Sebastian Sava Gor

  Spontano Sagorevanje: Nezgodni Ljudi Знате шта... неки људи се буде и од када се пробуде, намрште се. имајући још увек кошмар који су сањали у глави. Не знам како успевају да заспе ти људи али некима од јутра до мрака ништа не ваља. Једноставно, нису расположени, умеју да буду и трапави, нервирају сами себе и за друге се подразумева да немају разумевања. Тешки су за сарадњу и за разговор, подоста су увучени у себе и некако малициозно, "кроз једно око чкиље", и посматрају свет. Ти људи слабо у шта верују али се и ничему ни надају превише, "нит' смрде, нит' миришу", такви неки људи. Они подразумева се не воле децу и немају намере да имају посла са децом. Баш незгодни људи. Увек трезвени и намрштени они једино о себи имају високо и позитивно мишљење. Шта да кажем, егоцентризам, нарцизам... а како умеју да буду љубоморни то је прича за себе. Такав хода улицом и услед узвишеног "гордог носа", пролази и мисли да су око њега sve патуљци а не други људи.

  Пуштени су демони Пуштени су демони... Лебде безоблични, различити, црни духови Има их много око нас. Пуштени су демони, Да човек још громогласније и брже убија другог човека, На жалост, људима то тешко не пада. Човек је биће рата колико је и биће мира. Пуштени су демони, Да лажу милијарде људи, који пуно не мисле, Не знају куда иду и не знају шта раде. Пуштени су демони, Да ти кажу да је бело-црно, Да нема наде, да нема Љубави, Да нема Наде и Вере и Слободе. Пуштени су демони, Да се зацари лаж и да нестане Човек, Да престане да постоји, То су демонска посла, њихов задатак и циљ. Зашто су пуштени демони?! Демони су пуштени да се свака реч испуни, Анђели су затрубили и демоне су пустили, Ми смо томе допринели—сви ми. И неће бити краја, Неће бити другог потопа, Биће тако да живи завиде мртвима, За изабране ће увек бити Спаса. * The Demons Have Been Released The demons have been released, Drifting shapeless, diverse, black spirits— There are many around us. The demons have been released

  Искусни Чобанин Отац, искусни чобанин, одлучи, да први пут пусти свога сина, да сам истера и чува овце на паши, не би ли га подучио тој вештини и оспособио га за будућност. Млади чобанин је гледао и чувао је овце све до раног мрака, тада потера овце са ливаде ка кући. Када је стигао, уредно је утерао овце у амбар. Тада се појави његов отац, искусни чобанин и поче бројати овце. Утврдио је да једна овца недостаје. Веома је изгрдио сина, чак му  је забранио да вечера. Рекао му је да ће раном зором поново ићи сам и извести овце на пашу, запретивши му да ће и њега бацити међу овце, ако му се поново деси да му макар “пола овце” нестане.   Млади чобанин је овог пута малтене читав дан трчао око оваца и стварно се  потрудио, али овце су се на тој ливади граничиле са густом, црном шумом. Причало се да је то „проклета шума“ и да у њу ко уђе не излази. Стари чобанин никада није имао проблема са тиме и у такве будалаштине није веровао. Пуно пута је улазио у шуму и излазио звиждукајући.  Када се с

  ЕПИЦЕНТАР У Зарезу Ноћи Стојимо над водама Простор се развлачи ка сновима Сета злослутна Крије се Видимо је Брише се Наједном јако светла Одмах затим падавица У одсјају ока У моменту ума У зарезу ноћи Птица сам без шума Летимо ка вратима бескраја. EPICENTER In the Comma of the Night We stand above the waters Space stretches toward dreams A wistful sorrow Hides We see it It fades Suddenly, a bright white snowflake Immediately followed by a seizure In the reflection of the eye In the moment of the mind In the comma of the night I am a bird without sound We fly towards the gates of infinity Review of the poem "In the Comma of the Night" "In the Comma of the Night" from the poetry collection "Epicenter" is a deeply emotional poem that skillfully combines natural motifs with the inner world of feelings. Through symbolic images like falling snow and a silent bird, the author takes us on a journey from melancholy to transcendence, culminating in a mystical spac

  Najlepši Mirisi Magična kugla će se vrteti još neko vreme Nakon toga Najlepši mirisi će doći iznutra. * Sada je napolju svetli dan, pada veliki beli sneg Setio sam se svog najdražeg, narandžastog propelera Zatim mi je palo na pamet da napolju šeta nečiji klon Sada vidim belu mačku preko beskonačnog puta Sakriću se javno, otići ću tajno Upalio sam zeleno svetlo sada je sve dozvoljeno Nastavljam da hodam pažljivo. Review of the poem "The Most Beautiful Scents" from the poetry collection "Epicenter" The poem "The Most Beautiful Scents" from the collection "Epicenter" addresses important themes of inner peace. The author reminds us that "the most beautiful scents" come from within, emphasizing the importance of "inner peace." This universal theme reminds us that true values and happiness come from ourselves, not from the external world. Visual descriptions of the "bright day" and "white snow" create a sense o