Sebastian Sava Gor

 Tako vatreno stojiš, tvoj pogled daruje reči Znaš sebe sa svih strana Shvataš gorku bol u grudima. Ludom zemljom putuješ Glavu na sve strane okrećeš Idi dalje... Kroz prašumu insekata, Preko planina starih mamuta I dalje... Kroz zidove umova, Tu hodaj na prstima... Završi snažno Sa novim udahom Nekog davno zaboravljenog vazduha... Go further... You stand so fiery, your look gives words, You know yourself from every side, You understand the bitter pain in your chest... You are traveling through a crazy country, You turn your head in all directions, How are you, how are you... lithe... I would give you a gift to be a part of your body... Go further... Through the insect rainforest, Over the mountains of old mammoths, And further on... Through the walls of minds, Walk on your tiptoes there... Finish strong With a new breath Some long-forgotten air... Dobra Knjiga Predstavlja: NOĆ SLOMLJENIH STRELA Iz Predgovora: "... MEGALOPOLIS III Mister anonimus, stanovnik velegrada, ponovo medju

  Vladeta Jerotić (1924-2018), je jedan od najznačajnijih srpskih psihijatara, teologa i filozofa, koji između ostalog ostavio i dubok trag u proučavanju ljudske duše.  Njegova dela su most između duhovnog i psihološkog, duboko istraživanje, složenih unutrašnjih svetova pojedinca. Jerotić je majstorski prikazivao unutrašnje borbe i konflikte svojih pacijenata i likova, često koristeći primere iz književnosti i religije. Njegova analiza ličnosti i identiteta otkriva duboke slojeve ljudske psihe, pisao je i govoro je davajuži uvid u univerzalne teme poput straha, ljubavi, krivice i spasenja. Zato je jedna od centralnih tema Jerotićevog rada je odnos između religioznosti i psihološkog zdravlja. On istražuje kako vera može biti izvor snage i utehe, ali i kako može postati izvor unutrašnjih konflikata ako nije pravilno integrisana u ličnost pojedinca.  Posebnu pažnju posvećivao je snovima kao izrazu nesvesnog. Kroz tumačenje snova, on je pokušavao da razotkrije skrivene želje i strahove, po

  Ćutimo... sedimo i ćutimo... dobro to je i bio uslov... to je bio dogovor.  Sedeti i ćutati... gledati ispred sebe i opet ponavljam ćutati...ha, neki put dođe i do toga...do žrtve zarad druženja i zabave, ipak, domaćin je odlučio da bi ovog puta bilo najbolje sedeti, ćutati i gledati ispred sebe, da se ne ponavljam.  Inače domaćin je znao praviti i zabave sa veoma glasnom muzikom uz roštilj na engleskoj travici, to je činio svake godine na svoj rođendan. Sve i svašta je radio domaćin... ovog puta je rešio da se ne odrekne društva ali da to bude tako kako je on zamiislio, pod njegovim krovom, pod njegovim uslovima i potrebama.  Ja sam mogao da prekršim dogovor i svašta da mu kažem. Ipak suzdržao sam se... ćutao sam i gledao sam "naokolo" po sobi. Video sam paučinu i video sam dva mrava. Primetio sam i da nije dobro ugradio vrata i da imam utisak kao da će se čitav "štok", zajedno sa vratima, kao pijan srušiti. Video sam i to da mu je plafon popucao. Ranije ništa od

  Hemijska Reakcija Hemijska reakcija na nežnom dlanu Suviše snažna kiselina Identitet postaje grozničavo pitanje. * Sanjala si putovanje u molekulu Videla si svoje lice beskonačno umnoženo Grom je tada opravdao svoje postojanje. * Posle metalnog zvuka u ušima Budnost se javlja iznenada i potpuno te obuzima Zašto se pitaš kakve su to puste želje otrovale krv. * Oči su ti širom otvorene Mramorne ploče te pitaju da li si živa Podsećaju te na praiskonsku kletvu i plač u tami. * Kada bude došao čas A već jeste Za besmrtni dan Ti pojuri, trči... Iako će kosti tada da ti se lome Tada će se nežni dlan vratiti U prvobitno, potpuno nevino stanje. Chemical Reaction Chemical reaction on the gentle hand,  Too strong acid,  Identity could not survive.  * You dreamed of a trip into the molecule,  You saw your face endlessly multiplied. Thunderball had justified his own existence.  * After the metal sound in the ears,  Vigilance occurs suddenly, and comes upon y

  Филм "Соларис" Андреја Тарковског није само научнофантастична прича... он је дубоко промишљање о људској природи, личности, сећању, љубави и, што је најважније, о вечности... Тарковски користи свемирски брод и мистериозну планету Соларис као позорницу за истраживање најбитнијих питања која се тичу нашег постојања, питања о животу и смрти и ономе што долази после. Тарковски у "Соларису" не нуди експлицитне одговоре, већ користи визуелну поезију и симболику да нас води ка размишљању о вечности и духовној стварности. Један од кључних мотива у филму је сећање, које се манифестује кроз појављивање особа из прошлости главних ликова на свемирској станици. Ове "утваре" су материјализација њихових најдубљих кајања, жеља и траума. За Тарковског, сећање није само ментална слика већ мост између прошлости и вечности. Сећање на грехе и потрага за искупљењем играју централну улогу. Соларис нам показује како суочавање са властитим сећањима може бити пут ка духовном очиш

  Livada Servira Jazz Sav zvuk je u vrelom kamenčiću Slušaj kako tiho pucka - hoće da prsne Trik je u zaletu obada Kakva senka, nje ni nema Talas vreline tutnji, ulazi u svaku rupu Voda, Vazduh,  Jedno slepo kuče Vatra Propuštajte trupe mrava crnih Zemlja Dajte vremena da ostane u sećanju orlov krik Hajde planino reci: Zar nije raspevana tvoja domaćica? Hajde pogodi šta danas servira? Meadow Serves Jazz All the sound is in the hot stone Listen to the soft crackling inside - it wants to explode The trick is in the rush of wasps What a shadow, it's not even there The heat wave roars, entering every hole Water, Air,  One blind dog Fire Pass the troops of black ants Earth Give time for the eagle's cry to remain in your memory Come on mountain, say: Isn't your housekeeper sung? Guess what he's serving today?   Dobra Knjiga Predstavlja: NOĆ SLOMLJENIH STRELA Iz Predgovora: "... MEGALOPOLIS III Mister anonimus, stanovnik velegrada, ponovo medju nama – kr