cenom za doručak, pa ipak je atmosfera oko njega bila strana i, kako se meni činilo, zla i neprijateljska. Iznajmio je sobu, uz to i malu spavaću sobu upoznao se sa načinom loženja, donošenja vode, sa poslugom i kućnim redom, saslušao je sve to pažljivo i ljubazno, složio se sasvim, smesta je ponudio plaćanje jednog dela kirije unapred, pa ipak se činilo kao da u stvari ne učestvuje u svemu tome, kao da u tom poslu samom sebi izgleda smešan I neozbiljan, kao da mu je neobicno i novo da uzima sobu pod kiriju, da sa Ijudima govori Nemački, dok je, u stvari,u duši zauzet nečim sasvim drugim. Takav je, otprilike, bio moj utisak, koji nipošto ne bi bio povoljan da ga nisu ispravile razne sitne pojedinosti. "

Devo - Q: Are we not men? A: We are DEVO!

" Devo is an American rock band from Akron, Ohio, formed in 1973. Their classic lineup consisted of two sets of brothers, the Mothersbaughs (Mark and Bob) and the Casales (Gerald and Bob), along with Alan Myers. The band had a No. 14 Billboard chart hit in 1980 with the single "Whip It", the song that gave the band mainstream popularity. Devo is known for their music and stage shows mingling kitsch science fiction themes, deadpan surrealist humor and mordantly satirical social commentary. Their early, pre-Warner Bros. dissonant songs use synthetic instrumentation and time signatures proven influential on subsequent popular music, particularly new wave, industrial, and alternative rock artists. Devo (most enthusiastically Gerald Casale) was also a pioneer of the music video, creating clips for the LaserDisc format, with "Whip It" getting heavy airplay in the early days of MTV...Devo From Wikipedia, the free encyclopedia

DEVO

Charles Mingus - Mingus Ah Um [FULL ALBUM]

 

Charles Mingus Jr. (April 22, 1922 – January 5, 1979) was an American jazz double bassist, pianist, composer and bandleader. A major proponent of collective improvisation, he is considered to be one of the greatest jazz musicians and composers in history,[1] with a career spanning three decades and collaborations with other jazz legends such as Louis Armstrong, Duke Ellington, Charlie Parker, Dizzy Gillespie, Dannie Richmond, and Herbie Hancock... 

Charles Mingus From Wikipedia, the free encyclopedia

 

CHARLES MINGUS 

Disciplina Kičme / Akademija Uživo

Дисциплина кичме (од 1995. наступа под називом Disciplin A Kitschme) је рок група основана крајем 1981. године. Основао ју је басиста Душан Којић - Која непосредно након распада новоталасне групе Шарло Акробата. Основао ју је са бубњаром Ненадом Красавцем - Келетом (дотадашњим менаџером „Шарла“, пре тога у саставу „Урбана герила“)....Дисциплина кичме С Википедије, слободне енциклопедије

Petar Petrović Njegoš: "Gorski Vijenac" / Pesma: "Kolo Poje"

The Mountain Wreath 

(Serbian: Горски вијенац / Gorski vijenac) is a epic poetry and a play written by Prince-Bishop and poet Petar II Petrović-Njegoš.

The Mountain Wreath From Wikipedia, the free encyclopedia

Njegoš wrote The Mountain Wreath during 1846 in Cetinje and published it the following year after the printing in an Armenian monastery in Vienna. It is a modern epic written in verse as a play, thus combining three of the major modes of literary expression. It is considered a masterpiece of Serbian and Montenegrin literature.

The Mountain Wreath 

(Serbian: Горски вијенац / Gorski vijenac)

Petar Petrović Njegoš: 

"Gorski Vijenac" 

Pesma: "Kolo Poje" 

Kolo poje Ljuta kletva pade na izroda! 

Prokle mati od nevolje sina, 

te knjeginja Ivanbegovica, 

prokle Mara svog sina Stanišu. 

Progrize joj sisu u posanje, 

rajsko piće prosu u njedrima. 

Stiže đecu roditeljska kletva! 

Staniša je obraz ocrnio, 

pohulio na vjeru Hristovu, 

na junaĉko pleme Crnojevo; 

obuka se u vjeru krvniĉku 

i bratske je krvi ožednio. 

Grdne treske povrh Lješkopolja! 

Dva se brata bore oko vjere, 

a oko njih hiljade ratnikah. 

Stiže sina materina kletva, 

pogibe mu vojska svakolika. 

bježi Stanko uprav Bajazitu, 

da s njim jede mađarske nosove. 

O gnjijezdo junačke svobode, 

jeste li te Bog nagleda okom, 

mnogo li se muke prenijelo, 

mnoge li te čekaju pobjede! 

Dođoše poglavice turske, okolo sedam osam, i posjedaše s Crnogorcima, 

svi muče i gledaju preda se.

Петар II Петровић Његош (1/13. новембар 1813 — 19/31. октобар 1851) био је српски православни владика црногорски и брдски и поглавар Старе Црне Горе и Брда од 1830. до 1851. године. Један је од највећих српских пјесника и филозофа.

Рођен је у селу Његуши, близу Цетиња, као Радоје „Раде” Томов Петровић, а образовао се у неколико манастира у Црној Гори и постао је духовни и свјетовни вођа Црне Горе након смрти свог стрица Петра I. Пошто је уклонио све почетне унутрашње противнике својој владавини, сконцентрисао се на уједињавање црногорских племена и успостављање централизоване државе. Увео је редовне порезе и низ нових закона да замијене оне које су његови претходници увели много прије њега. Увођење пореза се показало врло непопуларним међу црногорским племенима и због тога је током његове владавине избило неколико буна. Његошева владавина је такође обиљежена сталним политичким и војним сукобом са Османским царством и његовим покушајима да прошири територију Црне Горе уз добијање безусловног признања од Високе порте. Залагао се за ослобођење и уједињење свих Срба и био је спреман да се одрекне својих свјетовних власти зарад уједињења са Србијом...

Петар II Петровић Његош С Википедије, слободне енциклопедије