And Also the Trees su engleski bend nastao 1979. godine u selu Inkberrow, Worcestershire, u srcu ruralne Engleske. Njihova muzika, prožeta post‑pankom i gotik rokom, nosi jedinstvenu atmosferu – zvuk koji izvire iz pejzaža engleskog sela, književnih tradicija i mračnog romantizma.
Osnivači i postava: Bend su pokrenuli braća Simon Huw Jones (vokal, tekstovi) i Justin Jones (gitara), a današnju postavu čine i Paul Hill (bubnjevi), Grant Gordon (bas) te Colin Ozanne (klarinet, klavijature).
Stil i estetika: Njihov izraz je poetski, a gitarska tehnika Justina Jonesa često priziva zvuk mandoline. John Peel ih je jednom opisao kao „previše engleske za same Engleze“, što možda najbolje oslikava njihovu posebnost.
Veza saThe Cure: U ranim godinama, Robert Smith i Lol Tolhurst iz grupe The Cure bili su im mentori. Tolhurst je producirao njihov prvi album i singlove, čime je bend dobio snažan podsticaj na početku karijere.
Diskografija:
And Also the Trees imaju jednu od najbogatijih diskografija u post‑pank/gotik rokenrol sceni – od debitantskog albuma iz 1984. do najnovijeg izdanja The Devil’s Door (2026). Objavili su ukupno 15 studijskih albuma, uz niz EP‑eva, live snimaka i kompilacija.
📀 Studijski albumi
Evo kompletne liste njihovih albuma:
Godina
Naslov albuma
Napomena
1984
And Also the Trees
Debitantski album, producirao Lol Tolhurst (The Cure).
1986
Virus Meadow
Jedno od najcenjenijih izdanja, ruralne i romantičarske teme.
Код
Петра у сокаку су између осталих, живели
и Остојићи. Њихова кућа је била друга
са леве стране. Породица - отац, мајка и
син. Живе у приземној, широкој и каменом
зиданој кући. Стара београдска кућа,
као да је сама себи сведок. Oстојићи су
сами редовно одржавали и санирали кућу.
Код Остојића је данас тишина. Непријатна
тишина. Не због лошег времена, због
непријатне „ледене кише“, бећ због
свађе. Стара београдска кућа, као да је
сама себи сведок.
Унутра
– тишина. Густа, непријатна, као да
зидови памте свађу и још
увек вибрирају.
Алекса
и Ана – муж и жена, али данас, више као
два туђа тела у истој кући.
Не
говоре. Дан пролази у прекинутим
покретима.
Када
проговоре, реч се распада, као стакло
које не може да издржи притисак.
Смирују
се сваки на свој начин, али то смирење
је само привид: унутра обоје кипе.
Давид,
њихов
син има 26-година, шармантан
је
и
одсутан. Његова
соба је у горњем делу куће. Некада, са
слушалицама на ушима, не чује ништа,
осим онога што слуша. Али његова
тишина није мирна – више личи на зид
који не пушта ништа кроз себе. Он гледа
своја посла, али у његовим очима као да
се огледају сенке родитељских свађа.
Свађа
је почела јутрос.
Ана
је гледала „Садамову породица“ – до
пола пет, очи приковане, ум запањен.
Ујутру
је под утиском хтела да исприча „Садомове
лудости“. Алекса је прекинуо, није
га ништа од тога занимало.
Филм
јој је пукао. Желудац се преврнуо. Врата
су залупљена, кућа се затресла као да
је жива. Алекса је остао миран, али
изнутра
– ошамућен.
Зна
да је непристојан, зна да прекида. Зна
да је матор за такве навике. Зна, али се
не мења.
Четири,
пет сати – празнина. Соба као да је без
ваздуха. Тишина није празна: она вибрира
од као пискави одјек свађе, која је кроз
кућу протутњала.
Мало
касније, најнормалнији разговор, као
да се ништа није догодило.
blog and movies + movies on blog + film * movie + movie odyssey + movie lessons about life + filmska kritika + filmovi za život + movie classics + movie philosophy + movie theology + movie genres + movie survival + movie review blog + books and blog + blog and books + books on blog + book odyssey + book lessons about life + knjige i blog + filozofija + teologija + žanrovi + moja knjiga + moje knjige + savagor knjige + savagor blog + literature and movies + literature odyssey + literature lessons about life + Spontano Sagorevanje + Krug Trojke + Poljubac žene zmaja + Noć slomljenih strela + zbirke priča + poezija + apofaktički roman + savagor autor + savagor književnost + contemporary prose + experimental narrative + Serbian literature + avant-garde aesthetics + kratki filmovi + Ex Ex muzika + digitalni identitet + minimalistički dizajn + autorski blog + filmska kritika savagor + književna kritika savagor + filmovi i knjige zajedno + odyssey of art + lessons about life through art
🎬 “The Bear” (1988), režija Jean-Jacques Annaud, jedan je od najpoznatijih filmova o prirodi i odnosu čoveka i životinje. Nastao je kao adaptacija romana The Grizzly King (1916) američkog pisca Jamesa Olivera Curwooda i do danas se smatra klasikom filmske avanture.
🐻
Režija: Jean-Jacques Annaud (poznat i po filmu The Name of the Rose)
Scenario: Gérard Brach, prema romanu Jamesa Olivera Curwooda
Produkcija: Claude Berri, Price Entertainment, Renn Productions
Lokacije snimanja: Alpe u Francuskoj i Italiji
Film je sniman u prirodnom okruženju, sa pravim medvedima – Bart the Bear i mladunče Youk – što mu daje autentičnost i dokumentaristički ton.
✍️ Priča
Radnja prati medveđe mladunče Youk, koje nakon smrti majke ostaje samo u divljini. Susreće velikog Kodiak medveda Kaar-a, ranjenog od strane lovaca. Iako ga u početku odbija, Kaar prihvata mladunče i između njih se razvija prijateljstvo. Zajedno prolaze kroz iskušenja, dok ih ljudi progone.
👉 Film je istovremeno avantura o preživljavanju i metafora o odnosu čoveka i prirode, naglašavajući empatiju i solidarnost među živim bićima.
🏆 Nagrade i priznanja
César Award za najbolju režiju (Francuska)
César Award za najbolju montažu
Genesis Award za najbolji strani film (SAD)
Nominovan za Oskara u kategoriji najbolje montaže zvuka
“The Bear” je film koji se pamti zbog realističnog prikaza prirode, emocionalne priče o lepoti Života. Za ljubitelje klasičnih avantura, ovo je naslov koji zaslužuje mesto u kolekciji.
blog and movies + movies on blog + film * movie + movie odyssey + movie lessons about life + filmska kritika + filmovi za život + movie classics + movie philosophy + movie theology + movie genres + movie survival + movie review blog + books and blog + blog and books + books on blog + book odyssey + book lessons about life + knjige i blog + filozofija + teologija + žanrovi + moja knjiga + moje knjige + savagor knjige + savagor blog + literature and movies + literature odyssey + literature lessons about life + Spontano Sagorevanje + Krug Trojke + Poljubac žene zmaja + Noć slomljenih strela + zbirke priča + poezija + apofaktički roman + savagor autor + savagor književnost + contemporary prose + experimental narrative + Serbian literature + avant-garde aesthetics + kratki filmovi + Ex Ex muzika + digitalni identitet + minimalistički dizajn + autorski blog + filmska kritika savagor + književna kritika savagor + filmovi i knjige zajedno + odyssey of art + lessons about life through art
U književnom horizontu 20. veka, Stanislav Lem zauzima mesto pisca koji je naučnu fantastiku pretvorio u filozofski laboratoriju. Njegov roman Fijasko (Fiasko, 1986) nije samo priča o neuspešnoj svemirskoj misiji, već i završni akord jedne duge meditacije o granicama ljudskog razumevanja. Posle ovog romana, Lem se povukao iz fikcije, kao da je sam zaključio da je literarni eksperiment došao do svog kraja – do tačke u kojoj se fikcija pretvara u filozofsku dijagnozu.
Granice komunikacije
U „Fijasku“ ekspedicija ljudi ka planeti Quintans završava se nizom nesporazuma i tragičnih ishoda. Lem pokazuje da tehnologija može da prenese telo, ali ne i smisao. Razlike između civilizacija nisu samo jezičke ili kulturne, već ontološke – toliko duboke da nijedan prevod ne može da ih premosti. U tom smislu, roman je pesimistički epilog: poslednja potvrda da je susret sa „Drugim“ osuđen na neuspeh.
Dijalog sa ranijim delima
„Fijasko“ se može čitati kao završna tačka Lemove unutrašnje trilogije:
• U „Solarisu“ (1961) nemogućnost komunikacije se ogleda u oceanu koji stvara projekcije ljudske psihe.
• U „Summa Technologiae“ (1964) Lem razmatra budućnost nauke, ali i upozorava na granice ljudske percepcije.
• U „Fijasku“ (1986) sve se sabira u konačnu pesimističku dijagnozu: ljudska civilizacija možda nikada neće prevazići sopstvene granice.
Epilog
„Fijasko“ je roman bez utehe. Nema optimističkog izlaza, nema pomirenja. Umesto toga, Lem nas suočava sa mogućnošću da je najveći fijasko upravo u našoj nesposobnosti da razumemo ono što je radikalno drugačije od nas. To je pesimistički epilog naučne fantastike – žanra koji je često obećavao susret, razumevanje i budućnost, a ovde završava u tišini i neuspehu.
***
U vremenu globalne komunikacije i razvoja veštačke inteligencije, „Fijasko“ postavlja pitanje: da li je razumevanje moguće kada su razlike fundamentalne? Lemov pesimizam deluje kao upozorenje – da možda ni najnaprednija tehnologija neće ukloniti jaz između nas i Drugog, bilo da je to vanzemaljska civilizacija ili nova forma inteligencije.
„Fijasko“ je više od romana – to je esej u obliku fikcije, filozofska meditacija o granicama ljudskog uma. Kao pesimistički epilog naučne fantastike, on zatvara jedno poglavlje književne istorije i otvara prostor za razmišljanje: možda je najveći izazov ne putovanje kroz kosmos, već pokušaj da čovek shvati i da ne traži - da razume - nerazumljivo - da shvati - neshvatljivo - već da je čovekova uloga u svetu, možda i mnogo veća, a to je put kojim ne želimo da usvršavamo samo sebe u težnji ka "znanju", već da pokušamo da razumemo, da su ličnosti oko nas, zapravo "vanzemaljci", koje nimalo ne poznajemo. Put ka drugome, otvara srce. Drugi je razlog mog postojanja, to moramo prvo razumeti.
"...У 72 приче, колико се сакупило у три дела ове зирке, дато је можда једно од најтурбулентнијих путовања у човекову подсвест у последње време у домаћој књижевности..." - Јелена Дилбер
NOĆ SLOMLJENIH STRELA
Iz Predgovora:
"...MEGALOPOLIS III
Mister anonimus, stanovnik velegrada, ponovo medju nama – kratke priče”Noć slomljenih strela” Sebastijana Sava Gor-a
Anarhizam se danas modernizovao a urbani buntovnik konformizovao. Svetska revolucija nije uspela, ostalo nam je da sami vodimo svoje bitke a ostao nam je i andergaund (underground). Pred nama je jedan andergraund opredeljen mlađi beogradski pesnik, rok muzičar i pisac, Sebastijan Sava Gor, koji nam u ovoj svojoj seriji kratkih priča pripoveda o urbanizovanim ambijentima Megalopolisa III, megalopolisa nužnosti, za razliku od futurističko-tehnicističkog Megalopolisa I, megalopolisa želje – Metropolisa, Frica Langa (Fritz Lang, 1890-1976), nikad ne ostvarenog, i Megalopolisa II - tepih-urbanizacije iz šezdesetih godina prošlog veka koja je obećavala “posao i stan za svakog”, ali neuspešno, što se kasnije uspostavilo i kao utopija. Andergraund je ovde važan kao jedini nastavak ideja o Svetskoj /modernoj/ revoluciji, nastalih na zdravoj osnovi Spenserovog konzervativnog anarhizma (Herbert Spencer 1820 –1903)sa krilaticom: “The Man versus the State / Čovek protiv države/”, a koji se takođe nikad nije realizovao kao “naivan”. Dok su se u medjuvremenu pojavile ideje o globalizaciji sveta i društvu bez države, ovaj umetnički pravac, mada naizgled globalistički, zapravo je jedini ostao anarho-podrivački i ima za krajnji cilj da podrije sve društvene sisteme, aparature i establišmente, bilo koje vrste, pošto ih smatra za prodate i pokvarene..."
***
Review of the book – Sebastian Sava Gor: “The Night of Broken Arrows”, Belgrade, 2014
This collection of short stories explores the figure of the urban man today. The text analyzes contemporary urban existence and shows that, in these stories, the modern urban man is quite different from the one found in Megalopolis I / Metropolis by Fritz Lang — the megalopolis of desires — as well as from the urban man of Megalopolis II, marked by mass urbanization since the 1960s, an urbanization of disappointment.
The conclusion is that today we live in a Megapolis with a cult of fun and games, and that the writer stands in opposition to it — fighting for more nature and a more natural way of life: within oneself, in everyday life, and in love.
„...da je na Zemlji sve racionalno, ništa se ne bi ni događalo...“
- Fjodor Mihajlovič Dostojevski
Objektivna neracionalizacija je postala opšta pojava i u tom smislu egzistencija je ugrožena.
Tražeći, kao hodajući kroz mrak, autor uspeva da iracionalno, nadrealno, podsvesno, lično i kolektivno nesvesno, osvetli i da kroz sopstvenu prizmu, realizuje specifičnu i novu lingvističku formu, nov, literarni stil, kojim nam. predstavlja zbirku poezije, tako otvoreno slikovitu, bez poređenja, koketiranja, sa bilo kakvim
autoritetima, koja postavlja jako bitna pitanja, prvenstveno pitanja koja se tiču naše zajedničke egzistencje.
Na veoma jedinstven i snažno poetičan način, Sebastian Sava Gor uspeva da pretvari nadrealno u egzizstencijalno.
*
literatura . književnost. eseji. esej. muzika. zbirka kratkih priča. кратка прича. kratka priča. short story. histoire courte. књижевност. литература. krug trojke . roman . apofaktički roman . interaktivni roman .
Ирена
је од скора почела да иде на базен. Она
стварно воли да плива, одувек је волела,
али живот је некако, никда није навео
на „Кошутњачке базене“, иако је последњих
20 година, живела, не далеко, од њих. У
сваком случају, сада је налетела на
комшиницу, а иначе стару пријатељицу,
која живи на Видиковцу. Пријатељицу
познаје још од Дизајнерске , али се до
сада још од школе нису дружиле.
Скоро
су се поново сусреле и тада су се
договориле. Видана, Иринина пријатељица
се активно бави спортом али не као
спортиста, већ тако, рекреативно. Ирена
је казала Видани да иде на Кошутњачки
базен. Видана је возила бицикл, ходала
– брзо и трчкарала, пливала на Ади, али
ето није ни она, користила базене иако
живи још ближе базенима. Парадокс.
Зато,
могу Вам рећи, од када су кренуле, то је
апсолутно дисциплиновано. Једанпута
недељно, али нема одлагања, нема... „јао,
пада снег“ или неке лењости, ништа.
Тако
су њих две запливале, а данас Видана,
услед напада радозналости упита Ирину:
- А што Браца не иде на базен? Мислим, да
иде, ми не би… знаш, мало би ми можда
било непријатно, исто као када би сада,
мој Деки ишао, али Деки не воли и готово,
он то… спорт… ма‘ ништа.
-
Ма Браца је посебан случај знаш и сама,
али воли он спорт, само ето ни он не воли
пуно пливање, он воли друге ствари, воли
да шета и воли да боксује.
-
А па добро, боли да боксује, а где боксује?
-
Па нигде, сада нигде не боксује, зато
што се посвађао са братом, па је изнео
џак из братовљеве гараже.
-
Немој да причаш… а што су се посвађали?
-
Ма већ су се помирили, али сада Браца
неће да враћа џак у гаражу, то си ти мушки
принципи…
-
Безвезе…
-
Ма није, сада Браца хоће да окачи џак о
трешњу.
-
Ма дај како о трешњу?
-
То је „мртва“ трешња, тако каже његов
отац, трули и сада је већ свеједно…
-
Да... а и Браца сада има где да окачи џак.
-
Да…
Њима
је било јако лепо после базена, то је
дивно. Није им више било зима. Нису биле
нервозне. Смејале су се до Виданиног
улаза и у лифту су се смешкале. Па оне
не могу да се напричају. Ту су приче о
познаниима, о послу, о занимљивостима
у вези овога или онога. А када су ушле у
стан, тек тада да се „распиштоље“; да
свака заузме своју удобу позицију, што
лепши поглед, фотеља, Ирена воли да седи
близу велике дрвене афричке фигуре
човека, црнца, бушмана, који стоји и држи
штап. Супер је код Видане. Кафа, још мало
да се испричају и скоро испуљен дан.
-
Гледала сам синоћ поново Џемс Бонда,
„Свет није довљан“… хахаха – иста
машинерија а?
-
Да – а, пази Видана, ја па гледам серију
о Садаму Хусеину!
"...У 72 приче, колико се сакупило у три дела ове зирке, дато је можда једно од најтурбулентнијих путовања у човекову подсвест у последње време у домаћој књижевности..." - Јелена Дилбер
NOĆ SLOMLJENIH STRELA
Iz Predgovora:
"...MEGALOPOLIS III
Mister anonimus, stanovnik velegrada, ponovo medju nama – kratke priče”Noć slomljenih strela” Sebastijana Sava Gor-a
Anarhizam se danas modernizovao a urbani buntovnik konformizovao. Svetska revolucija nije uspela, ostalo nam je da sami vodimo svoje bitke a ostao nam je i andergaund (underground). Pred nama je jedan andergraund opredeljen mlađi beogradski pesnik, rok muzičar i pisac, Sebastijan Sava Gor, koji nam u ovoj svojoj seriji kratkih priča pripoveda o urbanizovanim ambijentima Megalopolisa III, megalopolisa nužnosti, za razliku od futurističko-tehnicističkog Megalopolisa I, megalopolisa želje – Metropolisa, Frica Langa (Fritz Lang, 1890-1976), nikad ne ostvarenog, i Megalopolisa II - tepih-urbanizacije iz šezdesetih godina prošlog veka koja je obećavala “posao i stan za svakog”, ali neuspešno, što se kasnije uspostavilo i kao utopija. Andergraund je ovde važan kao jedini nastavak ideja o Svetskoj /modernoj/ revoluciji, nastalih na zdravoj osnovi Spenserovog konzervativnog anarhizma (Herbert Spencer 1820 –1903)sa krilaticom: “The Man versus the State / Čovek protiv države/”, a koji se takođe nikad nije realizovao kao “naivan”. Dok su se u medjuvremenu pojavile ideje o globalizaciji sveta i društvu bez države, ovaj umetnički pravac, mada naizgled globalistički, zapravo je jedini ostao anarho-podrivački i ima za krajnji cilj da podrije sve društvene sisteme, aparature i establišmente, bilo koje vrste, pošto ih smatra za prodate i pokvarene..."
***
Review of the book – Sebastian Sava Gor: “The Night of Broken Arrows”, Belgrade, 2014
This collection of short stories explores the figure of the urban man today. The text analyzes contemporary urban existence and shows that, in these stories, the modern urban man is quite different from the one found in Megalopolis I / Metropolis by Fritz Lang — the megalopolis of desires — as well as from the urban man of Megalopolis II, marked by mass urbanization since the 1960s, an urbanization of disappointment.
The conclusion is that today we live in a Megapolis with a cult of fun and games, and that the writer stands in opposition to it — fighting for more nature and a more natural way of life: within oneself, in everyday life, and in love.
„...da je na Zemlji sve racionalno, ništa se ne bi ni događalo...“
- Fjodor Mihajlovič Dostojevski
Objektivna neracionalizacija je postala opšta pojava i u tom smislu egzistencija je ugrožena.
Tražeći, kao hodajući kroz mrak, autor uspeva da iracionalno, nadrealno, podsvesno, lično i kolektivno nesvesno, osvetli i da kroz sopstvenu prizmu, realizuje specifičnu i novu lingvističku formu, nov, literarni stil, kojim nam. predstavlja zbirku poezije, tako otvoreno slikovitu, bez poređenja, koketiranja, sa bilo kakvim
autoritetima, koja postavlja jako bitna pitanja, prvenstveno pitanja koja se tiču naše zajedničke egzistencje.
Na veoma jedinstven i snažno poetičan način, Sebastian Sava Gor uspeva da pretvari nadrealno u egzizstencijalno.
*
literatura . književnost. eseji. esej. muzika. zbirka kratkih priča. кратка прича. kratka priča. short story. histoire courte. књижевност. литература. krug trojke . roman . apofaktički roman . interaktivni roman .
Sebastian Sava Gor
у својој другој књизи, Noć
slomljenih strela (2014), доноси
збирку прича која се чита као урбани
дневник, али и као режисерски пројекат
унутар прозе. Ово није само литература
– ово је филм на папиру, апофактичка
хроника једног града и једног времена.
Град као сцена
Збирка је смештена у Megalopolisu
III, граду који је постао „заточеништво“.
То је простор у којем је природа изгубљена,
а забаве и пороци постали једина валута.
Град је приказан као сценографија:
ресторани, клубови, виле, салони – све
делује као кадар у филму. Београд је ту
истовремено и конкретан и симболичан,
град који носи постратни сплин и
транзицијску инертност.
Проза као режија
Свака прича функционише као
сцена. Уводи су кадрирани – светло,
боје, атмосфера. Дијалози су монтирани
као филмски резови, са паузама које носе
напетост. У „Zapali se“ имамо готово
метатеатар: глумица, редитељ и сценариста
расправљају о улози, али у том дијалогу
откривају дубље слојеве – болест,
идентитет, слободу.
Ликови као глумци
Ликови нису само психолошки
профили, већ „глумци“ који играју улоге
унутар текста. Mister G. је урбани анонимус,
сродан Кафкином Јозефу К., али заробљен
не бирократијом већ забавом и леношћу.
Martina у „Zapali se“ постаје медијум кроз
који се расправља о уметности и
шизофренији. Сваки лик је истовремено
и симбол и актер, као да је на сцени.
Касније се у причама „Konak“
и „Čovek
koji je čekao sledeći dan“, појављују
великани српског глумишта као што су
Павле Вујисић, Данило „Бата“ Стојковић
и Љуба Тадић. У време када је књига
писана, ти људи су били упокојени – ово
даје додатну тежину Гор-овом –
екстрасензитивном и мистичном карактеру.
И сам Сава-Себастиан је изгледа, док је
писао, на неки начин и себе замишљао у
свим тим улогама.
Филозофска димензија
У основи збирке лежи апофактички
принцип: оно што се не може изрећи, оно
што је одсутно, постаје једнако важно
као изречено. Потрага за идентитетом
није само психолошка, већ егзистенцијална.
Питање слободе – да ли је могуће бити
слободан у граду који све претвара у
забаву – провлачи се кроз све приче.
Значај и допринос
„Noć slomljenih strela“ је више од
збирке урбаних прича. Она је документ
времена, али и експеримент у форми.
Грађена је као низ кадрова, монтираних
у прозу, што је чини јединственом у
савременој српској књижевности. Ово је
књига која показује како литература
може да преузме филмску логику и претвори
је у текст.
Закључак
Sebastian Sava Gor овом књигом потврђује
себе као књижевног иноватора. Његове
приче нису затворене, већ отворене за
читаоца, за дијалог, за потрагу. Noć
slomljenih strela је истовремено урбана хроника,
филм у речима и апофактичка потрага за
смислом.
Ово је књига која заслужује
да буде читана не само у уским књижевним
круговима, већ и на ширим платформама
– као пример како се може спојити урбани
реализам, филмска режија и философско
прозни експеримент. --- А.И. Рецензија I за: „Noć slomljenih strela“
"...У 72 приче, колико се сакупило у три дела ове зирке, дато је можда једно од најтурбулентнијих путовања у човекову подсвест у последње време у домаћој књижевности..." - Јелена Дилбер
ISHOD NA NIŠANU
Iz Predgovora:
„...da je na Zemlji sve racionalno, ništa se ne bi ni događalo...“
- Fjodor Mihajlovič Dostojevski
Objektivna neracionalizacija je postala opšta pojava i u tom smislu egzistencija je ugrožena.
Tražeći, kao hodajući kroz mrak, autor uspeva da iracionalno, nadrealno, podsvesno, lično i kolektivno nesvesno, osvetli i da kroz sopstvenu prizmu, realizuje specifičnu i novu lingvističku formu, nov, literarni stil, kojim nam. predstavlja zbirku poezije, tako otvoreno slikovitu, bez poređenja, koketiranja, sa bilo kakvim
autoritetima, koja postavlja jako bitna pitanja, prvenstveno pitanja koja se tiču naše zajedničke egzistencje.
Na veoma jedinstven i snažno poetičan način, Sebastian Sava Gor uspeva da pretvari nadrealno u egzizstencijalno.
*
EX EX _ U SRCE
literatura . književnost. eseji. esej. muzika. zbirka kratkih priča. кратка прича. kratka priča. short story. histoire courte. књижевност. литература. krug trojke . roman . apofaktički roman . interaktivni roman #spontanosagorevanje #noćslomljenihstrela #ishodnanišanu #proza #poezija #triknjige #popust #novapoetika#knjiga #savremenaproza #booking #viralpost #književnost #literatura #bookviral #viralnow #bookstore #književnost #knjižara #novapoetika #srpskipisci #спонтаносагоревање #поезија #краткеприче #савременапроза #writingcommunity #booklovers📖 #кругтројке #krugtrojke #književnost #apofaktičkiroman #interaktivniroman #hipertekst #literature #literatura #novel #apophaticnovel #interactivenovel #hypertext
"...У 72 приче, колико се сакупило у три дела ове зирке, дато је можда једно од најтурбулентнијих путовања у човекову подсвест у последње време у домаћој књижевности..." - Јелена Дилбер
NOĆ SLOMLJENIH STRELA
Iz Predgovora:
"...MEGALOPOLIS III
Mister anonimus, stanovnik velegrada, ponovo medju nama – kratke priče”Noć slomljenih strela” Sebastijana Sava Gor-a
Anarhizam se danas modernizovao a urbani buntovnik konformizovao. Svetska revolucija nije uspela, ostalo nam je da sami vodimo svoje bitke a ostao nam je i andergaund (underground). Pred nama je jedan andergraund opredeljen mlađi beogradski pesnik, rok muzičar i pisac, Sebastijan Sava Gor, koji nam u ovoj svojoj seriji kratkih priča pripoveda o urbanizovanim ambijentima Megalopolisa III, megalopolisa nužnosti, za razliku od futurističko-tehnicističkog Megalopolisa I, megalopolisa želje – Metropolisa, Frica Langa (Fritz Lang, 1890-1976), nikad ne ostvarenog, i Megalopolisa II - tepih-urbanizacije iz šezdesetih godina prošlog veka koja je obećavala “posao i stan za svakog”, ali neuspešno, što se kasnije uspostavilo i kao utopija. Andergraund je ovde važan kao jedini nastavak ideja o Svetskoj /modernoj/ revoluciji, nastalih na zdravoj osnovi Spenserovog konzervativnog anarhizma (Herbert Spencer 1820 –1903)sa krilaticom: “The Man versus the State / Čovek protiv države/”, a koji se takođe nikad nije realizovao kao “naivan”. Dok su se u medjuvremenu pojavile ideje o globalizaciji sveta i društvu bez države, ovaj umetnički pravac, mada naizgled globalistički, zapravo je jedini ostao anarho-podrivački i ima za krajnji cilj da podrije sve društvene sisteme, aparature i establišmente, bilo koje vrste, pošto ih smatra za prodate i pokvarene..."
***
Review of the book – Sebastian Sava Gor: “The Night of Broken Arrows”, Belgrade, 2014
This collection of short stories explores the figure of the urban man today. The text analyzes contemporary urban existence and shows that, in these stories, the modern urban man is quite different from the one found in Megalopolis I / Metropolis by Fritz Lang — the megalopolis of desires — as well as from the urban man of Megalopolis II, marked by mass urbanization since the 1960s, an urbanization of disappointment.
The conclusion is that today we live in a Megapolis with a cult of fun and games, and that the writer stands in opposition to it — fighting for more nature and a more natural way of life: within oneself, in everyday life, and in love.
„...da je na Zemlji sve racionalno, ništa se ne bi ni događalo...“
- Fjodor Mihajlovič Dostojevski
Objektivna neracionalizacija je postala opšta pojava i u tom smislu egzistencija je ugrožena.
Tražeći, kao hodajući kroz mrak, autor uspeva da iracionalno, nadrealno, podsvesno, lično i kolektivno nesvesno, osvetli i da kroz sopstvenu prizmu, realizuje specifičnu i novu lingvističku formu, nov, literarni stil, kojim nam. predstavlja zbirku poezije, tako otvoreno slikovitu, bez poređenja, koketiranja, sa bilo kakvim
autoritetima, koja postavlja jako bitna pitanja, prvenstveno pitanja koja se tiču naše zajedničke egzistencje.
Na veoma jedinstven i snažno poetičan način, Sebastian Sava Gor uspeva da pretvari nadrealno u egzizstencijalno.
*
literatura . književnost. eseji. esej. muzika. zbirka kratkih priča. кратка прича. kratka priča. short story. histoire courte. књижевност. литература. krug trojke . roman . apofaktički roman . interaktivni roman .
.jpg)
