петак, 21. мај 2021.
The Stone Roses - The Stone Roses (1989 album)
четвртак, 20. мај 2021.
John Zorn - Naked City (Full Album)
понедељак, 26. април 2021.
Tommy Guerrero - Sunshine Radio (Full Album
четвртак, 22. април 2021.
Cocteau Twins - Treasure - 1984 - Full album
среда, 21. април 2021.
Best Soundtracks: "Reservoir Dogs" (1992)
недеља, 18. април 2021.
TRI ŽELJE / Bajke i Priče Lužičkih Srba
Три жеље
Био негда човек који је имао троје деце: сина и две кћери.
Догоди се и
човек тешко оболи. Тада позва своју децу к себи и рече:
– Убрзо ћу умрети. Будите увек пристојни и добродушни, па ће
вас стално
пратити срећа.
На то умре. После погреба деца међу собом поделише
наследство. А отац
им је само три новчића оставио. Зато се брат са својим
сестрама договори
да у бели свет оде и тамо срећу потражи, не би ли како и
њима помогао.
Пошто је неколико дана путовао, стиже у велику шуму. Тамо је
испод
једног дрвета седео мали човек, који га замоли:
– Удели ми штогод, јер сам сиромах!
Младић одговори:
– Добро, добићеш цео моје наследство.
И даде му свој новчић. На то рече човечуљак:
– За твој дар, испунићу ти три жеље. Можеш да их сам
изабереш. Али
бирај паметно јер ти могу срећу донети.
Младић одговори:
– Омогући ми да се могу у голуба, у рибу и у зеца прометнути
и опет
вратити човечји лик.
Човек рече:
– Твоје жеље су већ испуњене. Онолико колико пута се
стресеш, толико
пута се можеш прометнути и поново вратити у људско обличје.
На то се човек изгуби.
Младић се тад, зачас, прометну у голуба и вину у ваздух.
Брзо долете у
други град и спусти се на стреху. Ту из разговора дочује да
је избио рат и
да краљ тражи младе и снажне људе. Голуб слете на земљу и
прометну се у
човека. Младић се најми у војску и пође у рат.
Краљ изабра себи телесну стражу, која је морала да буде
стално крај њега.
У њој се нађе и младић.
Брзо дође до боја, али у њему краљева војска би потучена и
преполовљена.
На то позва краљ своје заповеднике, саветнике и своју
телесну стражу к
себи и рече:
– Ми смо ову битку изгубили зато што сам ја свој чаробни
прстен
заборавио. Он је код моје кћери, принцезе, која га чува.
Може ли га ко од
вас за један час донети, да бих започео нову битку?
Како се нико не јави, иступи младић и рече:
– Ја ћу за један час донети прстен!
Краљ се обрадова.
– До мог двора је далеко – рече. –Али, ако ми донесеш прстен
за један час,
даћу ти своју кћер за жену.
Младић се брзо удаљи од бојишта и тамо прометне у голуба.
Голуб долете
до великог језера, тамо се стресе и претвори у рибу, која
склизну кроз
воду. Кад је риба до обале допливала, стресе се и промени у
зеца. Зец је
снажно грабио све док издалека не угледа двор. Одмах се опет
прометну у
голуба и кроз отворен прозор улете у двор, па право према
принцези. Тамо
стаде на клин и загуче:
– Твој отац ме је к теби послао по свој чаробни прстен. Дај
ми га брзо да би
краљ добио битку!
Принцеза се зачуди, а голуб гукну:
– Извуци из мог крила три пера и сећај се мене!
Краљева кћи извуче три пера из голубовог крила. На то се
промени голуб у
рибу, која јој шапну:
Скини са мог хрбата три крљушти за успомену!
Принцеза скиде три крљушти са рибљег хрбата. Риба се стресе
и промени
у зеца. Зец фркну принцези:
– Одсеци ми прамичак реча и сећај се мене!
Тада одсече принцеза прамичак зечјег репа. Зец се стресе и
пред
принцезом се изненада створи младић, који јој рече:
– Чувај та три знамења добро, јер ћеш ме по њима познати.
Принцеза му донесе чаробни прстен и рече:
– Сећај се и ти мене, јер сам од данашњег дана твоја. И она
га пољуби.
Младић се потом брзо промени у голуба, који одлете с
прозора, а касније и
у зеца, да би што пре на бојиште стигао.
Али, на његову несрећу, у краљевој војсци је служио и
некакав чаробњак.
Он је све младићеве мене открио. Смишљајући шта да предузме,
чаробњак
одлучи: "Ако својом праћком погодим сваку животињу која
се војсци
приближи, сасвим је извесно да ћу убити и тог младића. А
тада ћу прстен
однети сам и принцеза ће бити моја."
Чаробњак збиља устрели зеца, а прстен којег је имао зец на
репу однесе
краљу. Краљ узе прстен, навуче га себи на прст и потегну са
својом
војском у бој против непријатеља. И сада је добио битку.
После битке дозва чаробњака и рече:
– Ти си моје краљевство избавио. Зато ти дајем своју кћер за
жену.
Потом се врати са војском у главни град, где их је народ
радосно
поздрављао. Краљ заповеди да му дозову кћер, којој рече:
– Овај човек је твој заручник, јер он је моје краљевство
избавио.
Али се принцеза успротиви:
– То није тај! Томе човеку нисам дала чаробни прстен. Ја за
њега не марим!
Краљ на то гневно рече:
– Дао сам своју краљевску реч, и морам је одржати! Остављам
ти ипак
неколико дна да размислиш. Када то време прође, он ће бити
твој
младожења.
Док се то одигравало, лежао је зец још увек у пољу. Али
наиђе онај мали
човек, цимну зеца за ногу и рече:
– Устај! Сад је прави час да у двор одјуриш!
Зец се одмах освести, скочи, промени се у голуба и одлете
према двору.
Тамо кроз отворен прозор улете у принцезину собу. Она га
одмах препозна
и безмерно се обрадова, јер је све време мислила да јој је
прави заручник у
боју погинуо. Одмах позва краља и рече:
– То је мој прави заручник!
Али краљ у то не поверова, па младић рече:
– Ја могу доказати да сам по чаробни прстен ишао и од
принцезе га добио.
А моје доказе ваша кћи има у својим рукама.
Принцеза намах донесе пера, крљушти и прамен са зечијег
репа. Младић се
промени у голуба, и гле – на његовом крилу недостајала су
три пера.
Потом се промени у рибу, и гле – њој су на хрбату
недостајале три
крљушти. Тада се преобрази у зеца, и гле – на његовом репу
бејаше прамен
длака одсечен. Затим се младић опет преобрази у човека.
Сада се краљ лично осведочио, па зато рече:
– Да, ти си њен прави заручник! Тај, који је и мене и тебе
преварио, мора
бити кажњен.
Па лажног младожењу зграбе и у тамницу баце.
Већ другог дана венча се принцеза са својим лепим
изабраником. А стари
краљ је потајно послао људе по његове две сиромашне сестре.
И би свадба
и велико весеље. Младић и принцеза дуго поживеше.
Bagjke i Priče Lužičkih Srba (Google Play)
Народне бајке Лужичких Срба Приредио Никола Јеремић
Iggy Pop - Free (Full Album)
СПОНТАНО САГОРЕВАЊЕ
Из предговора:
"...У 72 приче, колико се сакупило у три дела ове зирке, дато је можда једно од најтурбулентнијих путовања у човекову подсвест у последње време у домаћој књижевности..." - Јелена Дилбер
NOĆ SLOMLJENIH STRELA
Iz Predgovora:
"...MEGALOPOLIS III
Mister anonimus, stanovnik velegrada, ponovo medju nama – kratke priče”Noć slomljenih strela” Sebastijana Sava Gor-a
Anarhizam se danas modernizovao a urbani buntovnik konformizovao. Svetska revolucija nije uspela, ostalo nam je da sami vodimo svoje bitke a ostao nam je i andergaund (underground). Pred nama je jedan andergraund opredeljen mlađi beogradski pesnik, rok muzičar i pisac, Sebastijan Sava Gor, koji nam u ovoj svojoj seriji kratkih priča pripoveda o urbanizovanim ambijentima Megalopolisa III, megalopolisa nužnosti, za razliku od futurističko-tehnicističkog Megalopolisa I, megalopolisa želje – Metropolisa, Frica Langa (Fritz Lang, 1890-1976), nikad ne ostvarenog, i Megalopolisa II - tepih-urbanizacije iz šezdesetih godina prošlog veka koja je obećavala “posao i stan za svakog”, ali neuspešno, što se kasnije uspostavilo i kao utopija. Andergraund je ovde važan kao jedini nastavak ideja o Svetskoj /modernoj/ revoluciji, nastalih na zdravoj osnovi Spenserovog konzervativnog anarhizma (Herbert Spencer 1820 –1903) sa krilaticom: “The Man versus the State / Čovek protiv države/”, a koji se takođe nikad nije realizovao kao “naivan”. Dok su se u medjuvremenu pojavile ideje o globalizaciji sveta i društvu bez države, ovaj umetnički pravac, mada naizgled globalistički, zapravo je jedini ostao anarho-podrivački i ima za krajnji cilj da podrije sve društvene sisteme, aparature i establišmente, bilo koje vrste, pošto ih smatra za prodate i pokvarene..."
***
Review of the book – Sebastian Sava Gor: “The Night of Broken Arrows”, Belgrade, 2014
This collection of short stories explores the figure of the urban man today. The text analyzes contemporary urban existence and shows that, in these stories, the modern urban man is quite different from the one found in Megalopolis I / Metropolis by Fritz Lang — the megalopolis of desires — as well as from the urban man of Megalopolis II, marked by mass urbanization since the 1960s, an urbanization of disappointment.
The conclusion is that today we live in a Megapolis with a cult of fun and games, and that the writer stands in opposition to it — fighting for more nature and a more natural way of life: within oneself, in everyday life, and in love.
Free PDF - MEGALOPOLIS III Jadranka Ahlgren
Iz Predgovora:
„...da je na Zemlji sve racionalno, ništa se ne bi ni događalo...“
- Fjodor Mihajlovič Dostojevski
Objektivna neracionalizacija je postala opšta pojava i u tom smislu egzistencija je ugrožena.
Tražeći, kao hodajući kroz mrak, autor uspeva da iracionalno, nadrealno, podsvesno, lično i kolektivno nesvesno, osvetli i da kroz sopstvenu prizmu, realizuje specifičnu i novu lingvističku formu, nov, literarni stil, kojim nam. predstavlja zbirku poezije, tako otvoreno slikovitu, bez poređenja, koketiranja, sa bilo kakvim
autoritetima, koja postavlja jako bitna pitanja, prvenstveno pitanja koja se tiču naše zajedničke egzistencje.
Na veoma jedinstven i snažno poetičan način, Sebastian Sava Gor uspeva da pretvari nadrealno u egzizstencijalno.
*
субота, 17. април 2021.
The Builders and the Butchers - Self-Titled (2007) (Full Album)
петак, 16. април 2021.
Herman Hese: " STEPSKI VUK" (uvod u roman)
Stepskog vuka Hese je napisao 1927. godine. U toj "biografiji duse" svaka licnost je odraz jednog od sukoba autora sa samim sobom, kao ogledalo neprikrivenog razdora i pometnje u samopoimanju.
Ime glavnog junaka - Hari Haler jasno je obelezje, dovoljno za indentifikaciju. Hari Haler ima mnogo toga zajednickog sa Heseom. Sam je Hese kao izdavac rukopisa o izlaganjima Harija Halera, primetio sledece: "Ove zabeleske, bez obzira do koje mere pocivaju na stvarnim dozivljajima , predstavljaju saznanje da se velike bolesti nasega vremena ne mogu savladati na taj nacin sto cemo ih zaobici i ulepsati , to je pokusaj da sama bolest bude predmet izlaganja . "
Celokupno pripovedacko delo Hermana Hesea je autobiografsko, ali sa jednim posebnim obelezjem . Sam Hese je rekao da su to " biografske duse ". Dozivljaji su uglavnom plod maste ali ne u smislu proizvoljnog izmisljanja , vec kao pokusaj da se duboko dozivljavani dusevni tokovi prikazu kao vidljiva zbivanja. Tako je Heseovo kazivanje, s jedne strane, vezano za stvarnost koja je formirana u vremenu, a s druge, za nevidljivu i neoformljenu strvarnost koja ne zna za vreme…
Stepski Vuk (Odlomak)
Tek kad smo se sve troje peli uz stepenice prema potkrovlju mogao sam, izbliže, da posmatram tog čoveka. Nije bio naročito visok, ali je u njegovom hodu i držanju glave bilo nečeg kao u visokih ljudi; imao je na sebi moderan, udoban zimski kaput i bio je u svemu pristojno, ali ne i brižljivo odeven, bio je glatko izbrijan i imao sasvim kratko podšišanu kosu, tu i tamo prosedu. U početku mi se nimalo nije svideo njegov hod bilo je u njemu nečeg čudnog i neodlucnog neskladnog s njegovim oštrim, energičnim profilom kao i sa tonom i temperamentom njegovog govora. Tek kasnije sam primetio i saznao da je bolestan i da ga hodanje staje izvesnog napora. S nekim čudnim osmehom, koji mi je tada takođe bio neprijatan, posmatrao je stepenice, zidove i prozor, kao i starinske visoke ormare na stepeništu izgledalo je da mu se sve to svidelo, a ipak kao da mu je istovremeno bilo i smešno. Uopšte, ovaj čovek je davao utisak kao da dolazi k nama iz nekog stranog sveta, možda iz prekomorskih zemalja, i kao da mu se kod nas, doduše, sve dopadalo, ali mu je bilo i pomalo smešno. Bio je, ne mogu drukčije da kažem, učtiv, čak i ljubazan, bez ikakvog prigovora smesta je izrazio zadovoljstvo zbog kuce, sobe i saglasnost sa kirijom i cenom za doručak, pa ipak je atmosfera oko njega bila strana i, kako se meni činilo, zla i neprijateljska. Iznajmio je sobu, uz to i malu spavaću sobu upoznao se sa načinom loženja, donošenja vode, sa poslugom i kućnim redom, saslušao je sve to pažljivo i ljubazno, složio se sasvim, smesta je ponudio plaćanje jednog dela kirije unapred, pa ipak se činilo kao da u stvari ne učestvuje u svemu tome, kao da u tom poslu samom sebi izgleda smešan I neozbiljan, kao da mu je neobicno i novo da uzima sobu pod kiriju, da sa Ijudima govori Nemački, dok je, u stvari,u duši zauzet nečim sasvim drugim. Takav je, otprilike, bio moj utisak, koji nipošto ne bi bio povoljan da ga nisu ispravile razne sitne pojedinosti. "
недеља, 11. април 2021.
Devo - Q: Are we not men? A: We are DEVO!
недеља, 4. април 2021.
Charles Mingus - Mingus Ah Um [FULL ALBUM]
четвртак, 1. април 2021.
Disciplina Kičme / Akademija Uživo
Petar Petrović Njegoš: "Gorski Vijenac" / Pesma: "Kolo Poje"
The Mountain Wreath
(Serbian: Горски вијенац / Gorski vijenac) is a epic poetry and a play written by Prince-Bishop and poet Petar II Petrović-Njegoš.
The Mountain Wreath From Wikipedia, the free encyclopedia
Njegoš wrote The Mountain Wreath during 1846 in Cetinje and published it the following year after the printing in an Armenian monastery in Vienna. It is a modern epic written in verse as a play, thus combining three of the major modes of literary expression. It is considered a masterpiece of Serbian and Montenegrin literature.
Petar Petrović Njegoš:
"Gorski Vijenac"
Pesma: "Kolo Poje"
Kolo poje Ljuta kletva pade na izroda!
Prokle mati od nevolje sina,
te knjeginja Ivanbegovica,
prokle Mara svog sina Stanišu.
Progrize joj sisu u posanje,
rajsko piće prosu u njedrima.
Stiže đecu roditeljska kletva!
Staniša je obraz ocrnio,
pohulio na vjeru Hristovu,
na junaĉko pleme Crnojevo;
obuka se u vjeru krvniĉku
i bratske je krvi ožednio.
Grdne treske povrh Lješkopolja!
Dva se brata bore oko vjere,
a oko njih hiljade ratnikah.
Stiže sina materina kletva,
pogibe mu vojska svakolika.
bježi Stanko uprav Bajazitu,
da s njim jede mađarske nosove.
O gnjijezdo junačke svobode,
jeste li te Bog nagleda okom,
mnogo li se muke prenijelo,
mnoge li te čekaju pobjede!
Dođoše poglavice turske, okolo sedam osam, i posjedaše s Crnogorcima,
svi muče i gledaju preda se.
Петар II Петровић Његош (1/13. новембар 1813 — 19/31. октобар 1851) био је српски православни владика црногорски и брдски и поглавар Старе Црне Горе и Брда од 1830. до 1851. године. Један је од највећих српских пјесника и филозофа.
Рођен је у селу Његуши, близу Цетиња, као Радоје „Раде” Томов Петровић, а образовао се у неколико манастира у Црној Гори и постао је духовни и свјетовни вођа Црне Горе након смрти свог стрица Петра I. Пошто је уклонио све почетне унутрашње противнике својој владавини, сконцентрисао се на уједињавање црногорских племена и успостављање централизоване државе. Увео је редовне порезе и низ нових закона да замијене оне које су његови претходници увели много прије њега. Увођење пореза се показало врло непопуларним међу црногорским племенима и због тога је током његове владавине избило неколико буна. Његошева владавина је такође обиљежена сталним политичким и војним сукобом са Османским царством и његовим покушајима да прошири територију Црне Горе уз добијање безусловног признања од Високе порте. Залагао се за ослобођење и уједињење свих Срба и био је спреман да се одрекне својих свјетовних власти зарад уједињења са Србијом...
Петар II Петровић Његош С Википедије, слободне енциклопедије
среда, 31. март 2021.
Bodychoke - Cold river Songs - 1998 Full album
уторак, 30. март 2021.
Stranglers - Best of the Best
Featured Post
Sebastian Sava Gor: O Dostojevskom: "Život kao roman - roman kao ispovest"
ФЈОДОР МИХАЈЛОВИЧ ДОСТОЈЕВСКИ: ЖИВОТ КАО РОМАН, РОМАН КАО ИСПОВЕСТ Фјодор Михајлович Достојевски (1821–1881) је један од „најгенија...
-
Љубичасти крак светлости сваке ништавности у нама Кратке приче већ дуго привлаче посену пажњу читалаца, а када се у њима нађу модерни еле...
-
Понекад, када човек пожели да се врати суштини, да се одмори од буке и вештачког света, који све више личи на сцену без глумца, најбољи на...
-
Varljivo leto 68' (1984) 🎥'Varljivo leto '68'' je jugoslovenski film iz 1984. godine, komična priča reditelja Gorana ...







