Sebastian Sava Gor

 На Крају Крајева Матовић је на глас ишао по кући лево - десно и говорио: " Нема разлога, нити потребе за икаквим сазнавањем више... шта сам сазнао, сазнао сам... доста је и ово. Желим да се одморим од сазнавања... наука нека иде... нећу да псујем, али ништа није напредовало, баш супротно, све је назадовало... неко ће рећи - еј' види примитивца, заосталог човека, слепог поред очију и глувог поред ушију - да, рећи ће и можда је и у праву... можда више ништа, осим цвркута птица и не желим да чујем, нити да видим... тако је, птице и цвеће... мириси и музика, то ме већ интересује... да ли ходам усправно или сам искривио кичму и то ме интересује, на крају крајева свашта ме интересује, али нисам хтео о томе већ о ономе сасвим супротном... све сами ћорсокаци и мрачни потези... генерално су фокус и брига само само на одабранима и на њиховим потребама и за њих се наћи шта треба, да ли јетра или плућа, свеједно... напредак је велики, "победили смо смрт у ординацији", али су на...

Kosta je stajao na tankoj crti, floroscentno plave boje... Osećao je da isijava sopstvenom unutrašnjom svetlošću i da ima razloga što stoji na crti, koju je između ostalog, da spomenemo, sam stvorio. Oko Koste i crte nema ničega. Kosta je u mraku i njemu je to bilo dovoljno. Taj mrak je bio njegov, on je zamislio takav mrak... Kosta je poželeo da se pored njega, u mraku, pojavi božanstvena, prelepa boginja-muza, koja će ga napojiti svojim inspirativnim darovima. Muza se pojavila i bila je slepa. Znao je da će biti slepa, to je i želeo. Stajala je kao kip, kao živi slepi mit. Uživao je. Napajao se „božanstvenom“ energijom svoje boginje. Disao je duboko i teško, osetio je da mu se disanje usporava i da srce počinje jako da mu udara. Uplašio se... Boginja je ostala nema i sjajno slepa. Njeno slepilo je isijavalo snažnu, belu, svetlost koju Kosta sada više nije mogao da podnese. Želeo je nazada u svoj mrak. Ništa više, samo nazad u  svoj mrak. Sve je nestalo... Ostao je mrak i florosce...

  Елементална симфонија: Плес воде и камена  Слика приказује задивљујући призор у коме се спајају елементи земље и воде у магичном вртлогу боја и облика. Текстуре камена и таласања воде стварају динамичну композицију која подсећа на космички пејзаж. Плаве и беле нијансе воде, у контрасту са смеђим и златним тоновима земље, пружају осећај хармоније и бескрајности природе.  Овај визуелни спектакл истовремено одише миром и енергијом, симболизујући вечну игру природних сила. Разигране боје и слојеви текстура уносе дубину и комплексност у композицију, чинећи је истинским уметничким делом које инспирише и оставља без даха. Слика истражује теме трансформације и међусобне повезаности елемената, позивајући посматрача на размишљање о бескрајној лепоти и снази природе. Стил ове слике је карактеристичан за расин арт, технику која комбинује смолу и различите пигменте како би се постигли јединствени визуелни ефекти и дубина. Коришћењем комбиноване технике, уметник је успео да креира сл...

  У православном хришћанству, постојање и природа стварности не могу се свести само на "апсолутну свест" или субјективну перцепцију. Наша вера се темељи на учењу Светог Писма, Светих Отаца и светоотачких списа, који нас уче о стварном, објективном постојању Бога и Његовог створења.  Бог као апсолутна стварност  У православној теологији, Бог је извор свег постојања. Он је Апсолутни, Бесконачни и Вечни, који надилази све границе људског разумевања. Бог је сам по себи, суштина и извор живота, љубави, мудрости и истине. Свети Григорије Палама јасно истиче да Бог није само врховна свест или апстрактни концепт, већ је Он "Онај који јесте" (Излазак 3:14), Створитељ и Суштина свега. Апсолутна стварност и трансцендентност Бог је апсолутна стварност јер је Он изван и изнад свега створеног. Он је трансцендентан, што значи да надилази све границе материјалног и духовног света. Свети Дионисије Ареопагит пише: "Бог је изнад свих бића и није део света који је створио. Он је и...

  Potenciometar Slava i moć, Ništa od mira, Stara priča ratnog invalida, On u ruci drži stari potenciometar, - Potenciometar, Ludački smeh i vesela nauka, Mrak, Nestala je struja, Pala je još jedna bomba, - Potenciometar Otpor u neizmeničnom kolu, Reaktivne snage i rezonance, Mera mira je neprocenjiva, neizmerljiva, Pritisak je ogroman, Misao se zaustavila, Pogled se zatačkao, Potenciometar se pokvario. Izvesno i neizvesno postaju jedno. Potentiometer Glory and power,   Nothing of peace,   The old story of a war invalid,   He holds an old potentiometer in his hand. - Potentiometer,   Mad laughter and joyful science,   Darkness,   The power has gone out,   Another bomb has dropped. - Potentiometer   Resistance in an alternating circuit,   Reactive forces and resonances,   The measure of peace is invaluable, immeasurable,   The pressure is immense,   Thought has sto...

  Пишчев Дневник: Речи Ако желимо писати, мислити и осећати Љубав, морамо живети у Љубави, морамо бити љубавно расположени.  Ако желимо мир, морамо га прво сами стећи.  Ако желимо видети лепоту, морамо је тражити. Ако желимо ходати а не толико падати, морамо се надати.  Да би се наше наде узвисиле и биле услишене, морамо веровати.  Ми живимо и на јави и у сну, имамо спољашност и унутрашњост.  Разумљиво је да доста тога не видимо и да се доста тога не сећамо. Без обзира на то требамо чувати реч и мисао у садашњем времену. Сада и овде требамо да завршимо свако своје задатке, тешко је да све прође по плану и како нам се хоће. Изазов треба доживети као будући напредак, пад као шансу да се вратимо и подигнемо. Човек и Жена су бића заједнице, обратимо се другоме и разговарајмо једни са другима. Чувајте мисли и пазите на речи...речи описују, упућују и спасавају... речи могу да уништавају, умеју да тешко пеку и боле... речи су на одређени начин живе.     ...