Sebastian Sava Gor

  Дистопијски урбанизам, примитивизам и нарцизам посматрам као три различита али међусобно повезана "феномена", који обликују наш идентитет и друштвену стварност. Урбанизам са својим стремљењем ка "напретку", кичастој и убрзаној "модернизацији", примитивизам у смислу површности, малограђанштине и ограничених вредности, а нарцизам као врхунски израз самозаљубљености и дезоријентације. Сматрам да заједно чине сложени мозаик људског постојања у 21. веку. Владета Јеротић је дубоко промишљао о томе како урбанизација утиче на духовни и психички живот човека. Урбанизам са својим небодерима и бетонским авенијама често изолује појединца од природе и његове сопствене суштине. У својим радовима, Јеротић каже: "Урбани пејзаж нас одвраћа од дубљих размишљања и интимности са самим собом. Он нас гура у површност и материјализам, где губимо контакт са нашим правим ја." Примитивизам, пре свега схваћен као сушти материјализам, је заправо ништа друго него "мал

 На Крају Крајева Матовић је на глас ишао по кући лево - десно и говорио: " Нема разлога, нити потребе за икаквим сазнавањем више... шта сам сазнао, сазнао сам... доста је и ово. Желим да се одморим од сазнавања... наука нека иде... нећу да псујем, али ништа није напредовало, баш супротно, све је назадовало... неко ће рећи - еј' види примитивца, заосталог човека, слепог поред очију и глувог поред ушију - да, рећи ће и можда је и у праву... можда више ништа, осим цвркута птица и не желим да чујем, нити да видим... тако је, птице и цвеће... мириси и музика, то ме већ интересује... да ли ходам усправно или сам искривио кичму и то ме интересује, на крају крајева свашта ме интересује, али нисам хтео о томе већ о ономе сасвим супротном... све сами ћорсокаци и мрачни потези... генерално су фокус и брига само само на одабранима и на њиховим потребама и за њих се наћи шта треба, да ли јетра или плућа, свеједно... напредак је велики, "победили смо смрт у ординацији", али су на

Kosta je stajao na tankoj crti, floroscentno plave boje... Osećao je da isijava sopstvenom unutrašnjom svetlošću i da ima razloga što stoji na crti, koju je između ostalog, da spomenemo, sam stvorio. Oko Koste i crte nema ničega. Kosta je u mraku i njemu je to bilo dovoljno. Taj mrak je bio njegov, on je zamislio takav mrak... Kosta je poželeo da se pored njega, u mraku, pojavi božanstvena, prelepa boginja-muza, koja će ga napojiti svojim inspirativnim darovima. Muza se pojavila i bila je slepa. Znao je da će biti slepa, to je i želeo. Stajala je kao kip, kao živi slepi mit. Uživao je. Napajao se „božanstvenom“ energijom svoje boginje. Disao je duboko i teško, osetio je da mu se disanje usporava i da srce počinje jako da mu udara. Uplašio se... Boginja je ostala nema i sjajno slepa. Njeno slepilo je isijavalo snažnu, belu, svetlost koju Kosta sada više nije mogao da podnese. Želeo je nazada u svoj mrak. Ništa više, samo nazad u  svoj mrak. Sve je nestalo... Ostao je mrak i floroscentna

  Елементална симфонија: Плес воде и камена  Слика приказује задивљујући призор у коме се спајају елементи земље и воде у магичном вртлогу боја и облика. Текстуре камена и таласања воде стварају динамичну композицију која подсећа на космички пејзаж. Плаве и беле нијансе воде, у контрасту са смеђим и златним тоновима земље, пружају осећај хармоније и бескрајности природе.  Овај визуелни спектакл истовремено одише миром и енергијом, симболизујући вечну игру природних сила. Разигране боје и слојеви текстура уносе дубину и комплексност у композицију, чинећи је истинским уметничким делом које инспирише и оставља без даха. Слика истражује теме трансформације и међусобне повезаности елемената, позивајући посматрача на размишљање о бескрајној лепоти и снази природе. Стил ове слике је карактеристичан за расин арт, технику која комбинује смолу и различите пигменте како би се постигли јединствени визуелни ефекти и дубина. Коришћењем комбиноване технике, уметник је успео да креира сложену и живопи

  У православном хришћанству, постојање и природа стварности не могу се свести само на "апсолутну свест" или субјективну перцепцију. Наша вера се темељи на учењу Светог Писма, Светих Отаца и светоотачких списа, који нас уче о стварном, објективном постојању Бога и Његовог створења.  Бог као апсолутна стварност  У православној теологији, Бог је извор свег постојања. Он је Апсолутни, Бесконачни и Вечни, који надилази све границе људског разумевања. Бог је сам по себи, суштина и извор живота, љубави, мудрости и истине. Свети Григорије Палама јасно истиче да Бог није само врховна свест или апстрактни концепт, већ је Он "Онај који јесте" (Излазак 3:14), Створитељ и Суштина свега. Апсолутна стварност и трансцендентност Бог је апсолутна стварност јер је Он изван и изнад свега створеног. Он је трансцендентан, што значи да надилази све границе материјалног и духовног света. Свети Дионисије Ареопагит пише: "Бог је изнад свих бића и није део света који је створио. Он је и

  Potenciometar Slava i moć, Ništa od mira, Stara priča ratnog invalida, On u ruci drži stari potenciometar, - Potenciometar, Ludački smeh i vesela nauka, Mrak, Nestala je struja, Pala je još jedna bomba, - Potenciometar Otpor u neizmeničnom kolu, Reaktivne snage i rezonance, Mera mira je neprocenjiva, neizmerljiva, Pritisak je ogroman, Misao se zaustavila, Pogled se zatačkao, Potenciometar se pokvario. Izvesno i neizvesno postaju jedno. Potentiometer Glory and power,   Nothing of peace,   The old story of a war invalid,   He holds an old potentiometer in his hand. - Potentiometer,   Mad laughter and joyful science,   Darkness,   The power has gone out,   Another bomb has dropped. - Potentiometer   Resistance in an alternating circuit,   Reactive forces and resonances,   The measure of peace is invaluable, immeasurable,   The pressure is immense,   Thought has stopped,   The gaze has blurred,   The potentiometer has broken. The certain and uncertain become one. EPICENTER: "Potenti