Sebastian Sava Gor

Иза Огледала Иза огледала, човека је дочекала нагазна мина. Нагазна мина се није активирала. Поред ње лежи стара, нагорела фотографија. На фотографији човек је видео себе, тебе и мене.  Насмејао се ко зна чему, скренуо је мисли и почео је да пева неку стару песму, која је испливала из ходника подсвести, са тежнјом да се душа ослободи, да се он сам развесели. Сада човек гледа на ливаду, на пољско цвеће и цветове дивљег мака.  Близу је шума. Шума је пуна, више нема места ни за кога па ни за човека. Шума је постала строго забранјена зона. Уосталом човек у шуми не би више ни опстао, тамо негде, у дубини шуме, остале би оглодане и разбацане, његове  кости.   Човек је све ово знао, али више ни о чему није размишљао. Кренуо је преко ливаде до нигде. После три сата хода човеку завртело у глави. Пао је али су му очи биле отворене.  Гледао је мраве и чуо је њихове радничке уздахе. Добро је знао тај човек колико је талената имао и добро је знао како је све прокоцкао. Све је знао и о мени и о теби

  О Духу Времена Дух времена, тај тихи и невидљиви ток који обликује свест и идентитет читавих генерација, јесте феномен који је од давнина интригирао мислиоце и филозофе. У својој суштини, он представља колективни израз историјског тренутка и утицаја који нама, као појединцима, остаје готово неприметан док га свакодневно проживљавамо. Немачки филозоф Георг Вилхелм Фридрих Хегел сматрао је да је дух времена, или "Zeitgeist",  интеграција апсолутног знања и историјске нужности, док је Имануел Кант указивао на то да је човекова слобода тесно повезана са његовим моралним дужностима у оквиру друштвене заједнице. Из православне перспективе, дух времена није само интелектуална или социолошка конструкција, већ дубоко духовно искуство које прожима целокупно биће човека и његову потрагу за смислом. Православни хришћански учитељи често истичу да је за разумевање духа времена потребно ослободити се ограничености рационалног сагледавања стварности и отворити се за Божанску истину, која с

  David Lynch, jedan od najintrigantnijih i najenigmatičnijih režisera modernog doba, stvorio je trilogiju koja duboko istražuje teme identiteta, ličnosti i dualnosti - svetlosti i tame. Filmove "Izgubljeni Autoput" (Lost Highway, 1997), "Vožnja Mulhollandom" (Mulholland Drive, 2001) i "Carstvo Inlanda" (Inland Empire, 2006) sa prepoznatljivom i autentičnom "linč" naracijom, izraženom simbolikom i posebno sa intenzivnom atmosferom, on se izdiže iznad konvencionalnih filmskih formi. "Izgubljeni Autoput" otvara trilogiju istražujući teme fragmentacije identiteta i realnosti. Fred Madison, protagonista filma, suočava se sa sopstvenim demonskim silama koje se manifestuju kroz promenu identiteta u Petea Daytona. Kroz narativni okvir, Lynch koristi koncepte dualnosti i dualnog identiteta kako bi istražio pitanje ko smo zaista i šta znači biti zarobljen u sopstvenom umu. Fredova transformacija može se tumačiti kao npr. putovanje duše kroz &quo

 Tako vatreno stojiš, tvoj pogled daruje reči Znaš sebe sa svih strana Shvataš gorku bol u grudima. Ludom zemljom putuješ Glavu na sve strane okrećeš Idi dalje... Kroz prašumu insekata, Preko planina starih mamuta I dalje... Kroz zidove umova, Tu hodaj na prstima... Završi snažno Sa novim udahom Nekog davno zaboravljenog vazduha... Go further... You stand so fiery, your look gives words, You know yourself from every side, You understand the bitter pain in your chest... You are traveling through a crazy country, You turn your head in all directions, How are you, how are you... lithe... I would give you a gift to be a part of your body... Go further... Through the insect rainforest, Over the mountains of old mammoths, And further on... Through the walls of minds, Walk on your tiptoes there... Finish strong With a new breath Some long-forgotten air... Dobra Knjiga Predstavlja: NOĆ SLOMLJENIH STRELA Iz Predgovora: "... MEGALOPOLIS III Mister anonimus, stanovnik velegrada, ponovo medju

  Vladeta Jerotić (1924-2018), je jedan od najznačajnijih srpskih psihijatara, teologa i filozofa, koji između ostalog ostavio i dubok trag u proučavanju ljudske duše.  Njegova dela su most između duhovnog i psihološkog, duboko istraživanje, složenih unutrašnjih svetova pojedinca. Jerotić je majstorski prikazivao unutrašnje borbe i konflikte svojih pacijenata i likova, često koristeći primere iz književnosti i religije. Njegova analiza ličnosti i identiteta otkriva duboke slojeve ljudske psihe, pisao je i govoro je davajuži uvid u univerzalne teme poput straha, ljubavi, krivice i spasenja. Zato je jedna od centralnih tema Jerotićevog rada je odnos između religioznosti i psihološkog zdravlja. On istražuje kako vera može biti izvor snage i utehe, ali i kako može postati izvor unutrašnjih konflikata ako nije pravilno integrisana u ličnost pojedinca.  Posebnu pažnju posvećivao je snovima kao izrazu nesvesnog. Kroz tumačenje snova, on je pokušavao da razotkrije skrivene želje i strahove, po

  Ćutimo... sedimo i ćutimo... dobro to je i bio uslov... to je bio dogovor.  Sedeti i ćutati... gledati ispred sebe i opet ponavljam ćutati...ha, neki put dođe i do toga...do žrtve zarad druženja i zabave, ipak, domaćin je odlučio da bi ovog puta bilo najbolje sedeti, ćutati i gledati ispred sebe, da se ne ponavljam.  Inače domaćin je znao praviti i zabave sa veoma glasnom muzikom uz roštilj na engleskoj travici, to je činio svake godine na svoj rođendan. Sve i svašta je radio domaćin... ovog puta je rešio da se ne odrekne društva ali da to bude tako kako je on zamiislio, pod njegovim krovom, pod njegovim uslovima i potrebama.  Ja sam mogao da prekršim dogovor i svašta da mu kažem. Ipak suzdržao sam se... ćutao sam i gledao sam "naokolo" po sobi. Video sam paučinu i video sam dva mrava. Primetio sam i da nije dobro ugradio vrata i da imam utisak kao da će se čitav "štok", zajedno sa vratima, kao pijan srušiti. Video sam i to da mu je plafon popucao. Ranije ništa od